standard.rs

Srđa Trifković: Tramp neće doneti radikalne promene

Борба

7–9 minutes

---

Nova predsednička administracija će akcenat prvenstveno staviti na brojne unutrašnje probleme i izazove sa kojima se suočavaju američko društvo i država, dok će se manje baviti spoljnom politikom, a naročito Balkanom

Prostor tzv. Zapadnog Balkana neće biti u fokusu nove američke administracije, ocijenio je istoričar i profesor međunarodnih odnosa Srđa Trifković.

On je u izjavi za Borbu istakao da se od tima Donalda Trampa može očekivati da neće biti posvećen svršavanju poslova koje je Hilari Klinton, u ime demokratska administracije, označila nesvršenim.

„Od nove administracije po pitanju našeg regiona ne treba očekivati ništa naročito. Možemo očekivati da će biti manje zagriženosti i posvećenosti statusu kvo, kao što je prisutno kod Demokrata, a što je sadržano u maksimi Hilari Klinton o  „nesvršenim poslovima na Balkanu", koji podrazumijevaju unitarizaciju BiH, pritiskanje Srbije da prizna tzv. Kosovo kao suverenu državu i intervencije u Crnoj Gori da se spriječi ulazak prosrpskih ili navodno proruskih ministara u Vladu.

Ponašanje ambasadora poput Marfija u Sarajevu ili Hila u Beogradu kao nekih gaulajtera (partijski vođa teritorijalne oblasti nacističke Njemačke), toga više neće biti u istoj mjeri. Ali to ne znači da će do radikalne promjene doći, jer ovaj prostor nije u fokusu administarcije i u unutar njenih redova nema tog lobističkog kruga koji bi imao prodor do kljućnih donosioca odluka da nešto bitno izmijeni", naveo je Trifković.

Bez velikih promena

Prema njegovom mišljenju, test promjene američke politike prema našem regionu predstavljaće odnos prema uvedenim sankcijama Republici Srpskoj i njenom predsjedniku Miloradu Dodiku.

„Lakmus test bi moglo da bude eventualno skinute sankcije sa Milorada Dodika i drugih ličnosti i institucija u Republici Srpskoj i to će biti onaj elementarni mali test sposobnosti srpskih lobista u SAD-u da nešto postignu. Mislim da se čak ni to neće desiti", podvukao je univerzitetski profesor i nekadašnji direktor Centra za međunarodne odnose pri Rokford institutu u Ilinoi.

Međutim, odluka Donalda Trampa da obustavi ili umanji stranu pomoć će imati više nego povoljne imlikacije na region koji je isprepletan mrežom NVO koje promovišu vrijednosti direktno suprotstavljene ovom prostoru.

„Smanjenje novca može da utiče povoljno na region, jer to su u stvari organizacije koje su listom ionako bile protiv njega i koje pripadaju globalističkom pogledu na svijet soroševsko-harisovsko-klintonovskog tipa. To su prodane duše koje egzistencijalno zavise od toga da dobiju neku crkavicu sa bogate trpeze onih koji bi željeli da vladaju svijetom sa stanovišta postanacionalnog, postmodernog u krajnjoj lini posthumanog satanizma.

Oni podržavaju abortuse, degradaciju identiteta, kastraciju tinejdžera da bi imali pravo da budu transdženderi bez znanja roditelja. To je jedno ludilo koje je sada u silaznoj putanji. Što prije budu ugašeni ti najgori izdanci prekomorske vašintonske močvare to će biti bolje po sve nas", poručio je Trifković.

Inauguracija novog američkog predsednika Donalda Trampa u Kapitolu, 20. januar 2025. (Foto: Kenny Holston—The New York Times/Bloomberg/Getty Images)

Trifković je rekao da u inaugurcionom Trampovom govoru posebno „upada u oči" to što su spoljnopolitičke mjere u drugom planu. Dodao je da na duže staze ni Ukrajina, ni Evropa neće biti u fokusu nove administracije, već će to biti Bliski istok i prije svega Kina.

„Tramp jeste pomenuo da će pritisnuti Rusiju da pristane na pregovore u okviru onoga što je njegov specijalni izaslanik za Rusiju i Ukrajinu general Kelog zamislio kao plan, ali tu nema istinskog žara. Ta stara priča da će završiti rat u roku od jednog dana sada je porasla na stotinu dana.

Rusi bi bili „ludi" da prihvate pregovore na bazi de fakto statusa kvo i zamrznutog konflikta u situaciji kada su potencijalno na putu da dobiju rat. Ali nikada ne treba isključiti mogućnost da kapitulanti iz kruga Vladimira Putina opet preovladaju kao što su dosada preovladali da se ne vodi rat radiklanim sredstvima, koja su nužna da bi Rusija ostvarila ciljeve, što se dosada nije dogodilo", ukazao je on.

Unutrašnje krize

Nova predsjednička administracija će akcenat prvenstveno staviti na brojne unutrašnje probleme i izazove sa kojima se suočavaju američko društvo i država, kazao je Trifković i dodao da migranti predstavljaju gorući američki problem.

Kao prvo, mislim da je na listi njegovih prioriteta zaustavljanje ilegalne imigracije i deportacija ilegalnih imigranata i to onih koji imaju kriminalne dosijee i koji su neproporcionalno krivci za enormno uvećanje kriminala po ulicama američkih gradova. U vezi sa tim on je najavio da će iskoristiti i federalne vojne jedinice koje nemaju ustavno pravo da direktno zaustavljaju ilegalne imigrante, ali mogu da sprečavaju njihove infiltracije.

Takođe će težiti da ubrza sudski proces deportacije onih koji su se ogriješili o zakon, ali i jedna sa pravnog stanovišta škakljiva inicijativa jeste da se obustavi davanje državljanstava svim novorođenčadima na teritoriji SAD, jer taj stari propis, koji datira još iz ranih dana američke republike, je doveo do čitavog niza zloupotreba gdje imigranti dolaze sa trudnim ženama koje kada se porode na američkoj teritoriji dobijaju američko državljanstvo.

Za njih se koristi naziv „bebe sidra" jer se uz pomoć njih roditelji usidre u Americi i kroz američko državljanstvo novorođenčadi ostaju trajno u zemlji. To će biti predmet znatnih sudskih procesa, već su to soroševske NVO za zaštitu prava migranata, a u stvari zamjene populacije, najavile da će gurati čak i do Vrhovnog suda, rekao je Trifković.

Novi američki predsednik Donald Tramp potpisuje prve izvršne naredbe, 23. januar 2025. (Foto: Anna Moneymaker/Getty Images)

Pored ilegalne imigracije, Trifković kao goruće američke unutrašnje probleme, čijem rješavanju će se posvetiti nova administracija, vidi enormne federalne izdatke i borbu protiv tzv. političke korektnosti i transdženderizma.

„Ogroman domaći zadatak će biti inicijativa koja je povjerena Ilonu Masku da se smanje federalni izdaci i da se ugase nepotrebne, čak i štetne federalne agencije, kao što je ministartsvo obrazovanja koje bi trebalo da pripada saveznim državama i lokalnim zajednicama. Moraće i da se skreše enormni federalni dug od preko 36.000 milijardi dolara.

Takođe, tu je borba protiv političke korektnosti i ideološki motivisanog nametanja rasnih i dženderskih kvota pri zapošljavanju i to je već najavio Tramp u svom inauguralnom govoru rekavši da od danas postoje samo dva pola – muški i ženski. Najavio je povratak zdravom razumu, što nakon višegodišnjeg ludila djeluje uistinu revolucionarno. U opseg domaćih zadataka treba dodati i nametanja većih carina i dažbine za robu čitavom nizu zemalja uključujući Kinu, Kanadu i Meksiko", zaključio je Trifković za Borbu.

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

Izvor: Borba

Naslovna fotografija: Anna Moneymaker/Getty Images

BONUS VIDEO:

 

Тимот Лес: Студенти артикулишу истинске захтеве, корупција Ахилова пета ове власти

nspm.rs

: Тимот Лес: Студенти артикулишу истинске захтеве, корупција Ахилова пета ове власти. САД више одговара да Вучић и СНС остану на власти, јер су спремни да направе договор око Косова

:

10–12 minutes

---

 Водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес сматра да студенти артикулишу истинске захтеве и указују на проблеме који заиста постоје у Србији и који су Ахилова пета ове власти. Међутим, сматра да ће режим преживети и садашње избијање незадовољства - на домаћем плану и даље има јаку подршку, док међународној заједници, а нарочито САД, више одговара да Вучић и СНС остану на власти, јер су "спремни да направе договор око Косова".

Након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду влада Србије је очигледно узнемирена, сматра Тимот Лес.

„Јасно је да су забринути због ових протеста из, по мом мишљењу, три главна разлога. Први је да инцидент у Новом Саду указује на доказе о корупцији и лошем управљању, што је Ахилова пета ове Владе увек и била. Други је да се игра на темељну забринутост за легитимитет владе, за коју је председник Вучиц́ недавно рекао да је најважнија ствар у политици, посебно ако сагледамо то у контексту тврдњи да последњи избори нису били слободни и поштени. И трец́е што треба рец́и јесте да протести трају вец́ скоро три месеца и да су све вец́и, укључујуц́и и генерални штрајк", описао је он.

Куда ово води, још увек је отворено питање, сматра Лес.

„Сигурно постоји та историја студентских демонстрација у Србији које су успеле да оборе власт. Тако да се и тај сценарио не може у потпуности искључити. Али мислим да ц́е власт вероватно преживети садашње избијање незадовољства у Србији. На домац́ем плану, њихова подршка је и даље јака. Анкете показују да имају подршку око половине гласачког тела. И чини се да је Влада уверена у то, да је председник Вучиц́ спреман да ризикује и распише референдум о свом легитимитету", навео је.

На међународном плану не види значајну подршку демонстрантима, за разлику од ситуације 2000. године, на пример, када је међународна заједница у потпуности подржавала било који покрет који је довео до краја председника Милошевиц́а.

Утиска је да протести изгледају много више органски.

„И то ц́е бити извор узнемирености за Владу, јер схвата да је ово израз распрострањеног народног незадовољства, а не покушај опозиције да преузме власт. То чини ове протесте озбиљнијим, забрињавајуц́им за власт, због, како кажете, органских веза у друштву. А влада то не може лако да уклони", казао је.

Власт, у истом тону као и раније, реагује и на ове протесте, уз таблоиде. Лес каже да је то како Влада портретише демонстранте само доказ да су забринути.

„Моје лично мишљење је да у Србији постоје стварни проблеми око корупције и демократског назадовања. И мислим да демонстранти артикулишу истинске замерке, што мислим да и власт препознаје. Као што сам рекао, мислим да је ово Ахилова пета власти и они су одлучили да је најбољи начин да се супротстави овоме – дискредитација опозиције", додао је.

Док од Европске уније нисмо видели скоро ништа, Ричард Гренел је пре само неколико дана рекао да САД не подржавају оне који су упали у зграде и институције, иако је смешно што долази из администрације чији је председник позвао на разбијање у Конгрес и Капитол. Ни у Русији, ни у Кини не подржавају ове протесте.

Лес издваја две ствари.

„Ако говоримо о Европској унији, мислим да је поштено рец́и да тамо нема великог интересовања за ове протесте. Свакако са моје тачке гледишта овде у Уједињеном Краљевству, могу рец́и да ово није тма овде. Повремено се појављује на страним страницама новина, али свакако не на насловним странама. То није прича која има велике последице ван Србије, и долази у тренутку када се политичари и јавност фокусирају на друга питања. Очигледно, све промене које се дешавају у Сједињеним Државама, које су изазвале читав низ проблема око тарифа и рат у Украјини и Русији, па чак и ствари попут статуса Гренланда, одвраћају пажњу. И заиста, у овом тренутку европске земље имају сопствене проблеме и социјалне немире на улицама. Дакле, то је Европа", описао је.

Што се тиче Сједињених Држава, може се претпоставити да Ричард Гренел представља глас садашње администрације.

„Мој утисак је да САД не желе нестабилност у Србији. То би могло власт у Србији да наведе да учини нешто брзоплето, на пример, да запрети Косову. Али што је још важније, мислим да САД само желе попустљивог партнера са којим могу да раде. Мислим, у теорији, то може бити било ко, али странка на власти, за коју анкете кажу да има подршку око половине становништва, јесте СНС. САД ц́е заузети став да су председник Вучиц́ и СНС спремни да направе договор око Косова, што је кључно питање за САД, за разлику од, на пример, тврдолинијашких националиста који би могли да се супротставе било каквом компромису око Косова, или либерала или левичара којима недостаје подршка народа да би постигли договор", навео је он.

Стога су, оцењује он, интереси САД даВучиц́ и СНС држе власт.

„Мислим, то не значи да нису сагласни са демонстрантима, за које сам сигуран да Вашингтон признаје да имају легитимну примедбу на корупцију и стање демократије у Србији. Али посебно ова нова администрација у Сједињеним Државама није најбољи пример у погледу промовисања демократије и нец́е сматрати да је у интересу Сједињених Држава да демонстранти успеју, ако то значи дестабилизацију Владе, остављајуц́и Вашингтон без одрживог партнера са којим би могао радити на постизању договора око Косова", казао је. 

Што се Русије и Кине тиче, њих уопште не занимају питања корупције и демократије, истакао је Лес.

„Русија има сопствени интерес да подржи садашњу Владу, која је пријатељски настројена према Русији, посебно сада када је руско власништво над Нисом у питању. А Русија свакако не жели да прозападне и антируске странке преузму власт. Тако да за сада мислим да је њено противљење протесту потпуно разумљиво", додао је.

Упитан о широј слици – протести су и у Грузији, Словачкој, Србији, све три земље повезане с Моском – Лес каже да сличност постоји.

„Свака земља има владу која се понаша на ауторитаран начин. А на улицама има људи који позивају на оставку владе. Али мислим да треба истац́и још две ствари. Први је да постоје важне разлике између ових случајева. У случају Србије, ради се о корупцији, лошем управљању, фрустрацији међу српским урбаним средњим слојевима што не могу да остваре своју визију Србије као онога што би видели као неку нормалну европску земљу. У Грузији су другачија питања. У основи се ради о међународној оријентацији земље и да ли да се удружимо са Европском унијом против Русије по цену усвајања либералне социјалне агенде ЕУ и потенцијалне одмазде од Русије. Мислим да су у Словачкој опет другачија питања. Нико заправо не доводи у питање легитимитет владе која је победила на последњим изборима, без икаквих очигледних повреда изборног процеса. Тамо је реч о недостатку подршке Украјини под новом владом и њеном продубљивању односа са Русијом, што љути велико и моц́но проевропско, антируско бирачко тело у земљи", рекао је.

Али проблема има свуда,додао је.

„Само у последњих неколико недеља, Европска унија покушава да ограничи слободу говора, почевши од X. У Немачкој, водец́и политичари позивају на забрану партије Алтернатива за Немачку. У мојој земљи, Великој Британији, људи су сада затворени због изражавања ставова који су у супротности са званичном идеологијом. И, знате, ово је на неки начин збуњујуц́и феномен", навео је.

Разлози за то су сложени, додаје Тимоти Лес.

„Оно што можемо рец́и је да на Западу постоји општа друштвена и економска слабост, широко распрострањен осец́ај да ствари иду наопако. Не постоји консензус о томе како избец́и ову болест. Уопштено говорец́и, популистички побуњеници сматрају да цео либерални економски модел треба да се промени. Владајуц́и естаблишменти желе да га се држе, а ниједна страна није заиста вољна да толерише другу или да јој дозволи да задржи власт. Политичари из естаблишмента користе ауторитарну тактику да задрже изазиваче, а када популисти преузму власт, онда користе ауторитарна средства да ту остану, не само чишц́ењем институција старог политичког естаблишмента. Дакле, у том смислу, Србија, Грузија, Словачка су заиста део много ширег тренда, много вец́ег феномена који је тренутно у току у европској политици", навео је он.

Упитан о томе шта мисли да ц́е се десити на Косову у наредних неколико месеци, Лес каже да је тренутно велика вероватноц́а да ц́е Српска листа учествовати на предстојећим изборима.

„Најновији развој догађаја је да је Апелациони суд поништио забрану Централне изборне комисије. Дакле, формално, то им даје зелено светло за учешц́е на изборима. И политички, постоји велики међународни притисак на Владу да дозволи Србима да учествују. Покушаји Владе на Косову да демонтира паралелне структуре су довеле до тога да анкете на Косову врло јасно указују на велику победу Самопредељења. Тако да мислим да је њихов жељени сценарио то да Самоопредељење остане на власти и да задржи вец́ину у парламенту, што подразумева наставак политике из последњих неколико година. А то је одбијање да се Србима на северу Косова да аутономија и настојања да се север интегрише силом, уз покушај да се западне владе убеде да приме Косово у међународне организације без обзира на приговоре Србије", оценио је он.

Оно што мисли да је непознат фактор у свему томе јесте став Трампове администрације, за коју претпоставља да нец́е пасивно прихватити опструкције Косова, на начин на који је то урадила Бајденова администрација.

„Мислим да је вероватно, с обзиром на неуспех Европске уније да обезбеди договор и интерес Трампове администрације за решавање статуса Косова, вероватно да ц́е САД сада преузети вођство у преговорима између Београда и Приштине, да ц́е вероватно одустати од споразума у Охриду, који је нека врста мртвог слова на папиру, непривлачан за обе стране и без било каквог средства за спровођење. И уместо тога, САД ц́е се вратити тамо где су ствари биле 2017. Ако Трампова администрација крене овим путем, морац́е да изврши много вец́и притисак на Косово, с обзиром на њихово очигледно оклевање чак и да Србима да аутономију унутар Косова, а камоли да прихвати поделу. А то подразумева много теже санкције, трговинске тарифе, повлачење помоц́и и инвестиција на Косову како би се нова тамошња влада приморала да сарађује", оценио је Тимоти Лес.

(Н1)

 

Небојша Катић: О протестима и шта долази после

iskra.co

Небојша Катић: О протестима и шта долази после

8–10 minutes

---

Небојша Катић: О протестима и шта долази после

24.01.2025. - 9:52

 

Небојша Катић (Фото: РТС)

Последњих дана добио сам пар упита и критика везаних за студентске и грађанске протесте и моје ћутање тим поводом. Први разлог неоглашавања је што одавно немам нарочиту потребу да коментаришем политички живот у Србији. При томе, у јавном простору је већ довољно људи чије мишљење има већу тежину од мога.

Пратиоци блога ће се можда сетити моје последње колумне у Политици, под насловом „Када речи изгубе смисао" у којој сам објаснио мотиве за повлачење са јавне медијске сцене. Сматрао сам и сматрам да је бесмислено да стално понављам исте тезе и варирам исте ставове само у нешто другачијој форми. Други разлог је и што сам данашње протесте „коментарисао" годинама уназад и овај текст је само подсећање на неке од теза које сам тада износио.

Данашњи протести нису ништа ново и они све више личе на протесте из 2000. када је дошло до велике, „револуционарне" смене власти. Чини се и да је технологија протеста слична оној која је већ виђена и у Србији и у другим деловима света.

Власт која је из разних разлога тешко смењива на изборима, смењује се на улицама главних градова. Знајући колико је слаб национални капацитет за истрајно самоорганизовање, тешко ми је да поверујем да је овога пута другачије – да је реч о спонтаном самоорганизовању, те да је страни „организациони утицај" изостао. (Моје веровање, наравно, није и доказ.)
Шта после?

Мотива за протест и побуну не мањка. Актуелна власт је својом безочношћу, корупцијом, примитивизмом и бруталношћу успела да против себе уједини све структуре друштва које нису медијски омађијане, које немају директан економски интерес и које нису уплашене претњама и притисцима.

Ова власт треба да оде и то није спорно. Питање је шта и ко долази после. Да ли ће промена власти значити да ће доћи бољи или да ће ове лоше заменити још гори? Не треба се заносити мишљу да горе од овога не може. Увек може горе, али се то препознаје тек у ретроспективи.

Добро је и да се млади људи коначно политички ангажују, да осете своју моћ и да науче да је користе без страха. Али не може се побећи од питања о дану после. У својим старим текстовима сам покушао да на то скренем пажњу. Мало шта бих у њима кориговао у светлу тренутних дешавања.

У тим текстовима сам се више бавио опозицијом и опозиционим интелектуалцима јер сам сматрао да о власти знамо све, али о опозицији и њеним намерама готово ништа, осим општих места о борби против корупције, институцијама, владавини права и сл.

У тексту под насловом „Шта долази после брутализма" из 2021. сам написао:

Као на крају деведесетих година прошлог века, Србија је и данас непомирљиво подељена на два табора – оне који су за председника и оне који су против њега. Као и тада, опозиционо настројени грађани желе само да 'он' оде. Као и тада, опозициони блок је подељен на велики број малих партија са прецењеном идејом о себи и свом значају. Кључна је разлика, за сада, што нема страног фактора који би ујединио и организовао опозицију и, да употребим еуфемизам, финансијски је озбиљније помогао.

Србија је превратом из октобра 2000. платила високу цену тог бинарног политичког приступа у коме ни политика ни програми нису важни – важно је само да „он" оде. А после… а после ћемо већ видети. А када је 'он' отишао, дошла је коалиција која је свађе и отимање око власти започела већ првог дана, рано, зором. Она је не само додатно руинирала државу, већ је убила и сваку наду у промену. Све кључне малигне политичке бразде су тада заоране, а данас актуелна власт само дубље и боље оре.
Удворичке елите

Нешто слично сам написао и 2020. у тексту под насловом „Политика као плебисцит":

Када су грађани (уз издашну инострану помоћ) 2000. године свргавали власт гласајући за шаролико друштво окупљено у ДОС-у, они нису гласали за политичке програме удружених странака нити су могли да наслуте шта ће будућност донети. А будућност је донела коалициона трвења, кризне штабове и додатну деструкцију већ тешко нарушених институција, поделу државе на партијске феуде, привредну деструкцију и још већу корупцију од оне из претходног периода.

Удворичку елиту претходног режима заменила је 'европскија' елита, такође удворичка. Онај део елите који се није јасно политички сврстао остао је на маргини.

Трауматично постоктобарско искуство довело је до тога да део грађана чији су животи упропашћени и/или чије су наде изневерене 'октобарском револуцијом', радије гласају за црног ђавола него за политичке снаге које идентификују с тим периодом. Добар део опозиције и њима наклоњених интелектуалаца као да не разуме ту једноставну чињеницу.

Нешто раније, 2019, у тексту под насловом „Демократија као фарса", осврнуо сам се на домаћу демократску сцену и њене политичке актере:

У транзиционим државама политика је пре свега бизнис, најбржи и најмање ризичан пут ка богаћењу. То је једина активност у којој неуки, неспособни и неморални могу постати богати и важни. На политичкој сцени се зато појављује велики број партија и лидера без јасног програма и без икаквих идеолошких уверења. Партије се непрекидно стварају, цепају и нестају јер немају ни чврсто друштвено упориште нити стабилну гласачку базу.

У Србији, на пример, свака партија има неограничен коалициони потенцијал, јер за формирање политичких савеза нема идеолошких препрека. Колач који се дели је ефикасно везивно ткиво сваке коалиције. Није никакав проблем да левица буде у коалицији са десницом, националисти са мондијалистима, марсовци са јупитеријанцима.

Колоквијални израз 'шатро', најбоље описује домаћу политичку сцену и може се ставити уз сваку идеолошку опцију – шатро десница, шатро левица, шатро либерали, шатро националисти. Праве демократије нема, постоји само шатро демократија као форма лишена садржаја.
Маестралан посао

У тексту „Изгубљени рај" из 2021. сам писао о пристрасним и тобоже независним интелектуалцима :

Данашња критика власти није део еволутивног процеса у којем се коначно ствара критички амбијент – реч је о процесу продубљивања подела на нас и на њих, на наше и њихове. Њих и њихове ћемо увек критиковати, нас и наше увек бранити, кршећи при томе елементарне етичке принципе и стандарде.

Све то радићемо кроз наше медије, који ће увек и у свему држати нашу страну. Дакле, овде је у правилу реч о критици која је жестоко обојена – партијски, интересно, идеолошки или клановски. Метод опозиционе критике је данас такав да све више личи на метод власти. Ако то некога теши, није спорно да власт, по логици политичке моћи, а поготово политичког стила, и даље носи шњур.

Још раније, у тексту из 2017, „Технологија завере" сам коментарисао феномен да на јавној интелектуалној сцени готово да нема личности у чију објективност и неострашћеност се може имати поверење:

Када домаћи интелектуалци износе или заступају неки став, било би корисно знати да ли је тај став аутентично њихов или је плаћен новцем, страним или домаћим, свеједно. Ко плаћа путовања на конгресе и студијска путовања, ко плаћа издавање књига и часописа, ко наручује и финансира израду студија, итд.? Ко су мецене и спонзори и како успевају да награде и распореде своје људе баш тамо где треба?

Речју, важно је знати да ли, када интелектуалци дебатују на јавној сцени, они то раде у име уверења, или су заправо на радном месту и правдају хонорар – јер, како је то давно приметио Аптон Синклер, тешко је натерати некога да нешто схвати, када је плаћен да то не схвати.

Ако је тачна моја претпоставка да „страна рука" помаже протесте, тада морам и да искажем поштовање службама које маестрално успевају да у свом интересу увек обезбеде исход који је у њихову корист.

Ако власт опстане још неко време, опстанак ће бити купљен додатном распродајом националних и економских интереса. Ако до промене власти ипак дође, нове снаге ће, сва је прилика, наставити истим, старим путем. Реторика нових власти ће вероватно бити мање иритантна, мање ће вређати интелигенцију нације, али ће фундаменти политике највероватније остати исти.

Нови стандард

https://iskra.co/reagovanja/nebojsa-katic-o-protestima-i-sta-dolazi-posle/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR2nODtLxTm58D_4vNaw45D-QwyBisJSaU6IgOfI1xWzBd7zuaGuYEIWQtY_aem_qVkrTSRJww-ZyrYZANzeIg

fakti.org

The Hill: Отцепљење Квебека помоћи ће Трампу да у састав САД укључи Канаду

2–3 minutes

---

АМЕРИЧКИ СЕНАТОРИ СУ СА ТРАМПОМ ВЕЋ РАЗГОВАРАЛИ О УКЉУЧИВАЊУ КАНАДЕ У САСТАВ СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА

* Доналд Трамп је 7. јануара на својој друштвеној мрежи Truth Social објавио мапу Канаде припојену Сједињеним Државама. Истог дана је изјавио да Гренланд треба да постане део Сједињених Држава

_________________________________________________________

           НЕЗАВИСНОСТ Квебека од Канаде могла би олакшати процес придруживања те земље Сједињеним Државама – објавио је The Hill.

           Додатно је указао: „Тежња Квебека независности Доналд Трамп би могао искористити да побољша позиције САД. Ако САД подрже независност Квебека, он би могао подржати напоре САД да се уједине са Канадом".

           Исти амерички лист напомиње да би уједињење САД и Канаде за обе било корисно и са економске и са војне тачке гледишта. А још би САД обезбедило директан приступ Арктику.

           Трамп је током састанка са канадским премијером Џастином Трудоом 3. децембра иступио са иницијативом да Канада постане нова америчка држава. Нагласио је да би до тога поготово могло доћи ако Отава не успе да реши проблем илегалне миграције (преко Канаде у САД) и кријумчарења дроге.

           Касније, 7. јануара, Трамп је на својој друштвеној мрежи Truth Social објавио мапу Канаде припојену Сједињеним Државама.

           Истог дана је изјавио да Гренланд треба да постане део Сједињених Држава којима би то боље осигурало националну безбедност и заштиту од наводних кинеских и руских претњи.

           Трудо је одбио Трампов предлог да Канада постане 51. држава САД. Као одговор на то, милијардер Илон Маск је Трудоа, назвао девојком и истакао да више не одлучује ни о чему.

           Заузврат, премијер канадске провинције Онтарио Даг Форд је 7. јануара предложио куповину Аљаске од Сједињених Држава.

           Форд је нагласио да се под његовим руководством Канада неће придружити Сједињеним Државама.

            Амерички сенатори су 9. јануара разговарали са Трампом о могућем укључивању Канаде у састав САД као њихове 51-ве државе.

 

Нова нормалност

politika.rs

Нова нормалност

Владимир Ђукановић

4–6 minutes

---

Копља се ломе око тога да ли ће држава показати и на делу доказати да је држава, односно да ли ће применити у складу са законом монопол физичке принуде, како би обезбедила поштовање закона или ће миц по миц допуштати све веће уживање појединаца у анархији која нас доводи до посве нове нормалности која прети да се запати и да озбиљно наруши систем.

Елем, апсолутно је у супротности за законом да изађеш на сред најпрометније улице или чак и ауто-пута, те да без икакве пријаве скупа блокираш саобраћај. Такође је у супротности за законом да се не зна ни ко то организује. Скроз је супротно закону да упаднеш у институцију и да избациш напоље запослене, конкретно да упаднеш на факултет и да забраниш професорима да држе предавања и да уђу у своје кабинете, као што је апсолутно у супротности за законом да онемогућаваш неког ко је факултет уписао да дође на предавање или да полаже испит. Ван сваке памети, здраве логике, а свакако противзаконито је да неколицина ликова да себи за право да блокира факултет, да о блокадама одлучују фиктивни пленуми као ниво организованости који нема никакво утемељење у закону и који чак негира студентски парламент као једино легитимно тело самих студената преко ког се студенти боре за своја права. Супротно закону је и упадати у Градску кућу у Новом Саду, упадати на седнице локалних самоуправа, упадати на седнице разних еснафских удружења ако ниси њихов члан и путем притиска вршити пресију какву одлуку удружење да донесе, противно закону је и упадати у суд или тужилаштво и чак јавно рећи да се то ради како би се извршио притисак на судије и тужиоце да раде по закону.

Елем, набројао сам колико год хоћете апсолутних кршења закона који се код нас одвијају, ево, већ пуна два и по месеца, које држава толерише како се не би изазивале веће политичке тензије, а које већи део грађана апсолутно изводе из такта и погађају. Полако, грађани почињу да виде како нема државе и да свака вашка ради обашка, односно шта му се прохте. Испада да ко год да се нешто наљути на државу има право да блокира улицу и да му нико ништа не сме.

Са друге стране, људи се кажњавају ако пређу на црвено светло, а овде неко ко доведе у озбиљну опасност и себе, као и све остале учеснике протеста који блокирају мимо закона неку прометну улицу, не добије никакву казну. Ствара се амбијент, односно нека нова нормалност, да је анархија нормално стање, те да је заправо интервенисање државе, како би обезбедила поштовање Устава и закона, нешто што није дозвољено. Циљано се иде ка томе да се избрише ауторитет државе, те да је појединац далеко важнији од читавог система, односно да он, када сматра да на нешто има право, нема те силе небеске која би смела да му се супротстави да оствари оно што је наумио. Овакве тенденције су веома опасне, јер могу полако довести до тога да многи пожеле да узимају правду у своје руке, те да, не поштујући државу и систем, почну сами да хапсе, убијају, премлаћују и сл. Зато је сада ово прекретница где ће држава у неком моменту морати да покаже да је држава.

Рецимо, ако неко не дозвољава да раде основне школе, а основно образовање је по закону обавезно, држава ту мора да буде брутална и да омогући несметани наставак рада основних школа. Мораће да деблокира све државне институције, укључујући и факултете, како би обезбедила поштовање закона и несметани рад институција. Сваког насилника мораће да приведе познанију права. Насиље ни у једном моменту не сме да буде несанкционисано. Праг толеранције одавно је пређен, јер увек се може прихватити да је неко нечим незадовољан, па демонстрира и на уредно пријављеном скупу истиче неко незадовољство. Међутим, тамо где нема чак ни формалног организатора, нити пријаве, а безбедност људи је веома угрожена јер свакако је озбиљна опасност блокирати прометне улице, ту милости више не сме да буде. Како се неко појави на улици, тако би полиција требало да га склони. Једноставно, оно што није нормално, не сме да постане нормално. Уколико се сада попусти, ризикујемо да дођемо у фазу озбиљне анархије, где држава више неће имати никакав ауоторитет, нити ће је ко поштовати.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

View article...

Enclosures:

160z120_nova-normalnost.jpg (14 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2025_01//160z120_nova-normalnost.jpg

 

Les: Trampova administracija verovatno odustaje od Ohridskog sporazuma, ponovo u igri podela Kosova

kosovo-online.com

Les: Trampova administracija verovatno odustaje od Ohridskog sporazuma, ponovo u igri podela Kosova - Kosovo Online

4–5 minutes

---

Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les izjavio je da očekuje da će administracija Donalda Trampa odustati od Ohridskog sporazuma i da će ponovo vratiti ideju o podeli Kosova, prenosi RTV.

„Očekujem da će događaji pratiti presedan iz 2017. i 2018. godine, kada je prva Trampova administracija potvrdila vođstvo u dijalogu nakon što je EU dokazala svoju nesposobnost da posreduje u pronalaženju rešenja", naveo je Les u izjavi za Srnu.

On smatra da je verovatno da će Trampova administracija odustati od Nacrta sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, takozvanog Ohridskog sporazuma, pošto Vašington nije učestvovao u njegovom stvaranju, a sam nacrt je „ionako mrtvo slovo, preterano propisan, neprivlačan za obe strane i bez ikakvih sredstava za sprovođenje".

„Umesto toga, SAD će se usredsrediti na centralno pitanje šta vlastima Srbije treba od Prištine da bi pitanje nezavisnosti prodala skeptičnoj javnosti", kaže Les.

Smatra da će se na taj način vratiti ideja o podeli Kosova.

„To će ponovo vratiti ideju o podeli, koja se podudara sa Trampovom idejom da se granice mogu pomeriti ukoliko je to u američkom interesu", kazao je Les.

On je rekao da će Tramp nastaviti da koristi sve navedeno, ali u drugačije svrhe, pre svega da natera Albance da sarađuju u okviru procesa pregovora u kojem se moraju odreći severa Kosova.

Govoreći o sankcijama, Les smatra da bi Tramp mogao da ukine mere uvedene protiv pojedinih zvaničnika u Srbiji, „ukoliko to Beograd zatraži kao preduslov za priznavanje samoproglašene nezavisnosti takozvanog Kosova", prenosi Srna.

Prema njegovim rečima administracija predsednika SAD Donalda Trampa zauzeće pozitivniji stav prema Beogradu, imajući u vidu da Srbija ima status najvažnije države u regionu. On je rekao da očekuje promene tokom mandata nove administracije kada se radi o Srbiji.

Les smatra da će Tramp hteti da odvuče Srbiju od Kine i Rusije, a potrebna mu je i podrška Beograda u rešavanju pitanja statusa samoproglašenog Kosova, što američki lider želi da uradi.

Trampova ravnodušnost mogla bi da odgovara Republici Srpskoj

„Ravnodušnost predsednika SAD Donalda Trampa u vezi sa situacijom u BiH mogla bi da stvori vakuum u kojem bi Srbi i Republika Srpska mogli da traže veću autonomiju bez straha od kazne iz Vašingtona", smatra Les.

On je rekao da nije poznato kako bi Trampovi zvaničnici i diplomate reagovali na to, ali je ocenio da Tramp, ukoliko bi ga neko izvestio o situaciji u BiH, „ne bi saosećao sa nacionalnim ciljevima Srba".

„S druge strane, moglo bi da se desi da američka administracija ostane verna trenutnoj politici protivljenja bilo kakvim fundamentalnim promenama u BiH, ukoliko to ljuti Bošnjake i dovodi do rizika od nove nestabilnosti", smatra Les.

Les je naglasio da, ipak, ne očekuje veće promene u politici SAD prema BiH, za koju Tramp nije pokazao bilo kakav interes, „usled odsustva američkih snaga i ograničenog uticaja Kine".

Prema njegovim rečima, nije verovatno da će Tramp podržati Srbe u traženju veće autonomije.

„Međutim, važi i obrnuto, jer će njegova nezainteresovanost stvoriti vakuum moći u kojem Srbi mogu da traže veću autonomiju bez straha od kazne", istakao je Les.

Kada se radi o najnovijim sankcijama SAD, Les smatra da je jasno da su one bile pokušaj administracije bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena da još jednom „ošamari" Srbe pre nego što napusti Belu kući, baš kao što je administracija bivšeg predsednika Baraka Obame uvela sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku u poslednjim danima mandata u januaru 2017. godine.

„Ne vidim izglede za ukidanje sankcija zvaničnicima u Republici Srpskoj, pošto Trampova administracija ne pridaje veliku važnost bilo kome od njih. Međutim, to bi moglo da se desi ukoliko Srbija zatraži od SAD da ukinu sankcije uvedene gospodinu Dodiku i drugima, ali ništa nije sigurno", istakao je Les.

 

bbc.com

Šta Balkanu donosi povratak Trampa - BBC News na srpskom

12–15 minutes

---

Šta za Balkan znači povratak Trampa

 

Autor fotografije, Jakov Ponjavic/BBC

• Autor, Nataša Anđelković
• Funkcija, BBC novinarka
• 20 januar 2025

Balkan nije na listi prioriteta novog američkog predsednika Donalda Trampa, ali to ne znači da ovdašnji lideri nemaju velika očekivanja, nade ili strepnje, od njegovog povratka u Belu kuću.

Dok su se glasovi sa američkih izbora još brojali, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je među prvima čestitao pobedniku, a Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, uz muziku je nazdravio šampanjcem.

U Trampovoj rezidenciji na Floridi bio je Bedžet Pacoli, jedan od najbogatijih Alabanaca sa Kosova i bivši ministar, koji je uveren da će novi-stari predsednik „učiniti ne samo Ameriku, već i ceo svet, ponovo velikim".

Za razliku od Beograda i Banjaluke, tamo gde su zvaničnici bili naklonjeniji administraciji Džozefa Bajdena primetna je „ledena ćutnja", kaže analitičar Adnan Ćerimagić za BBC na srpskom.

„Interesantno je videti šta su očekivanja zvanične Prištine, Sarajeva, možda i Zagreba, jer mudro se ne govori o strahovima i čuvaju se karte", kaže analitičar Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina.

Nije realno očekivati da se promeni stav Vašingtona o nezavisnosti Kosova ili Dejtonskom sporazumu u Bosni i Hercegovini, smatra Ćerimagić.

Moguće je, međutim, da u nekom trenutku Ričard Grenel, imenovan za specijalnog izaslanika Bele kuće za krizna žarišta u svetu, u skladu sa američkim interesima posveti pažnju i ovom regionu.

„U prvom mandatu smo videli da Tramp delovanje bazira na faktoru iznenađenja.

„On i njegov tim nisu javno usredsređeni na Balkan, to je više odnos sa Evropskom unijom, odnosno Rusijom u vezi sa Ukrajinom, kao i pojedinačnim zemljama poput Velike Britanije ili Nemačke, što smo videli u aktivnostima Ilona Maska u intervjuu sa desničarskom predstavnicom", objašnjava analitičar.

четвртак, 9. јануар 2025.

Velebit: Srbija i SAD potpisuju sporazim o strateškom dijalogu, velika vest za Beograd

kosovo-online.com

Velebit: Srbija i SAD potpisuju sporazim o strateškom dijalogu, velika vest za Beograd - Kosovo Online

3–4 minutes

---

Srbija i SAD će ovog vikenda potpisati sporazum o strateškom dijalogu, a izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit smatra da je to velika vest za Beograd i Vašington, jer će odnosi sa Amerikom dostići mnogo viši nivo saradnje.

Velebit je na televiziji Juronjuz Srbija naglasio da strateško partnerstvo podrazumeva diplomatsko sredstvo koje SAD ima u spoljnoj politici gde, prepoznajući države partnere, uspostavlja strateški dijalog. Taj sporazum biće potpisan ovog vikenda tokom posete zamenika državnog sekretara za upravljanje i resurse SAD Ričarda Verme Beogradu.

„Srbija to ima to sa Pekingom, Moskvom i EU. To podrazumeva uspostavljanje okvira za dalje odnose, što znači da će se srpska i američka strana dogovoriti u oblasti na kojima će se raditi u narednom periodu. On je rekao da je to važna stvar za Srbiju jer mi ovako upotpunjujemo strategiju 'četiri stuba spoljne politike' jer sada imamo strateške odnose sa Kinom, Rusijom, EU i SAD", rekao je Velebit. 

Istakao je da će Beograd sad dobiti veći značaj u odnosima sa SAD, ali će otvoriti i mnoge teme kada je reč o bezbednosnoj i ekonomskoj saradnji. 

„Kada SAD otpočne neki dijalog sa državom partnerom, to je slanje poruke investitorima da je u tu zemlju poželjno da se investira. Za SAD je isto važno da ima dobre odnose sa Srbijom jer je ona najvažnija zemlja Zapadnog Balkana. Otvaranjem ovog dijaloga i Srbija i SAD će zadovoljiti svoje ciljeve, ali će Srbija ojačati svoju spoljnopolitičku poziciju", navodi izvršni direktor Pupin inicijative.

Na pitanje može li se govoriti da je ovaj dijalog korak napred u odnosima sa Zapadom, na uštrb onih sa istokom, Velebit kaže da strateški dijalog sa SAD znači balansiranje odnosa i sa Kinom i Rusijom. 

„U kontekstu globalnih dešavanja ovo je važna poruka da je Srbiji stalo do razvijanja odnosa. Podsetiću vas da je u proteklih nekoliko godina Beograd zapostavljao odnose sa SAD, ali je i Vašington više gledao ka Sarajevu i Podgorici. Sada je to drugačije. Srećni smo zbog ovog strateškog dijaloga, predložili smo to u septembru i razgovarali sa američkim zvaničnicima. To je velika vest za građane jer će to olakšati i administrativne stvari", kazao je Velebit.

U kontekstu priče o sankcijama NIS-u, Velebit ističe da ostaje da se vidi šta će se tu desiti. 

„NIS jeste 2008. prodata po jako lošoj ceni i mislim da je to bilo loše po srpske nacionalne interese. Mislim da bi potencijalni povraćaj NIS-a u srpske ruke bio dobar po Srbiju i očuvanje naše energetske nezavisnosti. Energetika će biti jedna važna tema u okviru strateškog dijaloga. SAD su se jasno izjasnile da im je stalo do bakra i litijuma", rekao je Velebit. 

Dodao je da su odnosi SAD i Srbije išli uzlaznom putanjom tokom Bajdenove administracije i ne vidi nikakav razlog da se to ne nastavi i posle 20. januara. 

„Predložili smo dolazak američkog predsednika u Beograd. Dolazak Trampa u Beograd ovekovečio bi pozitivne signale iz Beograda i Vašingtona kada je reč o produbljivanju odnosa. Na Srbiju se danas gleda pozitivnije i sada je pouzdan partner. To je veoma dobro za međunarodnu poziciju Srbije", zaključio je Velebit.

 

уторак, 7. јануар 2025.

Мир Божији, Христос се роди!

Мир Божији, Христос се роди!

 

уторак, 07. јануар 2025.

Свим читаоцима, сарадницима и пријатељима редакција НСПМ жели срећан Божић! (НСПМ)

 

понедељак, 6. јануар 2025.

Тимоти Лес: Са Трампом, идеја о подели Косова биће поново на столу

nspm.rs

: Тимоти Лес: Са Трампом, идеја о подели Косова биће поново на столу

:

5–6 minutes

---

понедељак, 06. јануар 2025.

Водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес изјавио је данас да очекује да ће администрација новоизабраног председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа заузети позитивнији став према Србији, уз уважавање потребе Србије да реши питање АП КиМ, али и уз жељу да се удаље од Кине и Русије.

Он је на питање Тањуга да ли би Трампова администрација могла и више да се ангажује у дијалогу Београда и Приштине, рекао да очекује то обзиром да је прва Трампова администрација, како је рекао, потврдила вођство у дијалогу, а након што је ЕУ доказала "своју неспособност да посредује у проналажењу решења".

- Знамо да је председник Трамп заинтересован за решавање статуса Косова како би спречио Кину и Русију да стекну утицај у Србији и како би дозволио америчким трупама на Косову да се врате кући да би забележио успех у спољној политици. У том погледу, именовање Ричарда Гренела од стране председника Трампа за изасланика за специјалне мисије снажан је сигнал да су САД спремне да поново преузму одговорност - оценио је Лес.

Упитан да ли мисли да ће изборни процес који Приштина организује 9. фебруара променити нешто и да ли након тога може да дође до напретка у дијалогу, Лес каже да не верује, јер актуелне анкете показују да би Покрет "Самоопредељење" Аљбина Куртија могао да опет победи, што подразумева наставак Куртијеве политике, односно одбијања да се Србима на северу да аутономија, и настојања да се север силом интегрише, а убеде западне владе да прихвате Приштину у међународним институцијама.

"Питање поделе се враћа на сто"

Ипак, Лес сматра да Трампова администрација неће пасивно прихватити тај политички став, као и да ће питање размене територија "поново да се врати на сто".

- Уместо тога, под претпоставком да су дешавања из 2017 и 2018. године водич, очекујем да Трампова администрација одустане од Охридског споразума који није њена креација и ионако је мртво слово на папиру - претерано прописан, непривлачан за обе стране и без икаквих средстава за спровођење. Уместо тога, САД це се фокусирати на централно питање шта је српској влади потребно од Косова. Тиме ће се идеја о подели поново ставити на сто, уз питање статуса Срба на југу Косова и Албанаца у Прешевској долини. Питања око докумената, националних симбола, имовине Српске православне цркве и тако даље, биће третирана као споредна у односу на ова фундаменталнија питања. Ако влада на Косову одбије да сарађује, предвиђам да це је Трампова администрација казнити санкцијама, трговинским тарифама, повлачењем помоћи и улагања и пристанак на потезе који би Србији омогућили да оствари своје право на север. Насупрот томе, ако Косово сарађује, САД це га економски наградити за то - оценио је Лес.

Он додаје да то не значи да ће Београд бити ослобођен притисака.

- Ако влада у Београду одбије да сарађује у политичком процесу који на крају захтева од Србије да се одрекне Косова, онда и она може да очекује казну од Трампове администрације. Међутим, ствари вероватно неће доћи до ове тачке - рекао је он.

Говорећи о Трамповом односу према Европи Лес истиче да ће највероватније његови главни циљеви у Европи бити да Европљани преузму већу одговорност за сопствену безбедност, олакшају терет САД и да се дистанцирају од Кине.

- Такође Трамп ће очекивати да Европљани плате реконструкцију Украјине када се борбе заврше и да обезбеде њену безбедност постављањем трупа на терен. На билатералном нивоу, Трампова администрација ће вероватно бити мање наклоњена либералним владама него Бајденова администрација и више наклоњена конзервативно настројеним владама, под условом да не делују против интереса САД тако што це се превише приближити Кини - рекао је Лес.

"Оштар став према Русији"

На питање шта би све могло да се промени после 20. јануара Лес каже да се уочавају елементи и промене и континуитета под Доналдом Трампом, као и да ће најнепосреднија промена бити обнављање снажног америчког вођства након периода слабости под Џоом Бајденом и окончање вакуума моћи који је Русији и Ирану омогућио да "гурају" своје међународне политичке циљеве.

- То ће се изразити у већој употреби трговинских тарифа и санкција за кажњавање држава које пркосе САД. Доћи ће и до промене у стилу америчког вођства, обележеног језиком који је много шаренији и бомбастичнији него под Бајденом, што ће вероватно натерати аналитичаре да нагађају о Трамповим намерама. Кључ ће бити, као што су други приметили, схватити господина Трампа озбиљно, али не буквално - оценио је Лес.

Оцењује и да су прве индиције да це Трампова администрација заузети оштар став према Русији како би је натерала на компромис који Украјина може да прихвати, пооштравањем санкција Русији и наоружавањем Украјинаца да зауставе руско напредовање на терену.

(Танјуг)

 

субота, 4. јануар 2025.

Svetska javnost ni posle pet godina nema neke ključne odgovore u vezi sa korona virusom

 

beta.rs Svetska javnost ni posle pet godina nema neke ključne odgovore u vezi sa korona virusom SSM 5–6 minutes COVID-19 | Izvor: Beta | 04.01.2025 | access_time 10:00   Svetska javnost i dalje nema neke od ključnih odgovora u vezi sa korona virusom - o njegovom nastanku, ukupnom broju umrlih ili uzrocima dugog kovida, iako se pojavio pre više od pet godina. Krajem 2019. godine, grupa ljudi u kineskom gradu Vuhan razbolela se od virusa koji do tada nije viđen u svetu, a pandemija koja je usledila razotkrila je duboke nejednakosti u globalnom zdravstvenom sistemu, navodi Asošiejted pres. Virus je i dalje prisutan, ali je čovečanstvo izgradilo imunitet kroz vakcinacije i infekcije. Iako je manje smrtonosan nego u ranim danima pandemije i premda više nije na vrhu liste vodećih uzroka smrti, virus se i dalje razvija, zbog čega naučnici moraju pažljivo da ga prate. Jedan od odgovora koje svetska javnost još čeka tiče se porekla pandemije. Ono možda neće biti poznato još mnogo godina, a pitanje je da li će ikada i biti. Najverovatniji scenario, prema naučnicima, je da je virus cirkulisao među slepim miševima, kao i mnogi drugi korona virusi. Naučnici misle da je virus sa slepih miševa prešao na neku drugu životinjsku vrstu, verovatno na rakunske pse, cibetke iz porodice mačaka ili na bambusove pacove, a potom na ljude na pijaci u Vuhanu, gde su se prve infekcije pojavile krajem novembra 2019. godine. Iako je reč o poznatom putu za prenos zaraze, ta teorija nije dokazana u slučaju virusa koji izaziva bolest kovid-19. Činjenica da se u Vuhanu nalazi nekoliko istraživačkih laboratorija, koje se bave prikupljanjem i proučavanjem korona virusa, podstakla je debatu o tome da li je virus možda procurio iz neke od njih. Rešenje te teške naučne zagonetke nije jednostavno ni u najboljim okolnostima. Napori su postali još teži usled političkih optužbi o poreklu virusa i odluke Kine da uskrati dokaze koji bi mogli da pomognu u nalaženju odgovora. Nije poznato ni koliko je ljudi umrlo od posledica zaraze korona virusom - verovatno više od 20 miliona, piše AP. Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da su njene članice prijavile više od sedam miliona smrtnih ishoda od bolesti kovid-19, ali se procenjuje da je stvarni broj najmanje tri puta veći. Korona virus i dalje najviše pogađa starije osobe. Prošle zime u SAD, polovina smeštenih u bolnice i umrlih u bolnici zbog kovida-19 bili su stariji od 75 godina. Naučnici i proizvođači vakcina oborili su rekorde u brzini razvoja vakcina protiv kovida-19, koje su spasile desetine miliona života širom sveta i bile ključni korak za vraćanje života u normalu. Isporuka vakcina u siromašnije zemlje bila je spora, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je više od 13 milijardi doza vakcina protiv kovida-19 dato širom sveta od 2021. godine. Poznato je da vakcine nisu savršene - efikasne su u sprečavanju teških oblika bolesti, hospitalizacije i smrti i pokazale su se kao veoma bezbedne, sa retkim ozbiljnim neželjenim efektima. Međutim, zaštita od blažih oblika infekcije počinje da slabi posle nekoliko meseci, navodi AP. Kao i vakcine protiv gripa, vakcine protiv kovida-19 moraju redovno da budu ažurirane kako bi efikasno delovale protiv virusa koji se stalno razvija, što doprinosi frustraciji javnosti zbog potrebe za višestrukim vakcinacijama. Preduzimaju se napori na razvijanju vakcina sledeće generacije, kao što su nazalne vakcine za koje se istraživači nadaju da bi mogle da budu efikasnije u sprečavanju infekcije. Pokazalo se da se korona virus ne razlikuje od drugih virusa kada je reč o genetskim promenama - mutacijama, do kojih dolazi dok virusi prave sopstvene kopije. Naučnici su te varijante nazvali po grčkim slovima: alfa, beta, gama, delta i omikron. Još jedno pitanje oko kojeg nema svih odgovora jeste takozvani dugi kovid, koji je pogodio milione zaraženih. Reč je o dugotrajnim simptomima koji traju najmanje tri meseca, a ponekad i godinama, uključujući umor, kognitivne probleme poznate kao "moždana magla", bol i kardiovaskularne probleme, između ostalih. Lekari ne znaju ni zašto samo neki od zaraženih dugo boluju od kovida-19, ni šta dovodi do toga. Odgovore otežava to što dugi kovid može da se javi i posle blagog oblika infekcije i kod svih uzrasta. Teme

View article...

петак, 3. јануар 2025.

Пушков: У САД и Британији нагло расте број оболелих од рака – крива вакцина „Pfizer“

fakti.org

Пушков: У САД и Британији нагло расте број оболелих од рака – крива вакцина „Pfizer"

1–2 minutes

---

НАВЕО ДА ВАКЦИНЕ mRNK ГУШЕ ИМУНИ СИСТЕМ ОНИХ КОЈИ СУ ИХ ПРИМИЛИ

Да ли је и онкологија британског монарха Чарлса Трећег

повезана са вакцином против ковида?

* Алексеј ПУШКОВ: Након вакцинације, у већини случајева, рак се развија веома брзо.  Такве случајеве већ називају турбо-раком

   _____________________________________________________________       

           ЧЛАН Савета Федерације Руске Федерације Алексеј Пушков изјавио је да се у САД и Великој Британији бележи „нагли пораст броја оболелих од рака у свим старосним групама".

           Према речима овог високог функционера горњег дома руског парламента, „разлог је очигледан – вакцина mRNK америчког фармацеутског гиганта „Pfizer" мРНК која „гуши имуни систем".

           „Након вакцинације, у већини случајева, рак се развија веома брзо", рекао је Пушков, „јер тело вакцинисаног није у стању да се бори против њега".

            Додатно је нагласио: „Такве случајеве већ називају турбо-раком. Многи научници и лекари-специјаисти говоре о томе".