IZ DIPLOMATSKOG UGLA: Taj ga ne bi osvitao

IZ DIPLOMATSKOG UGLA

 

Taj ga ne bi osvitao

 

Koga se Crnogorca ili Srbina dokopao, dok je bio terorista, Hašim Tači, poznat pod nadimcima "Zmija" i "Hašiš Tači", taj ga ne bi osvitao. Osuđivala ga je "međunarodna zajednica", devedesetih godina, kao teroristu, a onda se izljubio sa svojom dobrom "vilom", s onom simpatičnom i nestašnom Madlen Olbrajt, koja ga je proglasila "demokratom". Srpske vlasti su ga osudile na robiju zbog banditskog napada na srpsku miliciju, kada su ubijena dva policajca, a pet ih ranjeno. Onda je neko iz srpske vlasti sakrio crvenu interpolovu potjernicu raspisanu za njim, jer Tadić hoće da mu bude sagovornik, "dok se ne dokažu optužbe". Istovremeno, Boris, kao dosljedan "američki predsjednik" u Srbiji, nije htio da brine o ljudskim pravima Miloševića, u haškoj tamnici, iako Slobi ništa nije dokazano, pa je ubijen, neosuđen, dakle nevin, kako bi "međunarodna zajednica" izbjegla bruku.
Sada se svi iščuđavaju kako je Tači, "legalni predstavnik albanskog naroda", kako mu tepaju naše političke vođe, mogao da bude ne samo kriminalac, već i monstrum. Svi ti koji se sada iznenađuju, zbog tvrdnji Dika Martija, mogu se smatrati saučesnicima u zločinu, naročito Brisel i Vašington, UNMIK i Euleks, jer se sve to znalo već deset godina, a oni nijesu htjeli da vjeruju, jer su "zločin uzeli sebi za zastavu", što bi rekao pjesnik Branislav Petrović Brančilo. Ako to nijesu htjeli da znaju u prvih deset godina, zbog "kratkoročne stabilnosti Balkana" morali su to saznati posljednjih godina, jer, pisano je o tome u ovoj kolumni, pisano u beogradskom Pečatu, pisano u rimskoj Rinašiti. Pisale su o tome Italijanka Marialina Veka u knjizi "Vučje srce" i Karla del Ponte u knjizi "Lov". Umjesto da naši političari nalože istragu i zatraže to isto od "međunarodne zajednice", Boris bi da pregovara sa čudovištem, a Britva je priznao Zmiju. Oni koji su pisali o trgovini srpskim organima napadani su da izmišljaju te stvari, jednako kao što su napadani i oni koji su još prije deset godina pisali o švercu cigareta i ulozi Gospodara u njemu. Napadali su ih isti oni što se sada iznenađuju Tačijem, isti oni što u Montenegru još neće da se iznenade onim što piše u optužnici Đuzepea Šelzija, na 408 stranica, u kojoj Milo zauzima počasno prvo mjesto. Sjutra će se isti iščuđavati kada Hag dokrajči i Vojislava Šešelja, koji leži osam godina u "tamnici naroda", zbog "verbalnog delikta", a da mu ništa nije dokazano, pa ni presuđeno.

Evo im već davne izjave haškog svjedoka K-144, za koju su morali znati: „Koliko znam, najmanje 300 bubrega i još bar oko 100 drugih organa izvađeno je ljudima na Kosovu. Zarobljenicima su vadili jetru, ali i srce. Znam da se cijena bubrega kretala od deset do 50 hiljada maraka... Vođena je precizna evidencija, a papiri su išli na ruke Hašimu Tačiju kao i 80 odsto zarade koju je dijelimo s komandantima... Kad bi javili koji im i kakav organ treba, odlučivalo bi se ko će pod nož. Operisani su zatim ostavljani da umru tako što bi ih skinuli s aparata..."

Šeik Behramin je izjavio na iračkoj televiziji, 2002. godine, da mu je presađeno srce u Turskoj, da se "odlično osjeća, ali mu je žao što u njemu sada kuca srpsko srce".
Šta još treba da nam učine ovakve zvjeri, pod zaštitom evroatlantista, da bi se naši političari okrenuli svome narodu, a manuli ljubljenja sa zlikovcima i trčanja pod NATO skute?

Dokle će naše vođe, NVO i novokomponovane demokrate, da vjeruju da je svaka optužnica protiv Srba osnovana, a nikako da povjeruju da su i optužnice protiv naših neprijatelja istinite, već to proglašavaju "teorijom zavjere"? Da ne bi Martija, još bi ćutali.

Gdje im je obraz?

(Autor je nekadaŠnji generalni konzul SRJ u Bariju)

Piše: Dragan MRAOVIĆ

 

http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2010-12-23&clanak=260952

Мафиози на тапету Европе

 

20.12.2010, 14:34

 

Photo: EPA

Уочи своје посете Москви специјални известилац Савета Европе, сенатор и бивши тужилац Швајцарске Дик Марти је званично у Паризу на седници правне комисије ПССЕ представио резултате двогодишње истраге, која се тиче учешћа косовског премијера, а раније терористе такозване Ослободилачке војске Косова  Хашима Тачија у крвавим злочинима, у које спада и трговина људским органима. Расправа о извештају у ПССЕ је заказана за 25.јануар 2011 године.

„САД и ОВК бране исте вредности и принципе. Борити се на страни ОВК значи борити се за људска права и америчке вредности" – говорио је амерички сенатор Џозеф Либерман '99 године, у жаришту војне интервенције под руководством САД против бивше Југославије. Било би занимљиво да чујемо како он оцењује извештај СЕ о његовим вољеним „борцима за слободу и права човека". То је цитат из британског „Гардијана". Што се тиче постављеног питања, није тешко предвидети реакцију америчког политичара. А његов протеже Хашим Тачи је назвао резултате истраге клеветом и обећао да ће тужити известиоца суду.

Али неће ли том тужбом наштетити самом себи? Јер према речима Марти, о свим представљеним чињеницама светска заједница је знала последњих 10 година. А припрема извештаја, чији је иницијатор руска делегација у ПССЕ, почела је још 2008 године, када се појавила књига бивше тужитељке Међународног суда за бившу Југославију Карле дел Понте – „Лов. Ја и војни злочинци", у којој је дел Понтеова испричала о киднаповању косовских Срба, њиховом пребацивању у Албанију и вађењу органа за црно тржиште. Број жртава достиже 500 људи.

Један од лидера мафије је био дотични Шаип Муја, а  такорећи „кум" – Хашим Тачи звани „Змија". Данас је Муја виђени политичар, саветник премијера. Говорећи о бившим-садашњим бандитима који су се пробили у политичаре, не можемо да не споменемо и Рамуша Харадинаја – претходника „Змије" на челу владе.

Какве последице може имати извештај ПССЕ за Хашима Тачија? Са правне стране – никакве, сматра, на пример, познати немачки политиколог Александар Рар. А моралне – наравно.

Није никаква тајна да се Тачи у своје време бавио криминалом, - говори Рар. – За време уласка НАТО и САД на Косово много се шта променило. Тачи је прешао на страну Америке и постао друг тадашње државне секретарке Медлин Олбрајт. И у сваком случају, са тачке гледишта тадашњих западних власти, он је спрао са себе љагу на тај начин. Али од прошлости не можеш побећи – каже немачки политички аналитичар.

Занимљиво да је ЕУ, за разлику од Русије, признала легитимност парламентарних избора на Косову, на којима је, иначе, победила Демократска партија Тачија. И поред прекршаја које су забележили међународни посматрачи, шефица дипломатије ЕУ Кетрин Ештон је говорила о „мирној и организованој атмосфери" за време гласања. У Приштини већ говоре о будућем учлањивању у ЕУ. Истина, за почетак Косово треба да призна још 5 држава ЕУ и више од 100 других земаља. А даље? Издање независног „Америчког комитета за Косово" је пуно песимизма. „Највероватније – пише – стаћемо у одбрану, надајући се да ће све проћи без последица, а затим ћемо поново завртати руке целом свету да би подржао незаконску сепаратистичку терористичку творевину".

http://serbian.ruvr.ru/2010/12/20/37259844.html

Organi i ustanove

ZIDANjE SKADRA

 

Organi i ustanove

 

U izvještaju čiji je autor zvaničnik Savjeta Evrope otkrivena je jeziva istina o pravoj prirodi tzv. „Oslobodilačke vojske Kosova". Najmanje tri stotine ljudi bilo je oteto na Kosovu i Metohiji, često u vrijeme mira, kada je pokrajina već bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Oteti su prebačeni na teritoriju Republike Albanije i tamo brutalno pogubljeni, a njihovi organi su izvađeni i prošvercovani u inostranstvo. Ova izopačena fabrika, ta industrija zla, funkcionisala je mjesecima, upošljavala veliki broj ljudi i ubrala milione dolara. Prema navodima izvještaja predstavljenog javnosti, u ovaj bestidan i zvjerski posao bilo je uključeno vođstvo terorističke OVK i današnji premijer Kosova Hašim Tači.
Najsnažniji moj utisak nije činjenica da je vođstvo albanskog nacionalnog i terorističkog pokreta bilo kriminalizovano. Takođe, nisu mi bliske teze prema kojima otkriće i međunarodna potvrda ovih zločina može da dovede do pomirenja ili relativizovanja zločina srpske strane. Mene je po ko zna koji put zatekla beskrupuloznost zvaničnika u Briselu, Tirani i Vašingtonu. Uprkos jasnim, nepobitnim činjenicama čujemo optužbe protiv Savjeta Evrope i zaklinjanje u albansko ratno vođstvo na Kosovu. Iz SAD i EU uglavnom dolaze licemjerne tvrdnje prema kojima trgovce organima otetih civila prvo treba osuditi, pa tek onda iznositi optužbe u javnost. Ali, ko uopšte može da osudi premijera države koju su stvorile SAD i EU? Haški sud više ne podiže optužnice. Dok je to mogao, evropski i američki političari i činovnici činili su mnogo da „zbog stabilnosti Kosova" ne dođe do suđenja vođama „OVK". Opravdanja koja čujemo ne razlikuju se previše od pravdanja koja smo slušali u Srbiji za vrijeme režima Slobodana Miloševića. Ipak, postoji jedna primjetna razlika. Naime, Srbiji i srpskom narodu rat je devedesetih godina nametnut. Za mnoge američke diplomate i političare Srbi su bili narod ubica, odgovoran za Prvi, a time i Drugi svjetski rat, nacizam i holokaust. U Bosni i Hrvatskoj Srbima je bespogovorno trebalo oduzeti važećim ustavima garantovanu ravnopravnost. Već na početku rata Srbi su za ove ratne učesnike ubili 200.000 Muslimana i silovali 50.000 zarobljenica. Samo je trebalo da se kasnije dogode Višegrad, Prijerdor, Foča i konačno Srebrenica kao potvrda, ali i bez toga sve je bilo jasno na samom početku rata. I danas saga o zločinima i odgovornosti vodi ka daljem ukidanju prava srpskog naroda i rušenju nezavisnosti i cjelovitosti Srbije.
Ali dok su srpski zločini, stvarni i izmišljeni, imali svoju funkciju u politici ratnih neprijatelja srpskog naroda - koju to vrijednost ugrožava istina o zločinima OVK?
Albanski narod na Kosovu se nikada nije ni borio za ljudska i građanska prava, dobili bi ih još 1992. godine u savezu sa srpskom demokratskom opozicijom samo da su izašli na izbore. Samostalnost im danas svakako ne ugrožava nejasna politika slabe Srbije. Mislim da se radi o druga dva nimalo načelna ali svakako važna razloga. Zahvaljujući Vašingtonu i Briselu, grupa ubica, kriminalaca i u nekim slučajevima manijaka, došla je u priliku da regrutuje ministre i generale, a jedna teroristička organizacija postala je oslobodilačka vojska i jezgro moderne armije. Ubistva, šverc, trgovina ljudima, organima..., droga i terorizam nijesu bili izbor SAD i EU, ali su bili dio zajedničkog preduzeća. Sramota je zajednička i zato se danas ovako jednodušno i brane. I dok prvi ljudi Albanije vode kampanju protiv ustanova Savjeta Evrope, predstavnici albanskog suda i tužilaštva su još prije nekoliko mjeseci odbili saradnju sa srpskim pravosudnim organima. Predsjednik Srbije Boris Tadić procijenio je odnose snaga i poručio da ni on ne smatra Tačija krivim dok ga ne osudi sud. Da li će taj sud biti sud Tačijevog naroda ili njegove stranke, Tadić ne spominje, ali izbor je takav. Bolje da otvoreno kažemo da ćemo na sve pristati, nego da nas poslije natjeraju. Ipak, ako Srbiju mogu da prisile na razna poniženja, da li je moguće da njeni državnici ne smatraju da postoji nešto što bi prevršilo mjeru i dovelo do toga da odbiju da učestvuju pa makar i izgubili vlast. Neka takve poslove radi opozicija, ona ista koja je 1999. dokazala da može da izgubi Kosovo a da se i dalje beščasno drži vlasti. Sadašnju vlast u Srbiji nije preporučila tek moć i pomoć iz inostranstva, već upravo moralna razlika u odnosu na socijaliste i radikale.
Prošle sedmice umro je Ričard Holbruk. Političar koji je mnogo učinio da ospori prava srpskom narodu u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji, ali je zato 1997. podržao održavanje neregularnih izbora koje je opozicija bojkotovala i tako posredno doprinio održanju Slobodana Miloševića. Izuvao je cipele prilikom posjete teroristima iz „OVK". Vodio pregovore koji su doveli do bombardovanja Srbije. Tri godine pošto je u Sarajevu objelodanjen ukupan broj žrtava građanskog rata, Holbruk je i dalje tvrdio da su Srbi ubili tri puta više Muslimana. Ipak, Holbruk će poslije svega ostati upamćen po tome što je vodio pregovore na kojima je očuvana Republika Srpska. Bosna i Hercegovina nije zahvaljujući njemu postala država, čak naprotiv. Kosovo su od Srbije otcijepili američki generali, pošto su njegovi „diplomatski" pokušaji propali, a sjever pokrajine još uvijek nije predat Albancima na upravu.
Holbrukova sudbina i reakcije na aferu u vezi sa trgovinom ljudskim organima ukazuju na prirodu odnosa SAD i EU prema Srbiji i srpskom narodu. Davne 1879. godine britanski državnik Gledston nagovjestio je moralno stanje u kome se danas nalazi politika ovih sila prema Srbiji. Treće načelo spoljne politike za koju se zalagao, definisao je sljedećim riječima: „Ako želimo postati apostoli mira sa ciljem da razumu drugih naroda omilimo svoja ubjeđenja, smatrajući ih za savršena, pa toga radi poričemo njihova prava, onda ćemo, to je više nego sigurno, srušiti vrijednost svojih načela."

PiŠe: Čedomir AntiĆ

 

http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2010-12-20&clanak=260571

Запад „предаје“ Тачија

Петар ИСКЕНДЕРОВ

Запад „предаје" Тачија зарад спасавања свог „косовског пројекта"?

 

Питање о злочинима албанских сепаратиста Косова постављено је на јануарском заседању Парламентарне скупштине Савета Европе. Осим тога, Комитет за правна питања ПССЕ одлучио је да се спроведе „серија  истрага на мађународном и националном нивоу о  нестанку људи, трговини људским  органима, корупцији и срастању организованих криминалних група са политичким круговима на Косову".

 

Од тренутка војне агресије НАТО на Југославију 1999. године  питање о Косову још ни једном није остављало толико запрепашћујући и  мучан утисак на „пристојне" Европљане. Апели Русије, Србије и низа других земаља Хашком трибуналу и другим међународним институцијама да најзад испитају улогу главешина „Ослободилачке армије Косова" (ОВК), који су заузели кључне положаје  у админисрацији самопроглашене косовске државе, обевезно су одбацивани. Као, Београд и Москва на све начине покушавају да омету косовску независност. Одбачене су и чињенице које је 2008. године обелоданила у својој књизи главни тужилац Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Карла дел Понте. Тобоже, то су само претпоставке, а чињенице нису пронађене... – иако  су се претпоставке раније успешно претакале у оптужбе, па чак и  пресуде Хашког трибунала, када је требало оптужити Србе.  Апотеоза сличних „двоструких стандарда" су догађаји из пролећа 2008. године: објављивање књиге Карле дел Понте, у којој је она нагласила да се делатност „црних трансплантолога" на Косову „обављала уз знање и активно учешће официра „ОВК вишег и средњег ранга" – и истовремена ослобађајућа пресуда  једном од таквих „официра" – бившем теренском командиру ОВК, Рамушу Харадинају.

 

Чак је и истраживање швајцарског правника Дика Мартија, који је сада објавио шокантни извештај у сали за седнице Савета Европе,  тек овлаш помињано у светским медијима током последњих месеци. Као, подносиоцу извештаја Савета Европе неће поћи за руком да  добије доказе о делатности „црних трансплантолога" на Косову и Албанији, а српски аргументи нису валдини  из разлога њихове политизираности.

 

Међутим,  „косовска бомба" ипак је експлодирала, и то у сали за седнице ПССЕ, коју до тада ниопшто нисмо могли  сумњичити за просрпске симпатије.  Акценти у извештају Дика Мартија стављени су  максимално јасно. Према „режијском" делу документа  тешко је  изнети претензије и они треба да постану основа за свестрану истрагу о злочинима албанских сепаратиста Косова. Тамо се говори и о злочиначкој „групи из Дренице" на челу са Хашимом Тачијем, која  наставља да делује и данас – сада већ на нивоу високих кругова самопроглашеног „независног" Косова -  и о „црним трансплантолозима". И чак  о „дипломатској и политичкој подршци", која се пружа Хашиму Тачију од стране САД и водећих западноевропских држава,  којом су га учинили „недодирљивим".

 

Међутим, главно питање није у  садржини најновијих оптужби. За све оне који су иоле упознати са ситуацијом на Косову -  поред осталог и за саму Карлу дел Понте – у тим оптужбама нема ничег неочекиваног.  Корен проблема је у циљевима саме истраге.  Зашто се управо сада ПССЕ (њен комитет  је подржао закључке Дика Мартија ЈЕДНОГЛАСНО)  одједном позабавила раније „недодирљивим"  Хашимом Тачијем?  Одговор на дато питање омогућиће да се схвати: да ли ће  добити наставак извештај, рекло би се, збиља принципијелног и доследног швајцарског правника, и колико  су Европљани спремни да иду далеко у истрази злочина, који су по својој монструозности упоредиви са медицинским експериментима у нацистичкој Немачкој?

 

За сада је очигледно једно:  разлози за садашње „прозрење" ПССЕ тесно су скопчани са  разоткривањем тајног плана, који су САД и Европска унија покушавали да реализују у односу на Хашима Тачија ове јесени – након што су на нивоу разолуције Генералне скупштине ОУН  најављени предстојећи преговори између Београда и Приштине.

 

Рачуница Запада била је једноставна: припремити у оквирима датих преговора тло за признавање од стране руководства Србије независности Косова ако не „де јуре", а оно макар „де-факто". Имајући у виду прозападни курс српског председника Бориса Тадића и његовог окружења – тај задатак се чинио сасвим остваривим. Али да би се власти Србије спасиле од сопствене опозиције  требало је малкице „ретуширати" лице Приштине, јер  на потписивање споразума са Хашимом Тачијем  тешко да би  пристали чак и садашњи српски владари.

 

У том циљу је у септембру и био покренут сценариј „рокаде" на косовском политичком Олимпу. Одмах након оставке председника Фатмира Сејдијуа – лидера умереније „Демократске лиге Косова" – аналоган корак требало је да предузме и председник Демократске партије Косова Хашим Тачи. Међутим, у све су се умешале унутаркосовске амбиције и распре – поред осталог, распад владајуће коалиције обе партије (на шта је очигледно и рачунао Запад), а што је најважније, комбинација самог Тачија.  Овај последњи не само да није отишао са политичке сцене, него је путем сопствене изрежиране оставке осигурао себи победу на исхитрено организованим ванредним изборима. Пред западним архитектама Косова засветлуцао је неугодни за њих сценариј јачања у Приштини радикалних снага. То очиглено није било  добро у светлу предстојећег „докусуривања" Београда, па је  у функцију стављен сценариј „предаје" Тачија.

 

Као индиректна потврда тога да су Хашима Тачија „предали" Американци, служи и реакција Стејт департмента САД на протекле косовске изборе. По традицији означивши гласање „важном етапом" у развоју демократије, његов званични  представник Марк Тонер је позвао Централну изборну комисију Косова да испита „озбиљна кршења, која су евидентна". Слични позиви нису се чули из Беле куће када је реч о  косовским изборима у току свих последњих десет година.  САД су ставиле до знања: демократија на Косову је и даље добра – али већ без Тачија и његових најближих. Европљани, су, изгледа, правилно схватили сигнал.  Међутим, говорити о тријумфу међународног права када је реч о косовском проблему за сада је прерано. САД и ЕУ ће покушати да ураде тако, да се предстојећа истрага претвори – чак ако до ње и дође – у суђење Тачију и његовим најближим сарадницима, и да се испод удара извуче сам „косовски пројекат".  Кад се већ жртвује тако јака фигура – значи да се косовска игра „заиграла на крупно". А архитекте „новог светског поретка" у играма на крупно не воле да губе.

 

 

 

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ – старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице«Глас Русије».

 

Извор: Фонд стратешке културе – Москва

http://www.fondsk.ru/

 

Превод: Рајко  ДОСКОВИЋ

 

http://srb.fondsk.ru/news/2010/12/19/zapad.html

Vikiliks raskrinkava Tadicevu zaveru protiv sopstvenog naroda

 

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/6177-sra-trifkovi-vikiliks-raskrinkava-tadievu-zaveru-protiv-sopstvenog-naroda.html

 

SRĐA TRIFKOVIĆ: VIKILIKS RASKRINKAVA TADIĆEVU ZAVERU PROTIV SOPSTVENOG NARODA

subota, 18 decembar 2010 13:38

U Tadiću i njegovim saradnicima Vikiliks hvata na delu izdajnike na samom vrhu srpskog političkog establišmenta

Do sada objaljena dokumena iz Vikiliks kolekcije pikantna su, ali ne pružaju povod za temeljito preispitivanje postojećih zaključaka o američkoj spoljnoj politici. Prevashodna upotrebna vrednost onih važnijih među njima jeste u potvrđivanju već postojećih deduktivnih procena.

Izraziti primer takve verifikacije nude nam dokumenta o razgovorima najbližih saradnika Borisa Tadića sa američkim diplomatama. Naravno, mnogi posmatrači beogradske scene već poduže imaju jasne stavove o prirodi sadašnje vlasti u Srbiji, njenim motivima, njenom načinu delovanja i njenim učincima. Sada pak, zahvaljujući Vikiliksu, imamo i frapantnu, crno-na-belo potvrdu najcrnjih slutnji.

Meri Vorlik, ambasador SAD u Beogradu, izvestila je 10. februara ove godine Vašington o razgovoru koji je obavila 3. februara sa savetnikom predsednika Tadića za spoljnu politiku Jovanom Ratkovićem. Ona beleži da je Ratković izrazio spremnost Srbije da „sarađuje sa SAD u oblasti osetljivih obaveštajnih pitanja i da poveća vojnu saradnju". Kada je Vorlikova izrazila bojazan zbog „konfrontirajućeg" stava Srbije po pitanju Kosova, Ratković joj je pružio umirujuća uveravanja: 

„Odbacujući pitanje da li će Srbija tražiti rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija o statusu kao 'puko taktiziranje', Ratković je rekao da se Predsednikov tim fokusira na krupnije pitanje...  Tadić smatra da Srbija ne može da ostane van NATO u nedogled, ali ovo ne izgovara često naglas zbog političke osetljivosti te teme."

Iz navedenog nameće se pet zaključaka:

•    Kao prvo, očigledno je da Predsednik krši Ustav uzurpirajući ovlašćenja vlade u oblasti spoljne, odbrambene i bezbednosne politike zemlje.

•    Kao drugo, očigledno je da postupa u suprotnosti sa još uvek važećom skupštinskom rezolucijom o neutralnosti, izglasanom pre tačno tri godine, koja izričito isključije članstvo u NATO.

•    Kao treće, očigledno je da ne haje za mišljenje naroda koji je u proleće 1999. direktno iskusio NATO na svojoj koži.

•    Kao četvrto, očigledno je da svesno govori neistinu tom istom narodu kada kaže da će Srbija ostati neutralna, jer u isti mah preko svojih saradnika Amerikancima poručuje da se na takve izjave ne obaziru.

•    Kao peto, očigledno je da krši svoju zakletvu – koja uključuje obavezu na zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije – diskretno uveravajući Amerikance da nemaju razloga za brigu oko srpske rezolucije u GSUN... u šta smo se naravno uverili 10. septembra.

Meri Vorlik u nastavku svog izveštaja kaže da joj je Tadićev savetnik pružio uveravanja da Srbija podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i da neće biti odvraćena od tog stava „željom većine žitelja Republike Srpske da se otcepe i ujedine sa Srbijom":

„U tom kontekstu Srbija takođe podržava ulazak BiH u EU i NATO kao način stabilizovanja zemlje i cementiranja njenih granica. ... Izrazio je žaljenje što butmirski proces nije doveo do sporazuma jer su mnogi elementi plana bili privatljivi za sva tri konstitutivna anroda... Kao Tadićev savetnik za spoljnu politiku, Ratkovićevi komentari do maksimuma odražavaju stavove Predsednika i njegovo viđenje čitavog niza pitanja."

Nema nikakve sumnje da Ratkovićevi komentari zaista odražavaju Tadićeve stavove. Problem nije autentičnost navoda, već činjenica da su ti stavovi katastrofalni po interese države Srbije i srpskog naroda u celini. Uzgred pomenimo da nikakvog butmirskog procesa nema – reč je o prevarantskom pokušaju Amerikanaca iz jeseni 2009. da privole Republiku Srpsku na samolikvidaciju. Sada napokon znamo ono šta smo do sada imali osnova da pretpostavljamo: da Tadić zabija nož u leđa Srbima preko Drine, kršeći pritom obavezu Beograda da štiti ono malo šta je posle svih revizija ostalo od Dejtonskog sporazuma. Ulazak BiH u NATO predstavljao bi nametanje dodatnih okova Srbima u RS, daleko opasnijih, trajnijih i krućih od ma kakvog „visokog predstavnika" u Sarajevu.

Posebno je neprijatan za čitanje jedan drugi dokument iz iste zbirke, denunciranje Rusije Tadićevog šefa kabineta Mikija Rakića američkoj otpravnici poslova Dženifer Braš 25. avgusta 2009. Rakić joj je u strogom poverenju saopštio da Moskva verovatno zna gde se krije Ratko Mladić, što frustrira Tadića:

„Moleći da informacije ostanu 'za ovim stolom', Rakić nam je rekao da je postavio niz pitanja o konkretnim kontaktima između osoba povezanih sa Mladićem i ruskih diplomata, kao i telefonskih poziva i putovanja u Rusiju osoba povezanih sa Mladićem."

Iz ovog bisera dobijamo dodatni odgovor na pitanje zašto se Moskva već poduže ponaša shodno stavu da joj sa prijateljima poput Tadića neprijatelji nisu potrebni...

ZAVERA I IZDAJA – Jedan od tragova devedestih na srpskoj političkoj i kulturnoj sceni jeste zazor od korišćenja izvesnih reči koje imaju jasno značenje i nesumnjivu upotrebnu vrednost u srpskom jeziku, ali koje su na lošem glasu jer su bile zloupotrebljavane pre petnaestak godina: zavera, neprijatelj, izdaja

Svestan da ću se rehabilitacijom tih reči u oceni Vikiliks dokumenata izložiti optužbama za prizivanje zlih duhova 1990-tih, to ipak činim. Adekvatan opis Tadićevog ponašanja, na semantički neutralan način, preduslov je za tačnu dijagnozu stanja koje proizilazi iz Vikiliksovih otkrića.

Kao prvo, imamo na delu zaveru šefa države Borisa Tadića i njegovih saradnika

•    da sami protiv sebe lažiraju kosovsku diplomatsku utakmicu kako bi je izgubili a da pritom stvore privid da su je svojski odigrali; i

•    da Srbiju na mala vrata uvuku u NATO, mimo volje naroda i Skupštine.

Po svim formalnim i supstantivnim kriterijumima, razgovori Tadićevih najbližih saradnika sa američkim diplomatskim predstavnicima klasičan su primer zavere, tj. tajnog udruživanja i dvoličnog delovanja zarad ostvarenja ilegalnih ciljeva.

Urotnički karakter izjava i ponašanja predsedničkog savetnika Jovana Ratkovića (o Rezoluciji o KiM u GSUN, o ulasku Srbije u NATO) i antiruske denuncijacije njegovog šefa kabineta („samo neka sve ostane za ovim stolom") izazivaju kod pristojnog čoveka stid i gađenje. VikiLiksu hvala, sada znamo da Tadić i njegovi nisu dostojni mržnje već samo prezira.

Tadićevska urota uperena je ne samo protiv Srbije nego i protiv Rusije, vodeće sile koja se protivi nezavisnosti Kosova. Ponašanje predsednika Srbije upereno je time protiv temelja svetskog pravnog i političkog poretka, pa samim tim i protiv mira kao takvog. Reč je o zločinu podložnom nirnberškoj optužnici.

Tadićeva urota oslanja se na neprijatelje srpske države i srpskog naroda, ljude pred kojima on nema ni tajni ni zazora. Težnja SAD za odvajanjem dela suverene teritorije srpske države u cilju dodele te teritorije drugoj državi i narodu, eklatantno je neprijateljski čin na koji se kroz istoriju legitimno odgovaralo svim raspoloživim sredstvima. Američki diplomati objektivno su srpski neprijatelji, u vrednosno neutralnom smislu tog termina, kao što su npr. pobornici dodele Sudetske oblasti Trećem rajhu septembra 1938. bili objektivno češki neprijatelji.

Kao treće, u Tadiću i njegovim saradnicima Vikiliks hvata na delu na delu izdajnike na samom vrhu srpskog političkog establišmenta, ljude koji su u dosluhu sa inostranim zaverenicima i neprijateljima sistematski ugovaraju i usklađuju poteze u cilju ostvarenja sopstvenih političkih ciljeva koji su ilegalni, protivustavni i nemoralni.

„Izdaju" u vrednosno neutralnom smislu definišemo kao kriminalnu nelojalnost zemlji od strane njenih državljana koji svojim delovanjem ugrožavaju njene državne i nacionalne interese.

Ukoliko se to delovanje sprovodi od strane samog državnog vrha – a pritom u zavereničkom dosluhu sa spoljnim neprijateljima te zemlje – reč je o veleizdaji, najgnusnijem zamislivom zlodelu. Veleizdaja je kroz čitavu istoriju savršeno opravdano bila kažnjiva smrću.

nspm
Да ли имамо разлога да се радујемо извештају Дика Мартија?

 

Ана Радмиловић

петак, 17. децембар 2010.

Имамо, али и немамо. Почнимо прво од тога зашто немамо готово никаквог разлога за радост што је известилац Парламентарне скупштине Савета Европе описујући свој извештај рекао да "није рекао ништа ново и да је шокиран изјавама правосудних органа у Београду који тај извештај сматрају победом". Прво, жалосно је што се држава која то није, Србија, са све Бруном Векарићем није поломила да састави ниједан довољно концизан и ефектан извештај који би свет натерао да погледа слике српских страдања на Косову, али и да види слику Хашима Тачија и осталих криминалаца које је (тај исти свет) произвео у политичаре, дао им део српске земље на располагање да се тамо играју стварања државе служећи се при томе најсвирепијим и криминалним средствима. Али то је наша трагедија, на њу смо нажалост навикли и о њој се нема шта ново рећи. То што је Мартијев извештај пуштен тек након ових избора баца једну тамну сенку. Слути на неку другу игру, а која опет може да произведе чак и неке нове нереде. Други разлог зашто не треба превише да славимо и надамо се праведном епилогу „експеримента – Косово" јесте следећи: Извештај који ће можда пустити низ воду нешто људи прљавих руку попут самог Тачија, али и Кушнера и који ће нам можда донети тужну сатисфакцију у виду признања да смо у тој причи ипак жртве ми, а не наши узурпатори – уследио је пошто су завршени избори на Косову где је убедљиву, покрадену, намештену и бога питај какву све победу, али победу – добила Тачијева опција. Један од занимљивијих података је рецимо та да је било места на Косову где је за Тачијеву странку гласало чак 90% бирача – а што не бива на свету, све и да људе пушкама терате на гласање. Никада и нигде 90% становништва макар и најмањег места на свету – није и не може да изађе да гласа, из практичних и многих других разлога. На Косову је тај феномен, међутим, могућ из два разлога: не постоји попис становника, па самим тим ни гласача и избори су потпуно лажирани. То што је Мартијев извештај пуштен тек након ових избора баца једну тамну сенку. Слути на неку другу игру, а која опет може да произведе чак и неке нове нереде. Фаворит САД је Тачи. ЕУ има друге планове. Тачијево независно Косово воли Америку и тамо нећете видети других застава до америчке, албанске и косовске. ЕУ пак жели независно Косово нових људи, Косово очишћено од „шумских политичара" прецизније ратних злочинаца, трговаца дрогом, оружјем и органима, ЕУ дакле жели Косово интелектуалаца чије биографије нису укаљане крвљу. Данашњој Србији је толико свеједно да је чак и њен председник Тадић изразио спремност да са криминалцем Тачијем разговара о такозваним техничким питањима. Да смо нека држава, као што нисмо, Тадић би требало да разговара са Тачијевим опонентима међу Албанцима, са косовски Србима и Бошњацима, Ромима и Горанцима, са Питером Фејтом или црним ђаволом ако треба – али не са Тачијем. Никад. Но Србија није држава и то је опште место, тако да на Србију не треба трошити речи (можда само подсетити да је то парадржава која нема границе ни попис становништва, исти дакле као тзв. независно Косово, које такође није држава. Као ни Србија). Неко ми је једном рекао да ништа на Косову и у рату уопште није „спорадично"м у шта сам се делом и лично уверила и та наизглед спорадична дешавања и насиље на југу могла би да изазову нешто што би на тренутак могло да заличи на рат на северу. Србија ће тада, треба ли рећи, имати преча посла. Некој евентуалној (а која се, додуше, не назире) новој Србији можда би једног дана помогао податак да је председник те ствари коју зову Косова Репубљик један Тачи, криминалац, дословни убица, трговац стварима које нису баш легалне, а ни хумане. По принципу „што горе, то боље", али без шале, по принципу дакле „нећу да председник дела отете ми територије буде интелектуалац чисте биографије него баш како и доликује – разбојник и убица".  Србија можда и нема разлога да се радује што Тачија пуштају низ воду. Нема разлога да се радује што је ЕУ одлучила да уљуди Косово и наместо Тачија и утамниченог Харадинаја доведе неког Суроија, Малићија или Власија – јер теже ће ова наша никаква и купљена власт доказати да је то Косово (беше) отето, да су га отеле убице УЧК, а уз помоћ мировних мисија које су мудро игнорисале ствар са несталима, ствар са паљењем баштине и рушењем гробова (читај, брисања трагова). Наша држава Србија са све Тачијем и криминалом албанске „политичке елите" не може (или неће) да објасни свету да то тамо Косово није држава него црна рупа у којој ће у међувремену нестати и српски народ са све својим траговима постојања. Како ће се тек носити са образованим албанским политичарима, са људима који нису прљали руке и који су, попут интелектуалца Ветона Суројиа, за онај 17. март 2004. рекли да је то најтрагичнији дан у историји Албанаца? А када Косова Репубљик буде легитимисана (пошто је очисте шљама који је одрадио најтежи и најкрвавији део посла) као једна државица пристојних људи чији национализам, јер је школован и софистициран, нећемо примећивати и на чија се недела нећемо моћи да позивамо – та ће нова држава имати сва права да уреди своју државу, што ће рећи да упитоми и интегрише онај непослушни север (ми ћемо се тада правити да имамо преча посла, или ћемо имати проблем већ неког Санџака, и нећемо имати времена да се извињавамо браћи Србима што смо их онако дуго држали у заблуди). У том међупростору између шумских и пристојно васпитаних албанских политичара на Косову, у том метежу може да се деси пуно „спорадичних" сукоба и насиља над Србима посебно јужно од Ибра. Неко ми је једном рекао да ништа на Косову и у рату уопште није „спорадично"м у шта сам се делом и лично уверила и та наизглед спорадична дешавања и насиље на југу могла би да изазову нешто што би на тренутак могло да заличи на рат на северу. Србија ће тада, треба ли рећи, имати преча посла. И, на крају, о евентуалним разлозима за радост због Мартијевог извештаја о гадостима (нема друге речи – то је гадост) које је албанска косовска врхушка чинила над уистину незаштићеним Србима. Први и за Србе јужно од Ибра најважнији разлог за оптимизам око пуштања Тачија и његових криминалаца низ воду јесте тај што ће са Тачијем нестати и Тачијеви Срби за које ме је неко недавно оптужио да сам их претерано грубо дисквалификовала као представнике Срба на Косову. Не може се бити довољно груб у опису људи који су спремни да раде за људе попут Тачија. Када они нестану заједно са Тачијем на Косову се можда нађе места за некакву српску политику која би рачуне полагала, ако не неозбиљној Србији, оно барем међународној заједници и Србима који су на Косову остали. Добра вест би у целој овој трагичној причи била можда и та да албански криминалци и убице с Косова не би више куповали Србију ако би на њихово место дошао неко ко 17. март 2004. сматра најтужнијим даном за Албанце, и то да можда тај нови, образовани и лепо васпитани албански политичар с Косова не би гушио ионако мале и слабе српске покрете и странке. Можда. Други, и за све Србе добар, разлог за оптимизам је то што ће нестанак Тачија с политичке сцене спречити нашег неозбиљног председника да за вјек и вјекова обрука нацију преговарајући с криминалцем и убицом око „техничких питања". Трећи, мада мало сраман за Србију, разлог за срећу око одласка Тачија је и тај што Тачи преко појединих српских организација и индивидуалних посредника не би више могао да купује Београд, односно владу Србије. Односно државу Србију. Када се, рецимо, испостави да представници појединих странака које су део власти у Србији имају рођачке и друге везе са Тачијевим либералима – постаје мање чудно како то „Тачи купује Србију". Или, када имате податак да је закупљене термине пред косовске изборе плаћала организација Соње Бисерко, а да су у истим терминима промовисани ти Тачијеви либерали које, природно, плаћа Тачи –о нда је јасно да се не ради ни о каквој метафори. Тачи је дословно куповао Србију и нек нам је на част. Дакле, добра вест би у целој овој трагичној причи била можда и та да албански криминалци и убице с Косова не би више куповали Србију ако би на њихово место дошао неко ко 17. март 2004. сматра најтужнијим даном за Албанце, и то да можда тај нови, образовани и лепо васпитани албански политичар с Косова не би гушио ионако мале и слабе српске покрете и странке. Можда. Можда би и Београд те Србе оставио на миру (јер то је најбоље што за њих после свега може да уради) и пустио их да сами бирај своје путеве, јер када нема Тачија и криминала што на југу, што на северу, Београд нема неки интерес да се бакће Косовом. Нема пара од Косова – нема прича о Косову.

 

Usvojen izvještaj Dika Martija

Usvojen izvještaj Dika Martija

Komitet Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope (PSSE) za ljudska prava i zakonodavstvo je usvojio danas u Parizu nacrt izvještaja izvjestioca Dika Martija, u kojem se kosovski premijer Hašim Tači optužuje da je šef albanske mafijaške grupe odgovorne za krijumčarenje oružja, droge i ljudskih organa širom Istočne Evrope.

Kako prenosi BBC, na zasijedanju Komiteta bilo je pokušaja da se razmatranje Martijevog izvještaja odgodi, ali je većina njegovih članova bila protiv toga i odlučila da se ova tema nađe na dnevnom redu zasijedanja PSSE.

Parlamentarna skupština Savjeta Evrope poziva međunarodnu zajednicu, vlasti Srbije i albanske vlasti na Kosovu da uspostave pravne i druge mehanizme saradnje kako bi se do kraja rasvijetlili zločini tokom i poslije sukoba na Kosovu i kaznili počinioci.

To se navodi u nacrtu rezolucije koju je, na osnovu izvještaja o nehumanom postupanju i trgovini ljudskim organima na Kosovu, sačinio specijalni izvjestilac Savjeta Evrope Dik Marti i koji bi sjutra trebalo da bude usvojen na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope.

Haški sud spreman na saradnju ako bude trebalo Haški tribunal je spreman na svaku saradnju ako se to od nas bude tražilo, rečeno je danas Tanjugu u Tužilaštvu Haškog suda nakon što je Komitet za pravna pitanja i ljudska prava PSSE usvojio nacrt izvještaj i predlog rezolucije specijalnog izvjestioca Dika Martija o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji. U preliminarnom nacrtu rezolucije pod naslovom "Nehumana postupanja sa ljudima i ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu", pozivaju se članice EU i druge zaintereseovane države i institucije da obezbijede Euleksu logistiku i visokostručne kadrove, da bi pravda mogla da bude sprovedena.

U izvještaju Dika Martija je aktuelni kosovski premijer Hašim Tači označen kao vođa grupe koja se bavila trgovinom ljudskim organima, drogom i oružjem. 

Specijalni izvjestilac Savjeta Evrope je došao do saznanja koja potvrđuju da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova 1999. i 2000. godine organizovali ilegalnu trgovinu ljudskim organima. On, takođe, za te kriminalne aktivnosti tereti takozvani Dreničku grupu OVK koju je predvodio Hašim Tači.

Marti navodi da je većina žrtava trgovine organima kidnapovana poslije povlačenja srpskih snaga sa Kosova 12. juna 1999. godine i prebačena u tajne zatvore pod kontrolom OVK u Albaniji.

Žrtve su, prema izjavama svjedoka, držane uglavnom u improvizovanim zatvorima - u seoskim kućama i šupama, ali je jedan objekata koji su u tu svrhu korišćeni bio specijalno napravljen i predstavljao je " prijemno odjeljenje za umiješane u organizovani kriminal povezan sa trgovinom organima".

Taj objekat - koji se u izvještaju opisuje kao improvizovana hirurška klinika - nalazio se na području mjesta Fuše Kruje, nedaleko od aerodroma u Tirani.

Ta lokacija je, navodi Dik Marti, izabrana jer je bila zgodna i za brzi transport organa za presađivanje i za "posjetioce iz inostranstva".

U tekstu se ne precizira da li su posjetioci iz inostranstva zapravo pacijentima kojima su kupljeni organi presađeni u Albaniji.

Marti, pozivajući se na izjave svjedoka, piše da su zatvorenici za čije su bubrege pronađeni kupci ubijani hicem u glavu, da su njihova tijela odmah nakon toga prebačena u improvizovanu kliniku, gdje su vađeni bubrezi.

Specijalni izvjestilac navodi, takođe, da je intervencija vađenja bubrega iz tijela mrtve osobe relativno jednostavna i da ne zahtijeva sofisticiranu opremu ili preparate kao što su anestetici.

Vlada Kosova poziva na osudu Martijevog izvještaja Vlada Kosova je ocijenila večeras da je Izvještaj specijalnog izvjestioca Savjeta Evrope Dika Martija direktno "usmjeren da unizi značaj i ugled OVK". U saopštenju Vlade Kosova konstatuje se da su u proteklih nekoliko godina lokalni i međunarodni istražioci provodili istrage i nikada nijesu nešto našli čime bi potvrdili Martijeve navode. "Jasno je da neko želi da osramoti premijera Kosova poslije parlamentarnih izbora na Kosovu, na kojim su građani dali punu podršku Hašimu Tačiju", navodi se u saopštenju. Vlada Kosova je ocijenila da je Dik Marti "čovjek koji nema bilo kakav moralni kredibilitet i pripada grupama koje ne žele dobro Kosovu i njegovim građanima". Vlada Kosova, uz ocjenu da u izjavi Dika Martja "nema nimalo profesionalne etike", navodi da će Tači lično tužiti Martija. Vlada Kosova je pozvala sve članice Savjeta Evrope da snažno osude izvještaj Dika Martja i spriječe "one koji žele da destabilizuju Kosovo i dobro upravljanje Kosovom".

On ne navodi koliko osoba je zadesila takva sudbina, ali piše da je za najmanje nekoliko ljudi utvrdio da su tako ubijene zbog svojih bubrega.

Dik Marti opisuje kako su zatvorenici koji će biti ubijeni zarad trgovine njihovim bubrezima sa Kosova najprije prebacivani u objekte širom Albanije koji su korišćeni kao improvizovani zatvori.

Ti zatvorenici su dobro hranjeni, bilo im je dozvoljeno da spavaju i, za razliku od drugih pritvorenika, pripadnici OVK i njihovi saradnici ih nijesu premlaćivali.

Marti potvrđuje da je kao jedan od takvih zatvora služila i takozvana "žuta kuća" pominjana u ranijim izvještajima o trgovini organima.

On u izvještaju tu kuću zove "kuća K", budući da je ona vlasništvo porodice čije prezime počinje tim slovom.

Prema Martijevim saznanjima, zarobljeni civili - u ogromnoj većini Srbi kidnapovani na jugu Kosova - su u taj objekat dovođeni od juna 1999. godine do jula 2000. godine, kada je kuću držala OVK.

Izvori iz OVK su mu rekli da su u tu žutu kuću - u selu Ripe kod grada Burela - dovodjene i žene i djevojke koje su korišćene za seksualnu eksploataciju.

Mještani sela su, navodi Marti, ćutali o aktivnostima OVK zbog kombinacije prijetnji i potkupljivanja novcem, drogom, alkoholom i pristupom prostitutkama.

Postoje indicije, stoji u izvještaju, da su neki od zatvorenika, uključujući i kidnapovane Srbe, ubijeni u žutoj kući ili njenoj okolini, ali taj objekat za većinu zatvorenika nije bio krajnja destinacija nego "usputna stanica" na putu ka drugim sličnim objektima.

U nekima od tih improvizovanih zatvora kidnapovani civile su pregledale osobe koje su se predstavljale kao ljekari i uzimali su im uzorke krvi, što Dik Marti tumači kao znak da su vršeni testovi o tome da li su njihovi bubrezi pogodni za presađivanje potencijalnim kupcima

Neki od vozača koji su kamionima i kombijima prevozili zatvorenike između improvizovanih zatvora svjedoče da su ljudi transportovani vezani za unutrašnjost vozila i da su čuli da su u velikim patnjama.

Dik Marti navodi i da raspolaže jakim indicijama da su neki od onih koji su ubijeni zbog trgovine organima po svemu sudeći shvatili šta im se sprema i da su tokom transporta molili pripadnike OVK da ih poštede i da ih "ne isjeckaju na komade".

"Zatvorenici su - najkasnije u trenutku kada su im iglom i špricom uzimani uzorci krvi i kada su ih navodni ljekari pregledali da vide u kakvom su fizičkom stanju - morali da shvate da će biti tretirani kao medicinska sirovina", zaključuje Dik Marti.

On navodi da su prvi tajni zatvori u Albaniji ustanovljeni tokom rata, između aprila i juna 1999. godine, i da su u njih sa Kosova tada prebacivani Albanci koje je OVK sumnjičila za kolaboraciju sa Srbima, ili politički neprijatelji OVK - pripadnici Demokratskog saveza Kosova.

Marti navodi da mu je pristup svjedocima bio otežan zbog tradicionalnih klanovskih veza i zbog koncepta časti u albanskom društvu.

Istovremeno optužuje vlasti u Albaniji da nijesu dovoljno učinile da se rasvijetle i istraže zbivanja iz 1999. i 2000. godine.

Broj komentara ( 3 ) Pogledaj komentare

 

http://www.pcnen.com/detail.php?module=15&news_id=1152

Црна трансплантологија косовске демократије

Тагови: Хашим Тачи, ПАСЕ, Политика, Коментари, Косово, Европа

	15.12.2010, 15:25
Photo: EPA

Експертна група Парламентарне скупштине савета Европе припремила је реферат о злочинима, које су извршили крајем 1990-х-почетка  2000-х година косовски екстремисти, који су данас руководиоци самопроглашене државе.

Благостање победника на одржаним недавно  парламентарним изборима и дугогодишњег премијера Косова Хашима Тачија  најједноставније је оценити у бубрезима, јетри и срцима најмање 300 цивила, који су крајем 1990-х година  црни трансплантатори послади у смрт зарадивши на томе, према различитим подацима, неколико милиона евра. Људске органе су продавли у успешне земље Западне Европе, например, Италију. Свим тим процесом су руководили управо Тачи, један од оснивача терористичке организације Ослободилачка армија Косова, као и његова околина. Балкански медији су још пре три године истицали да су данашњи косовски врхови добили од  те «операције» око 80 одсто вајде.

Оне, које су «обрађивали» хирурзи-злочинци, према различитим верзијама, или су убијали унапред, пре узимања органа, или су, извадивши органе, остављали да умру после операције, а затим су тела сахрањивали у заједничким гробовима. Подсетимо, таква  сведочанства су била оглашена у Хашком трибуналу, али тај судски орган има чудно својство да игнорише  информације које  му шкоде. Косовско-албанско руководство то зна, зато је податке бившег главног тужиоца МТБЈ Карле дал Понте, која је писала о фашистичким методима ОАК,  назвало  клеветом и аморалним тврдњама.  Питања  правне организације Human Rights Watch оно је игнорисало.

Сада Приштина ће морати да обрати пажњу на оптужбе јер материјали о злочинима косовске врхушке оглашени на вишем нивоу и у потпунијем обиму. Дописник Гласа Русије у Београду Игор Гојковић  саоштава:

Хашим Тачи је шеф мафије која шверцује оружје, тргује дрогом и људским органима. Овако је у свом извештају специјални известилац Савета Европе Дик Марти оптужио актуелног премијера Косова, после двогодишње истраге о трговини органима отетих Срба, Рома и нелојалних Албанаца, након НАТО бомбардовања. Дик Марти у свом извештају додаје да је са запрепашћењем и гађењем проучавао те обимне и из различитих извора извештаје о сарадњи између криминалаца и највиших званичника Косова који су били исувише бројни да би могли да се игноришу. Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић је изјавио да Мартијев извештај представља велику победу Србије у борби за истину и правду и изразио очекивање да ће његово објављивање иницирати отварање бројних истрага о трговини људским органима на КиМ и у Албанији, чији су правосудни органи годинама игнорисали апеле за решавање ових случајева.

У интервјуу Гласу Русије ауторитативни српски  војни аналитичар Мирослав Лазански истиче: уколико проблем шверца оружја и дроге има глобални карактер – од Авганистана до земаља Јужне Америке, онда лидери самопроглашене творевине, коју је признало више од 70 држава, умешани у  трговину органима – случај за савремену историју и политику без преседана. Експерт је уверен у истинитост реферата Дика Мартија, те сматра да тај документ  погађа не само Приштину, већ и све ко је признао независност Косова.

    Врло крупна ствар и врло неугодна ствар за политичке лидере у Приштини. И сад је стварно питање, какав ће он имати кредибилитет у разговору са било којим политичарем на Западу. Замислите, ви оптужујете некога у извештају да је главни дилер и дроге, и људских органа, а он сутра треба да се нађе у Белој Кући, у овалном салону, код председника Барака Обаме. Стварно је мало неугодно, јел?  Али да је, кажем, пре свега за Сједињене Америчке Државе и оне силе из Европске Уније, које су пожуриле да признају Приштину, ово неугодна ствар. Замислите како се сад осећа амбасадор било које од тих западних земаља у Приштини, који треба да разговара са господином Хашимом Тачијем и осталим, који се спомињу у том извештају, и да ће ово имати сигурно обезбеђене реперкусије на даљи процес признавања Косова. То је евидентно. Мада мислим да ће цела та гужва једно време да траје па ће после све да се врати у стање, у којем је и било.

 Странка Тачија и даље слави победу на парламентарним изборима у покрајини, а Мартијев реферат  ће већ у четвртак бити поднет у Страсбуру.  Занимљиво је пратити реаговање САД и других пријатеља  косовских злочинаца на чињенице из живота Тачија. Зими 2008 године управо уз њихову помоћ је он у свечаној атмосфери прочитао декларацију о независности Косова.  Изгледа, ти материјали нису новост за њих, те ће они их прећутати.

http://serbian.ruvr.ru/2010/12/15/36900993.html

НАПАД НА СРПСКЕ И ГРЧКЕ СПОРТИСТЕ У ХРВАТСКОЈ

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 ЗЕМУН, Магистратски трг 3

Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com

Бр. 1278/10 – 15. 12. 2010.

 

 

 

С А О П Ш Т Е Њ Е

НАПАД НА СРПСКЕ И ГРЧКЕ СПОРТИСТЕ У ХРВАТСКОЈ

-        ПОСЛЕДИЦА ВЕКОВНОГ КОЛОНИЈАЛНОГ УТИЦАЈА НА СВЕСТ ХРВАТСКОГ НАРОДА –

 

Недавни напад каменицама на аутобус са српским кошаркашима из клуба „Партизан" у Задру, у Хрватској, и јучерашњи напад на аутобус са грчким спортистима из клуба „Паок" у Загребу, главном граду Хрватске, открива дубље разлоге. Треба их тражити у чињеници, да је свест припадника хрватске нације рањена вишевековном индоктринацијом колонијалних држава (Аустрије, Аустроугарске, Италије, Немачке), које су владале српским земљама: Далмацијом и Крајином. Владале су и Хрватском и хрватском становништву наметале представу о примитивним суседима – православним Србима и Грцима, на чије земље су се ове колонијалне силе намеравале проширити. Наравно, уз ово колонијално запоседање грчких и српских земаља, колонијалисти су се служили Хрватима, користећи чињеницу што они исповедају другу грану Хришћанства – католичку. Тако су Хрвати коришћени против Срба у Првом и Другом светском рату, кад су Аустроугарска и Немачка обавезале хрватске војне јединице да обаве истребљење православног српског становништва. У ту сврху, Хрвати су отворили ланац концентрационих логора смрти за Србе, Роме и Јевреје.

Физички напади на спортисте из православних држава у Хрватској су подстакнути и чињеницом - да у хрватској литератури постоје чести натписи о „примитивном Бизанту". Тако се карактерише средњевековна грчка држава и грчка православна религија, а западноевропским државама и римокатоличкој вери се приписују цивилизацијске одлике - које су неприсутне на „примитивном Истоку".

Овако погрешна слика о народима и верским заједницама у Хрватској је последица колонијалне индоктринације и штета је што нема назнака, да државне и просветне установе покушавају да се ове наметнуте заблуде уклоне из школске и шире литературе у Хрватској. Кад би се држава томе посветила, онда не бисмо били сведоци ових невероватних догађаја – напада на спортисте из православних држава, какви се не могу забележити у Хрватској кад су у питању спортисти из Америке, Немачке, Британије, Француске...

 

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ

Милорад Буха, премијер

 

 

СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ

Дип. инг. Рајко Лежаић

 

S poštovanjem, R. Ličina, ministar

Dik Marti: Hašim Tači na čelu trgovine organima

Dik Marti: Hašim Tači na čelu trgovine organima

Kosovski premijer Hašim Tači bio je na čelu grupe koja se bavila trgovinom ljudskim organima, drogom i oružjem, navodi se u izveštaju izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, u koji je britanski list "Gardijan" imao uvid.

U izveštaju, sačinjenom posle dve godine istrage, ističe se da su "Tači i drugi članovi 'Dreničke grupe' u obaveštajnim izveštajima dosledno imenovani kao 'ključni igrači' u kosovskim strukturama organizovanog kriminala, 'nalik mafiji'". Tači je u Martijevom izveštaju označen kao "bos" kriminalne mreže koja je počela kriminalno delovanje posle rata 1999. i imala uticaja na vlast od tada.
Tokom rata i gotovo godinu dana posle, Tačijeve snage su sprovodile osvetu nad Srbima, Romima i etničkim Albancima optuženim za "saradnju s neprijateljem", navodi "Gardijan" pozivajući se na izveštaj. Kosovski premijer i još četiri pripadnika "Dreničke grupe" navedeni su u izveštaju da su sprovodili "ubistva, pritvaranja, premlaćivanja i ispitivanja".
Tačijeva "Drenička grupa" nosi najviše odgovornosti za ad-hok zatvore i sudbinu onih koji su u njima držani. Među njima je grupa zatvorenika koji su prebačeni u zatvor severno od Tirane, gde su ubijeni zbog svojih bubrega, navodi britanski list.
"Pošto i kada je potvrđeno da su hirurzi za transplantaciju na položaju i spremni da operišu, zatvorenici su izvođeni iz 'bezbedne kuće' pojedinačno, kolektivno ubijani od ruke pripadnika OVK, a njihova tela brzo prebacivana u kliniku za operacije", navodi se u izveštaju.
Isti pojedinci s Kosova i stranci umešani u ubistva su povezani sa slučajem "Medikus", dodaje se u izveštaju, prenosi "Gardijan".
Optužbe za trgovinu organima prvi put su se pojavile 2008. u knjizi bivše glavne tužiteljice Haškog suda Karle del Ponte, u kojoj se navodi da su njeni saradnici proveravali izveštaje da su organi oko 300 Srba zatočenih u tzv. žutoj kući na severu Albanije prodati stranim klinikama.
Marti je u izveštaju kritičan prema zapadnim silama zbog toga što visoke kosovske "figure", uključujući Tačija, nisu odgovarale za zločine. U izveštaju se kritikuje "nestalna politička volja dela međunarodne zajednice da efikasno krivično goni bivše lidere OVK".
"Znaci dosluha između kriminalne klase i nosilaca najviših političkih i institucionalnih funkcija su brojni i previše ozbiljni da bismo ih ignorisali", zaključuje se u Martijevom izveštaju, i dodaje da je "osnovno pravo građana Kosova da znaju istinu, celu istinu, i takođe neophodan uslov za pomirenje među zajednicama".
U izveštaju, koji se poziva na američki Federalni istražni biro (FBI) i druge obaveštajne službe, stoji da su agencije koje se bave borbom protiv krijumčarenja narkotika u najmanje pet država "imenovale Hašima Tačija i druge članove njegove 'Dreničke grupe' da su sproveli nasilnu kontrolu nad trgovinom heroinom i drugim narkoticima".
"Ispitao sam te raznovrsne i obimne izveštaje sa zaprepašćenjem i osećajem moralne sramote", navodi švajcarski senator u izveštaju.
Marti, kao izvestilac Saveta Evrope, u četvrtak će u Parizu predstaviti izveštaj evropskim diplomatama iz 47 država članica. Ukoliko izveštaj bude usvojen, Parlamentarna skupština SE će o njemu raspravljati krajem januara.
(Tanjug)

Vekarić: Velika pobeda naše države
– Izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija u kojem je vođe Oslobodilačke vojske Kosova optužio da su 1999. godine organizovali otimanje ljudi kojima su u Albaniji vađeni organi, predstavlja veliku pobedu naše države u borbi za istinu i pravdu – izjavio je juče zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić Tanjugu. – Zahvajujući pomoći i autoritetu predsednika Srbije Borisa Tadića i zalaganju i upornosti pravosudnih organa, došli smo do ove pobede i vratili nadu porodicama žrtava – otetih i nestalih.
Vekarić je izrazio očekivanje da će taj izveštaj, koji je "izuzetno pozitivan", inicirati otvaranje brojnih istraga o trgovini ljudskim organima, kako na Kosovu, tako i u Albaniji, čiji su pravosudni organi godinama ignorisali apele za rešavanje tog slučaja.
Napominjući da su u izveštaju korišćeni brojni dokazi do kojih je u svojoj istrazi došlo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, Vekarić je istakao da naša istraga o trgovini ljudskim organima dobro napreduje.

http://www.dnevnik.rs/sr-lat/node/16556

Прети опасност да Косово измакне контроли

Петар ИСКЕНДЕРОВ: Прети опасност да Косово измакне контроли

 

 

Предстојећи ванредни парламентарни избори на Косову12. децембра могу довести до кардиналне промене односа снага унутар владајуће албанске врхушке у покрајини.   Место најстарије и релативно умерене партије косовских албанаца – Демократске лиге Косова -  припрема се да заузму кудикамо радикалније групације, које отворено постављају питање о стварању на Балкану „Велике Албаније", што  представља опасност од насилног прекрајања европских граница.  Политичка криза у самопроглашеној косовској псеудодржави почела је по сценарију Запада уочи  преговора Приштине са Београдом.  Сада та криза и дефинитивно може измаћи контроли и попримити најопасније општерегионалне димензије.   Предстојеће гласање крије у себи две интриге. Прва – хоће ли премијер Хашим Тачи  довести до успешног окончања свој план постизања индивидуалне власти у покрајини. План је почео да се реализује 2. новембра, када је косовска Скупштина изразила вотум неповерења кабинету, а при том су и посланици премијерове Демократске партије Косова такође  исказали неповерење Тачију. Та комбинација била је потребна премијеру зарад што скоријег распуштања парламента и  преношења датума гласања са већ утврђеног термина 13. фбруара 2011. године, на децембар ове године.  Рачуница је  била да се  што пре искористи унутрашња криза у редовима бившег партнера у владајућој коалицији – Демократској лиги Косова и непостојање у покрајини  лидера друге традиционално утицајне политичке снаге – Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја. Бивши теренски командир Ослободилачке армије Косова налази се у притвортској јединици Схевенингенског затвора Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, у очекивању поновљеног судског процеса.   Распад владајуће коалиције и „вотум самонеповерења" Тачијевом кабинету умногоме су били неочекивани за западне представнике у Приштини на челу са емисаром Европске уније Питером Фејтом. Унутарплитичка криза нарушила је већ усаглашене у Бриселу и Вашингтону рокове и параметре преговора између Београда и Приштине,  посредством којих Запад намерава да  од руководства Србије изнуди признање незевисности Косова ако не „де-јуре", а оно макар „де-факто".  Према расположивим информацијама, Запад је најпре намеравао да избегне превремене изборе, ограничивши се на   ротацију низа фигура: да уклони са руководећих функција одиозну за Београд фигуру Хашима Тачија и самим тим  покаже српској страни одређену флексибилност.  Комбинација премијера  да што пре учврсти своје позиције путем хитних избора очигледно није одговарала тим плановима.   Још мање им одговара успех  покрета „Самопределење" на челу са омладинским лидером Албином Куртијем, који  незадрживо стиче популарност.  Покрет по први пут учествује на изборима и води најактивнију и бескомпромисну предузборну кампању.  Резултати „Самоопределења"  су друга и најважнија интрига избора на Косову.  Тај покрет подвргава најжешћој критици корупцију у косовским органима власти,  позива да се „гласа против свевлашћа криминала" и подвлачи своје идејно сродство са масовним студентским  протестима у Европи 1968. године.  Према неким подацима, управо је Албин Курти данас најпопуларнији косовски политичар, и може му сметати да победи једино нежеља косовара да ступе у директни конфликт са западним координаторима косовске независности.  Јер  Курти током свих последњих година организује масовне акције протеста  испред зграде Мисије ОУН и представништва Европске уније у Приштини, називајућио их никако другачије до „окупационим". Он захтева да се хитно повуку  све међународне снаге, да се одустане од преговора са Београдом све дотле, док Србија не призна косовску независност и не исплати албанцима огромне компензације, а такође  да се на Косову и суседној Албанији спроведу референдуми о државном уједињењу, уз касније  прикључење и других албанцима насељених региона Балкана у складу са мапама, које је нацртала још Призренска лига 1878-1881. године. Успех Албина Куртија учиниће га учесником свих будућих коалиционих преговора и  довести Запад у веома шкакљиву ситуацију.   Најзад, још један фактор је одлука Хашког трибунала да ипак  одлободи из притвора Рамуша Харадинаја.  Његово присуство такође може донети  промене у односу снага.  У сваком случају, рачуница Демократске партије Косова и Демократске лиге Косова макар на привремену неутрализацију свог активног опонента није се оправдала.   У најмање повољној ситуацији  ка изборима се приближила најстарија политичка снага косовских албанаца – Демократска лига Косова, коју је основао још духовни вођа сепаратиста Ибрахим Ругова.  Она је променила лидера – уместо бившег председника Косова Фатмира Сејдијуа то место је заузео градоначелник Приштине Иса Мустафа.  Осим тога,   редове партије напустила је утицајна група на челу са сином Ибрахима Ругове – Уком Руговом, кога су једно време  спремали за новог председника Партије. Ука је већ формирао јединствени предизборни списак са Алијансом за будућност Косова.   Даље су могуће нјамање три варијанте.   Прва варијантра – убедљива победа Демократске партије Косова и реализација сценарија ХашимаТачија.  У том случају  последњи ће или поново постати шеф владе, или ће то место уступити   његовом представнику неке од мањих партија, на пример, лидеру Алијансе за ново Косово, милионеру Баџету Паколију, а сам он ће покушати да  заузме место председника, кога на Косову бира парламент. У том случају Београд ће морати да начини избор: или  да одустане од преговора са Приштином и самим тим баци изазов Европској унији, или  да пристане на потписивање споразума са бившим руководиоцем терористичке Ослободилачке армије Косова.   Друга варијанта претпоставља успех на изборима најрадикалнијих снага у лику Алијансе за будућност Косова и покрета „Самоопределење", који могу тада претендовати на учешће у владајућој коалицији и заузимање најзначајнијих функција у покрајинским органима власти.  У том случају могући су покушаји већ албанске стране  да осујети предстојеће преговоре.   То ће властима Србије дати лепу могућност да сачува образ, а Вашингтон и Брисел ће бити принуђени да се позабаве разрадом нових политичких комбинација за Косово.  Истовремено ће то заоштрити ситуацију на Косову и у целини на Балкану и  извести на позорницу великоалбанске екстремисте.   Могућа је и трећа варијанта, по којој ни једна од партија неће добити већинску предност.  То ће  повући за собом дуготрајне преговоре о стварању коалиције уз узајамне ултиматуме, оптужбе и поткупљивање.  Формирани на таквој основи парламент и влада ће бити евидентно нестабилни, што ће још више повећати шансе Албина Куртија, који ионако оптужује сваког појединачно косовског политичара за поткупљивост. Морамо се сложити да је са аспекта српских интереса управо последњи сценариј  и најбољи. __________

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментаторь листа «Времја новостјеј» и   радиостанице «Глас Русије».

Извор:Фонд стратешке културе – Москва

http://srb.fondsk.ru/

Превод: Рајко ДОСКОВИЋ