Избор Џона Клинта Вилијамсона "само начин да се заташкају ствари око трговине људским органима"

 

Игор Гојковић

30.08.2011, 14:39

 

Избор америчког дипломате Џона Клинта Вилијамсона за главног тужиоца специјалог тима Еулекса за истрагу о трговини органима на Косову и Метохији код Срба на КиМ изазвао је доста недоумица, јер је у питању човек који је остао упамћен као прилично неуспешни директор сектора за правосуђе у мисији УН на Косову, где је надгледао правосудни и затворски систем 2001 и 2002 године. У том периоду остали су безуспешни покушаји српске стране да иницира истрагу о трговини људским органима. У извештају Дика Мартија се чак каже да је Еулекс, који је наследио многе УНМИК-ове дужности крајем 2008, затекао осетљиву ситуацију у области тешких злочина: непотпуна документација, изгубљена документа, неприкупљена сведочења, због чега је доста злочина остало некажњено. Марти још каже да је у то време спроведено јако мало истрага о повезаности политичара на власти и ратних злочина почињених над Србима и осталим неалбанцима.

Некадашњи челни човек Поткомитета за киднаповане и нестале особе Владимир Божовић изјавио је почетком прошле године да је Београд за трговину органима на Косову сазнао још 2001 године, али да су наилазили на сталне блокаде и опструкције и Унмик правосуђа, које је водио Клинт Вилијамсон, и Унмик полиције.
Божовић је напоменуо и да из тог периода постоје изјаве сведока о трговини људским органима, али их је Унмик држао у тајности од српске стране, као строго поверљиву информацију.
Избором Вилијамсона незадовољан је и Маркo Јакшић, потпредседник Скупштине Заједнице општина КиМ.

      Његов избор је само начин да се заташкају ствари око трговине људским органима. То је, нажалост, на неки начин и огледало спољне политике Србије. Реална би ствар била да би се Србија изборила да се у Савету Безбедности формира један тим, који би се бавио овим питањима.

И шеф преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином Борислав Стефановић каже како Вилијамсонов тим не испуњава у потпуности захтев Србије, нарочито у погледу тога коме ће он поднети извештај. Србија је тражила да се истрага и суђење у том случају воде уз ауторизацију Савета безбедности, како је био случај са осталим суђењима за ратне злочине на тлу бивше СФРЈ, али су се у СБ томе оштро успротивили представници САД, Британије, Француске и Немачке које инсистирају да она остане у надлежности Еулекса.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић каже како хоће да верује да ће Вилијамсонова истрага бити непристрасна, без обзира што већ сада провејава песизмизам што је именован човек у којег  српски народ нема поверења.

Једино је српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио како има изузетно високо мишљење о Вилијамсону, али се то и могло очекивати од њега с обзиром да је руководио већином акција изручења срба Хашком трибуналу, у коме је Вилијамсон радио од 1994. до 2001.и то искључиво у процесима против српске стране у грађанском рату у бившој Југославији, истрагама против Слободана Милошевића и Жељка Ражнатовића Аркана, као и акцијама ЈНА у Вуковару и Дубровнику.

http://serbian.ruvr.ru/2011/08/30/55385990.html