30. 08. 2011 | 17:54
Хвала Ангела
Пише: Бојан Јаковљевић
Немуште изјаве српских власти да „став Меркелове није и став Европске уније" представљају хватање давлљеника за сламку и поновни покушај да од грађана Србије направе будале. На срећу, грађани Србије су овога пута били на висини задатка. Громогласним забринутим ћутањем ставили су до знања свима који би да тргују Косовом да се са тиме не играју.
Косметски, пак, Срби дугују посебну захвалност Ангели Меркел, зато што је пробила медијску блокаду у Србији и изговорила оно на шта ми упозоравамо годинама и што, нажалост, уредници српских медија нису хтели да чују, а то је да ова власт води политику тихог одрицања од Косова зарад виртуелног уласка у Европску унију, покушавајући обманама да своју политику губитника представи као политику победника. И да Ангела Меркел није дошла у Србију, можда би у томе и успели. Овако, не верујем, иако сада почињу да користе нову тактику обмане и покушаја убеђивања Срба у остатку Србије да нам окрену леђа, оркестрираним грактањем како Србија губи због ситуације на Косову. Право питање је не колико кошта Косово, већ колико кошта његов губитак (ако је ту материјална страна у питању), поготову ако се зна да само у селима око Обилића лежи 14 милијарди тона угља. Нека је по један евро, па је то 14 милијарди евра. Да не помињем чињеницу да је земља испод које лежи тај угаљ и данас у власништву Срба из тих села и да ниједна влада до сада није учинила ништа да тим људима омогући експлоатацијуугља, што би било на корист и тим Србима и Србији као држави.
Но, да се подсетимо како су ствари текле последњих месец дана. Прво званични Београд саопштава да Србија никада више неће ратовати (нормалан човек не може а де се не запита: „А чему онда служи војска?"). Чувши то, Тачи шаље своје специјалце на север Косова, Срби се природним нагоном за самоодржањем организују и то спречавају, затим Кфор окупира север за рачун Тачија и на крају Меркелова баца Србији рукавицу у лице. Они упућенији знају да рукавица у лице значи позив на двобој. Не заговарам рат, јер бисмо га свакако изгубили, с обзиром да нам је војска давно претворена у лоше организовано ловачко друштво, већ хоћу да кажем да за очување Косова и Метохије постоји низ других начина. Један од њих би, за почетак, могао да буде да би Србија, поштујући сопствене законе а и као меру реципроцитета, могла да на сву робу која из других држава транзитно иде на Косово и Метохију, приликом ступања на границу Србије, наплати све дажбине које јој по закону припадају, па ако се Тачију исплати, нека им и он у својој квазидржави те дажбине наплати поново. Сумњам да ће му се то исплатити. Други начин је да, рецимо, председник Србије позове Србе који дају већину Тачијевој влади, да напусте ту владу, што би аутоматски изазвало пад те владе. Дакле, исто онако како су те Србе гурнули у шиптарске институције, могли би да их одатле повуку. Оваквих начина има много, а да ли има политичке воље за овим, видећемо. Сумњам…
Данима ми се по глави мота дилема: да ли има разлике између политике Слободана Милошевића и ове садашње. Закључио сам да нема, или је она незнатна. Она Милошевићева се инатила, а ова је екстремно снисходљива. Заједничко за та два екстремизма је то што је и један и други имају за циљ очување власти. Долазак Меркелове свакако је још један допринос отрежњењу грађана Србије. Данке, госпођо Меркел и дођите нам опет… и чешће.
(Извор: Правда)
http://www.vaseljenska.com/misljenja/hvala-angela/
Нема коментара:
Постави коментар