ПОДЕЛА КОСОВА: „ЗА" И „ПРОТИВ"

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 19.11.2011 | 00:03

Изјава о могућој подели Косова, која се зачула уочи обнове преговора  између Београда и Приштине, планираних за 21.11, а коју је огласио председник косовске скупштине Јакуп Краснићи, дискусијама даје нов правац. Ако су до сада косовски лидери категорички одбијали и саму могућност одвајања северних делова покрајине које насељавају Срби, сада се слажу са разматрањем и такве могућности. Али под условом да у том случају Косово добије компензације у територији. Ево како је ту мисао формулисао господин Краснићи лично, у интервјуу новинама на албанском језику „Зери": „Уколико се границе Косова промене, Албанци ће морати да размисле о другим Албанцима који живе ван ових граница, јер на  Балкану ничијим интересима није нането толико штете, као нашим." Према његовим речима – власти Косова никада нису изјавиле да су расположене за поделу. Међутим, уколико светска заједница промени своју позицију, и Косово ће у том случају морати да „затражи свој део".[1] Вође три српске општине са југа Србије, у којима живи мешовито српско-албанско становништво (Бујановац – Медвеђа  и Прешево) су се огласиле да  би могли да подрже одвајање северног дела Косова уз услов да истовремено у Косово уђе њихова - Прешевска долина. Као што се зна – немогућност поделе Косова, као и његово припајање другим државама, прописано је још крајем 2006. године одлукама  Међународне контакт групе. У то време су против поделе иступали не само албански лидери Косова, већ и власти Србије. Запад је активно истицао тезу о „јединствености" косовског случаја, и зато је на речима инсистирао на нерушивости осталих балканских граница. Међутим, последњих месеци, у расположењима и Београда, и ЕУ, дошло је до важног померања. Више представника Србије, на челу са потпредседником Владе и министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем, изјавили су да сматрају да је подела Косова на албански и српски део иако принудна, ипак једина могућа мера за заштиту косовских Срба. У Бриселу су многи били врло изненађени изненадним заоштравањем ситуације на северу Косова, која је била изазвана покушајима косовске полиције да узме  под своју контролу административну границу са осталим делом Србије. Према подацима косовских средстава за масовно информисање на албанском језику, врховни комесар Европске уније за међународне послове и политику безбедности Кетрин Ештон је чак веома оштро захтевала од председника Косова, Атифете Јахјаги, да заборави на  једностране акције. Ситуацију је још више компликовао специјални изасланик госпође Ештон  Роберт Купер који је изјавио да ће садашњи технички преговори између Београда и Приштине  бити завршени до краја године, и да ће њих да замени „политички дијалог".[2] Међутим, политички дијалог ће да започне тек када се у Србији одрже избори, који су предвиђени за април 2012. године. Није тајна да за једину препреку на путу коначне „вестернизације" Србије Запад сматра српску опозицију на челу са Српском радикалном партијом и зато и ЕУ и САД покушавају да за сада заобиђу тему Косова како не би још више у очима становништва дискредитовали коалицију која је на власти. У дискусију су се активно укључили и други европски чиновници. Посланица Европске комисије Дорис Пак сматра  да се на северу Косова настављају „прљаве игре". Међутим, она сматра и да је подела Косова „немогућа"  јер у том случају подела Балкана „неће имати краја".[3] Са другог, тако рећи, краја, проблему севера Косова је пришао  аустријски дипломата Алберт Рохан, који је раније би заменик специјалног представника генералног секретара ОУН за регулисање косовског питања, а који је учествовао у изради плана за давање Косову „надгледане независности" са својим тадашњим шефом, екс-председником Финске Мартијем Ахтисаријем. Он уопште не види смисла у тражењу било ког „новог решења" за северни део Косова, те Европској унији предлаже да конфликт превазиђе расчишћавањем ситуације у сопственим редовима. Конкретно – да превазиђе препреке  које ствара оних пет земаља -чланица ЕУ које упорно одбијају да признају независност Косова (Шпанија, Грчка, Кипар, Румунија и Словачка).[4] Очигледно да у групи поборника „чврсте линије" наставља да делује и Немачка која све до данашњег дана у ЕУ заузима најјачу антисрпску и проалбанску позицију. Шеф немачког спољнополитичког министарства Гидо Вестервеле је  подвукао да се његова земља неће одрећи услова које је поставила Србији у вези са одобрењем њеног захтева за ступање у Европску унију. Према његовим речима наведени услови су „много јаснији"  од оних, које је Европска комисија раније објавила – „обнова дијалога са Приштином и показивање жеље да се остваре до сада постигнути договори" [5]. А Немачка сматра да „они који желе да се интегришу у  ЕУ не могу да врше насиље или да на овај или онај начин подржавају насиље или да показују толеранцију према њему." Како је господин Вестервеле дозволио да се разуме, у наведеном контексту се ради о захтеву Србији да одбије да подржава косовске Србе.[6] Коначан одговор се очекује до 9. децембра када у Бриселу треба да се обави заседање Савета ЕУ, последње у овој години, које се спрема да размотри и питање о давању Србији статуса земље-кандидата. Са приближавањем наведеног форума страсти се у ЕУ очигледно распаљују. Према подацима бриселских извора приштинских новина „Коха диторе" увече, у понедељак 14. новембра, у белгијском главном граду Бриселу одржан је ванредни састанак комесара Европске уније за питања проширења Штефана Филеа са шефовима спољнополитичких министарстава држава-чланица Европске уније.  На њему је дискутовано о судбини српског захтева и, како сведоче наведене новине, министар за иностране послове Шведске Карл Билт  и низ његових колега из земаља Централне и Источне Европе су „одлучно подржали" давање Србији статуса кандидата. Изузетак је био само Вестервеле који је исто тако одлучно потврдио „тврди став" своје земље.[7] У таквој ситуацији када ни Европска унија, ни Приштина, ни саме власти из Београда не знају шта да раде са косовским Србима идеја о подели Косова стварно може да добије „нов удисај". Међутим, одмах се намеће питање – до које границе иде прекрајање балканских граница, и најважније – коју позицију ће заузети  руководство Србије. Наравно, подразумева се да реализација планова Јакупа Краснићија који се толико брине  о Албанцима који живе на Балкану у стању који им доноси „штету", Београду даје право да постави питање судбине босанских Срба. Међутим, ако се то уради, то значи улазак у конфликт са Европскм унијом и НАТО што, како то показују догађаји последњих дана, очигледно не спада у планове председника Бориса Тадића и његових поборника. Чак су и косовски Срби почели отворено да окривљују београдске власти због покушаја да од њих направе таоце за евроинтеграцију Србије. Скупштина српских општина Косова и Метохије у резолуцији коју је донела ових дана одбацила је иницијативе са којима су им се обратиле српске власти  и лично господин Тадић. Како се каже у донетој резолуцији - слагање косовских Срба са условима споразума који је предложила Приштина, а који се односе на контролно-пропусне пунктове Брњак и Јариње (што од њих захтева Београд) „значило би званично признање независности Косова, што је супротно Уставу Србије". „Изјава шефа српске делегације на преговорима са Приштином Борислава Стефановића о близини решења проблема блокаде два КПП на административној граници између Косова и Србије представља капитулацију Београда пред захтевима Приштине. Пројекат споразума  предвиђа размештање  на контролно-пропусним пунктовима косовских цариника и граничара – закључили су посланици и ставове власти Србије назвали „ударцем ножа у леђа Србима који живе на Косову и њиховој борби за територијалну целовитост земље".[8] У таквим условима неодређености ствара се повољна подлога за реанимацију најразличитијих сценарија – између осталог и за веће „преформатирање" Балкана. Таква варијанта не изгледа немогућа, ако се узме у обзир криза коју преживљава Европска унија. Међутим, истовремено је неопходно да се поверује да ће даља судбина косовских Срба (узимајући у обзир, меко говорећи, неразумљиву позицију српских власти) зависити  од два фактора: од њихове сопствене спремности да наставе отпор, и од – позиције Русије. Последње масовно обраћање косовских Срба руској Државној думи са молбом да им се дозволи грађанство Русије у Европи је већ изазвало ефекат бомбе која је управо експлодирала.  Конкретно, агенција Франс Прес се према тој иницијативи одредила врло озбиљно тиме што је подвукла да Русија представља историјског савезника Београда.[9]А сада је ред на руску страну – и по том питању и по осталим балканским пословима.  Примедбе     [1]  Zëri, 14.11.2011 [2]  Koha Ditore, 23.09.2011 [3]  Express, 15.11.2011 [4]  Koha Ditore, 15.11.2011 [5]  http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/strategy_paper_2011_en.pdf [6]  Koha Ditore, 15.11.2011 [7]Koha Ditore, 17.11.2011 [8]ИТАР-ТАСС 062211 НОЯ 11 [9]AFP 161450 GMT NOV 11

http://srb.fondsk.ru/news/2011/11/19/podela-kosova-za-i-protiv.html