НАРУЧЕНО УБИСТВО

Пише: Предраг Николић


12 новембар 2011


Свирепо убиство Сава Мојсића још један је у низу сличних или истоветних
догађаја у, више од 130 година дугом, процесу расрбљивања јужне српске
покрајине. Овај процес, иначе обележен нечувеним терором и вандализмом,
осмишљен је и покренут од стране Аустро-Угарске и Италије, подржан од
Хитлеровог „Трећег Рајха" и данашњих покровитеља НАТО и САД, у основи има
исте геополитичке интересе чија је суштина одузимање Космета од Србије и
протеривање српског народа са његових вековних огњишта. Арбанаси са КиМ и
албански народ у целини само је истурени живи штит Англо-саксонских освајача
у њиховом сновима о потпуном овладавању европским југоистоком. Србија није
једина, али је најтежа и највећа препрека на том путу. Црна Гора и
Македонија, једна забављена криминалним пословима своје врхушке, а друга
Евро-атлантским лажама и паралажама, нису ни свесне да је иста омча стегнута
и око њиховог врата. Врло брзо ће се на удару овог, у Лондону, Бечу и Риму,
осмишљеног пројекта изградње Велике Албаније наћи и Грчка.



Према српском народу се, ваљда због његовог немирења са намењеном му
судбином, Англо-саксонски инспиратори светских зала, односе са нескривеном,
рекло би се, патолошком мржњом. Англо-саксонски мозак карактерише једна
посебна врста хипокризије способна да своје себичне и покварене интересе
увије у обланде наводног општег добра. Тако се одустајање од сопствене
постојбине, духовности и културе и предаја криминално-терористичкој врхушки
у Приштини приказује као успех садашње власти у Београду на путу ка ЕУ и
изградњи европске Србије. У политици су разна чуда и преваре могуће, једну
смо видели 2008.г. при формирању садашње коалиције, али Англо-саксонским
болесним умовима ова игра сигурно неће успети. Капитуланству и срамотном
ћутању званичног Београда с једне стране, те бандитизму криминалаца и
терориста из КФОРА и ЕУЛЕКСА с друге стране, испречио се народ миран у
протесту и непоколебљив у жељи да опстане на сопственом огњишту. Ни Натовска
сила, ни презирна страшљивост српске власти не могу надјачати легитимне
тежње косметских Срба. На Андрићевом венцу су и даље чврсти у свом настојању
да се приближе ЕУ, али и свесни да би то учинили морају најпре опстати.
Прихватајући диктат из Брисела и окрећући главу од голготе сународника,
опстанак се не чини извесним. Англо-саксонци, опет, што год учине биће на
губитку. Ако силом сломе отпор Срба на барикадама, то ће бити опело за
њихове слуге и послушнике политичком и неполитичком животу Београда. Ако, с
друге стране, пристану на статус-кво имаће још једну нефункционалну државу,
још једног, попут Босне, мртваца на вештачком дисању.



Зато се и прибегло ономе у чему су Англо-саксонци једино добри – тероризму.
НН лица долазе ниоткуда и убијају Србе, након чега ЕУЛЕКС преузима истрагу
која никад не пронађе егзекуторе. Томе доприноси и званична Србија јер се
увек зна да неће ништа покушати сем стерилних и немуштих позива на „ефикасну
истрагу и откривање починиоца". Као по обрасцу, увек оваквим догађајима
претходи посета неког европског званичника који својим изјавама, као у овом
случају Карл Билт, напросто буду сигнал одобравања терористичким акцијама
Арбанаса. Превише је шаблона да би се могло помислити на случајност.
Починиоце вероватно никада нећемо пронаћи, али је јасно ко су инспиратори:
Гзавије де Марњак и Ерхард Древс! Њих Србија мора на потернице ставити.



Сава Мојсић је још једна трагична жртва положена у темеље српске борбе за
слободу и достојан живот. Целокупно српство данас мора саучествовати у болу
породице Мојсић, а Србија и Српска помоћи натчовечанске напоре и
величанствену борбу српског народа на Космету. Јер њихова борба је и борба
за слободу и достојанство све српске деце сутра.



http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=21080&c
atid=46