kosovo-online.com

Marinković: Masakra u Račku nije bilo, Priština nema nijedan materijalan dokaz

4–5 minutes

---

Nekadašnji istražni sudija iz Prištine koja je vodila istragu oko Račka Danica Marinković izjavila je da je skeptična prema istrazi koju Specijalnog tužilaštvo Kosova vodi o događajima u Račku januara 1999. odine. Ona je decidna da tada nije počinjen masakr nad albanskim civilima i da je to ustanovljeno i u Haškom tribunalu.

Komentarišući najavu da bi do kraja godine mogla biti podignuta optužnica za Račak, ali i događaje oko zatvora Dubrava, Marinković tvrdi da je oko ovog slučaja sve već razjašnjeno.

„Oni za Račak nemaju ni jedan materijalni dokaz, i u slučaju da podignu optužnicu, koji bi potkrepili. Materijalne dokaze vezano za događaje u Račku prikupili smo mi, ja kao istražni sudija, u toku sprovedene istrage: od uviđaja na licu mesta, pronađenog oružja, rovova, uniformi, njihovog štaba… Činjenica je, to svi znaju da je Račak bilo veliko uporište terorista. Čak i njihovi komandanti koji su se pojavili kao svedoci u Haškom tribunalu svedočili su o njihovoj organizaciji, o njihovom učešću - o napadima na civile, ubistvima policajacaja", kazala je Marinković za Kosovo onlajn.

U selu Račak, kod Štimlja srpske snage bezbednosti 15. januara 1999. godine izvele su anti-terorističku akciju. Ova akcija kasnije je poslužila kao povod za Nato bombardovanje SRJ 24. marta zato što je tadašnji šef Verifikacione misije Oebsa u svom izveštaju naveo da je u pitanju masakr albanskih civila.  

Marinković je kao istražni sudija bila u ovom selu. Podseća da su pripadnici tadašnje OVK tri dana jakom pešadijskom vatrom sprečavali istražni tim da uđe u ovo selo.

„Tela koja smo pronašli u džamiji, 18. januara 1999, nakon izvršene obdukcije koja je sprovedena kao istražnja radnja u toku istrage, utvrđeno je da su svi poginuli od povreda nanetih iz vatrenog, ručnog oružja, tako da ni jedan dokaz da se desio masakr nad nedužnim civilima, kako je tada lažno svedočio američki špijun Voker, nije bilo - niti ima i dan-danas. Dakle, masakra u Račku nije bilo", decidna je Marinković.

Upitana zbog čega se prištinsko tužilaštvo bavi tim slučajem 26 godina kasnije ukoliko nema dokaza, Marinković kaže da je to pokušaj da se opravda teza o „srpskim zločinima nad albanskim civilima".

„Oni ne mogu da pređu preko činjenice da nisu uspeli scenarijom koji je bio smišljen zato što smo ušli u Račak pre njih. Iako su nas sprečavali, pucali tri dana na nas da ne bismo ušli - uspeli smo i pronašli materijalne dokaze da tamo nije bilo masakra nego da su poginuli pripadnici OVK u anti-terorističkoj akciji koju su izveli pripadnici srpske policije", smatra Marinković.

Dodaje da je to utvrđeno i na suđenju grupi srpskih vojnih i policijskih oficira i političara u Haškom tribunalu.

Marinković je i sama svedočila u Hagu o ovom slučaju i tvrdi da su izneti dokazi primorali haškog tužioca da odustane od ovog dela optužnice.

„I sud i tužilaštvo su shvatili da nema osnova da bilo ko bude optužen", naglašava.

Upitana da li bi ova istraga i eventualni ishod suđenja mogao da donese istinu šta se dogodilo tog januara 1999, Marinković je skeptična.

„Oni ističu da prikupljaju dokaze, da su već prikupili neki broj svedoka… To je sve znak pitanja. Ništa im ne verujem. Što god budu pokrenuli to će biti improvizovano, lažno, namešteno. Kao i do sada. Sve krivične postupke koji su vođeni ili se vode od strane organa takozvane Republike Kosovo su namešteni. Osuđeni su Srbi bez ikakvog osnova. Na osnovu svedoka koji su lažno svedočili. To je tužno i žalosno i neprofesionalno. Razočarana sam u pravosudni sistem u Prištini, da sudije i tužioci sebi dozvoljavaju da ne sude po zakonu, već da osuđuju nevine i to na velike kazne za nešto što se nije desilo", kaže Marinković.

 

in4s.net

Матица Боке о нон пејперу Хрватске: Даље шапе од Боке и Црне Горе!

ИН4С

8–10 minutes

---

Имајући у виду егзибиционистичко уцјењивачки излет Републике Хрватске преко „нон папер" захтјева Црној Гори, а скоро сви се односе на Боку Которску, Матица Боке подружница Тиват жели да поручи: ДАЉЕ ШАПЕ ОД БОКЕ И ЦРНЕ ГОРЕ или у преводу „Тврд је орах воћка чудновата…"

Њихово саопштење преносимо интегрално.

У старту Вас морамо упознати са чињеницама које покушавате кривотворити а тичу се Боке Которске:

1. Није 90% културног блага у Боки хрватско већ је 100% Бокељско

2. Није најјужнија хрватска катедрала Свети Трипун у Котору већ један од свијетлих и трајних свједока хришћанске душе и темеља Боке Которске.

3. Не говори , по вашем „блаженом" Алојзију Степинцу сваки камен у Боки хрватски, Сваки камен у Боки је полиглота и говори и српски и црногорски и италијански и француски и њемачки итд…

4. И џабе вам сила, многи су на нама, много јачи од Вас, поломили зубе.

А да Манастир Светог Архангела Михаила, на Михољској превлаци може да прича, много тога би било испричано, и многи би добрано заћутали.

Дипломатија Вам није страна и ту сте експерти, али све док сте на позицији јачег или моћнијег уцјењивача, и знамо да када желите да негдје успоставите мрак онда прво покушате да угасите најсјајније звијезде на циљаном небу, али то баш и не иде увјек онако како штеточински замислите.

Ударили сте на Зорана Гопчевића а Зоран Гопчевић Џими је био и остао, а сигурно ће и опстати као једна од најсвјетлијих звијезда на бокељском небу, како спортском, људском тако и сваком другом, јер његова звијезда обасјава и надахњује Боку већ деценијама а тако ће да буде и у будућниости, барем док је год живих Бокеља, и ту, господо недобронамјерни сусједи, не можете ништа, џабе кречите и мажете, подлога и подвала Вам је лоша.

Било какав покушај провлачења гнусних лажи које би довеле Зорана Гопчевића у неке исконструисане ратне злочине у Војном затвору Морињ, учињене од његове стране су осуђене на пропаст, јер ми, а и Ви, врло добро знамо ко је био Зоран Гопчевић а о томе су и свједочили затвореници у Морињу.

А просто, Зоран Гопчевић, је једна од „икона Боке".

Каријеру је почео у Борцу из Ораховца, а играо је још само за Приморац, гд‌је му је тренер био Павле Вичевић, који је и предложио да се реконструисани базен у Шкаљарима, Котору, назове по Зорановом имену, што је подржало 22 од 23 присутна одборника уз један уздржан глас.

Покушајем деградације најбољих по систему што бескрупулозније то „истинитије" покушавате да оцрните образ Боке и Црне Горе. Али џабе БАЗЕН У КОТОРУ ЋЕ НОСИТИ ИМЕ ЗОРАН ГОПЧЕВИЋ ЏИМИ !!!

< 

Да би све ово било што ефектније нашли сте плодно тле код домаће Пете колоне.

А за то је министар вањских послова Ибрахимовић идеална платформа са очигледним педигреом „гиљотине" достојанства и црвених лиија у одбрани народног и државног интегритета, суверенитета, части, образа, чојства и јунаштва, морала и етике, свих цивилизацијских тековина црногорског народа и свих оних који живе у Црној Гори и Боки.

Лијегањем на руду онима који не мисле добро Црној Гори и Боки а поготово не Бокељима као главној препреци њиховим неоколонијалним циљевима преко којих желе Црну Гору а посебно Боку ставити под своју шапу, дотични , тако рећи, „одметнути министар" се активно ставио под команду недобронамјерних сусједа и заузео страну оних, страних, уцјењивачко подмуклих снага и институција, крвожедног естаблишмента који покушава на све њима добро знане и нама незнане начине да спроведе своје интересе.

И само да знате добро читамо између редова, историја нас је научила. Ваш покушај поистовјећивања и правдања логора смрти „Лора" у Сплиту са Војним затвором у Морињу, а све то, да би сте имали оправдање у смислу:

" Ми, можда јесмо имали нешто као логор у Лори и тамо су били неки затвореници, али и ви сте имали логор у Морињу", НЕЋЕ ПРОЋИ, НЕУПОРЕДИВО ЈЕ!!!

И да знате, не ми нисмо ревизионисти, ми само говоримо истину, нама је истина изнад свега, по сваку цијену, а знамо да вас министре „гиљотина", као и ваше налогодавце жестоко пече истина да не можете добити Сабирни центар Морињ, илити Војни затвор ЈНА Морињ као еквивалент демонско-сатанистичком логору Лора, вођеном од стране нелегалних хрватских оружаних паравојних формација у „црвеном" граду Сплиту, и ни по коју цијену не можете добити оправдање за злочине који су извршили чланови екипе ваших, сада пријатеља, а можда и сарадника, у Лори, који су инспирисани повампиреним духовима, демонима из 40-тих година прошлог вијека, из Јасеновца, Јадовног, Старе Градишке, Пага… гдје су стотине хиљада недужних људских бића убијени а који су били криви само зато што нису припадали њиховој вјери, нацији, политичком убјеђењу.

Ти врли „јунаци и јунакиње из Лоре" су на геноцидну гозбу са специјалним „алатима" искушавали људску, или боље речено, нељудску инвентивност и машту у убијању, сакаћењу, кастрирању, копању очију, масакрирању, једноставно иживљавајући се и понижавајући на сваки могући начин заточене војнике, припаднике тада једине легитимне оружане силе у СФРЈ, ЈНА.

Никаква Великосрпска агресија ¬91. и 92. није постојала, И ЗБОГ ТОГА ЋЕ СРАМНА ТАБЛА У МОРИЊУ БИТИ РЈЕШЕНА У СКЛАДУ СА ЗАКОНИМА ДРЖАВЕ ЦРНЕ ГОРЕ !!!

Јер постојала је побуна наоружаних терориста на територији Социјалистичке Републике Хрватске, против територијалног интегритета и суверенитета СФРЈ међународно признате државе , чланице и оснивача УН, побуна оних који су убијали полицајце, палили куће и протјеривали све оне који нису били по мјери чистокрвне домовине.

Тако ако се сви стиде и непријатно им је да кажу истину ко је у Морињу био затворен, Матица Боке уопште нема тај проблем, данашњим језиком то су чисти терористи, иако је било и цивила, са Дубровачког ратишта, који су молили да буду спроведени у Морињ, да неби били регрутовани у паравојне формације ЗНГ-а или ХОС-а.

Ми као грађани Боке и Црне Горе, сваким даном све црње и црње, а имајући у виду да смо сви ми заједно послодавци и Министра спољних послова и читаве Владе Црне Горе, захтјевамо:

Да се Влада Црне Горе, јавно очитује по питању активности свога, а очигледно не нашега, Министра вањских послова, јер имајући у виду да поред ненадокнадиве нематеријалне штете, удара на достојанство, чојство и част нашег народа, а његове субверзивне активности ће имати непотребан и прилично велик финансијски трошак за државу Црну Гору, тј. за све нас. Реално је очекивати бар разрешење дотичног.

Што се тиче Дома културе у Доњој Ластви, па сви су такви домови, мање, више грађени „мобама", значи народним знојем и муком, а за то што је Црна Гора поклонила исти Републици Хрватској, имамо потпуно разумјевање, имајући у виду частбеност, рукодавност и искрену намјеру и жељу Црногораца да нешто од срца поклоне, поготово сиротињи.

Да ли стварно желимо и да ли нам треба да немамо своје ја, па да за сваку малу питамо за савјет и помоћ, нашег „врлог" сусједа, који је доказано „лацмански недобронамјеран", а који обожава да нам кроји кабаницу „како Бог не заповједа"?

Да ли стварно желимо да погазимо све оно што су нам преци оставили и да се не домаћински понашамо „гурајући сва јаја у једну корпу, без алтернативе", па макар се та корпа звала и Европска Унија?

Ако још имамо у виду да су нам стављени „еуропски" улари тако да не видимо ни један други пут у то „царство свега и свачега", осим оног који иде преко наших „западно несташних и осиљених без мјере" сусједа, онда смо у великом проблему јер у тој варијанти нисмо ни на Божијем путу, ни људском а посебно не на црногорском, јер у сваком тренутку, кад помислимо на нешто урадимо требало би да се сјетимо да слобода нема цијену а и да се запитамо што би о томе казали Свети Петар Цетињски, Владика Раде, Марко Миљанов, Дон Нико Луковић… а данас је више него икад актуелна она јеванђељска, свевремена, „Стрпљен спашен", јер „ничија није до зоре горела."

 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

 

politika.rs

Вучевић: Ултиматуми блокадера иритирају народ, сви који крену у насиље ће одговарати

3–4 minutes

---

Председник Српске напредне странке Милош Вучевић изјавио је данас, поводом захтева које су студенти у блокади упутили, а који се односе на расписивање избора и прекид скупа у Пионирском парку, да ултиматум Србији ужасно иритира народ и да блокадери нису свесни колико праве контраефекат таквим захтевом и истакао да ће одговарати сви који буду кренули у насиље.

Вучевић је за К1 рекао да је крај обојеној револуцији, преварама и триковима блокадера и крај лажној причи да се они боре за праведније друштво и бољи рад институција и указао да су радили све супротно од тога.

 "Је л' стварно неко верује да ће институције боље да раде кад они блокирају Газелу или нападну друге људе", упитао је Вучевић.

Он је навео да су маске пале и да се из ултиматума у којем студенти у блокади траже да се распишу избори до 28. јуна и да се иселе студенти из Пионирског парка, а завршавају га "Кажу ако се то не испуни до 21 час на Видовдан онда они више не могу да контролишу незадовољство грађана, а то су они, и питање је шта ће се даље дешавати. Да преведемо - буду ли кренули у насиље одговараће сви. Држава ће спречити у складу са Уставом и законима ове државе и сви који буду кренули у насиље ће одговарати. Неће фалити длака са главе ниједном студенту у Пионирском парку. Буду ли напали друге грађане, имовину других грађана, одговараће и држава ће реаговати спрам тога, па ви размислите шта ћете да радите", указао је Вучевић.

Он је додао да држава све време реагује, али реагује мудро да им не да оно што је и председник Александар Вучић рекао "пендрек спаса", односно да не дође до те секвенце како полицајац има исукан пендрек изнад главе неке студенткиње или студента, како је рекао, у преводу блокадера.

 "Не дамо им тај сценарио, то није суштина ове Србије за коју живимо и радимо, а буду ли они покушали да покрену насиље држава ће да реагује, бар што се мене тиче, држава мора да реагује", истакао је Вучевић.

Он је рекао да студенти у Пионирском парку морају бити заштићени и додао да ће он на Видовдан бити са њима.

"Они ће покушати да раде следеће преваре, да покушају да оду код патраијарха Порфирија да добију благослов за ненасилне демонстрације, то ће покушати вероватно у петак да ураде да би се оправдали да блокадери неће насиље, а све време припремају сценарије да то буде насилно. Држава тачно зна у реалном времену шта планирају, држава се консолидолава, вратила себи. У овом тренутку не постоји да они нешто раде а да држава не зна", навео је Вучевић, преноси Танјуг.

 

kosovo-online.com

Vučić: To što ste članica UN i imate teritorijalni integritet ne znači ništa zahvaljujući velikim silama

4–5 minutes

---

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvao je sednici proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike. Nakon sastanka, obratio se medijima i saopštio da Srbija mora podići nivo odbrambenih sposobnosti.

Nakon sednice, predsednik se obratio medijima i rekao da naša vojska, po novoj doktrini, mora da bude neuporedivo snažnija i da je u poslednjih godinu dana mnogo toga učinjeno po pitanju modernizacije armije.

Poručio je da u poslednje vreme ne postoje nikakva pravila i da je to teško prihvatiti i razumeti, ali da mi moramo to da razumemo i prihvatimo.

„To što ste članica UN i imate teritorijalni integritet ne znači ništa zahvaljujući velikim silama", rekao je predsednik Vučić i dodao da u skladu sa tim treba da podignemo nivo naših odbrambenih sposobnosti.

„To je pitanje najviših interesa građana Srbije, da budu zaštićeni, da budu bezbedni, da budu sigurni", rekao je predsednik Srbije.

Govoreći o ranije najavljenoj vojnoj paradi za septembar, Vučić je rekao da se očekuje da će učestvovati 10.000 vojnika i da je reč o najvećoj vojnoj paradi do sada.

"Ukoliko bi zemlja bila napadnuta kao 1999. pružila bi neuporedivo snažniji otpor nego tada"

Predsednik Vučić rekao je da je Vojska Srbije u ovom trenutku snabdevena tako da, imajući u vidu napredak tehnologije, ukoliko bi zemlja bila napadnuta kao 1999. godine, mogla bi da pruži neuporedivo snažniji otpor nego tada, čak i apsolutno odvraćajući i najsnažnijeg agresora.

"Pitao sam, pošto smo mi mogli da analiziramo sve, šta je to što danas imamo, šta je to što smo kupili, a saznaćete i videćete u naredna dva meseca šta je to sve što smo kupili, uzeli, napravili, proizveli, da li bismo danas, imajući u vidu napredak tehnologije, ukoliko bi zemlja bila napadnuta i od snažnijeg agresora, mogli da pružimo neuporedivo snažniji otpor. Odgovor onih koji to najbolje znaju je bio da bi naš otpor bio nesrazmerno veći ili značajno, značajno veći nego što je bio te 1999. godine, a odgovor nekih od njih je bio čak da bi bio apsolutno odvraćajući i za najsnažnijeg agresora koji može da bude", rekao je Vučić.

Najavio je da će 19. ili 20. septembra biti organizovana parada Vojske Srbije na kojoj će i građani moći da vide šta je to što je novo u našoj vojsci, šta je to što je kupljeno, napravljeno, proizvedeno.

Prema njegovim rečima, to će biti najveća parada ikada na kojoj će biti najmanje 10.000 vojnika i istakao da mnoge zemlje nisu u mogućnosti da izvedu toliki broj vojnika.

"Doneta odluka o formiranju digitalne vojne platforme"

Vučić je naveo da je na današnjoj sednici doneta odluka o formiranju digitalne vojne platforme, koja će omogućiti da se u komandnim sobama vidi sve što bespilotna letelica ili vojnik budu videli u svom vidokrugu na terenu, a da će za sprovođenje tog programa biti potrebno četiri ili pet godina.

"To znači uvezivanje. Mi ćemo uskoro imati velike i moćne bespilotne letelice koje će imati širok vidokrug, dalekometni vidokrug i u skladu sa tim sve što vidi ta letelica, sve što nam bude video vojnik i danju i noću, sve što nam budu videli tenkisti, sve što nam budu videli ljudi iz BTR-ova, a BTR-ova ćemo imati čak 108, plus BVP-ove, plus borbena vozila, pešadije. Dakle, sve što oni vide na terenu, to vidimo i mi u komandnim sobama", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, na taj način se neće gubiti vreme na sagledavanje izveštaja.

"Radićemo sa najboljima u svetu, imaćemo jednu od najmoćnijih malih armija na svetu. Nikada nikoga nećemo ugroziti, ali ćemo znati svoju zemlju da sačuvamo i odbranimo od svakog potencijalnog agresora", poručio je Vučić.

 

kosovo-online.com

Ko javno, a ko tajno lobira za Kosovo?

13–17 minutes

---

Neki to čine otvoreno, a drugi „ispod žita". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je upozorio da Turska i neke druge zemlje „agilno rade" na priznavanju nezavisnosti Kosova i da to jača odlučnost Beograda da sačuva svoj teritorijalni suverenitet. Sagovornici Kosovo onlajna objašnjavaju da svaka država ima „svoj interes" zašto podržava Kosovo, a da veliki broj otpriznavanja govori o uspešnoj politici Beograda da se tome suprostavi.

Piše: Đorđe Barović

Vučić je na Globsek forumu u Pragu izjavio da međunarodna zajednica 12 godina ništa nije uradila da primora Prištinu da sprovede ono što je potpisala Briselskim sporazumom, ali da to jača odlučnost Srbije da radi na očuvanju teritorijalnog integriteta u borbi protiv moćnih protivnika koji rade na priznavanju nezavisnosti Kosova.

Apostrofirao je Tursku i još neke zemlje.

„Imaćemo uskoro iznenađenja iz dva različita kraja sveta po tom pitanju, za naše partnere koji se bore za priznavanje, pa ćemo odgovoriti otpriznavanjem, tako da verujem u dobre vesti narednih dana", kazao je Vučić.

Poslednja zemlja koja je priznala Kosovo je Sudan.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani to je saopštila 12. aprila preko društvene mreže „X" i nakon susreta sa ministrom spoljnih poslova ove zemlje Ali Jusef Ahmed al Šarifom u Austriji.

Analitičari tvrde da je to priznanje bila posledica direktnog lobiranja Turske.

„Priznanje Sudana i susret sa predsednikom Sudana jasno se vidi kao isključiva zasluga predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Uticaj se vidi, tako da sada uloga i doprinos Kosova zavisi od specifičnih odnosa koje ima sa predsednikom Turske, ali ne možemo reći da za to priznanje ima posebne zasluge", izjavio je politički analitičar Afrim Kasoli.

Doduše, samo tri dana nakon susreta sa Osmani predsedavajući Saveta za suverenitet i vrhovni komandant sudanskih oružanih snaga, general-pukovnik Abdel Fatah al-Burhan, razrešio je dužnosti ministra spoljnih poslova.

Ko sve (ne)priznaje Kosovo

Za vlasti u Prištini Sudan je 119. zemlja koja je priznala kosovsku nezavisnost, ali prema računici Beograda to je 85. priznanje. Krajem marta to je učinila i Kenija.

Do tada, pune četiri godine nije bilo ni jednog priznanja Kosova. Poslednja zemlja koja je to učinila je Izrael 2020.

Podaci govore da od 193 države članice Ujedinjenih nacija - 108 zemalja ne priznaje nezavisnost Kosova.

Nezavisnost Kosova ne priznaju i dve države posmatrači u UN: Palestina i Sveta Stolica.

Među zemljama koje ne priznaju Kosovo je i 28 država koje su u proteklih devet godina povukle priznanje, kao i tri koje su priznanje zamrzle. U tom periodu, samo dve zemlje su priznale Kosovo - Barbados i Izrael.

Od kada je južnoamerička država Surinam 2017. godine prva povukla priznanje Kosova, to su učinile i Libija, Gabon, Gana, Centralnoafrička Republika, Maldivi, Komori, Palau, Madagaskar, Vanuatu…

Za Prištinu su u ovom momentu svakako od primarnog značaja pet zemalja Evropske unije koje ga ne priznaju - Grčka, Španija, Slovačka, Rumunija i Kipar, od kojih su prve četiri i članice Natoa.

Geostrateške pretenzije

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da u javnom i tajnom lobiranju za Kosovo mogu da učestvuju sve zemlje koje su ga priznale, a da Turska ima i dodatni interes jer želi da se nametne kao vodeća sila islamskog sveta.

Pitanje je, naglašava, da li će takvu ekspanziju Ankare na tlu Evrope dozvoliti vodeće zemlje EU.

„Za Kosovo javno ili tajno može da lobira svaka država koja ga je priznala. Njena logika je da ako je već priznala Kosovo želi da se to geostrateško rešenje afirmiše u međunarodnim odnosima. Prema tome, svaka zemlja koja je priznala Kosovo mogla bi da bude potencijalni lobista", ocenio je Zečević za Kosovo onlajn.

Ulogu Turske vidi pre svega u njenim geostrateškim pretenzijama.

„Turska je uvek imala želju da bude velika sila islamskog sveta. Tajip Redžep Erdogan želi da bude neka vrsta pokrovitelja islamskog sveta u svim delovima sveta", precizira Zečević.

Dodaje da Erdogan zbog toga ima kontakte sa muslimanima u BiH, a da to pokušava i na Kosovu.

„S tim što je očigledno dobio i neke konkretne zadatke, u smislu naoružavanja te buduće vojske Kosova. To je jedna politika koja mu u ovom trenutku odgovara. Možda iza toga stoji Zapad, ali mu odgovara jer stiče imidž velike islamske sile koja pomaže muslimane u svim delovima sveta, pa i na Balkanu", ističe Zečević.

Ključno pitanje je koliko će ova ekspanzija Turske u Evropi odgovarati Zapadu.

„U daljem razvoju događaja ne znam koliko je interes evropskim zemljama, članicama EU, naročito onim velikim, da Turska jača svoj geostrateški i politički uticaj u Evropi. Vidimo da jačaju krajnje desne snage, i u Nemačkoj i Francuskoj, u Italiji su na vlasti, i mislim da bi u nekom narednom periodu te zemlje EU mogle sa negodovanjem da gledaju na jačanje uticaja Turske na tlu Evrope. Možda će to u nekom budućem periodu biti argument za nas", istakao je Zečević.

Smatra da proces otpriznavanja ne remeti suštinu lobiranja država koje podržavaju nezavisnost Kosova, već bi mogao i da je pojača, ali da se na taj način šalje jasna poruka da ovo pitanje nije rešeno.

„Otpriznavanje znači da postoji ravnoteža i da tas na vagi ide na našu stranu. Više zemalja u svetu ne priznaje, nego što priznaje Kosovo što onda jača argument da to onda nije 'fet akompli', stvar koja je završena nego je to problem koji je ugrozio teritorijalni integritet Srbije i koji bi trebalo da se reši na neki način koji bi odgovarao i jednoj i drugoj strani", kaže Zečević.

Dodaje da moguća nova otpriznavanja neće uticati na nameru Turske i drugih država da prestanu da lobiraju za Kosovo.

„To je sada jedno takmičenje da se održi ravnoteža i da te zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova ne mogu da izađu sa tezom da su i svi oko njih priznali, da je to rešen slučaj. Dakle, ako su sa druge strane zemlje koje otpriznavaju ili ne priznaju Kosovo to znači da taj slučaj nije rešen i da treba da se reši i vodeći računa o interesima Srbije", precizirao je Zečević.

Remećenje „dinamike"

Diplomata u penziji Zoran Milivojević ističe da veliki broj otpriznavanja u proteklih desetak godina remeti „dinamiku" Prištine zbog čega ni posle 17 godina ne može da potvrdi svoju državnost.

Jasan i glasan je Milivojević. Za Kosovo naglašeno lobiraju Nemačka, Velika Britanija i Turska.

„Za Kosovo naglašeno, na prvom mestu, lobira Nemačka i to na najdirektniji način. Nemačka polazi od svog strateškog stava da je Balkan interesna zona nemačke politike i da smatra da su granice na Balkanu određene tako što je Kosovo priznata država. Dakle, nove granice sa Srbijom bez Kosova i Metohije", kaže Milivojević za Kosovo onlajn.

Dodaje da je među zemljama koje aktivno lobiraju za Kosovo i Velika Britanija.

„Ona ima tradicionalne interese na ovim prostorima i pre svega sa antiruske pozicije. Ona smatra da je Srbija u zoni ruskog uticaja i smatra da uticaj Rusije dovodi u pitanje njene strateške interese", navodi  Milivojević.

Govoreći o ulozi Turske, ovaj diplomata kaže da njenu poziciju treba posmatrati kroz nameru Tajipa Redžepa Erdogana da ovu zemlju promoviše kao regionalnu ili veliku silu.

Ističe da je uporište turske politike i turskih interesa na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi - albanski faktor.

„U stategiji 'dubine" (Ahmeta) Davutoglua još s početka ovog veka to jasno figurira i Turci se toga nikada nisu odrekli. Turci vide albanski faktor kao okosnicu, infrastrukturu i stratešku opciju za nastup na ovim prostorima i na neki način za definisanje turskih interesa i prema jugoistočnoj Evropi, ali i prema regionu u celini. Tu imamo u vidu i Mediteran, imamo u vidu celo naše okruženje. Dakle, Turska nema drugog uporišta, ako isključimo dijasporu, osim ovog bošnjačkog faktora, ali je taj faktor slabiji od albanskog faktora", ocenjuje  Milivojević.

Objašnjava da proces otpriznavanja Kosova značajno „remeti dinamiku" Prištine i njenih saveznika.

„Remeti tu dinamiku samom činjenicu da je u ovih deset-jedanaest godina došlo do velikog broja otpriznavanja. Ako se ne varam, 28. I predsednik Vučić je najavio neka nova. Ali, suština nije toliko u politici otpriznavanja, koliko činjenica da kosovska državnost nije mogla da se potvrdi 17 godina i činjenica da je to neuspeli projekat. I to se vidi i na unutrašnjoj sceni", smatra Milivojević.

Rezultat je, naglašava, da Kosovo nije uspelo da se definiše „kao ozbiljna država ili demokratski prostor".

„I to je ključna činjenica. Otpriznavanje tome doprinosi i definitivno dovodi pitanje Kosova i Metohije na politički teren. Potpuno je jasno da se to na veštački način, silom, ne može potvrditi kao državnost i kao nešto što bi bilo faktor stabilnosti i bezbednosti", kazao je Milivojević.

Objašnjava da to sve više dolazi do izražaja „na ovaj ili onaj način".

„Ostaje činjenica da dve trećine čovečanstva ne priznaje Kosovo. I ostaje činjenica da i u Vašingtonu imamo jednu drugu vlast koja to vidi na jedan drugačiji način. Bez tih elemenata nije moguće realizovati kosovsku državnost na način kako je to neko zamislio na početku ovog veka", uveren je Milivojević.

Interesi EU

I profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku ističe da postoji politički pritisak na zemlje koje nisu priznale Kosovo da to učine, a da Ankara igra značajnu ulogu u tom procesu.

Ipak, naglašava da je priznanje Kosova od strane Evropske unije u njenom insteresu, ali i svih država u regionu.

Poručuje da bez Kosova nema proširenja EU na Zapadni Balkan.

„Jasno je da postoji politički pritisak i zalaganje da Kosovo bude priznato od svih i to se vidi i kroz zvanične deklaracije Natoa, kao i kroz pozicije koje zauzimaju politički predstavnici tih zemalja. Sve to pokazuje da je priznanje Kosova nešto što se očekuje i od drugih zemalja članica, bilo Natoa ili EU. Uloga država koje su to učinile je da direktno utiču na priznavanje Kosova, a Turska ima značajnu ulogu u tom procesu", objašnajva Mazreku.

Naglašava da je glavna prepreka evropskim integracijama Zapadnog Balkana upravo činjenica da pet država Unije nije priznalo Kosovo.

„Upravo je u interesu same Evropske unije da sve njene članice priznaju nezavisnost Kosova, jer Evropska unija ne može da se širi na Zapadni Balkan bez rešavanja pitanja statusa Kosova. Dakle, priznanje nezavisnosti Kosova je ključno", naglašava Mazreku.

Govoreći o tome ko javno, a ko tajno lobira za Kosovo ovaj profesor kaže da to čine sve zemlje koje su ga priznale.

„Tih pet članica EU koje još nisu priznale Kosovo su ključna prepreka u procesu priznavanja. S druge strane, mnoge druge zemlje članice Natoa, uključujući SAD i Kanadu, već su priznale Kosovo i one lobiraju snažno za priznanje i punu međunarodnu integraciju Kosova. To se vidi i kroz delovanje u okviru institucija Evropske unije, Natoa, Oebsa i drugih međunarodnih organizacija koje se bave bezbednošću i saradnjom", precizira Mazreku.

Ciljevi Srbije

Jedna od prepreka za Kosovo je i Savet Evrope.

Šefica delegacije Srbije u Savetu Evrope Biljana Pantić Pilja kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da Srbija ima jasnu politiku i ciljeve po pitanju Kosova, kao i da sve više država koje su priznale nezavisnost pruža podršku Beogradu u poštovanju međunarodnog prava.

„Naš cilj jeste jasan: da pokažemo kako živi srpski narod na Kosovu i Metohiji, da sačuvamo naš teritorijalni integritet i suverenitet i poštovanje međunarodnog prava. To je ono što su naši aduti i što pokušavamo svima da objasnimo, da međunarodno pravo svaka država treba da poštuje. Tako i vodimo pregovore i razgovore", ističe Pantić Pilja.

Bez obzira na jake saveznike Prištine, poručuje, i Beograd ima svoje sa kojima razgovara na dnevnom niovu.

„Imamo dosta prijatelja i dosta zemalja koje su i priznale Kosovo, ali vide da smo u pravu i daju nam podršku koju mogu da nam pruže kada su takvi pregovori i razgovori u pitanju", kaže Pantić Pilja.

Ukazuje da određene zemlje podržavaju Kosovo iz „svojih interesa", ali da Srbija pokušava da to spreči.

„I zaista se radi na tome. Imamo dobre diplomatske kontakte i pokazali smo i sada. Vidite koliko traje taj proces ulaska Kosova i Metohije u Savet Evrope. I to je zaustavljeno. To jeste ta diplomatska borba", naglašava.

Dodaje i da Srbija uz već postojeće saveznika pokušava da proširi novim.

„Gledamo da proširimo tu mrežu prijateljskih država koje će shvatiti da onoi što mi tražimo i zahtevamo je poštovanje međunarodnog prava", precizira.

Pantić Pilja kaže da bez obzira na apsurdnu situaciju da je EU statusno neutralna, a da većina članica Unije ipak priznaje Kosovo, delegacija Srbije pokušava u Savetu Evrope da predoči argumente.

„Jeste apsurd. I mi kada ih pozovemo na poštovanje rezolucije UN koja je obavezujuća za sve kažu: 'Pa dobro, mi smo Savet Evrope, mi smo posebna organizacija'. Ali, na nama je da pružimo argumente, da kažemo da je SE organizacija u kojoj članice mogu da budu samo države, da je status Kosova i Metohije jasno utvrđen tom istom rezolucijom UN. I da kažemo da treba da se poštuju ljudska prava i manjine što se na KiM ne dešava. Ne poštuju Briselski sporazum, čeka se Zajednica srpskih opština… I onda, kada imate takve argumente lakše vam je da razgovarate sa poslanicima i sa diplomatama drugih zemalja", objašnjava Pantić Pilja. 

Dodaje da je u poslednjih nekoliko godina došlo do nekoliko otpriznavanja Kosova koja su pokazala da predstavnici tih zemalja nisu bili upućeni u suštinu problema.

„Pokazalo se da su to zemlje koje nisu ni znale kada su priznavale o čemu se radi. Naše je da razgovaramo, da se borimo diplomatski i objašnjavamo šta je pozadina svega, da shvate da je to Pandorina kutija ukoliko nečiju teritoriju priznate kao suverenu državu. Samim tim to možete da primenite i na Ukrajinu, Kipar i druge države… preti opasnost za čitav svet. I to je ono što su naši argumenti. Očekujem da će biti još otpriznavanja i radimo na tome. Naše je samo da sve naše argumente upotrebimo u tom smeru", poručuje Pantić Pilja.

 

Yanis Varoufakis: EU kao američki projekat

pcnen.com

EU kao američki projekat - PCNEN

PCNEN

17–22 minutes

---

Autor: Yanis Varoufakis

Govor u Evropskom parlamentu na temu „Ekonomski preduslovi mira", utorak, 10. jun 2025.

Prošle godine bih započeo ovaj govor lamentom o dotad nezamislivoj transformaciji Evropske unije iz mirovnog u ratni projekat. Ali sada je prekasno za lamente. Ratno-huškački govor je osvojio celu EU, uvukao se u njene politike i zarazio ekspertske grupe koje proizvode dominantne evropske narative i stavove.

Nema svrhe jadikovati nad novim činjeničnim stanjem: EU je danas kompletno razvijen ratni projekat koji će nas odvesti u trajni rat ili nas dodatno finansijski oslabiti – a najverovatnije i jedno i drugo. Kao što ću pokazati, vojni kejnzijanizam će Evropu učiniti manje bezbednom, povećati nejednakosti u njoj i dodatno je oslabiti.

Za razmatranje ostaju dva zanimljiva pitanja: Zašto je Evropa odabrala taj put? I kada je već na njemu, šta je naša dužnost prema narodima Evrope, prema Evropljanima, prema miru? Počnimo od početka.

EU kao američki projekat

Uz rizik da naljutim zaljubljenike u Evrope i mitove o njenom nastanku, biću sasvim otvoren: Evropska unija je (još od samih početaka, u obliku Evropske zajednice za ugalj i čelik) američki konstrukt – deo globalnog plana SAD-a koji je uključivao i Breton Vuds, Trumanovu doktrinu i, naravno, NATO.

Većina Evropljana jeste želela da se rat i totalitarizam nikada ne ponove. Ali EU je projektovana u Vašingtonu. Osmišljena je ne kao konkurentno tržište, već kao kartel velikih biznisa kojim upravlja birokratija izuzeta od demokratske kontrole (poznata i kao Evropska komisija) koja nije slučajno smeštena u blizini sedišta NATO-a.

Počevši od 1950, EU se razvijala u skladu sa interesima Sjedinjenih Država – što je neugodna činjenica, kako za uobražene evropske lidere tako i za Donalda Trumpa. Gledajući unazad vidimo da se kroz istoriju EU provlači jedinstvena nit: to je njena ekonomska zavisnost od Amerike. U početku je u velikoj meri zavisila od pripadanja dolarskoj zoni. Posle 1971. zavisi od američkog trgovinskog deficita.

Dakle, na ovaj ili onaj način, duboka zavisnost od SAD-a ugrađena je u arhitekturu Evrope. Zato je potrebno mnogo više od prigodnih izjava – ili nekoliko stotina milijardi pozajmljenih evra uloženih u oružje – da se reši problem evropske zavisnosti od Amerike.

Činjenica da je EU od početka bila zamišljena kao kartel velikih biznisa glavni je razlog zašto su joj bili potrebni fiksni devizni kursevi: valutne fluktuacije destabilizuju svaki kartel i otežavaju održavanje potrebnog nivoa kooperativnosti između uključenih strana.

Od 1950. do 1971. godine Sjedinjene Države su rešavale ovaj problem u ime Evrope. Dokle god je trajao trgovinski deficit u razmeni sa Amerikom, evropski kartel je bio uključen u dolarsku zonu – a njegove valute vezane za vrednost dolara. Međutim, kada su oko 1969. Evropa i Japan počeli da ostvaruju trgovinski suficit u razmeni sa Amerikom, igra je bila završena.

Predsednik Richard Nixon, Donald Trump svog vremena, izbacio je Evropu iz dolarske zone 15. avgusta 1971. Njegov ministar finansija cinično je poručio zaprepašćenim Evropljanima: „Od danas je dolar naša valuta, a vaš problem."

Onda su se dogodile dve stvari. Prvo, da bi zaštitili kartel velikih biznisa, Evropljani su pokušali da izgrade sopstveni režim fiksnog kursa. Probali su evropski monetarni sistem i evropski mehanizam valutnih kurseva. Ali to su bila loša rešenja koja su špekulanti bez problema zaobilazili. Onda su u očajanju stvorili najštetniju valutu koju je ljudski um ikada stvorio – evro.

Drugi važan događaj je to što se s uvećanjem američkog budžetskog i trgovinskog deficita evrozona pretvorila u neto izvoznu mašineriju pod vođstvom Nemačke, uz pod-ugovorni prenos agregatne tražnje na Sjedinjene Države. Zapravo, američki dvojni deficit je delovao kao usisivač koji je u Ameriku usisavao evropski neto izvoz, kao i profite evropskih izvoznika koje su ovi ulagali u američke državne obveznice, deonice i nekretnine. Tako je po izlasku iz dolarske zone Evropa postala zavisna od američkog deficita. To je bio rezultat Nixonove šok terapije: bezrezervno oslanjanje Evrope na dolarsku zonu završilo se njenom još većom zavisnošću od deficita SAD-a.

Ovde u Briselu vole da kažu da se Evropa razvija kroz krize. To je još jedna zabluda. Kriza 2008. jeste bila naša šansa da Evropsku uniju učinimo održivom i okončamo njenu duboku zavisnost od Sjedinjenih Država. Francuske i nemačke banke su bankrotirale. Raspala su se nemoguća pravila evrozone. Domino efekat događaja u Grčkoj doveo je do bankrota naših vlada.

Bila je to savršena prilika za transformaciju EU iz kartela velikih biznisa, koji se za agregatnu tražnju nužno mora oslanjati na SAD, u funkcionalnu i iznutra uravnoteženu federaciju. Umesto toga, evropski radikalni centar (i desni i levi) odlučio je da sve promeni da bi sve ostalo isto. U tom smislu napravili su najgori mogući izbor: univerzalne mere štednje za većinu, uz besomučno štampanje novca za finansijere i veliki biznis.

Šta se događa kada smanjite dohodak većine i date milijarde nekolicini? Budući da su mnogi postali previše siromašni da bi kupovali robu visoke dodate vrednosti, biznis prestaje da ulaže u proizvodni kapital – a bogati koriste besplatan novac za pumpanje cena nekretnina, deonica, bitkoina, umetničkih dela, imovine uopšte.

Prirodni rezultat su ubitačni nivoi nejednakosti i duboko nezadovoljstvo građana. Ljudi padaju u očaj. Toliko da su čak glasali da radikalni progresivci kao što sam ja uđu u Evrogrupu. Onda su nas užasnuti Brisel i Frankfurt izbacili, isto kao što su naterali gospodina Ciprasa da sruši sopstvenu vladu, ne tenkovima, kao 1967, već uz pomoć banaka – što se, zapravo, i ne razlikuje mnogo. Državni udar je državni udar.

Simbioza dva autoritarizma

Pogodite šta je onda bilo: baš kao u međuratnom periodu, na sceni su se pojavili ksenofobni ultradesničari. Bio je to dar s neba za beznadežno nepopularni radikalni centar čiji su političari dobili priliku da ucene birače izborom: oni ili mi. Bio je to dar s neba i za ultradesničare kojima je radikalni centar potreban za nametanje politika štednje, koje proizvode nezadovoljstvo i bes koji ultradesničarima donose glasove. Drugim rečima, Macron i Le Pen treba da na noćnom stočiću drže uramljenu sliku onog drugog i da se svake večeri pre spavanja mole za dobro svog najvećeg protivnika.

Dimna zavesa

Liberalni totalitarizam i ultradesničarski ksenofobni totalitarizam su saučesnici i hrane se jedan drugim. S druge strane, štednja za većinu i štampanje novca za nekolicinu iscrpljuju produktivne temelje Evrope, njenu društvenu strukturu, njen osećaj svrhe. Tako je Evropska unija izgubila svaki legitimitet koji je mogla imati u svojoj javnosti.

Onda su vodeći liberalni totalitaristi jednu za drugom i bez uspeha predložili nekoliko velikih novih inicijativa. Svi pamtimo neuspeli Junckerov investicioni plan, bankarsku uniju i zeleni program. Sada im se na smetlištu istorije pridružio i Draghijev izveštaj.

Najavljivane su impresivne brojke koje se nikada nisu ostvarile. To je bilo neizbežno. Sve dok naši lideri odbijaju da prihvate političku uniju koja može da podrži funkcionalnu i makroekonomski relevantnu evro-obveznicu, neće biti moguće obezbediti novac za finansiranje potrebnih ulaganja. Čak i kada su u vreme pandemije najzad pristali na zajedničko zaduživanje, ujedinili su se zajedničkim dugom, a ne zajedničkim ciljem.

Svaka velika inicijativa završavala se propašću i dimnim zavesama iza kojih se skrivala nemoć Evrope. Rezultat? Posle 15 godina praktično nepostojećih neto investicija u proizvodnju, Nemačka se deindustrijalizuje, kao i istočna i srednja Evropa, Austrija i severna Italija. Politička paraliza se produbljuje usled fiskalnih pritisaka. Neofašizam i ksenofobija su svuda u porastu. U trenutku kada Donald Trump odustaje od Evrope, raste zavisnost Evrope od Amerike. Ostatak sveta Evropu doživljava kao tužan primer neuspeha, kao iritantnu i irelevantnu tvorevinu.

U tom tužnom okruženju naši veliki i dobri lideri sada imaju novu upitnu ideju za još jednu veliku inicijativu: pošto je zeleni program mrtav, a Fond za oporavak potrošen, zašto ne bismo isprobali vojni kejnzijanizam?

Ludosti vojnog kejnzijanizma

Dame i gospodo, vojni kejnzijanizam uspeva u Americi zato što ona ima federalne institucije, monetarni suverenitet, fiskalnu moć, tehnostrukturu i objedinjen proces nabavki, što je ključno za funkcionisanje vojnog kejnzijanizma. Evropa nema ništa od toga, a nema ni lidere zainteresovane da to obezbede. Zato vojni kejnzijanizam u Evropi ne može uspeti.

I hvala bogu što ne može. Jer kad bi to bilo moguće, Evropa bi morala da oponaša Ameriku i započinje novi rat svake godine da bi se zalihe municije, projektila i tako dalje potrošile i da bi se opravdale velike nove porudžbine potrebne za održavanje vojnog kejnzijanizma u životu.

Ali uprkos tome i pored toga što je nefunkcionalan – vojni kejnzijanizam će poslužiti svrsi. To je rešenje za Volkswagen, na primer: pošto više ne može da prodaje automobile, čitave proizvodne linije može predati Rheinmetallu da na njima proizvodi tenkove Leopard, koje će Ursula von der Leyen onda prodavati Grčkoj i Italiji, kojima ti tenkovi niti trebaju niti ih žele.

Vojni kejnzijanizam će biti još jedan veliki neuspeh Evrope, a pre toga će dodatno osiromašiti naše države i dodati još ulja na vatru u kojoj nestaju ljudski životi i snovi na ukrajinskim poljima smrti.

Biću sasvim otvoren. Nijedan od stvarnih neprijatelja Evrope ne trese se od straha gledajući kako se zaostala i zadužena Evropa sprema da uloži milijarde evra u oružje. Naprotiv. Vojni kejnzijanizam će završiti kao nova verzija programa štednja za mnoge i štampanja novca za malobrojne. To će Evropu učiniti još slabijom, a rat u Ukrajini će se produžiti, suprotno deklarisanom cilju pružanja podrške Ukrajini.

Predaja Evrope NATO-u i njena uloga u Ukrajini

Sada će se sa galerije za novinare čuti ljutiti povici: Ali Rusija nam je pred vratima. Evropa je u opasnosti. Treba li da ostanemo bespomoćna sada kada nas Trump napušta? Moj odgovor je jasan: ekonomsko propadanje Evrope u pokušaju primene vojnog kejnzijanizma, koji će doneti nove programe štednje i matematički neumoljivo učiniti Evropu ekonomski još slabijom, neće doprineti njenom snaženju.

Da ne zaboravimo, Evropa već ima 1,5 milion muškaraca i žena u uniformama, a u prethodnoj deceniji potrošili smo 2,7 triliona evra na odbranu – u periodu u kom su naša ulaganja u produktivne delatnosti bila ravna nuli. Sada NATO traži da trošimo tri puta više, što je potpuno suludo, s obzirom na to koliko rasipno je potrošeno onih 2,7 triliona evra.

U tom smislu, prepuštanje evropske spoljne i odbrambene politike NATO-u i dalje uvećanje neodrživog duga da bi se udovoljilo zahtevima predsednika Trumpa najsigurniji su način da se Evropa učini još zavisnijom, manje bezbednom, ružnijom i tužnijom.

To je kontekst u kome zabrinuti briselski moćnici pokušavaju da sačuvaju svoja radna mesta i uvećaju budžete ponavljajući laži o tome da je NATO morao da se proširi da bi odvratio rusku agresiju. To je daleko od istine: kao svaka mafija, NATO se širi da bi izazvao nesigurnost, a onda nam prodavao svoju zaštitu.

Znači li to da je Putin bio u pravu kada je napao Ukrajinu? Naravno da ne. To znači da su NATO i Putinov režim saučesnici. Oni su potrebni jedan drugom u zajedničkom produbljivanju konfrontacije koja jača obe strane – na štetu Europe.

To takođe znači da svako ko je zaista zainteresovan za bezbednost i prosperitet Evrope, mora odbaciti laž da se Rusija sprema da nas napadne – ona to ne može čak i da hoće. On mora neumorno raditi na suzbijanju evropskog vojnog kejnzijanizma i mora se posvetiti evropskom mirovnom procesu koji će zaplenjeni ruski novac koristiti ne kao kasicu prasicu za još beskorisnih Leoparda i raketa Leonardo, već kao adut u pregovorima o okončanju ukrajinskog rata u kontekstu sveobuhvatnog mirovnog sporazuma između EU i Rusije.

Što se tiče političara u ovom gradu, koji se izgleda neće smiriti dok ne vide Rusiju na kolenima, mogu samo ovo da im kažem. Ako ste zaista hteli da oslabite Rusiju, da je bacite na kolena, trebalo je da se potrudite da je uvučete u evrozonu. Evro bi jednim udarcem uništio proizvodnu bazu Rusije, zadužio bi njen narod i državu i naterao lidere da se zapute u Brisel i Frankfurt s prosjačkim šeširom u ruci. Mislite da se šalim. U ovoj šali ima previše istine da bi bila smešna.

Da rezimiram dosadašnje izlaganje. Ekonomska stagnacija Evrope proizvod je njene zavisnosti od američkog deficita. Ta zavisnost je dovela do saučesništva Evrope u decenijskom američkom projektu izazivanja rata u Ukrajini.

Sada kada se SAD povlače, naši lideri kao muve bez glave jurcaju okolo i traže način da spreče uspostavljanje mira u Ukrajini da bi iskoristili vojne budžete za podršku posrnulom kartelu velikih evropskih biznisa.

Gaza i moralni pad Evrope

Dame i gospodo, dok danas govorimo ovde, Evropa se strmoglavljuje u još jednu moralnu crnu rupu: to je saučesništvo u palestinskom genocidu. Nije u pitanju samo sramota zbog gospođe Ursule von der Leyen koja je pozirala kao navijačica ispred tenkova izraelske genocidne vojske nekoliko sati pre njihovog ulaska u Gazu.

Evropska unija nije saučesnik samo zbog svoje podređenosti Sjedinjenim Državama. Evropska unija i sama podržava i finansira ratne zločince. Direktno. Cinično. Bez griže savesti. BNP PARIBAS i ALLIANZ kupuju izraelske državne obveznice kojima se finansira izraelska mašina za mlevenje mesa na okupiranim palestinskim teritorijima. MAERSK je glavni transporter vojne mašinerije koja operiše u Gazi. Od 2007. godine Evropska unija je usmerila 2 milijarde evra na finansiranje istraživanja u izraelskim institucijama koje proizvode sredstva kojima se Palestinci etnički čiste, gađaju, ubijaju i sakate.

Ali događa se nešto još strašnije: neke od naših vodećih institucija finansijski zavise od podrške izraelskom genocidu. Ako bi Evropa izvršila svoju dužnost i sankcionisala Izrael, Tehnički univerzitet u Minhenu bi izgubio 195,4 miliona evra iz EU programa HORIZON koji finansira sprovođenje zajedničkih istraživačkih projekata s izraelskim institucijama.

Dame i gospodo, krivica Evrope je ogromna. Ovde su počeli pogromi nad Jevrejima, ovde u Evropi. Evropljani su sprovodili genocide širom Afrike, u Americi, u Australiji. Zasnivajući EU kao mirovni projekat, pokušali smo da se iskupimo za genocide iz prošlosti. Ali naša zavisnost od SAD i sklonost naše vladajuće klase da profitira od imperijalizma čine to nemogućim – i zato je na našim rukama ponovo krv nevinih ljudi iz Gaze, Ukrajine, Sudana, Libije, Jemena, Sirije.

Tako se totalitarizam vratio u Evropu. Kada su mi nemačke vlasti zabranile ulazak u Nemačku zbog „zločina" učešća u organizaciji konferencije s nemačkim Jevrejima na temu „Pravedni mir na Bliskom istoku", to nije bila slučajnost. U puštanju reka palestinske krvi da nesmetano teku videli su dobru priliku da operu ruke od krivice za holokaust, za drugi nemački genocid u Namibiji, za belgijske zločine protiv čovečnosti u Kongu…

Upozorenje je jasno: ekonomska stagnacija dovodi do huškanja na rat, koje dovodi do oživljavanja mentaliteta evropskih belih doseljenika. Ova Evropa je toliko duboko pala da se ne može lako izvući iz tog procepa. Evropski liberalni totalitarizam, čije smo najgore užase iskusili u Grčkoj pre deset godina, sada se proširio svuda i širom otvorio vrata ksenofobnom, ultradesničarskom totalitarizmu. Vreme je da ustanemo protiv oba oblika totalitarizma. U ime naroda Evrope.

Šta da se radi

Dakle, šta se mora uraditi? Pođimo od razumevanja sledećeg. Ekonomski preduslov za mir je odvajanje evropske ekonomije od američkih ratova. Za to je potrebno jednom zauvek prekinuti evropsku zavisnost od Amerike. To podrazumeva okončanje evropske zavisnosti od neto izvoza, što podrazumeva ponovno uspostavljanje ravnoteže evropske ekonomije kroz nova produktivna zelena ulaganja, prestanak strukturne štednje, kraj ludila „tržišta" električne energije inficiranog kartelima, nova monetarna zajednička dobra kojima bi se ukinuo monopol banaka nad plaćanjima i uvela lična dividenda za sve, kao i novi dogovor EU i Kine koji nas oslobađa američke agende intenziviranja besmislenog novog hladnog rata na našu štetu.

Samo preoblikovanjem evropske političke ekonomije možemo okončati beskrajnu fragmentaciju koja podstiče rat i totalitarizam. I sramotu zbog činjenice da nas predvode navijačice genocida i večnog rata s Rusijom kao što su Ursula von der Leyen i Kaja Kallas.

Kako to postići? Na dva načina. Prvo, treba nam verodostojan plan Evrope za koju se vredi boriti. Drugo, moramo organizovati kampanju građanske i državne neposlušnosti u našim zemljama i potencijalno u Evropskom savetu dok naš plan za Evropu ne dobije priliku.

Mi, DiEM25, već decenijama radimo na tom planu – na zelenom nju dilu za Evropu – i rado ćemo ga podeliti s vama, tako da ga možete proširiti, revidirati i prilagoditi. Vi, Pokret 5S i druge stranke širom Evrope koje žele da učestvuju, imate organizaciju koja nama nedostaje da bismo zajedno s našim MERA25 transnacionalnim strankama zajednički pomogli organizaciju kampanje građanske i državne neposlušnosti bez koje neće biti promene, jer ništa drugo ne može sprečiti sekularno propadanje Evrope, Italije, Grčke, čak i Nemačke.

Zaključak

Da zaključimo, sedamdeset pet godina Evropske unije kakvu poznajemo pokazuje da se nalazimo pred teškim izborom. Jedna mogućnost je Evropa zavisna od Sjedinjenih Država, ratnohuškačka i zaostala. Druga opcija je nezavisna, nesvrstana, prosperitetna i zelena Evropa.

U pitanju je izbor između Komisije s kadrovima kao što je von der Leyen, koja podržava genocid, ometa mir, nezakonito briše istoriju razmenjenih poruka s Pfizerom, lobira za Lockheed Martin i uzima zajmove koje ne možemo vratiti za kupovinu oružja koje nam ne treba, dok ljude i planetu osuđuje na besparicu – i evropskih institucija optimizovanih za borbu protiv sirove moći u korist zajedničkog prosperiteta.

Jedna mogućnost je potčinjavanje upravnim odborima Rheinmetalla, Leonarda i Pfizera, uz zanemarivanje poreskih utočišta u kojima se kriju ratni profiti i neplaćeni porezi, dok naše obalske straže osuđuju izbeglice na smrt – a druga mogućnost je Evropa racionalnog, dakle radikalnog, humanizma.

Da bismo uopšte stigli do tog izbora, naš neposredni zadatak mora biti okončanje rata, okončanje genocida i ukidanje novog programa štednje pod velom vojnog kejnzijanizma, pre nego što za sve bude prekasno.

Preveo Đorđe Tomić

EU kao američki projekat

 

kosovo-online.com

Đaković: Stav MSP Crne Gore izazvao dosta nedoumica, može da naruši odnose sa Srbijom

4–5 minutes

---

Komentator i publicista iz Crne Gore Perica Đaković ocenio je da stav ministra spoljnih poslova Envera Ibrahimovića o zalaganju za članstvo Kosova u Savetu Evrope kao jednom od prioriteta spoljne politike ove zemlje može da naruši odnose sa Srbijom, a da je već izazvao dosta nedoumica kako u javnosti, tako i u crnogorskoj vladi.

„Ta izjava je izazvala dosta nedoumica jer je došla 'kao grom iz vedra neba'. Nikome nije jasno odakle Ibrahimoviću izjava ako se nije konsultovao sa predstavnicima vlade i ako iza toga ne stoji vlada. Dakle, niko se iz vlade nije oglasio da on sa takvom izjavom može da izađe u javnost", izjavio je Đaković za Kosovo onlajn.

Napominje da je tvrdnja Ibrahimovića izazvala čuđenje i razne komentare unutar same vlade, ali i vladajuće koalicije u Crnoj Gori.

„(Filip) Ivanović, potpredsednik vlade za spoljne poslove je rekao da je to pitanje Ibrahinović bez potrebe pokrenuo i da je pitanje sa kim se konsultovao. Sam predsednik vlade Milojko Spajić je bio iznenađen takvom izjavom. Ali, tu ostaje komentar da li je iznenađen tom izjavom kao što je bio iznenađen da je Ibrahimović za svog savetnika uzeo (Ranka) Krivokapića, nekada lidera SDP-a", naveo je Đaković.

Dodaje da je najdalje otišao predsednik Skupštine Andrija Mandić koji je bio decidan da je ovakvom izjavom Ibrahimović prekršio koalicioni sporazum parlamentarne većine.

„Iz URE su poručili da se više govori o unutrašnjoj podeli koja vlada u Vladi Crne Gore, nego što je to zvaničan stav kada je u pitanju spoljna politika. U svakom slučaju o ovome će sigurno još dosta polemisati", uveren je ovaj komentator.

Upitan zbog čega je Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore bilo potrebno da apostrofira kao svoj prioritet upravo zalaganje za članstvo Kosova u Savetu Evrope, Đaković kaže da „niko neće tačno odgovoriti zašto je to važno ili nije".

„Mislim da ovde pre svega stoji lični stav Ibrahimovića, kao i određenih albanskih stranaka koje, kada je u pitanju Kosovo, imaju svoj stav i mišljenje. Siguran sam da bi Milojko Spajić, ali i vlada izbegavali takve direktne, konkretne odgovore. Spajiću ne igra 'vruće-hladno' u ovom trenutku, ali Ibrahimović je istrčao sa takvim stavom. Mislim da se tu krije i priča oko njegovog, ajmo reći, izabranog savetnika, Krivokapića, za koga navodno niko u vladi nije znao da ga je on postavio, ali mi se čini da su svi, barem oni koji je trebalo, i bili upućeni, zato što je bio na platnom spisku vlade par meseci", smatra Đaković.

Upozorava da bi ova izjava mogla da zaoštri odnose u regionu, posebno na relaciji Podgorica-Beograd.

„U svakom slučaju to može da naruši međudržavne odnose. Pre svega kada su u pitanju odnosi između Srbije i Crne Gore koji su na neki način počeli da otopljavaju. Međutim, primetili smo i oštru kritiku koja je stigla iz Beograda na osnovu Ibrahimovićeve izjave, ali mislim da će se tu ipak činiti na neki način pokušaji da se čitava stvar ispegla jer Crnoj Gori nema prečeg od Srbije. Ne samo u turističkom, već i u bratskom smislu nema prečih ljudi nego što je Srbija. Ali, morate znati da je ta vlast u Crnoj Gori toliko heterogena, toliko je ministara, da se često vlade održavaju preko Zuma, da je malo prisustva na sednicama. Čak i sam premijer već dva meseca izbegava da dođe u parlament i odgovara na pitanja", objasnio je Đaković.

Ističe da se politička situacija u Crnoj Gori komplikuje, a uveren je da će tako biti sve do kraja avgusta, odnosno završetka letnjeg zasedanja Skupštine.

„Crnogorska vlast je toliko heterogena da se malo ko i pridržava tog koalicionog sporazuma koji je potpisan. A videli ste, Ibrahimović nastupa tako što svoje ministarstvo koristi da bi udomio svoje članstvo i na neki način ga privatizovao", zaključio je Đaković.