Srđa Trifković: SAMO TVRDO!

SAMO TVRDO!
S jasno definisanim strateškim ciljem Kosovo i Metohija mogli bi da se vrate pod pravno i faktičko okrilje Srbije za ne manje od pet i ne više od 50 godina

BEOGRAD - S jasno definisanim strateškim ciljem Kosovo i Metohija bi mogli da se vrate pod pravno i faktičko okrilje Srbije za ne manje od pet i ne više od 50 godina, kaže za Kurir Srđa Trifković, direktor Centra za međunarodne odnose Instituta Rokford u Ilinoisu.

A proglašenje privremene okupacije?
- To treba da uđe u upotrebu u komunikaciji sa strancima. Nastupila je kolebljivost i nedostatak ideja šta činiti dalje. Imali smo izjave da je moguć povratak ambasadora koji su povučeni iz zemalja koje su priznale nezavisnost, a da pri tom ne znamo zašto. Očigledna je nedovoljna spremnost Beograda na jedan izazov kakav je secesija teritorije.

Kosovske vlasti ste nazvali pobunjeničkim?
- Onaj ko se ilegalno otcepljuje od legitimne vlasti i pokušava da izgradi na teritoriji jedne države drugu u stanju je pobune.

Da li bi Zapad više uvažavao naše stavove da smo jedinstveni?
- Zapadne zemlje uvažavaju odlučnost, tvrdoću. Amerikanci su popustili posle tri godine sukoba sa sunitskom gerilom, uz stotine mrtvih i stotine miliona dolara izdataka, legalizujući ih u lokalnu miliciju i dajući im autonomiju u odnosu na šiite. Čak su ih stavili na platni spisak vojske SAD. Severnokorejski lider Kim Džon Jul je zbog nuklearnog programa bio izložen pretnjama i zaoštrenju američke retorike, da bi na kraju pristali da mu daju pare kroz programe ekonomske pomoći, samo da prihvati da ne razvija dalje nuklearni program. Moamer el Gadafi je svojevremeno bio eklatantni terorista koji je uputio ljude da dignu u vazduh američki „boing 747“ iznad Lokerbija u Škotskoj. I njega su legalizovali.

Znači, odlučan stav se isplati?
- Politika bezuslovnih ustupaka, u nadi da će vaša popustljivost biti nagrađena, ne rađa plodove. Srbija nema šta da izgubi ako bi probala da na jedan trezven i razuman način, bez preoštre retorike, sprovodi mere koje bi ogromna većina zemalja bez razmišljanja sprovela u sličnoj situaciji.

Možemo li zaista tužiti države za političko priznanje Kosova?
- Taj politički stav vuče konsekvence. Vlast u Prištini na osnovu Rezolucije 1244 nije imala pravni legitimitet da pristupi odluci koju je donela 17. februara, pa sve dalje odluke nemaju svoju validnost.

Svetski srpski kongres obrazloženje „Kosovo je jedinstven slučaj“ smatra antisrbizmom, diskriminacijom prema Srbima...
- Srbi su jedinstven slučaj tretmana jedne nacije. Taj antisrbizam je na sceni još od ranih devedesetih. Srbiji neće biti pod istim uslovima ponuđeno ni članstvo u EU, ni ukidanje viza, a tek ne dobijanje kredita ili investicija.

Predložili ste zamrzavanje SSP, a ne njegovo poništavanje?
- Ukoliko imamo isti tekst koji je bio parafiran jesenas, treba raščistiti novonastale političke okolnosti od njegovog parafiranja do danas, jer se desilo proglašenje nezavisnosti, koju je priznalo 18 od 27 zemalja EU. Srbija treba da traži objašnjenje Brisela zbog izjava Olija Rena da će jedan od uslova biti normalizacija odnosa sa okruženjem, odnosno izjave Doris Pak o evropskom putu Kosova.

Možemo li vojno povratiti KiM?
- Ako Srbija želi da ima vojsku koja će da služi za parade i sahrane, onda znači da se ona može smanjiti i na 500-1.000 ljudi. Sve normalne zemlje sveta imaju vojsku koja štiti njihov teritorijalni integritet. Ako je on ugrožen, mora se dopustiti intervencija kad nastupe povoljne okolnosti. Ali to ne bih nazvao ratom, jer je rat sukob s drugom državom.

Da li treba insistirati na nazivu Kosovo i Metohija, kako piše u Ustavu Srbije, što nije slučaj sa SSP?
- Stranci često koriste termin Kosovo kao skraćenicu. Ali, obavezujući međunarodni pravni akti bi korišćenjem naziva Kosovo i Metohija stavili do znanja da prihvatajuapri njihovom formulisanju.

Član 135. SSP u najmanju ruku je dvosmislen?
- Tačno. Ta dvosmislenost samo može da rađa nove konfliktne situacije i krize odnosa.

Zašto EU ne želi da promeni taj član?
- Zato što većina u EU veruje da će doći do pucanja srpske volje i leganja na rudu. Oni su podlegli američkom pritisku i nemaju varijantu B.

Šta je s povratkom 1.000 vojnika i policajaca na KiM prema Rezoluciji 1244?
- Zapad ne samo da ne želi sprovođenje Rezolucije 1244 već želi njenu likvidaciju. Konstituisanje Euleksa kao zamene za Unmik govori o tome. Ali, ta zamena ne ide glatko. Joakim Riker preti ostavkom ako se bude insistiralo na primopredaji već sredinom juna, a to će izazvati krizu odnosa i sa albanskim civilnim osobljem u okviru Euleksa.

S kojim pravom je Euleks ušao na KiM?
- Na osnovu samoproklamovanog prava bez ikakvog utemeljenja. Euleks je svojevrstan apsurd jer bi to trebalo da bude misija reda i zakona, a zasniva se na kršenju reda i zakona. Uostalom, bivši nemački ambasador saopštio je sledeću stvar Srbima: „Ako se pomirite s gubitkom Kosova danas, možda ćete ući u EU za 20-25 godina“.

http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-19-05-2008/samo-tvrdo

Raspršiće se kosovska zabluda!

Raspršiće se kosovska zabluda!
Goran Čvorović, 10.05.2008 20:17:10

Dik Marti
PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA

PREDSEDNIK spoljnopolitičkog odbora Saveta Švajcarske Konfederacije i poslanik Saveta Evrope Dik Marti napravio je presedan u svojoj zemlji kada je odbio da ode na otvaranje "ambasade" u Prištini, protiveći se stavu ministarke spoljnih poslova Mišlin Kalmi-Re.
* Istakli ste da se priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova otvara Pandorina kutija, da se tako "pali loše ugašena vatra" i priprema teren za nove konfrontacije na Balkanu. U vašem odboru, koji verifikuje poteze ministra, rezultat o tome da li Švajcarska treba da prizna nezavisnost je bio veoma tesan, odlučivao je samo jedan glas...
- Protiv sam nezavisnosti Kosova, jer mislim da je još bilo prostora za pregovore. Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova je protivno Rezuluciji 1244 SB UN. Švajcarska, koja ima politiku neutralnosti i striktnog poštovanja međunarodnog prava, nije trebalo da žuri.
* Kao doktor pravnih nauka, izjavili ste da je priznanje nezavisnosti Kosova, uz negiranje međunarodnog prava, istovremeno i nepravda prema srpskom narodu...
- Međunarodna zajednica uvek želi da deli lekcije, ali je do sada više puta kršila međunarodno pravo. NATO bombardovanje Srbije je, na primer, sa stanovišta međunarodnog prava, bilo nelegalno, jer nije bilo zasnovano na odluci SB UN. Embargo protiv Srbije, koji je pre svega pogodio nedužne građane, bio je takođe veoma nepravedan. Kosovo je postalo geostrateški ulog između NATO i Rusije. To je za Švajcarsku trebalo da bude još jedan razlog više da bude naročito oprezna.
* U svojim ranijim istupanjima isticali ste da se u Srbiji posle bombardovanja drastično povećao broj nekih oboljenja. Nije li time prekršeno još jedno pravo, pravo ratovanja?
- Mora da bude sprovedena nezavisna međunarodna istraga o posledicama tog bombardovanja. Postoje naznake da su korišćene bombe s osiromašenim uranijumom. Ništa ne tvrdim, ali mislim da postoje dovoljni dokazi za pokretanje istrage.
* Zbog čega je Švajcarska, kao zemlja koja pretenduje da bude neutralna, tako brzo priznala Kosovo, za razliku od, na primer, 1999. godine, kada je, iako su njeni mediji manje-više podržavali bombardovanje, ipak zatvorila svoj vazdušni prostor za avione NATO? Da li je Švajcarska, zaista, i dalje neutralna?
- Švajcarska je u specifičnoj situaciji, jer najmanje deset odsto populacije Kosova, oko 200.000 ljudi, živi u njoj. To je odigralo svoju ulogu. Možda je vlada mislila da bi priznavanje nezavisnosti normalizovalo situaciju i da bi ti ljudi mogli da se vrate kućama.
* Da li je dosta građana Švajcarske vašeg mišljenja?
- Da. Ali, pre svega treba istaći da mnogi ne poznaju kompleksnu situaciju na Balkanu. Treba znati istoriju da bi se razumela balkanska dinamika, koja je uzrok različitih događaja. Želeo bih da Srbija sada gleda napred. Bojim se da bi zatvaranje u samu sebe imalo za rezultat negativnu posledicu po njeno stanovništvo. Istorijski, i s geopolitičkog stanovišta,
dinamika priključenja zapadnog Balkana EU je neizbežna. Radovao bih se da građani Srbije konačno mogu da se kreću Evropom bez administritivnih prepreka, koje su uvek pomalo diskriminatorske. Za mene je Beograd jedna od evropskih prestonica.
* Rekli ste da nezavisnost Kosova nije odlučena u Prištini. Gde je onda odlučena?
- Velike sile NATO su donele tu odluku. U to nema sumnje. Predvodnice su bile SAD, ali u saglasju sa Parizom, Berlinom i Londonom. Treba, ipak, istaći i da su srpske vlasti mogle da budu malo konkretnije. Možda je bilo pogrešnih poteza koji su učinjeni s obe strane. Ipak, i dalje tvrdim da je jednostrano proglašenje nezavisnosti bilo greška.
Odgovornosti na Balkanu su podeljene između svih aktera, ali je na međunarodnom nivou dato previše težine srpskoj odgovornosti. Mnogo je lako tako pisati istoriju.
* Ispada da se priznanjem Kosova kažnjava sadašnja demokratska Srbija, a da nije bila kažnjena ona Srbija iz ere Miloševića...
- Ne bih se složio. Ipak je bila bombardovana Srbija Miloševića, a ne današnja, demokratska!
* Kako vidite Kosovo danas?
- Prilično sam pesimista. Posle početnog entuzijazma raspršiće se iluzije, ljudi će shvatiti da nije dovoljno samo reći da je Kosovo nezavisno. Ekonomska situacija je tragična, nezaposlenost prevelika, veliki je procenat kriminala. Mogu da konstatujem da Kosovo i dalje nije država. Nema pravu državnu strukturu, niti vlast koja istinski kontroliše situaciju. Bez prisustva međunarodnih snaga, sve bi se urušilo.
* Krajem osamdesetih bili ste glavni tužilac kantona Tićina i blisko sarađivali s Karlom del Ponte. Šta mislite o navodima iz njene knjige o trgovini organima kidnapovanih Srba na Kosovu?
- Bio sam veoma iznenađen. Ne mislim da ima dokaze i veoma je zabrinjavajuće da bivši međunarodni tužilac o tim stvarima govori u knjizi. Ako je ranije imala elemente, trebalo je da pokrene istragu. Ako to nije mogla da uradi, iz razloga koji su mi nepoznati, onda je bar trebalo da podnese izveštaj međunarodnim institucijama kao što su UN.
* Da li bi bar sada trebalo pokrenuti istragu i proveriti njene navode?
- Najmanje što sada treba da se uradi je da se pokrene nezavisna međunarodna istraga kojom bi se proverilo da li je to što je napisala zasnovano na istini.

”PAUKOVA MREŽA” CIA ILI - TAMNA STRANA AMERIČKE PRAVDE
* KAO izvestilac SE otkrili ste "paukovu mrežu" tajnih zatvora CIA u Evropi. Da li se situacija promenila?
- Teško mi je da zamislim da posle svega i dalje postoje tajni zatvori u Evropi. Možda negde drugde postoje, ali ne u Evropi. Ni izdaleka nismo rasvetlili sve ono što se zaista dogodilo. Sve se odvijalo u najvećoj tajnosti i velika je stvar to što smo uspeli da bar otvorimo tu tajnu, otkrivajući činjenice koje nikada nisu bile demantovane i koje su, suprotno, potvrđene novim otkrićima.
* Postoji li opravdanje ako se osnove međunarodnog prava negiraju u cilju borbe protiv terorizma, ili u bilo kom drugom cilju?
- Doktrina sadašnje američke administracije se zasniva na tome da "obična" pravda nije u stanju da se bori protiv terorizma. Zato SAD ističu da su u ratu. Ali, ni u ratu ne može da se radi šta se želi. Ratno pravo određeno je Ženevskom konvencijom. Ali, američka administracija smatra da se Ženevska konvencija primenjuje na "klasične" ratove, dok oni smatraju da nemaju posla s pravom vojskom. Stvorili su zato novu kategoriju van međunarodnog prava. Tako su opravdali ilegalno kidnapovanje, na ulici, bez bilo kakve pravne zaštite. Formirali su tajne zatvore, stvorili Gvantanamo, u kojem se neki nalaze i više od šest godina, bez bilo kakve sudske procedure. To je potpuno ilegalno i s etičke strane neprihvatljivo. Mnogo ih je oslobođeno, jer ništa nije moglo da im se pripiše. Prošle nedelje je tako, na primer, oslobođen kamerman "Al Džazire", posle šest godina zatvora, bez ijedne reči izvinjenja i mogućnosti da bude obeštećen!

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=120948&datum=2008-05-11