Русија: Косово је бандитска творевина!

Русија: Косово је бандитска творевина!

četvrtak, 29 april 2010 21:08 Вести онлајн

 

Стални представник Русије при НАТО Дмитриј Рогозин рекао је данас у Београду да је независно Косово "бандитска творевина" која не може да опстане и изразио уверење ће Србија поново повратити своје право на Косово.

"Таква бандитска творевина не може да опстане. Србија ће повратити своје право", рекао је Рогозин, додавши да је Космет Србија, што је наишло на буран аплауз учесника конференције која је поводом 65 година од победе над фашизмом одржана у Руском дому. Руски званичник се заложио се за примарну улогу Уједињених нација у одлучивању о миру.

"Истина је да Уједињене нације признају два принципа - право народа на самоопредељење и принцип поштовања територијалне целовитости. Међутим, овај други принцип је најважнији, док је признавање независности народа на територији неке земље могуће само у случају да је тај народ систематски изложен геноциду", нагласио је Рогозин. Он је навео да тога у случају косметских Албанаца није било и да се њима није претило, већ да им се угађало. Скептици, како их је назаво Рогозин, који доводе у сумњу улогу УН и Савета безбедности, налазе се претежно у редовима НАТО.

"То што се десило 1999. године у Србији није био рат против вас, већ против сећања на велику победу, велики отаџбински рат, на антифашистичку коалицију", рекао је Рогозин, подсетивши да је НАТО тада први пут изашао из оквира својих овлашћења и противно УН употребла силу.

"Често сам постављао питање у вези с тим колегама у НАТО. Нису ми никада дали директан одговор, већ су стидљиво обарали очи", рекао је Рогозин, истакавши да се мир може заснивати само на равнотежи интереса.

Он је указао да НАТО ради на новој концепцији за период од наредних 10 година, а да рад на том пројекту предводи бивши амерички државни секретар Медлин Олбрајт.

"Смисао новог приступа јесте да се изађе из сфере одговорности и да се западни свет штити од остатка света, да се прошири списак услуга и на области које не спадају у војна питања", изнео је руски званичник.

Према његовим речима, НАТО алијанса се бави и питањима енергетске безбедности, климатскх промена и сајбер безбедношћу, а да на сваку претњу пружа исти, оружани одговор.

Русија, међутим, истакао је он, жели да се превазиђе раскол у Европи и да се створи свет у којем ће се поштовати вредности сваког људског живота, а то је, како је рекао, и смисао иницијативе руског председника.

Говорећи о победи над фашизмом, Рогозин је рекао да је Други светски рат био толико крвав да се не сме рушити архитектура међународног права која је настала као његова последица.

http://www.in4s.net/globus/78-globus/18091-2010-04-29-20-11-18

ПOKРЕТ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

 

ПOKРЕТЗА  КОСОВО И МЕТОХИЈУ

Грачаница

Тел: 062/ 836-25-35;   063/ 431-920 ;  064/ 648-32-59;    063/ 722-82-86 ;

 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
 

Покрет за Косово и Метохију, још једном, оштро осуђује понашање чланова Самосталне либералне странке и њиховог председника Слободана Петровића и указује на њихово најдиректније учешће у укидању српске фиксне и мобилне телефоније (МТС, ВИП и Теленор) на Косову и Метохији.

Најновија изјава "градоначелника" Грачанице Бојана Стојановића, након разговора са његовим ментором Хашмом Тачијем:  " ... морамо активно да радимо како би се увео и трећи провајдер"(?!), говори о њиховој умешаности у криминални чин Регулаторне агенције и Владе Косова.  Залагање за увођење "трећег" провајдера значи истеривање српске телефоније, и довођења неког са стране! А  Срби са Косова и Метохије да комуницирају са централном Србијом и својом родбином као да су у другој држави (роминг)(?!).

Постављамо отворено питање "српским" министрима у Влади Косова: како је могуће да на седници Владе подрже одлуку о искључењу српске телефоније? Овакав чин неможе се другачије тумачити, већ издајом националних и државних интереса. 

Покрет за Косово и Метохију позива Србе да наставе своје протесте и усмери их према оним "српским" представницима који, зарад најогољенијих личних интереса, дају легитимитет "истеривања" Срба и Србије са Косова и Метохије.

Морамо показати одлучност, а не немоћ коју, нажалост, намећу институције Републике Србије и локалне српске власти, неспособни да понуде излаз из катастрофалног стања.
 
Грачаницa, 29.април 2010.г                                                        Координатор покрета

                                                                                                            Мирослав Шолевић с.р.

Državljani Srbije na Kosovo samo s pasošem

NAŠA PRIČA - Vlada u Prištini, uz podršku SAD i nekih članica EU, namerava da krajem godine ukine mogućnost prelaska administrativne linije s ličnom kartom, saznaje Danas u kabinetu Hašima Tačija

Državljani Srbije na Kosovo samo s pasošem

Autor: Snežana Čongradin

Priština, Beograd - Građanima Srbije će od početka sledeće godine pri prelazu administrativne linije s Kosovom biti neophodan pasoš, a ne samo lična karta kao što je sada slučaj, saznaje Danas u kabinetu premijera Hašima Tačija.

Kako nam je rekao Dukađin Gorani, savetnik predsednika Vlade Kosova za bezbednosna pitanja, alternativa uvođenju pasoške kontrole na „granici" jeste da Beograd i Priština postignu „međudržavni sporazum".

- Kosovo ima međudržavne sporazume sa Crnom Gorom i Albanijom da kosovski građani mogu u letnjim mesecima samo uz ličnu kartu, dakle bez pasoša, da prelaze granice tih zemalja. Sličan sporazum bi mogao biti napravljen i s vlastima u Beogradu, ali za tako nešto je neophodno da Kosovo i Srbija potpišu taj dokument kao dve nezavisne države - naglašava Gorani za Danas.

Tačijev savetnik ističe da kosovske vlasti u ovom slučaju, kao ni inače, „ne rade ništa što već nisu dogovorile s predstavnicima međunarodne zajednice", odnosno sa SAD i članicama EU koje su priznale nezavisnost Kosova, tako da bi svako eventualno negodovanje srpskih zvaničnika trebalo da bude upućeno na adrese u Vašingtonu i Briselu, a ne Prištini.

- Kosovo je u procesu vizne liberalizacije, što podrazumeva uvođenje biometrijskih pasoša. U tom procesu neophodno je uvesti i zabranu prelaska granice samo uz ličnu kartu, bez obzira na bilo čiju nacionalnost ili zemlju iz koje dolazi. Dakle, građani Srbije više neće moći da budu izuzetak, što sada jeste slučaj. Izdavanje biometrijskih pasoša počeće krajem ove godine, kada se predviđa i ova zabrana za dosadašnju praksu ulaska u zemlju građana Srbije, samo uz ličnu kartu - najavljuje Gorani.

Naš sagovornik precizira da svi koji su rođeni na Kosovu imaju pravo da, uz izvod iz matične knjige rođenih, zatraže kosovsko državljanstvo. Takođe, dodaje on, uz državljanstvo će moći da dobiju i ličnu kartu, koju izdaju kosovske institucije, ali i kosovski biometrijski pasoš.

- Ako ne bude međudržavnog dogovora Srbije i Kosova, onda će i građani Srbije, kao i svi drugi inostrani državljani, prilikom prelaska granice morati da pokažu putnu ispravu. Institucije vlasti u Prištini imaju razumevanja za sva politička negodovanja i nerazumevanja koja postoje unutar srpske zajednice na Kosovu, ali jasna je granica dokle to razumevanje može da ide i kada zapravo postaje kršenje elementarnih administrativnih procedura - ocenjuje Gorani.

Prema rečima Dušana Janjića, koordinatora Foruma za etničke odnose, zabrana građanima Srbije da prelaze administrativnu liniju s Kosovom samo uz ličnu kartu jeste još jedno od pitanja „iz paketa tehničkog dijaloga", koje podrazumeva priznavanje dokumenata Kosova i omogućavanje slobode kretanja tamošnjim građanima.

- Potez Kosova je napravljen u dogovoru sa SAD i EU kako bi se zvanični Beograd naterao na dijalog sa zvaničnom Prištinom. Kosovo je bilo kooperativno u pogledu vizne liberalizacije građanima Srbije i sada očekuju kompenzaciju, da i Srbija bude kooperativna u procesu ukidanja viza kosovskim građanima. Srbija i EU su se dogovorile da se vizna liberalizacija ne odnosi na Srbe s Kosova, tako da oni neće biti posebno pogođeni ovom novom merom. A, da su oni izuzeti iz institucionalnog sistema Srbije, vidi se čak i kod plaćanja kazni za saobraćajne prekršaje. Srbi s KiM, kao i svi stranci, kada u Srbiji naprave prekršaj u saobraćaju moraju odmah da plate kaznu, a ne da im se piše iznos, pa da naknadno prolaze kroz razne procedura plaćanja. Uostalom, i njihovi pasoši su posebno obeleženi - navodi Janjić za Danas.

Naš sagovornik naglašava da Vlada Srbije u poslednje dve godine tretira kosovski problem kao da nije unutrašnje pitanje.

- Rešavanje problema Kosova je prebačeno na Međunarodni sud pravde i građani Srbije se zamajavaju demagoškim metodama, kao da će mišljenje tog suda nešto promeniti. Međutim, međunarodna zajednica i Priština su odlučili da ubrzaju neke stvari pre nego što MSP donese svoje mišljenje o statusu. Vlada Srbije se prema pitanju Kosova ponaša kao i prethodna vlada Vojislava Koštunice. Kada god se nešto dogodi, oni reaguju naknadno, organizujući akcije bez ikakvih pozitivnih efekata, kao što su ulične demonstracije kosovskih Srba - zaključuje Dušan Janjić.

Bojan Stojanović, šef poslaničke grupe Samostalne liberalne stranke u kosovskoj Skupštini, kaže da je početak izdavanja biometrijskih pasoša na Kosovu nešto očekivano i normalno, jer i tamošnji građani moraju da imaju priliku da slobodno putuju.

- Ukoliko je u sklopu tog procesa zabrana ulaska na Kosovo građanima Srbije samo uz ličnu kartu, ne vidim u tome ništa loše. Ipak, ako se to u Beogradu doživi kao nešto loše za Srbiju, dobro je da se sada, na vreme, pokrene ta tema. Vlada Srbije uvek je do sada reagovala kada je već kasno - smatra Bojan Stojanović.

 

KPS na granici sa Albanijom

Kosovska policija od juče kontroliše granicu Kosova sa Albanijom, saopšteno je u Prištini. Snage Kfora prepustile su kosovskim vlastima kontrolu nad granicom u okviru nastavka procesa prenosa odgovornosti na „domaće institucije". Komandant Kfora Markus Bentler ocenio je da je kosovska policija „sve pripremljenija, profesionalnija i efikasnija u obavljanju svog posla".

http://www.danas.rs/danasrs/politika/drzavljani_srbije_na_kosovo_samo_s_pasosem.56.html?news_id=189185

Додик: Тур­ска се ми­је­ша у одно­се у БиХ као зас­ту­пник бошња­чких ин­те­ре­са

Тур­ска се ми­је­ша у одно­се у БиХ као зас­ту­пник бошња­чких ин­те­ре­са

Datum: 27.04.2010 22:00
Autor: Мирослав Филиповић

БAЊA ЛУ­КA - Тур­ска већ ду­го по­ку­ша­ва да бу­де по­кро­ви­тељ бошња­чких ин­те­ре­са у БиХ, а по­тпи­си­вањем Ис­тан­бул­ске де­кла­ра­ци­је пред­сје­да­ва­ју­ћи Пред­сје­дниш­тва БиХ Ха­рис Си­лајџић је пре­кршио Ус­тав, јер за то ни­је имао са­гла­сност Пред­сје­дниш­тва БиХ.

До­дик је ис­та­као да се Тур­ска кон­стан­тно упли­ће у уну­трашње одно­се у БиХ, зас­ту­па­ју­ћи искључи­во ин­те­ре­се бошња­чких по­ли­ти­ча­ра.

- Тур­ска игра уло­гу на­ви­ја­ча за ин­те­ре­се Бошњака у БиХ и због то­га је по­ку­ша­ла да ин­стру­мен­та­ли­зу­је сас­та­нак у Ис­тан­бу­лу пред­сје­дни­ка ове земље са Си­лајџићем и пред­сје­дни­ком Срби­је - ре­као је До­дик.

На­гла­сио је да по­држа­ва ста­во­ве чла­на Пред­сје­дниш­тва БиХ из РС Не­бој­ше Ра­дма­но­ви­ћа, ко­ји је на­ја­вио да ће оспо­ри­ти Ис­тан­бул­ску де­кла­ра­ци­ју.

- РС се за­ла­же за ја­чање ре­ги­онал­не по­ли­ти­чке и еко­ном­ске са­радње, али се про­ти­ви то­ме што су Си­лајџић и ми­нис­тар инос­тра­них по­сло­ва БиХ Свен Aл­ка­лај у Ис­тан­бу­лу дје­ло­ва­ли нео­влаш­ће­но и ми­мо Ус­та­ва и уоби­ча­је­не пра­ксе - ка­зао је До­дик.

Он је пре­ци­зи­рао да за ова­кве врсте сас­та­на­ка пред­ста­вни­ци БиХ мо­ра­ју зас­ту­па­ти са­гла­сне ста­во­ве Пред­сје­дниш­тва БиХ и Са­вје­та ми­нис­та­ра БиХ, што је у кон­кре­тном слу­ча­ју изос­та­ло.

На­вео је да је за РС не­при­хватљиво да се на овај на­чин одржа­ва­ју сас­тан­ци, јер ни­је ут­врђе­но ле­ги­ти­мно при­сус­тво ин­сти­ту­ци­ја БиХ, ни­ти је то одо­бри­ло Пред­сје­дниш­тво БиХ.

- Не вје­ру­је­мо у до­бре на­мје­ре Тур­ске у БиХ, а пред­ста­вни­ци влас­ти Срби­је су нео­пре­зно прис­ту­пи­ли сас­тан­ку у Ис­тан­бу­лу - сма­тра До­дик, до­дав­ши да ће РС и Срби­ја и даље, у окви­ру Спо­ра­зу­ма о спе­ци­јал­ним и па­ра­лел­ним ве­за­ма, има­ти при­сне одно­се.

До­дик је ка­зао да у Ис­тан­бул­ској де­кла­ра­ци­ји има ан­ти­деј­тон­ских еле­ме­на­та, јер се у одре­дба­ма о те­ри­то­ри­јал­ном ин­те­гри­те­ту земље не по­мињу три кон­сти­ту­ти­вна на­ро­да и два ен­ти­те­та.

- У овој де­кла­ра­ци­ји су та­ко­ђе на­ве­де­не не­ке одре­дбе ко­је су у су­про­тнос­ти са Стра­те­ги­јом о рје­ша­вању пи­тања из­бје­глих и ра­сељених у БиХ - ре­као је До­дик.

На­вео је да Српска не­ма при­мје­дбе на са­радњу Срби­је и Тур­ске.

- Ме­ђу­тим, Тур­ска је угро­зи­ла те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет Срби­је при­зна­вањем не­за­ви­снос­ти Ко­со­ва - до­дао је До­дик.

Ис­та­као је да РС не­ће ми­јењати став о пи­тању Ко­со­ва све док Срби­ја не ри­је­ши ово пи­тање са ре­ле­ван­тним фа­кто­ри­ма.

- Став РС у окви­ру ин­сти­ту­ци­ја БиХ је да не­ма при­знања не­за­ви­снос­ти Ко­со­ва - ка­зао је До­дик.

До­дик је на­по­ме­нуо да је о ис­тан­бул­ском сас­тан­ку те­ле­фо­ном раз­го­ва­рао са Та­ди­ћем и да му је том при­ли­ком ре­као да ни­је про­блем до­го­вор и ре­ги­онал­на ста­би­ли­за­ци­ја и до­при­нос ре­ги­онал­ном ми­ру, већ то што је Си­лајџић зло­упо­три­је­био по­зи­ци­ју пред­сје­да­ва­ју­ћег Пред­сје­дниш­тва БиХ.

На­вео је да му је Та­дић ре­као да је био увје­рен да је Си­лајџић у Ис­тан­бу­лу био ле­ги­ти­мни пред­ста­вник БиХ.

- То го­во­ри да се Си­лајџић ла­жно пред­ста­вио и Та­ди­ћу - ре­као је До­дик.

До­дик сма­тра да Суд БиХ ни­је обје­кти­ван и оче­ку­је да ће бив­ши члан ра­тног Пред­сје­дниш­тва РБиХ Ејуп Га­нић би­ти изру­чен Срби­ји, гдје ће би­ти и про­це­су­иран за зло­чи­не над при­па­дни­ци­ма ЈНA у До­бро­воља­чкој.

- Не­ма фор­мал­них ни­ти дру­гих ра­зло­га да Га­нић бу­де изру­чен БиХ, јер БиХ ни­је ни по­ди­гла оп­ту­жни­цу про­тив њега - ре­као је До­дик.

NATO

Пре­ми­јер РС је ка­зао да је угро­же­но по­вје­рење у NATO зах­тје­вом да се спро­ве­ду ус­та­вне про­мје­не на осно­ву "април­ског" или "бу­тмир­ског па­ке­та".

- Ни­је­дна од тих про­мје­на се не­ће де­си­ти ни при­је ни по­сли­је избо­ра. Ус­та­вне про­мје­не не­ће би­ти спро­ве­де­не ни у је­дном се­гмен­ту ко­јим би био угро­жен пос­то­је­ћи ста­тус РС - тврди До­дик.

Ка­зао је да пи­тање вој­не имо­ви­не у БиХ ни­је мо­гу­ће ри­је­ши­ти са­мо одо­бра­вањем ло­ка­ци­је за по­тре­бе Ми­нис­тар­ства од­бра­не БиХ, а да ос­та­ла имо­ви­на ос­та­не не­ри­је­ше­на.

Кри­ви­чни за­кон

Вла­да РС у чет­вртак ће оба­ви­ти ре­ви­зи­ју Кри­ви­чног за­ко­на РС, на­ја­вио је Ми­ло­рад До­дик.

- Пре­дло­жи­ће­мо ош­три­је сан­кци­је. На­пад на слу­жбе­но ли­це и нео­влаш­ће­но по­сје­до­вање ору­жја ће изис­ки­ва­ти ми­ни­мал­ну за­твор­ску ка­зну од дви­је до три го­ди­не, а ка­зне ће би­ти зна­чај­но по­ош­тре­не и за прес­ту­пни­ке ко­ји по­нављају кри­ви­чна дје­ла - ре­као је До­дик, изра­зив­ши не­за­до­вољство ра­дом су­до­ва и ту­жи­лаш­тва у ве­зи са про­це­су­ирањем кри­ми­на­ла­ца.

http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/38780/cir/Turska-se-mijesa-u-odnose-u-BiH-kao-zastupnik-bosnjackih-interesa.html

Intervju: Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović

Intervju: Goran Bogdanović

 

Intervju objavljen:

22. Apr. 2010 | 07:09

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je u intervjuu za Radio S da se Srbija protivi odluci da kosovska policijska služba preuzme kontrolu čuvanja granice sa Albanijom. Ministar Bogdanović je takodje ocenio da Vlada ne odustaje od pregovora sa Albanica o rešenju kosovskog problema.

KPS preuzima kontrolu granice sa Albanijom. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

Naš stav je po tom pitanju potpuno jasan. Mi se protivimo da KPS preuzme čuvanje granice. Uputili smo protest KFOR-u. Jednostavno ne slažemo se sa ovakvom odlukom, kao što se ne slažemo ni sa odlukom da naše istorijske spomenike čuvaju pripadnici KPS-a. Poznato je da je deo deo KPS učestvovao u nasilju 2004. godine, u rušenju i paljenju svetinja i proganjanju Srba. Učinićemo sve da se taj proces zaustavi.

Vojno bezbednosna agencija je u utorak saopštila da na Kosovu nema ozbiljnijeg ugrožavanja bezbednosti i da KFOR može da očuva bezbednost. Da li se slažete sa takvim stavom?

Slažem se. I sam sam svedok jer sam često na Kosovu. KFOR dobro obavlja posao i za sada nema većih problema, ali to ne znači da ih neće biti u budućnosti. Iskustvo nas uči da može doći do veće eskalacije sukoba, posebno kad znamo činjenicu da na Kosovu i Metohiji imamo velike socijalne probleme. Očekuje se odluka Medjunarodnog suda pravde i albanski ekstremisti mogu pokušati silom da ostvare ono što ne mogu mirnim putem.

Da li to znači da očekujete nemire na Kosovu nakon odluke Medjunarodnog suda pravde, i ako ta odluka bude u korist Srbije.

Iskustvo nas uči da kad je došla u pitanje albanska ideja, a nije ostvarljiva, onda je uvek dolazilo do sukoba, odnosno do nečeg da zaplaši druge narode.

Kad očekujete odluku MSP-a?

Mi očekujemo odluku negde u junu mesecu, ali se iz nekih izvora može saznati da ta odluka može biti prolongirana za oktobar ili novembar. Mi očekujemo da će odluka biti u skladu sa medjunarodnim pravom. Jasno je da postoje jaki politički pritisci, i na nas i na zemlje koje nisu priznale nezavisnost. Ne mogu i ne želim da verujem da će odluka biti drugačija nego kako medjunarodno pravo nalaže. Prekršene su sve rezolucije koje su donete od 1998, posebno rezolucija 1244. I donošenje odluke se prolongira iz tog razloga.

Da li nakon odluke MSP-a možda očekujete da neke zemlje povuku priznanje?

Nezahvalno je govoriti o tome. Možda čak i iluzorno očekivati da će neke zemlje, pogotovo one uticajne, povući to priznanje. Odluka MSP-a će stopirati dalja priznanja, a neke zemlje će sigurno preispitati svoju odluku.

Najavljuju se pregovori sa Albancima. Sa kim bi se pregovaralo i koji je maksimum koji Srbija može da ponudi i minimum od kog neće da odstupi?

Naravno da se mora pregovarati sa Albancima. Mi u razgovorima sa medjunarodnom zajednicom tražimo da razgovori počnu što pre. Smatramo da medjunarodna zajednica mora biti prisutna jer je situacija neizdrživa. Sada imamo situaciju da je jedna strana, Albanci, dobila sve, a druga, Srbi, su izgubili sve što su imali. Takvo stanje nije podnošljivo dugoročno i ne može voditi ka pomirenju izmedju dve etničke zajednice. Želimo da napokon dodjemo do kompromisa i status Kosova rešimo za svagda.

Da li biste prihvatili i delegaciju u kojoj bi bio i Hašim Tači?

Mi smo spremni da razgovaramo sa svakim sa Kosova i Metohije, ali ne želimo da licitiramo sa tim ko će biti u delegaciji. Svi oni koji su relevantni politički faktori na KiM mogu nam biti sagovornici. Mi smo spremni da razgovaramo, kako naš narod kaže, i sa crnim djavolom, samo da dodjemo do rešenja koje je u korist svih gradjana Kosova. Ponavljam, ovakvo stanje je neizdrživo.

Ponuda bi bila najveći stepen autonomije?

Tako je. Mi ćemo se i dalje botiti za očuvanje Kosova i Metohije u okviru države Srbije. Mi ne želimo da vladamo Albancima, kao što ni Srbi ne žele da im vladaju Albanci. U razgovorima koje smo imali 2006. i 2007. mi smo potpuno jasno istakli naše stavove i naše principe. Ipak, uz pomoć medjunarodne zajednice Albanci su to ignorisali i došlo je do jednostranog proglašenja nezavisnosti. Želimo kompromis. Kompromis jeste bolan, ali moramo težiti tom cilju. U kompromisu ne mogu svi biti zadovoljni.

Dve su ključne stvari u rezoluciji 1244. Jedna da stanje treba da se vrati u ono pre sukoba 1999. i drugo da se srpske snage vrate na Kosovo. Da li će se insistirati na tome?

Naravno da poštujemo rezoluciju 1244 i insistiramo da se poštuje u celini. Kako i od Srbije, tako i od medjunarodne zajednice. Mi naglašavamo da se rezolucija stalno primenjuje selektivno, odnosno oni delovi koji odgovaraju Albancima. To je jako opasno i pogubno, i takav stav je doveo do trenutnog stanja.

Pominje se kiparski model rešenja. Turski deo Kipra nije priznala nijedna zemlja EU, dok su Kosovo priznale 22 zemlje EU. O čemu je reč?

Nisam siguran da je kiparski model pravi termin. On jeste rešenje u pogledu koncepta, odnosno prijema u EU. Nas interesuje da u potpunosti rešimo pitanje statusa Kosova. Postoji niz modela o kojima se može pregovarati...

Da li to znači da moramo da sačekamo i da Kosovo udje u EU kako bi gradjani npr. Beograda mogli da prošetaju Prištinom, kao što to čine u Beogradu ili Novom Sadu?

Mislim da nije. Moramo sve da učinimo da svi gradjani, ne samo Srbije već celog sveta slobodno prošetaju Prištinom, Uroševcem, čitavom teritorijom države Srbije. To mora da bude obaveza i medjunarodne zajednice koja je preuzela brigu nad svim gradjanima. Situacija na terenu je potpuno drugačija. Nema slobode kretanja za sve gradjane. Srbi i dalje nisu pravno zaštićeni, i nije im vraćena imovina. Mi sa naše strane činimo ogromne napore da dodje do te promene. Situacija je sad malo bolja nego što je bila 2004. i 2005., ali nije dovoljno dobra da Srbi mogu slobodno odu do svojih svetinja, kuća i imanja.

Često se pominje plan za sever Kosova. Mnoge medjunarodne institucije, pre svega EU, ogradjuju se od tog plana. Ko onda stoji iza njega?

Piter Fejt ima dva šešira. Jedan je onaj specijalnog predstavnika EU, a drugi medjunarodnog civilnog predstavnika. Iza jednog je Unija u kojoj nema konsenzusa oko nezavisnosti jer jedan broj zemalja nije priznao nezavisnost, dok Fejt nosi šešir zemalja koje su priznale. Plan je neprihvatljiv. Integrisati se u društvo koje nije učunilo ništo da Srbi vrate na svoja vekovna ognjišta je velika iluzija.

U kakvom su položaju Srbi? Jedan deo izašao je na izbore koje je organizovala Priština, sa druge strane slede izbori u Kosovskoj Mitrovici 30.maja. Šta očekujete od tih izbora?

Nažalost podela u srpskom korpusu nije ništa novo. Mi činimo sve da podele smanjimo na najmanju moguću meru. Ne želimo da Srbe delimo na patriote i izdajnike. Upravo na ovim izborima krajem maja očekujemo da ćemo potvrditi ozbiljnost državotvorne politike. Institucije Srbije nemaju i ne mogu imati alternative. Ne samo na severu već u celoj pokrajini.

Da li mislite da su Srbi pomalo iznevereni? Imamo skandal vezan za Srpsku pravoslavnu crkvu za proneveru novca, a i podnete su prijave za nenamensko trošenje novca u vašem ministarstvu
.

Za crkvu ne želim da komentarišem. A što se tiče ministarstva, mi sve radimo transparentno. Percepcija koja postoji kod gradjana da je Kosovo meka za pranje novca mora da se prekine. Svi koji su to radili moraju odgovarati.

Dušan Mladjenović

http://www.smedia.rs/vesti/intervju.php?id=123

Šta se krije iza odluke gradskih vlasti da se poseče drvored platana na Bulevaru kralja Aleksandra?

Drvomorci

Društvo | Uredništvo | april 19, 2010 at 12:00

---

Piše NEBOJŠA BAKAREC

Šta se krije iza odluke gradskih vlasti da se poseče drvored platana na Bulevaru kralja Aleksandra? Da li je stvaranje profita od buduće gradnje dovoljan razlog da se izvrši ovakav nečuveni ekocid?

Seča platana i uništavanje ambijenta jedinog bulevara u Beogradu predstavlja varvarski čin. Kada se sagledaju sve činjenice vidi se da kvalifikacija „varvarski" nije dovoljna. Radi se o kriminalnom i anticivilizacijskom činu, bez presedana. Do sada su se takve stvari dešavale tokom ratova, prirodnih pošasti… O takvim postupcima čitali smo u književnim delima. Jedno od popularnijih, ali i vrednijih dela svakako je serijal velikog profesora Tolkina, o Hobitima, Vilenjacima, Čarobnjacima, Patuljcima i – Orcima. Ovaj poslednji soj poznat je po tome što mrzi prirodu, sunce, nebo, život – i drveće. Setimo se samo one epizode kada Orci predvođeni slatkorečivim čarobnjakom Sarumanom, seku prekrasno drveće Izengarda, a potom i ivicu prastare šume Fangorn.
Utisci sa Bulevara, scene tokom i posle seče, zapanjujuće liče na prizore koje je izmaštao Tolkin. Dragana Đilasa, slobodno možemo nazvati beogradskim Sarumanom, gospodarom žutih beogradskih Orka. Sa jedne strane – javno – slatkorečiv, umiljat, ljubitelj zalutalih golubova, romski car, mostograditelj,  very straight gay, pardon me, guy – but not gay at all. Sa druge strane (ne baš tako) tajno – multimilioner u evrima, u sukobu interesa kao vlasnik mnogobrojnih firmi, kontrolor medija, vlasnik velikog i malog brata, licenci za fast food brakove i provincijski kvazisvingeraj, psovač tankih nerava, nesvikao na kritiku i suprotno mišljenje. Direktoru JKP „Crnilo- Beograd" Radovanu Draškiću pripada uloga Grime Crvjezika, sluge Sarumanove. Besramne su presne laži koje su, kao nečist, izbacivale desetine gradskih vlastodržaca uglavnom iz Demokratske stranke. Stranke koja tvrdi da je stranka pristojnih ljudi, cvet građanstva, egzemplar uljudnosti.
Postoji tačna definicija pristojnog društva koju daje Avišaj Margalit: „Pristojno društvo je ono društvo čije institucije ne ponižavaju građane tog društva". On kaže i to da je „civilizovano društvo, ono društvo čiji se građani međusobno ne ponižavaju". Dragan Đilas i njegova stranka sve su nas ponizili.

 

Saruman, gospodar žutih beogradskih Oraca: gradonačelnik Beograda Dragan Đilas

ODOKATIVNI ŽDRAK SISTEM
Jednostavno, neistina je, kako oni tvrde, da je drveće moralo biti posečeno jer je bilo bolesno i sklono padu. Istina je da je trebalo ukloniti (ako verujemo od grada naručenim elaboratima Šumarskog fakulteta, koji su diskutabilni ali i takvi su nedovoljan osnov za seču drveća) 121 stablo od ukupno 734 koliko ih ima na Bulevaru i Trgu Nikole Pašića. Jasno je da je među 329 posečenih platana bilo svega pedesetak onih za koje ŠF kaže da ih je trebalo ukloniti, ostale, oko njih 280, nije trebalo poseći. Elaborati ŠF su poslužili kao pokriće za unapred smišljenu odluku da se poseku, kao uvod, u navodno jeftiniju rekonstrukciju Bulevara i samu gradnju zgrada na tom potezu. Prevideli su da takav starostavni drvored upravo daje dodatnu vrednost toj lokaciji i da sam po sebi, po proceni ŠF, vredi 5,4 miliona evra. Drvomorci iz DS su računali na potpunu kontrolu nad medijima, i nad gradskim institucijama, pa su im za pokriće bile dovoljne i dvosmislenosti u elaboratima.
Prvi elaborat ŠF iz 2006. godine, predviđa seču 32 platana. Gradska vlast se najviše pozivala na ovaj elaborat jer daje lošu ocenu stanja drvoreda. Postavlja se pitanje kako je moguće donositi odluku o seči drvoreda na osnovu elaborata starog četiri godine? U svakom slučaju taj elaborat je kontradiktoran.
Drugi elaborat iz 2008. godine, u uvodu kaže da je potreba za njim nastala jer je gradska „Komisija  za davanje saglasnosti za uklanjanje stabala… okularnim pregledom utvrdila…" da je stanje platana mnogo gore nego što stoji u prvom elaboratu. Saznajemo da je postojala fantomska komisija čiji je presudni argument bio „okularni pregled" (čitaj, odokativni ždrak sistem). U „Zaključnim razmatranjima" elaborata stoji: „Zbog svoje velike kulturno-istorijske, prostorno-pejzažne i ekološke vrednosti drvored u Bulevaru za grad Beograd ima veliki značaj. Zbog toga ga je u svim sledećim rekonstrukcijama Bulevara neophodno zadržati, a stanje u kome se on trenutno nalazi potrebno je unaprediti". Ovaj elaborat predviđa seču 121 stabla. Oba elaborata navode mere za sanaciju drvoreda kojima bi se životni vek drvoreda sigurno produžio za narednih deset do petnaest godina.
Šta je ogoljeni motiv za uništavanje Bulevara? Najveći motiv je profit od buduće gradnje. Taj potez Bulevara je dugačak 2,5 km. Uzmimo da će u narednih pet godina biti izgrađeno bar 100 zgrada, a svaka površine 2.500 m2. Gradnja će koštati do 1.000 evra po m2. Cena gradnje tih 100 zgrada će biti oko 250 miliona evra. Prodajna cena kvadrata, će biti oko 2.500 evra. Troškovi raseljavanja ili davanja nadoknade u stanovima će umanjiti profit za najviše petinu. Ukupan profit će biti oko 300 miliona evra. To je pravi motiv! Danas, po pravilu, uz časne izuzetke, u gradnju investiraju oligarsi, kriminalci i interesne grupe manje ili više povezane sa partijama na vlasti? Platani su onemogućavali i poskupljivali i nakaradnu rekonstrukciju ulice i gradnju mnogih zgrada, jer su pozicije platana bile fiksne i nasumične u odnosu na buduće zgrade (invazivno se gradi na celom Vračaru i Zvezdari, osim na Bulevaru). Iz gradskih akata iz aprila 2009. se vidi da je bila zamišljena drugačija rekonstrukcija koja nije predviđala uklanjanje drvoreda. Posle prvobitnih rešenja profiteri su sabrali dva i dva, i u decembru su doneta nova rešenja potpuno suprotna prvim. Očigledno je da je nalog za to mogao dati samo gradonačelnik.

Seča platana bila je uvod u navodno jeftiniju rekonstrukciju Bulevara i samu gradnju na tom potezu - previdelo se da starostavni drvored upravo daje dodatnu vrednost toj lokaciji

POTEMKINOVA SELA
Prvo Rešenje o utvrđivanju mera i uslova zaštite životne sredine, koje je izdao Sekretarijat za zaštitu životne sredine, 13.04.2009. godine, jasno kaže: „pri rekonstrukciji… voditi računa o drvoredima, odnosno, pojedinačnim stablima… postojeća stabla se ne smeju ukloniti. Izuzetno seču pojedinih stabala može odobriti nadležna organizaciona jedinica Gradske uprave". Ni Urbanistički uslovi iz aprila 2009. ne predviđaju uklanjanje drvoreda iz Bulevara. Stoga je jasno da nije postojala potreba da se drvored poseče.
Motiva za seču platana ima još. Postoje interesne grupe koje, pored gradnje zgrada na Bulevaru treba da izvode radove na rekonstrukciji Bulevara i uzmu „provizije" od budućih investitora ili izvođača radova.
Drvomorci iz Demokratske stranke, predvođeni Draganom Đilasom, osim što su uništili vekovno nasleđe i ambijent Bulevara, na vrhuncu ekonomske krize kojoj su kumovali, gradu Beogradu nanose štetu tešku tri miliona evra (dva miliona je vrednost posečenog dela drvoreda, a milion će koštati najavljena nabavka više od 500 odraslih drveta).
Gradski režim je objavio i sramotne reklame povodom rekonstrukcije Bulevara. Na početku ovih paškvila se nalazi gradonačelnikovo pismo. U drugom pasusu svog pisma Đilas kaže: „Rekonstrukcija Bulevara je deo Projekta obnove Beograda u okviru kojeg smo napravili značajne rezultate u pogledu izgradnje infrastrukture, kvalitetnijeg, lepšeg i bezbednijeg života građana". Šta je to „Projekat obnove Beograda"? Potemkinovo selo! Redovne poslove svake vlasti, ova  gradska vlast, marketinga radi, pakuje u „Projekat…". Unazad dvadeset godina nisu postignuti neki bitniji, kapitalni rezultati u Beogradu. Obilaznice nema. Metro nije ni započet. Železnica je u stanju raspada. Od 2000. do danas u Srbiji je izgrađeno bednih 99 km autoputa, dok je u Miloševićevoj deceniji sa sve sankcijama, ratovima i bombardovanjem izgrađeno (skromnih doduše) 106 km autoputa. U Beogradu za proteklih deset godina nije podignut ili rekonstruisan nijedan most. Stanogradnja u poslednjoj deceniji je u padu. Prošle godine režim je izgradio svega 15.000 stanova u Srbiji. A to je samo 4.000 stanova više nego što je Miloševićev režim izgradio 1999. u godini bombardovanja! Čak i glasila DS-a, B-92 i Blic, kažu (izvor „BIZ" B-92 od 28. marta ove godine): „Ova vlast samo obećava, a ne gradi. Nažalost, deset godina nakon rušenja Miloševićevog režima, ulaganja u infrastrukturne projekte u Srbiji i dalje su mizerna… mi smo pravili NIP, kojim se umesto nacionalnog, zadovoljavaju stranački interesi". O čemu onda govori Đilas, prvi ministar za NIP?
U sledećem pasusu Đilas prevazilazi samog sebe. „Odluku o seči stabala… nije doneo nijedan političar, već stručnjaci…".  Odluku o seči je doneo upravo Đilas. U dopisu od 23. februara, tri dana pre seče, Šumarski fakultet upozorava: „Napominjemo da mogućnost zamene celog drvoreda, ili njegovog dela, odjednom u ovom elaboratu nije razmatrana".

OREZANA SRBIJA
U ime DSS-a, narodni poslanici Milica Vojić Marković i Milan Dimitrijević i pisac ovih redova, kao gradski odbornik, podneli su 12. marta Ustavnom sudu, Ustavnu žalbu protiv odluka Grada Beograda o seči platana na Bulevaru. Potom je odbornička grupa DSS na inicijativu autora ovog teksta, na sednici gradske Skupštine 22. marta, predložila razrešenje gradonačelnika.
Razložna su pitanja koja se tiču eventualnog kasnog reagovanja na celu stvar (12. mart). Međutim, seča je izvedena samo sedam dana pošto je najavljena. Drugo, informacije i dokumentacija su namerno skrivani. Treće, seču je blagosiljao Čedomir Jovanović, predsednik nadležnog odbora Skupštine Srbije, jer je njegova stranka saučesnik u gradskoj vlasti. Time je dato pokriće Đilasu pred  uticajnom Drugom Srbijom i medijima. Četvrto, seča je izvedena munjevito za dva dana, da bi se predupredio otpor i svi stavili pred svršen čin. Peto, kao građanin koji veruje u pravnu državu, ni autor ovog teksta nije verovao da neko može da izvrši tako bezuman čin.
Ostaje nauk šta se sve može desiti kada neko ima preveliku nekontrolisanu vlast. DS sa satelitima ima potpunu vlast na svim nivoima države i kontrolu nad medijima. Tako nije bilo ni u Miloševićevo doba. Postoji jedna razlika. U tome što čini, ovaj režim ima punu podršku SAD-a i EU. Svi oni će Srbiju, kao platane, kao Bulevar… Prvo, kao slučajno, prekomerno skresati, a onda… Sada smo u fazi nestručnog orezivanja. Prvo Crna Gora, potom Kosovo i Metohija, Vojvodina, Raška oblast… Posle toga će orezana, potkresana i sasečena Srbija možda moći da postane član EU?

http://www.pecat.co.rs/2010/04/drvomorci/

Istina odavno ne stanuje u Americi!

„Ja tebi - ti meni politika UN vodi se u kafani - otkriva prof. Nikola Moravčević, istoričar i pisac iz Čikaga koji je u arhivi Ujedinjenih nacija otkrio i šta je sve Medlin Olbrajt sakrila od SB, i u ekskluzivnom intervjuu za NT tvrdi:

 

Istina odavno ne stanuje u Americi!

Boris Subašić

U „velikom svetu" odavno više nikome nije stalo do istine koja ne može da se unovči, kaže u razgovoru za „Nedeljni Telegraf" profesor Nikola Moravčević, istoričar, književnik i američki Srbin više od pola veka.

Ovaj neobični Beograđanin, sin kraljevskog oficira, emigrirao je 1955. iz Titove Jugoslavije (iste godine diplomirao je na Akademiji za pozorišnu umetnost), lutao Evropom, postao američki vojnik, a na kraju završio kao univerzitetski profesor, osnivač odseka slavistike i prorektor Univerziteta u Ilinoisu.

Kao čovek ogromnog znanja i iskustva piše opore knjige, potkrepljene neumoljivim istorijskim dokumentima u kojima razotkriva ljude čije su ideje, spletke i sujete uvlačile Srbe u velike poduhvate i krvoprolića u tragičnom nizu od Balkanskih ratova do raspada SFRJ. Vrednost tih knjiga potvrđuje nagrada za životno delo koje mu ove godine dodeljuje Matica iseljenika. Ipak, najbolji sud o njima dali su čitaoci. Oni su im mnogo naklonjeniji od ovdašnje kritike, koju i dalje sablažnjava neslužbena verzija istorije, naročito najnovije.

Ni posle raspada treće Jugoslavije Srbima još nije jasno da li su dugo obmanjivani ili su živeli u samoobmani, da li su svojim postupcima oterali moćne saveznike od sebe, ili ih nikada nisu ni imali?

- Posle nekoliko decenija istraživačkog rada, stekao sam utisak da je Srbija posle oslobođenja od Turaka uvek imala želju da učestvuje u velikim igrama, ne samo na Balkanu, već i na svetskoj sceni, ali je uvek izvukla deblji kraj zato što su njeni „saveznici" bili mnogo jači i njihovi interesi su često prevagnuli. To se naročito pokazalo u vreme raspada SFRJ, kad se desilo nešto potpuno nelogično: Evropa je htela da se ujedini, a počela je time što je raskomadala Jugoslaviju koja je bila ujedinjena Evropa u minijaturi.

- Ni dan-danas, međutim, o tome na Zapadu niko ne želi da razgovara. Smatram da u „velikom svetu" nikome nije stalo do Srba i da mi kao narod već 200 godina precenjujemo svoje mogućnosti. Pogledajte cenu koju smo platili zato što smo hteli da igramo s velikima: Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila trećinu stanovništva i oko 60 odsto privrednog potencijala da bi stvorila Jugoslaviju, u svetskoj istoriji ne postoji žrtva ni približna ovoj. Uprkos tome, ušli smo i u Drugi svetski rat i ponovili istu igru, a na kraju nas je opet snašao raspad Jugoslavije. To je stvorilo strahovite rupe u demografskom razvoju za čije „krpljenje" su potrebne stotine godina.

U Vašim knjigama „veliki saveznici" iz dva svetska rata opisani su kao nadmene račundžije koje s prezirom gledaju na Srbe koje koriste kao topovsko meso. Otkrili ste i dokumente koji svedoče o spletkama političara istih zemalja koji su Srbima dodelili ulogu zločinaca na kojoj Zapad dalje insistira. Šta Srbija treba da uradi da bi promenila tu sliku?

- Beskorisno je ubeđivati Zapad u bilo šta što se kosi s njegovim interesima. Za sve ove godine uspeli smo samo da se dogovorimo o tome da se slažemo da ima stvari oko kojih se ne slažemo. Mene je iskustvo sa američkim izdavačima početkom dvedesetih naučilo da su na Zapadu strahoviti relativisti i da ih ne zanima istorijska istina, već isključivo zarada. Naime, 1988. sam ponudio velikom američkom izdavaču rukopis knjige „Albion, Albion" o odnosu saveznika, pre svega Britanaca, prema Srbiji u Drugom svetskom ratu. On je tek 1990. odgovorio da je „vrlo nesrećno vreme za izdavanje takve revizionističke istorije". Problem je bio što Čerčil nije predstavljen kao pozitivna ličnost, a Zapad ga smatra genijem. Izdavač je tražio da dođem u Njujork, da razgovaramo o izmenama.

O kakvim izmenama?

- Kad sam se sreo sa izdavačem i njegovim urednicima, rekli su da je roman u suštini dobar i da će deo o Čerčilu napraviti čak i malu negativnu senzaciju. Ipak, naglasili su da Jugoslavija ulazi u građanski rat i da će knjiga doneti samo gubitke ako se objavi takva. Ponovio sam da je zasnovana na dokumentima, i oni to nisu sporili, ali su ipak tražili „male promene", obećavajući neviđen uspeh romana i snimanje filma po njemu. Zahtevali su da glavnog junaka, generalštabnog oficira, Srbina koji beži iz Jugoslavije i pridružuje se Englezima, preinačim u srpskog Jevrejina, koji će na kraju, kad se razočara u saveznike, pobeći u Izrael i pridružiti se pokretu Hagana. Predložili su da odmah napišem i drugu knjigu u kojoj se on bori protiv Engleza sve do uspostavljanja Izraela. Kad sam rekao da ima već mnogo knjiga sa sličnom tematikom, odgovorili su da su 90 odsto njihove čitalačke publike Jevreji i da predviđaju veliki uspeh ako prepravim roman. Nisam pristao i, naravno, ništa nije bilo od ugovora.

Ipak, „Albion, Albion" je izašao 1994. u Srbiji i postao roman godine?

- Da, ali isključivo zahvaljujući izdavaču Slobodanu Mašiću, koji je za dva dana pročitao rukopis i rešio da ga štampa. Pre njega, druga privatna izdavačka kuća je godinu dana zadržavala rukopis uz lažna obećanja, a u državnom preduzeću „Nolit" su rekli da im je potrebno dve-tri godine samo da pročitaju knjigu i razmotre zahtev.

Malopoznati dokumenti i događaji navedeni u Vašem romanu „Svetlost zapada" često su korišćeni u polemikama o ratu u Bosni i naročito o Srebrenici...

- Ne želim da se upuštam u bilo kakvu raspravu. Sve što sam imao da kažem o aktuelnom položaju Srbije rekao sam u toj knjizi. Ona je apsolutno zasnovana na dokumentima i svedočenjima učesnika. Nisam želeo ni da dodam, ni da oduzmem ništa što bi narušilo objektivnost. Svi dokumenti na kojima se knjiga bazira postoje u arhivi Ujedinjenih nacija u Njujorku, uključujući i 94 izveštaja koje je Medlin Olbrajt sprečila da se pojave pred Savetom bezbednosti UN, jer su bili u suprotnosti sa zvaničnom politikom Klintonove administracije, koja se stavila na stranu bosanskih muslimana.

Glavni junak je profesor istorije, prijatelj i savetnik Butrosa Butrosa Galija, generalnog sekretara UN u vreme rata u Bosni. Da li je to autobiografska ispovest?

- Delimično. Galija sam upoznao još kao univerzitetskog profesora, pre nego što je postao ministar inostranih poslova Egipta, i održavao kontakte s njim dok je bio generalni sekretar UN. Još tada mi je bila sumnjiva propagandna kampanja protiv Srba, i Gali mi je odobrio da u arhivu UN istražujem o ratu u Jugoslaviji. Otišao sam u Njujork. Na Menhetnu, na Louer ist sajdu je ogromna zgrada arhiva UN koja se može opisati kao deset spratova fascikli, od poda do plafona. Kad sam se pojavio s dozvolom za istraživanje, direktorka arhiva mi je rekla: „Vi ste prvi čovek koji je došao u poslednjih pet godina i pokazao interesovanje za bilo šta ovde!" Arhive UN sređene su samo po godinama, ne po predmetima, pa sam mnogo vremena proveo istražujući period od 1990. do 1995, pošto su tu bili dokumenti iz celog sveta. Svake večeri sam ostavljao crveni marker na mestu gde sam stao da bih znao odakle da krenem sledećeg jutra.

I šta ste otkrili?

- Neki izveštaji s terena u Bosni jesu bili malo naklonjeni zapadnim pogledima, ali većina je bila potpuno objektivna. Fascinirao me Jasuši Akaši, koji nije podržavao nijednu stranu, izveštavao je ni po babu, ni po stričevima. U njegovim izveštajima je mnogo kritičkih osvrta na muslimansku armiju. Međutim, očigledan je nesklad između uravnoteženih izveštaja i akcija UN koje su usmerene isključivo protiv Srba. Rekao sam to direktorki arhiva, koja mi je otkrila da sam video samo opšti deo, da postoji i posebna arhiva SB, sa informacijama koje su dobijali samo generalni sekretar i predstavnici pet stalnih članica SAD, Rusije, Kine, Velike Britanije i Francuske. E, baš tu je došlo do manipulacija!

Ko je mogao da manipuliše informacijama namenjenim „velikoj petorki"?

- Još od vremena hladnog rata postoji pravilo da pre svakog sastanka SB ambasadori stalnih članica mogu unapred da dobiju dnevni red i s njega skinu ono što im iz bilo kakvih političkih razloga ne odgovara. U evidenciji iz vremena bosanskog rata stoji da je Medlin Olbrajt, tadašnji američki ambasador pri UN, čak 94 puta tražila da se nešto skine s dnevnog reda. To nikad nije tražio nijedan drugi ambasador članica SB, već isključivo ona. Skidala je s dnevnog reda SB sve što nije odgovaralo zvaničnoj američkoj politici podrške muslimanima u Bosni, pa se o tome nije ni raspravljalo. Posle tog otkrića, smatram je najodgovornijom za satanizovanje Srba u tom periodu.

Kakve informacije je Olbrajtova sklanjala od SB?

- Najznačajnije je pismo indijskog generala Satiša Nambijara, prvog komandanta trupa UN u Bosni. On je na kraju jednogodišnjeg mandata napisao pismo SB u kome stoji: „Prikazivanje Srba kao zlih, a svih drugih kao dobrih ne samo da je kontraproduktivno, nego je i nečasno. Po onome što sam ja video sve tri strane su jednako krive, ali samo Srbi priznaju da nisu anđeli, a svi ostali i dalje insistiraju da jesu. Nisam bio svedok nikakvog genocida osim ubistava i masakra na svim stranama koji su tipični za ovakve sukobe. Niko pod mojom komandom nije bio svedok ničemu što bi po obimu prišlo ni blizu procenama koje su izmislili mediji".

- Olbrajtova je insistirala da se ovo pismo skloni, da se o njemu ne raspravlja na Savetu bezbednosti, čak je i obrazložila da su to privatni pogledi indijskog generala koji nije razumeo situaciju.

- Pazio sam da nešto ne izmislim ili dodam, i samo iz izveštaja UN brojao sam koliko su srpskih sela zapalili muslimani iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića. Bilo ih je više od sto, a Olbrajtova je i te izveštaje skinula s dnevnog reda. U arhivi je bilo i snimaka muslimaskih jedinica u demilitarizovanoj zoni oko Sarajeva, što je poslato u UN kao dokaz da ne poštuju zabranjene zone. A fotografije su načinjene baš u vreme kad je preko demilitarizovane zone napadnuta bolnica i pobijene bolničarke i ranjenici. Ni ta slika nije pokazana u SB. Mnogo je toga sakriveno, teško je nabrojati.

Da li su ti podaci korišćeni bar na suđenjima u Hagu?

- Nažalost - ne! Oni su „nevidljivi" pošto ih je Olbrajtova poslala u arhivu. Na suđenju Oriću nije pomenuto ni svedočenje iz memoara generala Filipa Moriona, gde je opisao scenu kad dolazi u Srebrenicu nekoliko meseci pre nego što ju je Mladić osvojio. Morion tada pita Orića: „Zašto izlazite iz zaštićene zone i ubijate žene, starce i decu u srpskim selima?" Ovaj odgovara: „Nisam ja krvožedan, ali to mi nalažu principi moje vjere." Taj detalj se uopšte nije pojavio na suđenju u Hagu, iako je knjigu napisao čovek koji uopšte nije bio naklonjen Srbima. Međutim, našli su Amerikanku koja je studirala političke nauke na „Kolumbiji" i napisala doktorsku tezu o građanskom ratu u Bosni, i citirali je od jutra do mraka. Pročitao sam tu tezu i video da pojma nema, a citirali su je kao autoritet u pet ili šest slučajeva.

Većinu političara opisujete kao beskrupulozne oportuniste koji se olako igraju sudbinama i životima čitavih naroda, tako prikazujete i Kofija Anana koji je na prevaru, dok je Butros Gali bio odsutan, odobrio bombardovanje RS da bi dobio američku podršku za mesto prvog čoveka UN?  

- Kofi Anan je bio i ostao oportunista koji je jedva čekao da Butros Butros Gali siđe sa scene, jer mu je zauzimao stepenicu za napredovanje. Amerikancima se dopadalo što je Anan otvoreno pokazivao da će im biti poslušnik, a Gali im se nikad nije dopadao i ne bi ni bio sekretar da ga nisu podržali Evropljani. A Anan bi učinio sve za mesto generalnog sekretara i kad ga je dobio, odmah je u organizaciju ubacio sina, koji je napravio malverzacije i obrukao UN. S druge strane, i Gali je znao za pismo generala Nambijara, jer ga je i sam primio, ali nije reagovao kad ga je Medlin Olbrajt skinula s dnevnog reda. Razlog je opet bila ambicija, jer se nadao da će zadržati mesto generalnog sekretara u još jednom mandatu.

Da li to znači da je i pozivanje Srbije na odluke UN velika samoobmana?

- U Njujorku sam nekoliko meseci odlazio na razna zasedanja UN i shvatio da se svi poslovi završavaju - u restoranu. Svojevremeno, ujak mi je došao u posetu i doneo beogradske novine u kojima je hvaljen uspešan nastup jugoslovenskog ambasadora u Generalnoj skupštini UN. Da bih mu pokazao realnost, odveo sam ga u zgradu UN i pokazao uobičajen prizor: u potpuno praznoj sali Generalne skupštine neki Afrikanac u narodnoj nošnji držao je vatreni govor, a kad je završio, nastup pred praznom salom nastavio je sličan govornik. Čuvar ispred ulaza je čitao „Njujork tajms" i rekao nam da Afikanci nešto pričaju o svojoj spoljnoj politici, i da je isto bilo i kad je jugoslovenski predstavnik držao govor. Onda smo otišli u restoran gde su se vodili razgovori, sklapala prijateljstva, sve je praštalo od lupanja po leđima. Kafana je mesto gde se pravi politika i u UN, po sistemu „ja tebi-ti meni". I ništa više.

Hilari kriva za Medlin Olbrajt Da li ste otkrili šta je motiv Medlin Olbrajt da s toliko ostrašćenosti i mržnje nastupa prema Srbima? - Teško je utvrditi zašto je otvoreno neprijateljski nastupala protiv Srba i kao ambasador u UN i kasnije kao državni sekretar, naročito ako imamo u vidu da su njoj i njenoj porodici Srbi dva puta spasli živote. Prvi put su ih kao Jevreje spasli od Nemaca u Drugom svetskom ratu, a drugi put kad je Čehoslovačka postala komunistička zemlja. Njen otac je tada bio diplomata u Beogradu, i kao Jevrejima dopušteno im je da odu na Zapad, inače bi morali da se vrate u Čehoslovačku. Interesantno, Olbrajtova je priznala da je Jevrejka tek kad je postala državni sekretar i kad su novinari otkrili da ima rođake u Češkoj. I tada se pravila da je strašno iznenađena. U knjizi citirate mišljenje ljudi iz vrha Demokratske stranke da je, pre dolaska u UN, Olbrajtova važila za osobu bez naročitih sposobnosti i političkog pedigrea. - Kao mlada se udala za Amerikanca čija je porodica posedovala 20 listova, a kad se on zaljubio u neku novinarku i ostavio je, dobila je oko 15 miliona dolara kao odštetu. Mlada raspuštenica je otišla da doktorira na „Kolumbiji", gde joj je mentor bio Zbignjev Bžežinski, ostrašćeni mrzitelj SSSR i Rusije. On ju je i povezao s Demokratskom strankom, ali ne kao političkog lumena, već kao aktivistkinju koja radi mnogo i besplatno u predizbornim kampanjama i povremeno daje velike donacije stranci. - Sekira joj je pala u med kad je Klinton postao predsednik. Hilari je, videvši da mesto ambasadora u UN nije popunjeno, predložila mužu: „Postavi Medlinn Olbrajt, biće ti strašno zahvalna i radiće sve što hoćeš, a ako se pokaže kao nesposobna i najuriš je, niko neće proliti suze za njom." Olbrajtova se tako uvukla u igru na visokom nivou, iako pre toga nije imala nikakav posao ni u politici ni u vladi, bila je samo stranački volonter!l Kako je onda moguće da ona danas piše strategiju NATO? - Klinton je voleo da se okruži mediokritetima koji su zahvalni, a mogu da se najure. S druge strane, i Bžežinski ju je gurao jer mu je ona još jedna karta u špilu, pošto je opterećen mržnjom prema Rusiji.

 

Srbi platili savezništvo Borom i Trepčom Jedna od Vaših omiljenih tema je razbijanje mitova o velikim srpskim saveznicima. Zašto? - Kad se govori o saveznicima Srbije, misli se na one iz svetskih ratova, ali se najčešće ne uzima u obzir da su sve zapadne sile još posle Prvog svetskog rata bile vrlo nesklone stvaranju Jugoslavije, osim Francuske, i to samo donekle. Francuzi su se tek na kraju složili, računajući da će Jugoslavija i Čehoslovačka odvraćati Nemačku da krene na Zapad, ali se pokazalo da je to zabluda. Mnogi ovde ne znaju te detalje i ne razumeju kako se stvari odvijaju u svetskoj politici. - Svi već znaju da nam Englezi nisu bili naklonjeni u Drugom svetskom ratu i da su u Potsdamu, u zamenu za žrtve koje su Rusi podneli, Staljinu dali istočnu Evropu, uključujući i Srbiju i Jugoslaviju, i tako napravili najveću prodaju nekretnina u istoriji sveta. Međutim, pošto je posle rata došao komunizam, to pitanje nije forsirano. Neverovatno je, međutim, da smo tako brzo zaboravili najveću epopeju naše istorije u Prvom svetskom ratu, kad nam je Engleska bila još nenaklonjenija. Ilustrovaću to primerom kad su Srbi držali Solunski front od desne obale Vardara do Bitolja, a Englezi od leve obale Vardara do Strume. Kad je konačno odobren proboj, izveli su ga Srbi, a kad je vojvoda Bojović s Drugom armijom već bio kod Požarevca, Englezi su na svom delu napredovali samo 500 metara! - Saveznici su kasnije debelo naplatili sve što su srpskoj vojsci i vladi dali tokom rata tako što su Francuzi uzeli Bor, a Englezi Trepču. U Boru zlato nije odvajano od bakra, već su poluge eksportovane u Francusku gde su ih rafinirali, a vrednost zlata koju su vadili bila je veća od onog što im je Srbija dugovala. Ali, o tome nikad nije bilo ni reči, jer su oni „veliki saveznici".

 

http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/210/

Slobodan Antonić - „Лако је деловати, тешко је разумети"

Извор : Магазин "ПЕЧАТ", бр 110 - 16.04.2010.

 

Слободан Антонић

 

Шта даље?

 

Разумем бес и незадовољство наших суграђана. Они живе све горе и горе, осећају да их је власт преварила и опљачкала, а мисле да ни опозиционе странке нису боље. Куда год да се окрену, виде националну издају и економску пљачку. Природно је да желе акцију, а не само да слушају речи. Али, људи прво морају добро схватити, а тек онда нешто предузети, ако желе да имају успеха

 

„Шта даље?" , често ме питају читаоци „Печата". „Све је то, професоре, лепо што ви пишете", кажу. „Али, дајте неки предлог за акцију. Хајде да направимо партију, да организујемо демонстрације.."

Разумем бес и незадовољство наших суграђана. Они живе све горе и горе, осећају да их је власт преварила и опљачкала, а мисле да ни опозиционе странке нису боље. Куда год да се окрену, виде националну издају и економску пљачку. Природно је да желе акцију, а не само да слушају речи.

„Лако је деловати, тешко је разумети", рекао је Сун Јат Сен (1866-1925), револуционар и први председник Кине. Људи прво морају добро схватити, а тек онда нешто предузети, ако желе да имају успеха. То произлази из сложене структуре савременог света, а поготово из наших сложених политичких прилика.

Лако је позвати људе на улицу. Али, ко ће доћи? Недавно је 15.000 људи протествовало на „Фејсбуку" због најављене сече београдских платана. Многи су се жестили и употребљавали најтеже речи, многи су претили и бусали се у груди. Али, када је сеча заказана, а побуњеници са „Фејсбука" позвани да зауставе тестере, појавило се свега десетак њих. Тако је било и када су владајуће странке у Скупштини доносиле криптофедералистички Статут АП Војводине, или опасну резолуцију о Сребреници. Много се галамило и претило, али број оних који су дошли да демонстрирају испред Скупштине није прешао неколико десетина. Многи су све те неуспехе грађанских акција објашњавали „апатичношћу људи" и „медијском блокадом". Али, нешто друго је по среди.

Људи још нису у својим главама преломили. Или бар не довољан број њих. А поготово нису преломили они који би требало да грађане поведу у отпор - њихова елита.

 

У КАВЕЗУ

Уопште, данас се у Србији главна битка бије у главама људи. Јер, наши највећи порази управо су ту започели. Гледамо око себе и видимо да наша економија припада странцима или безобзирним домаћим тајкунима, да сви заједно корумпирају политичаре и да заједно контролишу медије. Гледамо око себе и схватамо да смо се нашли у власти крупног капитала, који ће од сада неумољиво господарити и нама, и нашом децом. Гледамо око себе и видимо да су плутократе и њихови страни заштитници тако добро корумпирали наше политичаре, да на изборима, практично, више немамо за кога да гласамо. Гледамо око себе и са запрепашћењем видимо колико лажи долази из медија, колико нас само систематски замајавају и заглупљују. Гледамо око себе и схватамо - нашли смо се у гвозденом кавезу...

Али, не заборавимо једну страшну чињеницу. У тај кавез смо сами, својом вољом ушли. Јер, нисмо ли, наивно, веровали да је приватизација најбољи лек за неефикасну привреду? Нисмоли, наивно, мислили да ће странци, чим им предамо своје фабрике, у нашу економију упумпати на милијарде евра и запослити на стотине хиљада људи? Нисмо ли веровали да само треба ослободити медије „уплива државе", па да се они намах претворе у светионике истине, плурализма и слободе? Нисмо ли мислили да у Србији само треба организовати поштене изборе, па да глас народа истински почне да се слуша у врховима власти? Нисмо ли веровали да Србија само треба да обнови демократију и тзв. отворену тржишну привреду, и да ће нас наши западни пријатељи олмах, као у свему равноправне. примити у своје друштво? Нисмо ли веровали да Србија само треба да се јасно опрелели за ЕУ и НАТО, па да сви наши неспоразуми са суседима буду праведно решени, а Косово заувек остане „срце Србије"?

Све смо то веровали. Али, све је то било или само донекле тачно, или више погрешно него тачно. И на основу тих погрешних веровања ми смо повукли погрешне потезе. Тако смо сами, миц по миц, ушли у кавез. И сад, када смо у кавезу, можемо само да жалимо и да смишљамо како да се ослободимо.

 

МЕЈНСТРИМ   МАНТРЕ

Али, хајде и то да кажемо, за ту нашу историјску, готово епохалну наивност нисмо сви једнако одговорни. Најмање је крив народ. Он је гласао, он је демонстрирао, он је радио онако како му је говорила његова елита. А наша елита, то нису само политичари. У њу спада и наша интелигенција, она академска, медијска, културна... Јасно је да политичари не би успели да баш „толико" преваре народ, да им у томе ипак, свесно или несвесно, нису помагали и неки новинари, уредници, професори, писци, уметници...

Рецимо, колико смо само пута, током деведесетих, слушали од наших економиста реченице као што су: „Најбоља приватизација је брза приватизација" и „Ако морате свом псу да одсечете реп, урадите то одједном и брзо, а не у више наврата" ? И највећи број нас им је веровао. Веровали смо им и када су говорили да је најбољи лек „либерализација тржишта", што ниже царине и слободан проток страног капитала. Мислили смо да знају шта причају, јер то им је струка. Тек доцније су неки од нас увидели да је по среди само један део струке и само један део истине. Но,  јавност је већ била довољно „инмпрегнирана" да без отпора, почетком двехиљадитих, прихвати уништење српских банака, поклањање „Сартида" Американцима и преузимање монетарне политике од стране увозничког лобија.

Али, хајде сада да се самокритички осврнем и на своју струку, ни ми, српски политиколози и социолози, нисмо били баш много бољи. Многи од нас су ствари исувише једноставно приказивали, црно-бело. Наспрам Милошевићевог ауторитаризма - демократска опозиција; наспрам ауторитарног Истока - демократски Запад. Требало је да нас тај „демократски Запад" бомбардује, па да почнемо да схватамо колико су сумњиве све оне приче о САД-у као „лидеру слободе и демократије". Требало је да ЕУ постане главни асистент сецесији Косова од Србије, требало је да бриселска бирократија, својим бесконачним хашким захтевима, до краја понизи ову државу, па да схватимо да нешто ипак озбиљно није у реду са концептом ЕУ, и са политичарима из Брисела.

Но, док то нисмо схватили, ми смо ипак, на неки начин, погрешно саветовали народ. Али, руку на срце, ми смо те савете и сами примили од „мејнстрим" социолога и политиколога Запада. Јер, као и наши економисти, и ми смо дубоко поштовали ауторитет западне науке. И ми смо гледали шта већина политиколога и социолога, по најугледнијим часописима, пише и ради, па смо то исто понављали и покушавали да применимо на Србију. Тек када су нас бомбе пробудиле, неки од нас су почели да читају ауторе који нису део „мејнстрима" и да увиђају колико су и наше сопствене струке подложне идеологизацији. (Док је други део, нажалост, и даље наставио да понавља „мејнстрим" мантре и да за то добија симболичка и материјална признања и награде).

 

ИДЕОЛОШКЕ НАЛЕПНИЦЕ

Но, свако у нашим струкама ко je имао памети и поштења схватио је, у међувремену, колико су ствари сложене. Али, нека штета је ипак већ учињена. Јер, многи су интелектуалци, макар својом недовољном критичношћу, припомогли корумпираним политичарима да заведу јавност и усмере грађане на погрешне одлуке. Тако смо се, сви заједно, сада нашли у гвозденом кавезу.

Сада морамо бити паметни и не понављати грешке из прошлости. (Заправо, сада ће нам требати много више памети да бисмо се ослободили, него што нам је раније требало да не упаднемо у клопку). Ако смо ишта научили, то је да не смемо више да мислимо црно-бело. „Социјализам је лош, капитализам је добар", та реченица не сме бити просто замењена лозинком „Назад у социјализам". „САД је лидер слободе и демократије", не сме бити једноставно претворено у „САД је извор и утока зла". Морамо развити далеко истанчанији категоријални апарат, морамо изоштрити наша сазнајна и аналитичка сочива, морамо унапредити наше мишљење и вредновање, да бисмо до краја могли да схватимо како функционише кавез у коме смо се нашли, да бисмо схватили ко су наши чувари, а ко су нам пријатељи...

У том важном задатку нам, бојим се, никакве старе идеологије не могу много помоћи. Често се „Печату" пребацује да је „микс левичарских и десничарских аутора" и да „није до краја идеолошки профилисан". Али, ако мене питате, мислим да је управо у томе његова предност. Ниједна „чиста" идеологија из 19. или из 20. века не може да буде водич за разумевање, а камоли за политичку акцију, у 21. веку. „Комунисти", „социјалдемократе", „либерали", „конзервативци" - то су само идеолошке налепнице иза којих је, данас, садржај другачији него пре сто година. Не гледајмо на налепнице, не падајмо у још једну клопку. Ново стање света захтева ново мишљење, а можда и нова имена за то мишљење.

Идеја очувања породичних вредности, морала и патриотизма је, у основи, идеја конзервације, конзервативна идеја. Треба ли левичари да је због тога одбаце? Идеја јаке националне државе - у смислу суверенитета и спровођења закона, је, изворно, националистичка идеја. Треба ли либерали и социјалдемократе да је забораве? Идеја социјалне правде је левичарска идеја. Зашто би конзервативци били против? Ако живимо у систему у коме је све нападнуто - породица, морал, држава, слобода мишљења, социјална правда... - па зар нећемо породицу бранити као најбољи конзервативци, слободу мишљења као најпреданији либерали, а социјалну правду као најжешћи социјалисти?

 

ЛАКО ЈЕ ДЕЛАТИ, ТЕШКО РАЗУМЕТИ

А ми живимо управо у једном таквом систему. То је глобални систем који нас је преварио, усисао и сад нас ломи. Потребно је много памети да видимо како он ради, ко су нам непријатељи, а ко савезници. У том процесу разумевања и учења, свако мишљење, сваки истинити увид је добродошао. Ако као либерал хоћу да вратим демократију и суверенитет народу, зашто бих одбио да научим шта о глобалном систему кажу Франк, Свизи или Волерстин, само зато што су марксисти? Ако као православац хоћу да разумем шта то раде са мојим вредностима и са хришћанством, зашто бих одбио да читам сјајне књиге Мајкла Џонса, само зато што је католик и Американац?

Исто важи и кад је реч о нашим савезницима. У овом кавезу нисмо сами. И други сужњи су систематски варани, тлачени и једнако искоришћавани, као и ми. Није ли најразборитије да видимо шта они предузимају како би се ослободили? Није ли паметније да из њиховог искуства отпора нешто научимо, него да сами кроз то исто пролазимо? Коначно, није ли боље да заједно нешто покушамо, него да сами јуришамо на решетке и чекамо да нас сломе, једног по једног?

Ето зашто је важно имати на уму Сун Јат Сенову изреку да је „лако делати, али тешко разумети". То не значи одбијање сваке акције, то не значи да ништа не треба радити све док се не изгради потпуно јасна теорија. Не. Читање, писање, разговор, у овом тренутку су можда најважнија акција. Јер, тек ако добро разумемо, моћи ћемо и другима добро да објаснимо, тек када добро објаснимо, моћи ћемо друге ваљано да покренемо. И само ако у српској интелигенцији победи слободна мисао, моћи ћемо да „закорачимо ка слободи". Зато се, као и седамдесетих или деведесетих година, најважнија битка не води у Скупштини, већ на Универзитету, у научним часописима, у културним институцијама, у новинама и, данас, на интернету... Они који су, раних деведесетих година, успели да придобију душу српске интелигенције, српске омладине, српске грађанске класе, почетком двехиљадитих су преузели ово друштво, његову политику и економију. Зато и данас, они који сањају да ослободе ово друштво, морају најпре да добију културни рат са „компрадорима" - и у новинама, и у култури, и на Универзитету, и у музици...

Зато, не питајте више када ће акција. Ми смо усред ње. И ако свако, на свом пољу, уради макар делић од онога што су аутори „Печата" урадили за ове две године, биће добро. Покренућемо политичаре, покренућемо предузетнике, покренућемо грађане. И у овој земљи и у овом народу коначно ћемо пробудити наду да је спасење могуће.