EMERSON IZABRAN DA SE MAKSIMALNO OSUDE SRBI

EMERSON IZABRAN DA SE MAKSIMALNO OSUDE SRBI

 

BEOGRAD, 28. DECEMBRA /SRNA/ - Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac ocijenio je da je advokat Ben Emerson, bivši glavni branilac Ramuša Haradinaja, namjerno izabran za sudiju Rezidualnog mehanizma, koji nasljeđuje Haški tribunal, da bi Srbi bili osuđeni na maksimalne kazne.

  "Čini mi se kao da je namjerno izabran taj advokat da bude sudija, da sudi Srbima, jer su samo oni preostali za ovaj Rezidualni mehanizam, koji je ostatak Haškog tribunala", rekao je Štrbac Srni.

Navodeći da nije neuobičajeno, niti protivzakonito, da se sudije biraju iz redova advokata, Štrbac je ocijenio da izbor Haradinajevog advokata za sudiju u organu koji će naslijediti Haški tribunal pokazuje namjeru da do kraja ostane praksa tribunala da su Srbi loši, a svi ostali dobri.

"Sa tim bi bilo zapečaćeno sve ono što je rečeno u dosadašnjoj praksi, a to garantuje skoro sigurno da će ostali Srbi biti proglašeni krivima i dobiti maksimalne zatvorske kazne ili doživotne", dodao je Štrbac.

Prema njegovim riječima, kada advokat brani pred jednim takvim sudom, gdje se ne brani pojedinac Haradinaj, nego ideja i ideologija takozvane Oslobilačke vojske Kosova /OVK/, nacija, država Kosovo ili "Oluja", to je "više od igre" i mnogo šire nego braniti nekog ubicu pred nacionalnim sudovima.

Navodeći da je teško reći da li je ovo postavljenje nagrada advokatu za dobru odbranu, Štrbac je ocijenio da, ako je postavljen advokat koji je branio samo jednu stranu u sukobu u bivšoj Jugoslaviji, posebno u sukobu Srbije i Kosova, onda to pokazuje određenu namjeru.

"Kada bih ja odlučivao i imao širi izbor, nikada ne bih izabrao nekoga ko je branio, pred ovim sudom sa svim nedostacima, jednu stranu, posebno protiv Srba koji su jedino ostali", rekao je Štrbac.

On je dodao da bi bilo pošteno da su izabrani advokati koji su branili nekoga i sa srpske strane, ali da takva praksa ne može biti normalna za Haški tribunal s obzirom na njegove dosadašnje rezultate rada i oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju i hrvatskim generalima, koje su "digle na noge" ne samo Srbe, nego i stručnu javnost širom svijeta.

Advokat Ben Emerson, glavni branilac bivšeg pripadnika takozvane OVK Ramuša Haradinaja, imenovan je za sudiju Rezidualnog mehanizma, koji 1. jula nasljeđuje Haški tribunal.

Za sada nije poznato u kojim će predmetima suditi Haradinajev branilac, ali se zna da su mu na raspolaganju svi žalbeni postupci protiv Srba, koji ne budu završeni u prvoj polovini naredne godine.

http://www.srna.rs/novosti1/66252/emerson-izabran-da-se-maksimalno-osude-srbi.htm

СРБИ БИРАЈТЕ: Бићете слободан народ Евроазије, или робље атлантиста у ЕУ!

СРБИ БИРАЈТЕ: Бићете слободан народ Евроазије, или робље атлантиста у ЕУ!

Борис АЛЕКСИЋ | 22.12.2012 | 07:30

Одлазећа министарка спољних послова САД Хилари Клинтон, свесна незаустављивог јачања Русије и чињенице да униполарни свет, стваран од стране вашингтонских јастребова одлази у прошлост, на кратко је упознала светску јавност са детаљима агресивне стратегије Вашингтона усмерене према Москви. На конференцији министара спољних послова ОЕБС-а у Даблину почетком децембра она је изјавила да њена земља неће дозволити обнову Совјетског савеза.[1] „То се неће звати тако. Зваће се Царинска унија, називаће се Евроазијска савез или нешто слично. Нећемо се задржавати на детаљима. Знамо шта је циљ свега тога и зато ћемо се потрудити да израдимо ефикасне начине како да то успоримо или спречимо", изјавила је Хилари Клинтон. Чини се да је ову, неочекивану искреност америчке министарке „изазвао" руски министар Сергеј Лавров износећи документоване податке о кршењу људских права у Сједињеним државама. По неким медијским извештајима цео сукоб је личио на „мали рат". Сергеј Лавров је посебну пажњу на скупу посветио примедбама на рад Канцеларије за демократске институције и људска права. Подсетивши да су 2012. избори одржани у Русији, САД, Француској, Белорусији, Казахстану, Украјини и низу других земаља, руски министар је приметио да је Запад користи различита мерила у њиховим праћењу и позвао је ОЕБС „да разради правила надгледања избора без двоструких стандарда"[2] Као одговор на ове речи Хилари Клинтон се ничим осим болном истином изазвана, пред целим скупом заветовала да ће САД учинити све што могу да разбију Евроазијски савез и све друге евроазијске интеграције у којима учествује Москва! Међутим, Руси су већ одавно схватили да Вашингтон поред вербалних залагања за мир и сарадњу са Москвом у пракси чини све како би ослабио Русију. Одмах пошто је Владимир Путин објавио да ће се залагати за стварање Евроазијског савеза 2011. године, према њему су полетеле отровне стреле са Запада.[3] „Владимир Путин обнавља СССР" вриштали су уредници и експерти са насловних страна, најтиражнијих листова из САД и ЕУ када је објављен текст тадашњег руског премијера у листу „Известија"[4]. Све то, иако у самом тексту Путин упозорава да је таква тачка гледишта наивна. „Ради се о стварању Евроазијског савеза – јаке економске заједнице у којој ће учесници у потпуности сачувати политички суверенитет а не о обнови СССР-а јер би било наивно стварати или копирати нешто што припада прошлости".[5] У свом чланку Владимир Путин је тачно рекао шта ће чинити уколико поново буде изабран за председника Русије, што се и десило. Он је осветлио будућности која чека Русију, Белорусију, Казахстан али и цео свет уморан од дуплих стандарда Запада. Путин види Евроазијски савез, као темељ који треба да постане један од полова савременог света и да игра улогу ефикасне везе између Европе и Азијско-Тихоокеанског региона. Запад је веома добро схватио његову поруку. Путинов пројекат ће угрозити нови светски поредак и униполарни свет који стварају САД, а који суштински представља амерички хегемонизам. Због тога су већ одавно у Вашингтону и Бриселу активирали све своје снаге како би зауставили Путина и успон Русије. У фебруару 2012. године пред председничке изборе заједничком акцијом, украјинска и руска полиција ухапсиле су у Одеси муслиманске екстремисте који су припремали атентат на руског премијера и председничког кандидата Владимира Путина.[6] Да би решио проблем са конкуренцијом Запад је прво покушао да убије вожда који је започео са обновом Русије и евроазијским интеграцијама. Како наводи руски стручњак за геополитику Игор Панарин, Запад већ увелико чини све што може како би спречио евроазијске интеграције. Главни идеолог те стратегије је агент британске обавештајне службе МИ6 Збигњев Бжежински. Под његовим вођством су аналитичари Оксфордског и Јејлског универзитета, као и специјални Аналитички центар МИ6, који се налази 100 км од Лондона (где је управо био сачињен план помоћи изненадном нападу фашистичке Немачке на СССР 22. јуна 1941. године), израдили операцију „Циклон-3" о блокирању интеграционих процеса Евроазијске уније. Операција је почела у октобру 2011. године, одмах после појављивања поменутог чланка Владимира Путина у листу „Известија". У првој етапи опарације из Лондона у Москву је допутовао са „консултантима" Михаил Горбачов, како би брзо убацио некадашње своје кадрове из ЦК КПСС на низ кључних места у државним структурама као и у руководства водећих средстава јавног информисања. Путину су затим нуђене, одлично плаћене функције високо у „међународној заједници" само да одустане од кандидатуре за председника Русије. После неуспеха тих подухвата у Москву 14. јануара 2012. године долази нови амбасадор САД Мајкл Мекфол, чији задатак је и координација делатности америчке обавештајне службе са невладиним организацијама, „борцима за људска права" који за то добијају паре од САД и Велике Британије. Он је 17. јануара организовао сусрет са опозицијом ради анализе настале ситуације.[7] Лукава лисица је почела да се претвара у прождрљивог вука. Русија је због тога била принуђена да се брани од субверзивног деловања прозападних НВО и нових обојених револуција, па је у јулу 2012. године Дума усвојила закон по којем се невладине организације, које се баве политиком и финансирају из иностранства именују за „стране агенте".[8] Јасно је и због чега Запад не трпи конкуренцију и неће, како је навела Хилари Клинтон, дозволити стварање Евроазијског савеза. Евроазија је вишеструко моћнија и перспективнија од ЕУ и САД заједно. Више од тога, она је једина нада за човечанство које тоне у трулежу палог западног света. Пред евроазијским интеграцијама због енергетског богатства, природних ресурса и људског потенцијала - оне евроатлантске изгледају слабе и без перспективе. Овде треба узети у обзир податак да чак и америчка Сити група, наводи да ће Русија, Кина и Индија 2025. године имати најмоћније економије на свету[9], док поједини прозападни медији признају да руска војска полако, али сигурно постаје најмоћнија на свету.[10] Разлике између евроазијског и евроатлантског концепта су суштинске, неизбрисиве и огромне. Евроатлантски систем је систем поробљене Европе којом доминирају „таласократије" САД и Енглеска, системом војних база, терористичких ћелија, мафије и мреже финасијских институција које намећу народима и државана дужничко ропство, искоришћавајући њихова природна богатства. Оне су лукаво реализовале своју историјску шансу, подстрекивале међусобно уништење СССР-а и Немачке, као и слабљење Старог континента како би њиме потпуно овладале. Александар Дугин наводи да су  атлантисти - стратези Западне цивилизације и њихове марионете у другим деловима планете који теже томе да читав свет доведу под своју контролу, да читавом човечанству наметну западној цивилизацији својствене социјалне, економске и културне стереотипе. Атлантисти су градитељи „новог светског поретка" – устројства света какво никад раније није постојало, својственог апсолутној мањини становништва планете – западној елити која има за циљ смањење светске популације и увођење, тзв. „златне милијарде" којом ће као робовима господарити из својих земљских рајева.[11] Са друге стране Евроазијство је по А. Дугину светоназор, философија, геополитички пројекат, економска теорија, духовни покрет, језгро консолидовања широког спектра политичких снага.[12] Овим речима можемо још само да додамо чињеницу да Путинов Нови патриотизам Евроазијство одређује као заштитника традиционалних религија, и темељи га суштински на Православном систему вредности, што је услов без којег покрет не би могао да успе. Нпр. Николај Трубецкој у својим делима до детаља објашњава значај Православља као интегришућег фактора евроазијске империје - Русије. И српски народ ће морати да се определи којим ће путем да крене. Док САД и ЕУ комадају Србију, а њихов осиромашени уранијум и даље односи жртве међу грађанима, Русија отворено нуди Београду да буде четврти центар Евроазијског савеза! Како истиче проф. Игор Панарин, Евроазијски савез треба да има четири престонице – Санкт Петерсбург, Алма Ату, Кијев и Београд.[13] Посматрано из угла сакралне географије Москва остаје оно што је и била – Трећи Рим. Међутим, приближавањем ЕУ и НАТО, Србија се јасно сврстава на страну евроатлантског концепта који своје канџе усмерава према Русији и њеним богатствима. Квазиелита на власти већ 12 године намеће српском народу евроатлантски концепт и ставља га на исту страну са терористима, трговцима људских органа, наркомафијом, као и њиховим креаторима из САД и ЕУ. У том поретку Срби могу да буду само робови атлантизма и отпадници од своје историје и славних предака, најамна војска које ће учествовати у походу на Русију. Међутим као део Евроазијског савеза, Срби ће бити један од његових ослонаца, слободан, усправан народ који ће се борити раме уз раме са својом браћом против Империје зла. Света је дужност сваког Србина да ником и никад, не дозволи да нашу државу и народ окрене против братске Русије. Онај ко окреће Србе против Руса, ма каквим се лукавством служио, непријатељ је који завређује само презир. Сваки напад на Русе, је и напад на Србе, а када до тога дође сви ћемо бити у обавези да се боримо против заједничког непријатеља – До победе! [1]  http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:410682-Moskva-Americki-desant-na-Sovjetski-savez [2]  http://ruskarec.ru/articles/2012/12/09/rusija_nezadovoljna_radom_oebs-a_18641.html [3]  Известија 03.10.2011, В.В. Путин, Нови интеграциони пројекат за Евроазију је будућност која се сада рађа. [4]  http://www.enovosti.info/lat/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=29812&Evroazijski-savez-i-mesto-u-istoriji [5]  http://rt.com/politics/union-putin-integration-soviet-207/ [6]  http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:368050-Sprecen-atentat-na-Putina [7]  http://www.standard.rs/igor-panarin-poceo-je-ciklon-3-americko-britanski-plan-blokade-evroazijskih-integracija.html [8]  http://ruskarec.ru/articles/2012/07/13/nevladine_organizacije_postaju_strani_agenti_15747.html [9]  http://gdeinvestirati.com/makroekonomija/svet/10324-do-2025-najmocnije-ekonomije-sveta-bice-kina-indija-i-rusija [10]  http://www.blic.rs/Vesti/Svet/292154/Rusija-stvara-najjacu-ratnu-mornaricu-na-svetu [11]  А. Дугин, Део Програма Међународног евроазијског покрета, објављен у руском часопису „Геополитика" бр. 13. [12]  Исто. [13] http://www.diplomatija.com/sr/2750/news/dr-igor-panarin-interes-da-se-spase-ljudska-civilizacija-zahteva-tesni-savez-i-dejstva-dr%C5%BEavotvornih-lidera-rusije-i-sad/

http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/22/srbi-biraite-bihete-slobodan-narod-evroaziie-ili-roble-atlantista-u-eu.html

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: ДВОЈАЦ

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: ДВОЈАЦ

Да је кренуо свако на сваког и да овај сулуди рингишпил толико убрзава да ће осовина пући и све се откачити у три лепе ка небу, и да Србија догорева уз цику и лом, то више не налажу закони политике, већ закони физике.

Најпре су Вучић и Дачић – нови Миљеник Империје и Миљеник Рецидивист – међу собом заиграли ва банк за Врховог Миљеника Империје. У тој суманутој трци света за кога нема сутра, у спринту где се побеђује за прса ко ће Империји да понуди више, дотрчало се, много пре времена. Дотрчало се чак до договора о размени дипломатских представника Београда и Приштине, еуфемистички названих „официри за везу" иако за сада та ствар ни Империји није била оглаву. Наравно, питање је докле ће они ићи у тој бесмисленој трци, који ће се од њих први сетити да би могао и да призна Косово, и хоће ли онај други одговорити тако што ће се ставити на чело Шиптара и сам провести чишћење Срба са Севера, па да види овај други коме је он нашао да признаје Косово.

Потом је Вучић понизио Тому хапсећи Мишковића, док то исто са Дачићем не престаје отварајући истраге против његових људи да би се рекло како више нико ко је за последњих шест месеци прошао поред згаде СПС не иде на спавање, а да није спаковао торбицу са четкицом за зубе, топлим чарапама и нечим против затворских шуљева (Да се разумемо, тешко је ту оманути, јер ће се пре наћи невина у Улици фењера него невино оптужен у СПС, наравно под условом да буде оптужен.)

ОЛИМПИЈАДА У ДАВАЊУ Дачић, наравно, не престаје да бесни на Тому што га не брани од Вучића, уосталом сви виде ко је ту први почео. Тома потом понижава обојицу, лупивши на њихова грандиозна обећања око Косова своју платформу, поред које они не могу Империји да испоруче ни пола од оног што су обећали и ни десети део од оног колико су спремни. Истина, са таквом платформом, као што они Косово не могу да предају, тако ни Тома не може да га брани, док странци, запамтивши колико су им ова двојица обећали, сикћу на ту исту платформу, а Дачић их умирује, сада и он понижавајући Тому, како ништа ту „није свето писмо" и како ће он ипак дати и више, и брже, и уз песму.

Колико јуче, страховао је пристојан свет од тога да ће странци успети да владу ставе на колосек поред жутих, па да се с њима утркује у типичној српској распродаји „све за ништа", не слутећи да ни жути то више не прате и да их је, конкуришући један другом, двојац из владе оставио далеко иза себе. Наравно, оно што ни Дачић ни Вучић не могу да разумеју нити да виде са тог рингишпила који вози све брже врло је једноставна ствар: за четири месеца владавине Империја их је више потрошила него него што је потрошила Бориса за две године, а њега је баш трошила.

И тако ће Вучић, ако преживи сударе своје амбиције и обневиделости – што је код њега већ виђен притисак сто са двеста – за неки месец бити начисто с тим да његова борба против криминала и корупције код Срба ствара тренутну заљубљеност, али да ту нема љубави за њега. Дачић ће, опет, ако преживи сопствене изјаве и ако се већ наредних дана услед неке од њих под њим не отвори земља, ускоро морати да се суочи да су од његовог политичког кредибилитета остале само крпе и да је, бежећи целу деценију од новог Петог октобра, доспео у опасност да упадне у нешто много теже и смртоносније.

КАКВА КОРИСТ ОД ЊИХ Док се они утркују, пљујући се међу собом, гребући и претећи, похвале из иностранства греју их и запљускују. Код куће их хвале Весна Пешић, Вук Драшковић, Небојша Прокић, невладин сектор ћути и држи им палчеве, да им не малерише, још само да укапира колико их воли и Теофил Панчић. Медијска елита, која их је до јуче описивала као преједноставне облике политичког живота, одушевљена је њима двојицом, све жалећи што на време нису открили њихов таленат. Јер ово је прва власт у историји Срба која није терала медије да прате њихову политику, већ је с песмом преузела политику коју заступају ти исти медији. Притом, док двојац, на радост свег овог полусвета, обавља посао који пре њих није могао да обави нико јер никога још рингишпил није толико завртео, они не виде да иза аплауза те елите нема дивљења, већ само суспрегнутог презира, какав се показује само пред нижим врстама када нам докажу колико су спремне да учине да би личиле на нас, и када то раде толико савршено да све изгледа савршено,осим што само ми знамо да то неће постати никада.

И ту више политичка анализа не помаже, ко још може да се бави тиме шта њих двојица могу да ураде за Србију, када су толико мало спремни да ураде и за себе. Осим једног: ово што они раде то више није ни колонијална управа, већ њена карикатура, и ако је у Србији још остало некога ко може да види даље од вечерас, можда им и тај аплаудира јер, кад та осовина пукне, и тај рингишпил полети у небо..., ваљда ће тада наступити тај тренутак тишине када ће се моћи чути нека разумна реч и кад ће се положити нека цигља за нешто што до вечерас нити ће бити готово нити срушено.

Или на српском: ваљда је и тај двојац за нешто добар. Ја, истина, не видим за шта, али ми нешто каже да има неко ко и то види. Иначе свет не би имао смисла.

 

 http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-dvojac.html

 

Завртањ

Завртањ

Пошто је сва неозбиљност око питања Косова и Метохије показана, сада званична Србија тражи ентитет за Србе на северу

„Завртањ" је окренут... Како то обично бива проклети круг неправде-притиска-попуштања-фрустрације-лажи је пређен, сада је дошло време за понављање процеса. Пре годину дана Србија је, једина од држава које су учествовале у југословенским ратовима, испунила све услове Хашког трибунала, онда су уследили нови захтеви у вези са Косовом и Метохијом. Прошла влада их је срамотно извршавала али су у Берлину и Вашингтону приметили да то може орније и боље. Затегли су мало са кандидатуром за чланство у ЕУ и потпомогли опозицију на изборима. Нова влада није управљала Србијом ни стотину дана, а нашли смо се под новим и тежим притисцима. Хашки трибунал се коначно представио као део ратних напора против српског народа. Одмах после те отужне представе, добили смо „задатак" да успоставимо границу са независним Косовом. Садашња влада, уверена да нема опозицију на десници и рањивија на недостатак страних кредита, спремније извршава налоге. Постала је актуелна прича о српском ентитету на северу Косова.
Чујемо од министра Илића да су „други довели владу у теснац", вели још да је „Устав закомпликовао неке ствари око Космета"(!?)

Наравно ни новој влади није блиска замисао о демократској расправи у Народној скупштини о решењу за Косово и Метохију. Пре пет година званична истраживања, које је поручило Министарство за Косово и Метохију, показивала су да је већина грађана за историјски споразум са Албанцима и поделу покрајине. Али тада су актуелне парламентарне странке имале друга посла: требало је једни друге да изварају и добију изборе. Надали су се да ће моћи да одлажу решење и да ће неког другог да снађе одговорност за решење статуса. Владу и опозицију није много брига што је скупштина донела десетине резолуција, декларација, закона, чак и један Устав, који се противе сваком од решења која су данас у оптицају (укључујући ентитет и поделу). Сви су они томе кумовали и сада имају образа да придикују како је прекасно за споразум. Пошто је сва неозбиљност око овог питања показана, сада званична Србија тражи ентитет за Србе на северу. Афере и медијска борба против корупције прикривају пуно и безусловно признање независног Косова. Ипак, нико од наших посланика и министара не размишља о томе да се спрема и следећи завртањ. Прво ћемо помагати укидање Републике Српске (циљ је да она постоји колико и суверенитет државе Србије на независном Косову). Србију, која је јемац Дејтонског споразума, уцењиваће кредитима и наравно осамостаљивањем АП Војводине.

Наша јавност можда није приметила, али прва чарка у новој борби за опстанак српске државе на северу наше земље је недавно завршена.
Уставни суд је рекао своје о деловима Статута АПВ, на изборима су по ко зна који пут смрвљене аутономашке странке, изгубиле су поново Нови Сад, прескупа кампања за стварање војвођанске нације завршила се потпуним дебаклом. Мала удружења грађана и огранци појединих странака показали су се утицајнијим од партија, невладиних организација, читавих установа аутономије, пребогатих фондација из САД и ЕУ. Мада, треба рећи, ово је била само припрема. Пут је јасан. После више од деценије припреме, након неминовне поделе у ДС-у, биће створена некаква „Демократска партија Војводине", која ће уз помоћ новца из иностранства, злоупотребљавајући буџет и установе АПВ, полако стећи потпуну власт на северу. Затим ће припадност покрету за отцепљење и војвођанској нацији бити услов за државно запослење, бесплатно школовање у иностранству, укратко припадност елити... Сваки демократски одговор биће ометан финансирањем или макар медијским подстицањем недемократских и екстремних политичких снага српског народа. Пут ка независности биће спор, али сигуран колико је сигурно да је СР Немачка моћнија од Републике Србије. Ако из Београда наставе да избегавају суочавање с процесом, ако сами не диктирају „дневни ред" догађаја, не спрече злоупотребу оправданог незадовољства тако што ће створити регионе у Срему, Банату и Бачкој и преместити главни град Србије у Нови Сад... исход ће бити предвидив и лош.

Буџет АПВ представља добар пример. Он износи око 628,3 милиона евра!
Као, то је мало: иако државни буџет финансира школство, војску, полицију... Па буџет независне Босне и Херцеговине је једва 25 одсто виши (а финансира војску, део полиције итд). Пошто у Новом Саду минијатурна и исувише утицајна војвођанерска мањина често спомиње европске (можда хрватске) узоре, ето им Истре. Жупанија нема аутономију. Буџет јој је 15 пута мањи од војвођанског (у поређењу са бројем становника, површином и животним стандардом за 75 одсто нижи) а она учествује у хрватској привреди у већој мери него Каталонија у шпанској.

Чедомир Антић

Напредни клуб


објављено: 20.12.2012.

http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Zavrtanj.sr.html

Pravo u centar | 20/12/2012 12:20

Svaka cast na ovom clanku! Svakom ko ne zivi u utopistickim iluzijama o "evropi" je jasno da ce se razlaganje nase drzave nastaviti.
Nazalost, mnogi to ne vide ili ne zanima. Ali pitanje svih pitanja je> kako spreciti ove procese koje g. Antic lepo opisuje? Nazalost, ni on sam nije dao odgovor na ovo pitanje. Dao je dijagnozu, ali nije preporucio lekove da se popravi stanje. To je veliki problem, jer mnogi nacionalno svesni ljudi, zabrinuti za sudbinu svoje zemlje uocavaju lose stanje i predvidjaju sta ce se desiti, ali malo ko jasno i odlucno sme da kaze da je ovaj i ovakav "put u srecnu porodicu evropskih naroda" put u provaliju i da je neophodno da glavu okrenemo i na drugu stranu, ka Istoku. Ako treba i ruske baze da se prave po Srbiji, neka se prave. Za Zapad cemo doveka biti "mali Rusi" na Balkanu i ne treba ocekivati nista prijateljski sa njihove strane.
Tako da ako treba da privezemo nas mali camac za veliki brod neka bude to ruski brod. Jer ovako tonemo sigurno.

Mića Smederevac | 20/12/2012 15:25

Za desetak godana kada se Amerika potpuno zaglavi i ratove koje vodi i koje namerava da vodi,a Rusija još više ojača,mi ćemo ući u GEOGRAFSKU EVROPU t.j. u Evropu bez Amerike ali sa Rusijom.Zato sa Kosovom ne žuriti,pregovarati da bi smo bili u igri,a Vojvodinu zauzdati kao što je u tekstu rečeno.

Jaka ličnost | 20/12/2012 15:50

Nama trebaju jake ličnosti. Ne autokrate, već ljudi od struke i integriteta, koji često ne menjaju stav. Mi i dalje pitamo za mišljenje ljude koji su 90-tih hteli da seku ruke. Danas im je Brisel nova Sveta Gora. Evo npr. ministar nije znao za značaj mirovnih misija, ali ga je vlast prosvetlila. Retki su ljudi kao Antić, Koštunica... Proverene demokrate kojima čast i znanje ne dozvoljavaju da se toliko pogube ili unize.

Djordje Konjikovic | 20/12/2012 16:50

Steta sto G. Antic nije dao nijedan predlog za resavanje navedenih problema, nijednu ideju, nijedan licni stav

Dragana Lazarevic | 20/12/2012 17:49

Dragi G. Anticu, sve shto ste napisali potpuno je istinito i, nazalost, neizbezno u datom istorijskom trenutku. Vrlo chesto sam u prilici da iznosim slichne stavove u Britaniji. Za to imam i podrshku Vasheg nekadashnjeg mentora, Dr J.R. Whittam-a, kome povremeno prevodim tekstove iz "Politike." I on se slaze sa Vashim mishljenjem i pridruzuje se pozdravima koje Vam upucujem.

petar nemec | 20/12/2012 17:52

Besprekoran rezime naše stvarnosti i svodjene problema u surovu istinu koju političari izbegavaju radi svog rejtinga. Ali kao i do sada na kraju će "film snimljen po scenariju Amerike i Evrope" a Rusi će biti kao i obično samo gledaoci.Pa dokle tako "za jednog ubijenog Nemca ubijeno 1oo Srba"....Trebalo nas je biti na pragu 21.veka oko 2o miliona a nas ima oko 7 miliona sa tendencijom nestajanja...Država Srbija najlepša na svetu sa narodom čiste duše, trpi tortutu svojih vladara već stotinama godina.Shvatite jednom da pravila igre odredjuju najbogatiji a time i najjači i nadjite već jednom mesta ovoj maloj državi dužine 6oo km. i širine 4oo km. za stolom ostalog sveta.Dokle da skupljamo mrvice ispod stola...Sramota.....Od Stefana Nemanje do Tome Nikolića je užasno dugačak period i zaista je došlo vreme da Srbija bude država jednom i zauvek sa jasnim granicama i srećnim narodom...Bili kakvi ustupci danas, budućnost će pokazati da su oni bili mali u odnosu na živote naše dece ...

IZ DIPLOMATSKOG UGLA .....REGIONALIZACIJA

IZ DIPLOMATSKOG UGLA

 

REGIONALIZACIJA

 

Kalendar Dubrovnika iz 1897, u izdanju i nakladi Srpske dubrovačke štamparije A. Pasarića, sadrži podatke iz popisa po jeziku u Dubrovniku i okolini.

Podaci su sledeći: srpski 5.823 stanovnika, talijanski 677, slovenski 19, ruski 0, češki 48, poljski 6, njemački 263 i mađarski 384. Na Gruž-Lapadu: srpski, 1.028; talijanski 26; slovenski 0; ruski 2; češki 0; poljski 0; njemački 22 i mađarski 0. U Brgatu Gornjem: srpski, 222, ostalih nema, a u Brgatu Donjem: srpski, 230, ostalih nema. Zatim srpski: u Grbavcu 195, u Martinovićima 207, u Makošama 254, u Buićima 235, u Petrači 186, u Čelopecima 211, u Čibači 251, u Brašini, 284, u Zavrelju 253, u Solinama 132, itd, a ostalih jezika nema. Niti ijednog Hrvata. I tako dalje do zadnjeg zaseoka. Dakle, region je bio srpski. Prava pravcata srpska republika Dubrovnik. Danas bi se reklo „srpski region Dubrovnik".

Na prostorima bivše Jugoslavije vrši se pritisak samo na Srbiju da se regionalizuje. Ta regionalizacija ima svoje trabante u Vojvodini i u Raškoj, a vrhovni srpski trabant je Mlađan Dinkić. On je pokušavao, nasuprot srpskim nacionalnim interesima, kao neki austrijski gaulajter, da izminira gasni projekat „Južni tok" u korist austrijskih firmi, čime bi se spriječila Srbija da postane regionalna energetska sila i ojača svoj politički i geostrateški značaj.

Trabantsko poimanje regionalizacije, koju guraju lokalne vođe da bi bile nekakvi predsjednici, nema veze sa regionima u EU. Dovoljno je pročitati bilo koji statut evropskih regiona, čak i onih sa specijalnim statusom, pa vidjeti da tu nema ni slovca od državnosti i nikakve mogućnosti da se građani tih zemalja međusobno zakrve koristeći ustav kao osnovu za nasilnu secesiju. Međutim, Mlađanova regionalizacija je težnja ka Brozovoj republikanizaciji sprovedenoj Ustavom iz 1974, koji je dao pravni osnov za secesiju republika. Briselska regionalizacija je našla u Dinkiću trojanskog konja za austrougarske i neoosmanske (iza turskog neoosmanizma stoje NATO i SAD) republike Vojvodinu, Sandžak, Šumadiju, kao sredstvo da se dokrajči Srbija. Zanimljivo je da u toj regionalizaciji niko ne govori o tri prirodna regiona Vojvodine: Sremu, Banatu i Bačkoj čime bi se Čankova pohlepa svela na razumniju mjeru. Ali, za novu tamnicu naroda, Austrougarsku maskiranu u „međunarodna zajednica" ili EU, jednostavnije je oteti Srbiji cijelu Vojvodinu odjednom, nego se mučiti s njena tri djela pojedinačno.

Sredinom 19. vijeka prostor Hrvatske vodio se, u dokumentima crno-žute monarhije kao Dalmacija, Slavonija i Hrvatska, a stanovnici su imenovani kao Dalmatinci, Slavonci i Hrvati. Međutim, niko iz Brisela ne tjera Zagreb da se regionalizuje na Dalmaciju, Istru, Slavoniju, Hrvatsku, Baranju i Republiku Dubrovnik. Niko ne tjera Crnu Goru da se regionalizuje na Brda, Kotor, Primorje, Republiku Herceg Novi, Malesiju i Vasojeviće. Niko ne govori dalmatinskim, slavonskim ili istarskim jezikom. Niko ne tjera Tačijevu narkonakazu da se regionalizuje na Metohiju i Kosovo. Valjda, zato što su svi oni što su prihvatili, svi osim Srba, da budu evroatlantsko roblje.
Ćute junačine. Ili smrad!

Ako iko još vjeruje da EU ima bilo kakve dobre namjere prema Srbima, onda je on ili budala ili pripada toj mašineriji. Ako iko još vjeruje da se podjelom Srbije na regionalne republike stvaraju bolji uslovi za život, onda nama nikada neće biti bolje. Sjetimo se Badinterove komisije koja je proglasila republičke granice za državne, da bi uništila, ne Jugoslaviju, već Srbiju.
Ko to hoće još srpske krvi i srpskih zemalja?

Piše: Dragan Mraović

 

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2012-12-20&clanak=360276&naslov=REGIONALIZACIJA

Да ли је „ентитет за север“ друго име за капитулацију Србије?

Да ли је „ентитет за север" друго име за капитулацију Србије?

Вести | 19.12.2012 | 01:14

ИАКО НЕОБЈАВЉЕНА - ДРЖАВНА ПЛАТФОРМА ЗА КИМ ВЕЋ ИЗАЗИВА ПОДОЗРЕЊА И ПОДЕЛЕ          БЕОГРАДСКИ дневни лист Вечерње новости објавио је да ће главна ствар у државној платформи за Косово и Метохију бити - обезбеђивање суштинске аутономије северу покрајине унутар Косова* које Србија не признаје и неће признати.        Дакле: статус ентитета. Нешто слично статусу Републике Српске.        Ово, наравно, подразумева да би Косово* функционисало као независна држава, једино без признања Београда. Ово, дакако, значи да би Хашим Тачи и његова НАТО-држава имали свед осим формалног признања Србије…        Шта овим нова власт нуди Србији? Да ли је због овога уопште вредело правити и чекати „платформу за КиМ"?        Не мирише ли ово превише на план „Ахтисари плус", само нешто нашминкан?        Није ли ово реална капитулација у свету којим се влада преко „меке силе"? Марко ЈАКШИЋ, посланик у Народној скупштини Србије Није се Николић мучио да напише платформу него да преведе захтеве „квинте" Преваром нам се нуди ентитет - да нам центар више не буде у Београду него у Приштини и да преко ноћи постанемо друга држава. То је суштина приче о платформи и нико ништа не подмеће Томиславу Николићу, јер је он све ово прихватио још онда кад је разбио СРС        ПЛАТФОРМА коју ће власт предочити као „државну" - дело је земаља Квинте - САД, Немачке, Француске и Велике Британије и Италије. То је и план Бориса Тадића од четири тачке, или у преводу - Ахтисаријев план.        Неко то зове државном платформом за КиМ, а неко „Ахтисари плус" - где се „плу"с односи на аутономију севера КиМ.        Дакле, Николић се није мучио да напише платформу него да је преведе.        Поруке платформе су: „Adio Србијо", „Forza Косово".        Преваром нам се нуди ентитет - да нам центар више не буде у Београду него у Приштини и да преко ноћи постанемо друга држава. То је суштина приче о платформи и нико ништа не подмеће Томиславу Николићу, јер је он све ово прихватио још онда кад је разбио СРС. Бранко ПАВЛОВИЋ, Иницијатива за нормалну Србију Имамо издајничку власт, на нама је да бранимо и устав и Србију Већ 2014. ће уследити узимање земље у Војводини на име дугова. Потом и узимање обала Дунава по истом сценарију        ПРИЗНАВАЊЕ Харадинајеве и Тачијеве сецесије Косова и Метохије је увод у потпуно уништење Србије.        Власт ће 2013. године - по сваку цену и подстицана од истих страних налогодаваца - ићи на промену Устава. Затим ће у 2014. уследити узимање земље у Војводини на име дугова. Потом и узимање обала Дунава по истом сценарију.        Тако унакажена Србија ће се даље цепати - Прешево, Рашка. На крају на ред долази Република Српска. Без Србије, Српска не могу да се избори са непријатељима, а неког генерала Готовину ће САД и Немачка већ наћи саме.        Зато је одбрана Устава истовремено и одбрана Косова и Метохије, Војводине, Рашке и Републике Српске.        Пред нама је борба на више фронтова: за развој националне државе Србије, оштро противљење промени Устава и одлучно „не" уласку у Европску унију. И, наравно - никад граница са Косовом и Метохијом!        Имамо издајничку власт. Стога је на нама да одбранимо Србију. Душан ЈАЊИЋ, Нова социјал-демократија Бојим се да је неко решио да обори Николића, Вучића и Дачића Неће Николић одлучивати о Косову, него Москва и то захваљујући Тадићу и Коштуници. Путин ће продати Косово кад му буде одговарало… Факти: Ако је Косово, како кажете изгубљено и припада Албанцима и западним интересима и то толико да Србија и Срби могу да добију само мрвице, па шта то онда Путин има да прода?! Зашто би Запад куповао нешто што, како тврдите, већ има? Јањић: Не, да вам кажем... Србија може да коригује границу само ако уђе у НАТО, а то Путин неће. Неће Путин директно мењати Косово за Грузију, него ће мењати право Србије да уђе у НАТО за одустајање НАТО од Грузије. Факти: Како би то Србија вратила Косово ако би ушла у НАТО? Јањић: Не би вратила Косово него државни утицај!        НОВОСТИ су већ лансирале и Хонг Конг, и Јужни Тирол, и „Немце у Белгији".        Очигледно се враћају ружној традицији повезаној са објављивањем Меморандума САНУ... Од тог првобитног „злочина" не могу да побегну.        У тренутку кад Николић има проблем да дефинише платформу, а држава да издржи преговоре, Новости пишу о моделу Републике Српске и тако директно окрећу међународну заједницу против Николића и ставаљују га под унакрсну ватру великих сила. Али, нећу да спекулишем којој великој сили не одговара да ови разговори успеју и за интересе којих кругова у Србији раде Новости.        Шта ће писати у платформи, није ни важно - ако се усваја општим консензусом. Тада је само важно оно што је рекао Дачић: не везујте ми ноге и руке. А општи консензус је шећерна водица која може да се маже на ране, али преко ње се никада није дошло до историјског документа. Уосталом, овде има историјских догађаја који се могу догодити. Јер, Србија је још од Коштунице, од блокирања преговора 2006, ушла у канал из ког се не може изаћи и који води потписивању споразума о нормализацији односа, па ће врло мало ће моћи да се добије за Србе на северу и мало за Србију.        Николићу замерам што није рекао да су Тадић и Коштуница, Самарџић и други који не силазе са ТВ - изгубили у преговорима са Ахтисаријем. Онда су у помоћ позвали Русију која нам је учинила медвеђу услугу и заблокирала преговоре. Да будем у потпуности искрен: неће Николић одлучивати о Косову, него Москва и то захваљујући Тадићу и Коштуници. Путин ће продати Косово кад му буде одговарало…        Факти: Ако је Косово, како кажете изгубљено и припада Албанцима и западним интересима и то толико да Србија и Срби могу да добију само мрвице, па шта то онда Путин има да прода?! Зашто би Запад куповао нешто што, како тврдите, већ има?        Јањић: Не, да вам кажем...Србија може да коригује границу само ако уђе у НАТО, а то Путин неће. Неће Путин директно мењати Косово за Грузију, него ће мењати право Србије да уђе у НАТО за одустајање НАТО од Грузије.        Факти: Како би то Србија вратила Косово ако би ушла у НАТО?        Јањић: Не би вратила Косово него државни утицај! Могла би да разговара слободније о корекцији граница и да тражи аутономију не само за север Косова него и персоналну аутономију за Србе где год да живе. Преко НАТО би контролисала безбедоносну ситуацију... Сада је искључена из питања шта ће бити са рудницима, енергетиком... Ни Николић ни Дачић неће да изађу са овим, али су са тим проблемом суочени, а Новости гурају прст у око и Русима и Американцима.        Која је последица? У случају Меморандума, доведен је Милошевић. Сада се бојим да је неко решио да обори Николића, Вучића и Дачића. Крстимир ПАНТИЋ, председник општине Косовска Митровица Тражимо аутономију према Приштини коју Албанци добију према Београду        ПРЕДСЕДНИК Србије нас још није звао да нам представи платформу, али морамо да кажемо да је за нас прихватљиво свако решење које уважава Устав Републике Србије и Резолуцију 1244.        Онолики степен аутономије колики Албанци добију у односу на Београд, толики ћемо ми захтевати у односу на Приштину. Ништа више и ништа мање од тога за Србе са севера покрајине није прихватљиво.        Иначе, очекујемо да ћемо видети платформу до краја године и да ћемо тада моћи и да се изјаснимо о њој. Џон БОСНИЋ, канадски новинар и консултант српског порекла Грешка је сваки корак ка независном Косову, грешка је и аутономија под заставом УЧК Не треба улазити у било коју причу о аутономији северног дела покрајине, јер је питање - какав ће бити статус целог Косова и Метохије        АКО је аутономија план за север, шта је план за други део Косова и Метохије?        Северни део КиМ већ има више него аутономију, више него независност у односу на криминални остатак. Зато не треба улазити у било коју причу о аутономији северног дела покрајине, јер је овде питање - какав ће бити статус целог Косова и Метохије.        Ако они мисле да добију независност преко убијања Срба, а да нама дају тамо неку аутономију - онда питам: ко би овде волео да живи под заставом УЧК?        Са аутономијом или без ње, ако сте под заставом УЧК - исто вам је!        Грешка је сваки корак ка независном Косову! Момир КАСАЛОВИЋ, заменик председника општине Косовска Митровица Изгледа да је власт решила да у издаји КиМ иде до краја     Аутономија у оквиру Косова гарантује једино да Срба више бити неће! Ми се са тиме мирити нећемо! Не знамо зашто наша власт жури са решавањем питања статуса јер се прилике у свету мењају и требало би замрзнути конфликт уместо да јуримо у неку ЕУ у коју никада нећемо ући!        НИСАМ видео платформу, али ово што се наговештава показује да је власт решила да у издаји Косова иде до краја.        Нуди нам се ентитет у независном Косову! А свако решење које подразумева независност Косова је неприхватљиво!        Нашој власти стално указујемо да смо рођени као Срби, да то хоћемо да останемо и да нећемо да постајемо косовари! Али, ово што се дешава са севером јасан је знак да следи признање.        Ми се са тиме мирити нећемо! Не знамо зашто наша власт жури са решавањем питања статуса јер се прилике у свету мењају и требало би замрзнути конфликт уместо да јуримо у неку ЕУ у коју никада нећемо ући!        Шта ћемо успети да урадимо - показаће време, али са овом судбином се нећемо помирити, јер аутономија у оквиру Косова гарантује једино да Срба више бити неће! Драгиша МИЛОВИЋ, председник општине Звечан Таквих идеја је било и кад смо ишли код Тадића…        ДОГОВОР је био: кад платформа буде спремна - да са њом буду упознати представници Срба који живе на КиМ. И северно и јужно од Ибра.        Нас још нико није звао и не знам каква је платформа, али идеја сличних овима било је и кад смо ишли код Тадића. Знате оне његове 4 и 6 тачака, па статус севера као Српска у БиХ... Али, од Николића то још нисмо чули. Слободан САМАРЏИЋ, шеф посланичке групе ДСС у Народној скупштини О платформи - тек кад је видим        ШТАМПА пише шта пише и не могу да знам који су јој извори. А на медијском нивоу је најопасније спекулисати о документу који нико није видео. Документ не могу да оцењујем док га не видим, али морам да кажем да се не ствара добра клима тиме што се стално иде око платформе, а никако „у платформу".        А то што је Николић прво причао са амбасадорима и са њима коментарисао документ - то нема пуно везе са платформом, него са стилом рада власти.        После састанка у вили „Бокељка" пласиране су приче о јединству око платформе и решавања косовског питања, али ми у ДСС ћемо коментарисати дела и платформу, а не речи. Имамо доста дела, па их јавно излажемо критици. А речи о јединству, братству и не знам чему - то је потпуно секундарно.        Диана Милошевић http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/da-li-je-entitet-za-sever-drugo-ime-za-kapitulaciju-srbije

 

Србија: чувајте се данајских дарова

Србија: чувајте се данајских дарова

Ана ФИЛИМОНОВА | 18.12.2012 | 00:01

Аутор концепције "Новог светског поретка" Жак Атали утврдио је да ће у будућности бити формиране нове генерације "добитника" и "губитника" које ће настати у процесу сламања нација и националних држава. Однос између "победника" и "поражених" ће бити заснован на основу успостављања апсолутне и бруталне власти над читавим људским друштвом, од стране тајних центара моћи. Технологија политичке власти треба да буде изграђена на једноставном моделу. Као образац те власти може нам послужити Хазарски каганат (VII - X век после Христа), чији се легитимни владар користио свим благодатима царске личности, али реално није управљао државом. То су за њега радили други. Када би народни гнев због "неправилне владавине" достигао врхунац, њега су приносили на жртву – ритуално би га убили због очишћења света од скверни, а уместо њега на трон су уздизали новог легитимног владара.[1] Разлика се огледа у томе што у савременом свету слично ритуално убиство није неопходно. Међутим, то је само спољна фасада модела управљања. Унутрашње полуге по Аталију, само и искључиво су економски мотивисане (духовне и моралне аспекте он категорички одбацује). За верзију Аталијеве мондијалистичке политике, која разматра само "економску реалност", уопште није важно какав народ ће живети на одређеној територији - важне су једино стратешке рудне резерве. За њихово освајање Атали предлаже концентрично реструктуирање сваког региона у свету: учвршћивањем или стварањем нових "важних" центара, који ће око себе ујединити "неважне", мање развијене области. Погрешно би било мислити да је после завршетка локалних ратова Балкан доспео на периферију светске политике. Напротив. На његовом примеру сада се пробају не мање важни, него и веома опасни модели, којима се утиче и управља унутрашњим процесима. Тако су Ж. Атали, З. Бжежински, Џ. Сорош и други идеолози глобализма, не једном указали на неопходност замене демократије господарењем елите – владајуће групације. У суштини се ради о диктатури "управљача" која се спроводи уз помоћ моћне "димне завесе", демагогије и популизма у контролисаним медијима. Њихов "начин деловања" предвиђа максималну усредсређеност свих организационих ресурса у рукама малог броја лидера. Тада се за реализацију конкретних циљева у регионима са стратешки важним и изузетно богатим природним ресурсима, користи моћ државе. У Србији је етапа обезбеђења стабилности и поузданости "управљачког система" успешно завршена. Формиран је практично јединствен корпус владајуће политичке елите (као и опозиције на "резервном положају") орјентисане на процесе евроатлантских интеграција (процес ступања у ЕУ је неодвојив од директне или посредне сарадње са НАТО), који исходе из позиције "политичког реализма" (који подразумева ћутљиво признање независности Косова). У складу са споразумима постигнутим у Бриселу, административни прелаз на Јарињу практично функционише у режиму државне границе Србије са Косовом. Упркос званичним гаранцијама Београда, косовска царинска служба убира таксе и дажбине за робу намењену северу покрајине. То јест, косовска царина функционише без икаквог ограничења свог пуномоћја. А 12. децембра је предузет моћан одвлачећи маневар – ухапшен је М. Мишковић власник приватне компаније "Делта". Почела је истрага рада актуелних министара "који се налазе на Мишковићевом списку".[2] На тај начин су се у фокусу друге етапе нашли и учесници владајуће коалиције. Могуће је да ће се уз помоћ "борбе против корупције" поставити задатак њеног распада и формирања нове владе. Или "стопирања" уцењивања првог ешалона, како би они показали "већу кооперативност" по питању Космета. Ако говоримо професионалним језиком специјалних служби – немогуће је заврбовати човека који нема основа за врбовање… Тако се, на овај или онај начин, читава вертикала власти консолидује у процес евроинтеграција и обезбеђује се максимална контрола на српско-косовској магистрали опште контроле управљања балканским процесима. Истински смисао усмереног деловања сличних "управљачких група", у складу са логиком њиховог формирања, јесте политика националног самоуништења. Пошто јавни и тајни центри моћи Запада на циничан начин поздрављају само то што доноси корист њима самима, тада се и према пројавама њиховог одушевљења треба односити крајње опрезно. Тако је 15. децембра британски "Еconomist" публиковао веома индикативан чланак, који представља недвосмислену посланицу западним политичарима: однос према српским властима треба променити на кардиналан начин. Основна теза је – нова српска власт се показала потпуно другачијом од очекивања Запада. Када је Томислав Николић, који је до 2008. године био члан "екстремистичке националистичке партије која је сејала мржњу", постао председник, а Ивица Дачић премијер "националисти су били усхићени, либерали разочарани, а Руси задовољни". Сви су очекивали да ће нова власт предузети напоре директно супротне тешком раду претходне владе у смеру североатлантског приближавања НАТО пакту. Међутим, представници нове власти учинили су неочекиване ствари. Томислав Николић је 9. децембра упалио свећу у беогардској синагоги на јеврејски празник Ханука; гостима, међу којима је био и муслимански верски вођа он се обратио "са похвалним речима пуним толеранције". "Economist" са задовољством констатује: ради се о појави нове политичке личности! Наглашава се да Николић очигледно побеђује у поређењу са Тадићем, пошто "Николић ужива у улози човека који понекад стави озбиљну примедбу, али не прети". Ништа мање ласкавих карактеристика није отишло на адресу Ивице Дачића: "бивши аташе за штампу Слободана Милошевића, неочекивано је спреман за сарадњу". Примећује се да је преговарачки процес који је започет у марту 2011. године, подигнут са техничког на политички ниво и развија се "неочекивано добро" – 10. децембра је отворен пролаз на пограничним КПП. То је "разбеснело" националисте и СПЦ. Али је господин Дачић "доста храбро" рекао Србима да је Косово изгубљено и да треба само тражити начине за постизање споразума, који ће обезбедити будућност српској мањини на Космету.[3] Све у духу уобичајене западне пропаганде, чије су тврдње далеко од стварности колико небо од земље. Теза о обезбеђењу права српској мањини у "Републици Косово", подсећа на последње конвулзије пред неизбежно падање у таму. Ради се о томе да Приштина не предвиђа постојање српске мањине на "албанској територији", ни на југу, ни на северу. Шиптарске власти на Космету су – пројект Запада, у коме се негују и подржавају криминогени фактори ("пси рата" ОВК – Тачи, Харадинај, Чеку – као владајући тријумвират). Задржати сараднике тријумвирата да не чине насиље над Србима, практично је немогућа мисија. На југу, они су се практично већ изборили са проблемом повратка избеглица. Као и увек, уз помоћ претњи и насиља. Од оних Срба који су били протерани са територије Космета (њих је, само по званичним подацима, више од 250 000), вратило се отприлике 10%. Но, тамо их је сачекала незавидна улога – нема никаквих гаранција за имовинска права, а перспективе да се нађе запослење равне су нули. Систематски напади Албанаца који су мотивисани националном мржњом, пљачке и спаљивање кућа – представљају уобичајене појаве са којима се сусрећу Срби. Убиство породице Јефтић у Талиновцу – представља најочигледнији пример како се Приштина односи према онима који се покушавају вратити својим духовним светињама и огњиштима предака. Колико је било примера повратка српских избеглица на Космет, које су морале поново да беже због криминогених околности. Срби и дан данас настављају са продајом своје имовине. Међународне организације – КФОР, НАТО, УНМИК, ЕУЛЕКС – само доприносе учвршћењу етничких и имовинских промена, које су се десиле као последица војне интервенције НАТО на СРЈ. Срби јужно од Ибра су обесправљени и немоћни, немогуће је зауставити процес асимилације. "Министар у влади Косова по питању избеглица" Р. Томић, примећује да "ако северу покрајине српске власти још и удељују неку пажњу, то се 100 000 Срба јужно од Ибра, у овом тренутку осећа потпуно одбаченим".[4] Са наше тачке гледишта, више је него вероватно да ће решавањем "проблема севера" покрајине на начин који ће задовољити услове Запада - судбина северњака, исто као и јужњака, у потпуности зависити од милости тријумвирата Чеку, Харадинај, Тачи. Таква рачуница ни једном здравомислећем човеку не може пасти на памет. Задатак ће бити решен на следећи начин – предео богат рудним богатствима, "биће очишћен од Срба". Што ће омогућити "процват" новог "Балканског центра" – Приштине, која ће контролисати регион и њеном натовском муницијом преузимати контролу над економским објектима. Истовремено док Запад покровитељски тапше по раменима представнике нове владајуће коалиције, српска јавност је препуна незадовољства – да ли је народ дужан да трпи бесконачна понижења и уништење српског народа који живи на Космету? Мишљење је већине да Србији желе да одузму све што поседује. Осим тога, западни политички технолози више него добро знају да Србија за Русију, без имало претеривања, има изузетан значај. Због тога, без обзира на све – да ли ће Србија приступити ЕУ или неће – Запад ће се са Србијом обрачунати као са руским савезником. У вези са тим, ради одстрањења толико очигледне асиметричности у узајамним дејствима Србије са Западом, поред успешне економске и тек започете војно-техничке сарадње са Русијом, "као ваздух" је потребна активизација и координација напора на спровођењу активног и плодотворног политичког дијалога на свим нивоима – од друштвених организација, до парламентарних и међународних организација. Иницијатори могу бити и руске и српске организације. Времена за губљење више нема, перспективе трансформације Србије у Београдски пашалук више су него очигледне. Асиметрични процеси у духу мондијалистичке геополитичке доктрине, заправо блокирају развој земаља Балканског региона и лишавају их могућности развоја, спречавајући истинско елиминисање садашњих изазова и претњи и успостављање праведних односа и стабилности у региону. [1]  http://www.konspektov.net/question/1416004  [2]  http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/278008/Vuciceve-istrage-mogu-da-sruse-Vladu-  [3]  http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/277586/Ekonomist-Nova-srpska-Vlada-je-sjajna-Dacic-priznao-da-je-Kosovo-izgubljeno [4]  http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/278012/Ne-smeju-nam-uzeti-za-zlo-sto-smo-se-ukljucili-u-kosovske-institucije http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/18/srbiia-chuvaite-se-danaiskih-darova.html