Bataković: Realpolitika pobedila evropske vrednosti

 

Briselski sporazum predviđa zajednicu opština u nezavisnom Kosovu i poražavajuće je loš za Srbiju.

Nije se ni dovoljno pregovaralo, ni dovoljno tražilo za srpsku zajednicu. Prihvaćena su rešenja kako bi se privremeno umirila srpska strahovanja, a već iscrpljena i moralno pokolebana srpska javnost sada se svom energijom, putem medijske halabuke, obmanjuje da se radi o epohalnom sporazumu, kojim je dobijen maksimum, ocenjuje direktor Balkanološkog instituta SANU, istoričar i ambasador Dušan T. Bataković.

"Ova otužna farsa pokazuje da žrtvovanjem kosovskih Srba, čini se po prethodnim dogovorima, aktuelna srpska administracija otplaćuje podršku za dolazak na vlast, a Albancima, kao na tanjiru, prepušta čitavo Kosovo", rekao je on u intervjuu za Danas.

Bataković je dodao da proklamovani ciljevi o multietničkom Kosovu, demokratiji i ljudskim pravima, kao i da o drugim evropskim vrednostima, nisu ispunjeni, "već je očigledno da su izigrani i da se njima prikrivaju velikoalbanski ciljevi".

"Zašto, Kosovo, kao navodno multuetnička 'država', brine o Albancima u Preševu i s kakvim pravom se pita o njihovom položaju? To je velikoalbanska politika, kamuflirana opštim multikulturnim i demokratskim floskulama. Ugrožena je, razumljivo, i Crna Gora samo je, čini se, pitanje vremena kad će se istaći zahtevi za teritorijalnu autonomiju tamošnjih Albanaca. Moja upozorenja o velikoalbanskoj strategiji inače uredno, čak doslovno, potvrđuje albanski premijer Salji Beriša. Na Zapadu se na takve stavove ne gleda baš s velikim negodovanjem", rekao je Bataković.

Bataković je kazao da prikrivanje prave situacije na Kosovu i Metohiji u zvaničnim izveštajima Ujedinjenih nacija o navodnom napretku ne može da sakrije činjenicu da je osim Srba i većina drugog nealbanskog stanovništva diskriminisana i da služe samo kao etnografski dekor u kosovskim institucijama.

"'Novu kosovsku realnost' pre bih nazvao 'novom albanskom realnošću', jer je prilagođena potrebama samo jedne nacionalne zajednice - albanske. Kao neumitni ishod rata prihvaćeni su rezultati posleratnog etničkog čišćenja Srba, kao konstitutivnog naroda i 'nelojalnih manjina' kakvi su Romi i Goranci. Posle 14 godina u statusu raseljenih lica u ostatku Srbije živi oko 60 odsto kosovsko-metohijskih Srba, više od 60 odsto Roma - mnogi radije žive kao raseljena lica na srpskom severu, nego na albanskom jugu Mitrovice, gde su im u ratu spaljene kuće, kao i 70 procenata Goranaca", kaže Bataković.

On dodaje da je najveći broj Crnogoraca iz pokrajine i dalje u izgnaničkom statusu.

"To je velika pobeda realpolitike, ali i potpuni neuspeh svih evropskih vrednosti, ljudskih i drugih osveštanih prava na koje se međunarodna zajednica poziva i u čije ime se pokreću vojne intervencije bez odobrenja UN. Kada se tome doda zastrašujući bilans spaljenih kuća, silom zauzetih stanova i druge imovine nekako uvek u korist kosovskih Albanaca, koji se još uvek meri desetinama hiljada jedinica, ukazuje se slika jednog, pravno i moralno gledano, potpunog poraza civilizacije. Svima je poznato, ali se to uspešno prikriva, da je od oko 170 spaljenih i teško oštećenih crkava obnovljeno tek nekoliko, a da najveće srpske manastire sa liste svetske baštine još štite strane trupe iz sastava Kfora. Na evropskom tlu spomenike kulture, koji nisu samo baština Evrope nego i čitavog sveta, strane trupe moraju da štite od neprijateljskog okruženja i to samo zato što pripadaju 'pogrešnoj' kulturi, tačnije progonjenom i obespravljenom srpskom narodu", dodaje on.

Na pitanje da li je Srbija učinila sve što je mogla na medijskom, naučnom i diplomatskom planu da upozna međunarodnu javnost sa uzrocima sukoba na KiM i događajima tokom UN protektorata, Bataković kaže da nije, dodajući da je razlog za to što su se na vlasti smenjivale, uglavnom u ideološki nesrodnim koalicijama, političke stranke s često oprečnim pogledima na rešavanje kosovskog pitanja.

"Usaglašavanje je uvek bilo najteže, a nespremnost da se ozbiljnije ulaže u lobiranje i širu medijsku kampanju, skoro uvek podređeno neposrednim političkim potrebama. Da nisam poslednjih godina samoinicijativno objavio dve knjige na stranim jezicima, ne bi ni bilo literature o KiM iz Srbije koja uzima u obzir naša gledišta, relevantnu arhivsku građu i prateću naučnu argumentaciju", dodao je on.

"Nasleđena situacija posle Miloševićeve vojne kapitulacije u Kumanovu, kada je sprovedena strašna obmana - srpska vojska je pevajući zauvek napuštala KiM u ime 'pobede' uokvirene Rezolucijom SB UN 1244, nije ostavljala mnogo manevarskog prostora. Uređenje statusa diskriminisane srpske zajednice bilo je, stoga, preduslov svakog drugog dogovora", rekao je Bataković.

izvor: Danas

• dušan bataković /
• kosovo

http://www.novimagazin.rs/vesti/batakovic-realpolitika-pobedila-evropske-vrednosti

НОРМАЛИЗАЦИЈА ИЗДАЈЕ

 

НОРМАЛИЗАЦИЈА ИЗДАЈЕ

Слободан Антонић

понедељак, 03. јун 2013.
Они мисле да су главни посао већ одрадили. Да је остало још само да нормализују издају, и да ће онда све бити готово. Хоће ли?
* * *
Обрадовало их је што је бриселска капитулација неочекивано добро прошла. Медији њихових колонијалних патрона, као и медији које су сами створили (или су их просто преузели), лагали су, скретали пажњу и умиривали публику. Њихови интелектуални плаћеници ("маснокопитари")
растрчали су се по телевизијама да још мало блебећу о "смислу за реалност" и "патриотском вазалству деспота Стефана Лазаревића". Њихови обожаваоци из Друге Србије, пошто их прогласише херојима, и пошто су публици још једном објаснили да "у демократији нема издаје", објавише коначни улазак у "доба постнационализма". Њихови плаћеници и/или (уцењени) сарадници у оно мало опозиционих странака што их је преостало, успешно су саботирали сваки покушај обједињавања отпора, изолујући и клевећући истинске патриоте ("усијане главе!", "жуте кртице!").
Коначно, када на главни протестни митинг није изашло милион људи, када није изашло ни сто хиљада, и када је у паметнијем и поштенијем делу јавности спласнуо чак и онај првобитни бес због бриселске капитулације, они су с олакшањем протрљали руке. Кључни корак у издаји
је направљен. Преостало им је још само да своју свињарију нормализују, а преостале критичаре ућуткају, и - готово!
* * *
Али, није готово. Јер, не може бити готово.
Прво, знате како се каже: "кад је бачва начета, из ње пије сваки враг". Када су Чехословачкој, Минхенским споразумом (1938), откинули Судете, то је био тек почетак распарчавања. Одмах су Пољаци отргли Тешинску област, па су Мађари узели јужне делове Словачке и
Закарпатија, па су после само пар месеци Мађари безобразно дошли и по остатак Закарпатија, да би на крају Немци рекли Јозефу Тиси да прогласи "независност" остатка Словачке, а Емилу Хахи наредили да их "замоли" да остатак Чешке ставе под немачки "протекторат".
Дакле, са силеџијом и његовим хијенама нема споразума. Нема "полу-капитулације". Када једном дозволите да вам откину комад државе, са вашим државним суверенитетом је свршено. Ускоро ће хијене и главни силеџија да дођу по још. Зато издаји нема краја. Када једном издате, нисте завршили - тек почињете.
Отуда нема и не може бити нормализације издаје. Издају можете до миле воље да затрпавате и борбом против корупције, и ЕУ-датумима, и "новим инвестицијама". Но, онда ће вам се јавити ваш патрон и ви ћете поново морати да пристанете на неки минхенски или бриселски споразум. А ваша
затрпана издаја ће искочити још већа, и још гнуснија.
Друго, пошто су ваши гласачи "губитници транзиције", бес тих преварених и опљачканих људи могли сте сасвим лепо да нахраните хапшењем тајкун-симбола. Зато су вам ти јадни људи и зажмурили на косовску издају. Али, када је прошло дејство руске инјекције од 500 милиона долара, вама се буџет почео распадати. И сада, опет морате да тражите паре од западних лихвара (пошто добро знате да су "приступни фондови" бајка за бираче). А ваши банкари ће вам онда тражити кресање пензија, отпуштање "вишка запослених" и смањење "трошкова" за здравство и просвету. Пошто тако још више истањите новчанике обичног света, смањиће се потражња, па ће и предузећа која нешто производе запасти у шкрипац. Тада вашим "губитницима транзиције" више неће бити довољно што је Мишковић у затвору. Када не буду могли да нахране децу, сетиће се и Косова. Сетиће се онога пред чиме су пре жмурили – ваше издаје. Па када сви ти људи буду изашли на улице, више неће викати само "хлеба, хлеба". Сетиће се Косова и повикати - "издајници"!

Треће, данас само пар људи - који виде мало даље од осталих, који се не боје уцене, а срамота их је да ћуте - сме јавно да каже да су потписници бриселске капитулације издајници. Али, тако неће остати заувек. Јер, иако неизговорено, већ сад то се зна. И већ сад то сви знају. Чак и када се каже - главни издајник - зна се ко је то. Зна се да то није ни жовијални премијер, ни лисичасти председник. Није то, наравно, ни претходни, велики, жути лидер, па ни овај нови, мали. (Јер, да би неко издао, он мора претходно бити наш. А ова двојица суштински то никад нису били. Зато они могу бити само капитуланти).

Да, то за издају, тога су сви свесни, и они доле, и они горе. Само им сада свима одговара да ту реч не помињу. Али, реч је присутна, као дух се повлачи по ходницима наших министарстава, по аулама наших универзитета, по чекаоницама наших болница, ено је где са нама седи пред самопослугама, где се крије иза слова наших књига, ено је где се сама исписује у нашим СМС порукама... Та реч-дух толико је присутна да је управо зато толико силно терају од себе. Зато и вичу на нас - "Екстремисти!", "Десничари!" - јер желе њу да одагнају. Зато и измишљају умирујуће мантре ("У демократији нема издаје") - јер не желе више њу да сусрећу.
* * *
Па чак и он зна да га та реч неће оставити на миру - ма шта да му кажу његови другосрбијански пајташи, његови медијски чанколизи и његова квази-национална ("маснокопитарска") интелигенција. Отуда му нервоза и напетост, отуда и долазе његове, на први поглед необичне речи у вези са Косовом - да се не боји ако на крају испадне да је за све он крив. И те како се боји. Као некадашњи српски националиста, он одлично зна шта чини. Јер, можете ли да замислите његовог претходника у супер-моћи - оног великог, жутог - да се тако презнаја и увија? Наравно да не. Он је, као аутентичан "европејац", о издаји имао само магловити појам, а и веровао је у оно што ради. А збиља и није урадио тако страшну ствар као што је бриселска продаја севернокосовских Срба. Али, овај зна шта је учинио. Зато је тако бесан, нервозан и осветољубив.

Старо је правило да сваком треба оставити "златни мост", да се може, пре него што оде предалеко, вратити са пута пропасти. И неће проћи много, а сви ти чауши и чанколисци који са толико усрдности табанају око његових ногу, схватиће да се провалија ближи. Почеће да се осврћу ка мосту и да ноћу беже из колоне, да би нам већ сутрадан причали како су "одувек знали с ким имају посла", и како су "само желели да виде колико далеко он може да оде". А он може врло далеко - и због своје интелигенције, и због своје марљивости, а и због своје гордости.

Па, чак и он ће, ако икада реши да се врати, бити добродошао. Али, што се даље оде на том путу, све се теже враћа. На крају, чак ни пад у провалију не може бити другачији до бедан. Нема великог издајника. Моја генерација је одрастала на стриповима "Никад робом", у којима је главни негативни јунак био "издајник Миладин" - једна карактерна и естетска мизерија од човека. Бојим се да наш данашњи главни колаборациониста неће остати запамћен ни као деспот Стефан Лазаревић (што би желео да буде), ни као Вук Бранковић (чиме му његови некадашњи
радикални другови прете), него ће пре остати запамћен као "издајник Миладин".
* * *
Они, дакле, мисле да су главни посао већ одрадили, да је остало још само да "нормализују издају" и да ће онда све бити готово. Али, нема нормализације издаје. Има само смешних Миладина.

(НСПМ)

__._,_.___ http://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/normalizacija-izdaje.html

KOSTA ČAVOŠKI: NIJE POGAŽEN SAMO USTAV SRBIJE VEĆ SVE ŠTO SU NAŠI PRECI ČINILI OD 1912.

nedelja, 02 jun 2013 00:22 

Tači ne dopušta ono što nalaže Ustav njegove zemlje, a vlasti naše države ne dopuštaju sebi ono što im Ustavn ne dopušta

Fond Slobodan Jovanović je 30. maja 2013. godine na Kolarčevom narodnom univerzitetu održao tribinu pod nazivom „Briselski sporazum pred Ustavnim sudom“. Na tribini je govorio akademik prof. dr Kosta Čavoški.

Govoreći o neustavnosti Briselskog sporazuma akademik Čavoški je najpre naveo da su sve njegove „pogodnosti“ za Srbe na Kosovu i Metohiji svedene na obećanja o izvršnim ovlašćenjima.

„Tači ne dopušta ono što nalaže Ustav njegove zemlje, a vlasti naše države ne dopuštaju sebi ono što im Ustavn ne dopušta“.

Čavoški je posebno naglasio da je potpisivanje Briselskog sporazuma ukidanje poslednjih ostataka državnosti i prema tome akt veleizdaje, izrazivši nadu da će aktere stići neumitna pravda.

Supstancijalne mane Briselskog sporazuma

Čavoški je naglasio da su jedan tekst Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine inicijalima parafirali predsenik Vlade R. Srbije – Ivica Dačić i visoka predstavnica za spoljnu bezbednost i politiku EU – Ketrin Ešton. Na osnovu toga stvara se utisak da se radi o međunarodnom ugovoru sa EU, pošto je u tom dokumentu izbegnuto naznačenje Vlade „Kosova“, a u dokumentu koji je dostavljen Skupštini Srbije se navode samo „privremene institucije samouprave u Prištini“.

Prema Briselskom sporazumu, građani Srbije sa Kosova i Metohije će postati državljani „Kosova“. Ovim Sporazumom Srbija treba da postane prva država koja se dobrovoljno odrekla građana zbog ulaska u EU i to pod odložnim uslovom.

Akt je zaključen u izobičajenoj bilateralnoj formi. Tekst akta je sačinjen na engleskom jeziku u dva vida. Jedan s potpisima Eštonove i Dačića, a drugi s potpisima Eštonove i Tačija. Slični primeri se mogu naći u evropskoj diplomatskoj praksi XIX veka i vezani su za zaključenje realnih unija država.

Forma ovog dokumenta ukazuje na prikrivanje zvaničnih strana ugovornica – da se ne primeti kako se radi o ravnopravnim subjektima Međunarodnog prava. Akt Briselskog sporazuma se u Skupštini Srbije pojavio u formi izveštaja. Čavoški je podsetio da je prema našem Ustavnom pravu druga strana nepostojeća ugovorna strana, jer „Kosovo“ nema pravnog subjektiviteta, pa se radi o ugovoru sa nepostojećim ustavno-pravnim subjektom.

Naredna mana je neobjavljenost Sporazuma – nije objavljen ni u Službenom listu R. Srbije, a izbegnuta je i međunarodna forma zaključenja ugovora.

Pored toga, Briselski sporazum sadrži pojmove nepoznate Ustavu R. Srbije, kao što su „merodavno pravo Kosova“ i „zakoni Kosova“. Mimo Ustava R. Srbije, Sporazum rešava problematiku nadležnosti opštinskih vlasti i policije na Kosovu i Metohiji i uređenja sudova, o čemu govori u okviru „zakona Kosova“, umesto u okviru zakona Republike Srbije.

Izdvajanje Kosova i Metohije iz ustavnog poretka Srbije

Briselski sporazum predstavlja izdvajanje Kosova i Metohije iz ustavnog poretka Republike Srbije, zaključio je dr Čavoški, citirajući tekst preambule Ustava R. Srbije. On je podsetio da deo teksta preambule ulazi u tekst zakletve predsednika Srbije.

Ustav Srbije predviđa dve autonomne pokrajine u sastavu Srbije. “Odricanjem od Kosova i Metohije nije pogažen samo Ustav Srbije, već i sve ono što su naši preci činili od 1912. godine do danas”. Briselskim sporazumom se vrši prisiljavanje državljana Srbije na Kosovu i Metohiji da prihvate državljanstvo druge države.

Mane plana implementacije Briselskog sporazuma

Čavoški je podsetio da je 26. maja 2013. godine Vlada Srbije prihvatila Plan implementacije Briselskog sporazuma. Dačić je u ovom dokumentu parafirao da je tekst dokumenata Briselskog sporazuma originalan. Ovo je izvršeno na aktu kojeg su parafirala sva tri učesnika Sporazuma (Dačić, Eštonova i Tači). Po sadržaju, radi se o sprovodbenom ugovoru koji se odnosi na ranije zaključeni Briselski sporazum i sadrži rokove za njegovo izvršenje.

Formalne mane plana implementacije sastoje se, pre svega, u tome što se radi o formi dokumenta nepoznatoj našem Ustavu – nije donet u formi ustavnog zakona, zakona, niti podzakonskog akta. Vlada ga je prihvatila pukom odlukom. Pema tome, radi se o pravno nepostojećem aktu. Čavoški je naglasio da bi i pored ovih bitnih nedostataka forme Ustavni sud morao da obrati pažnju na njega. Iako se radi o pravno nepostojećem aktu, ovaj akt je pravno obavezujući po svojoj sadržini. Stoga Ustavni sud ne bi mogao da se oglasi nenadležnim, već bi morao odmah da plan proglasi neustavnim, zbog mana njegove forme.

Sadržinske mane plana su brojne. Čavoški je napomenuo da plan govori o „Asocijaciji zajednice“, koja nije dopušena po našem pravom poretku, i predviđa izbore za ovu „asocijaciju“ po „kosovskom zakonu“, iako je izbore moguće organizovati jedino po zakonu Srbije. Plan predviđa i ukidanje svih bezbednosnih službi Srbije na „Kosovu“. Ovo se odnosi i na one policijske službe koje izdaju lične karte, pasoše, saobraćajne i vozačke dozvole. Plan govori o budućem zapošljavanju pripadnika ovih službi u službu unutrašnjih poslova „Kosova“, iako se radi o službenicima R. Srbije, čiji radni odnos je zaštićen republičkim propisima. Plan takođe predviđa i ukidanje pravosudnih ustanova Srbije na Kosovu i Metohiju i osnivanje sudova mimo zakona Srbije, pri čemu, takođe mimo zakona Srbije, predviđa „reflektovanje nacionalnog sastava“ stanovništva.

Planom je predviđen rok u kome se moraju sprovesti i opštinski izbori.

Predviđena je i obaveza da do kraja maja Srbi omoguće pregled finansiranja ustanova na Kosovu i Metohiji.  „Transparentnost finansiranja“ u stvari ima cilj da se sredstva preusmere na neku kosovsku banku, kako bi se i na ovaj način izvršilo odvajanje ustanova i građana Kosova i Metohije od Srbije.

Planom se predviđa obaveznost dejstva ranijih sporazuma koji su zaključeni u doba Borisa Tadića (o slobodi kretanja, diplomama, registrima, zemljišnim knjigama…) – radi se o ugovorima čije pitanje ustavnosti je ranije pokrenuto pred Ustavnim sudom R. Srbije.

Nevidljive garancije SAD i NATO

Čavoški se posebno osvrnuo na Vučićevu izjavu, datu Srbima prilikom njegove posete Kosovu i Metohiji, o tome kako ima pisane garancije da NATO neće intervenisati protiv njih na severu Pokrajine. Međutim, Vučić te garancije nije nikada pokazao javnosti, pa ni Srbima sa Kosova i Metohije.

Pošto se očigledno može govoriti samo o usmenim garancijama, Čavoški je podsetio na jemstva NATO-a i SAD od početka devedesetih godina do danas. Naveo je koliko su SAD i NATO „poštovale“ plan Sajrusa Vensa za Republiku Srpsku Krajinu iz 1991. godine, a kasnije usmena jemstva Slobodanu Miloševiću i Radovanu Karadžiću o izuzeću od krivičnog gonjenja Haškog tribunala koja su ovima dali Ričard Holbruk i Madlen Olbrajt. Čavoški je javno dao savet Vučiću da i „jemstva“ Andreasa Foga Rasmusena tumači u svetlu ove istorije diplomatskih prevara.

Celo predavanje profesora Čavoškog možete pogledati OVDE

Izvor Fond Slobodan Jovanović, 31. 05. 2013.