Патријарх Иринеј је данас позвао Србе да изађу на изборе које организују нелегалне шиптарске структуре на окупираним територијама. Иринеј се на овај начин придружио Хашиму Тачију, Атифете Јахјаги, Томиславу Николићу, Александру Вучићу, Александру Вулину, Ивици Дачићу, Миловану Дрецуну и бриселским апаратчицима у сламању Србије на Космету. Патријарх Иринеј се на овај начин одрекао Србије на Космету и препоручио Србима на окупираним територијама да се интегришу у структуре које су им свакога дана раде о глави. Заиста идилично: Хашим Тачи, Ивица Дачић и Иринеј заједничким снагама раде против Срба на Космету. Наше питање гласи: за кога ради Иринеј – Хашима Тачија, Ивицу Дачића или за српски народ? Милан Дамјанац (Фото: Десна мисао) Милан Дамјанац Нико не каже да је ситуација на Космету једноставна, нити да је лако схватити проблеме Срба који тамо још увек живе и делити им лекције. Међутим, сами Срби са Космета најбоље знају опасности и дилеме са којима се суочавају, и најбоље осећају шта јесте и шта није исправно, пошто се сваки избор директно односи на њих, њихове породице и њихове животе. Недвосмислена жеља косметских Срба да остану део државе Србије, као и државног врха Србије да им то не дозволи је произвело парадоксалну ситуацију да једна држава која не признаје другу државу позива своје грађане да изађу на изборе те, такве, државе, сепаратистичке творевине коју успут не признаје. Уместо да Српска православна Црква подржи свој страдални народ на Космету тиме што ће апеловати на народ у остатку Србије и на српску власт, она учествује у овом обмањивању јавности и несрећних косметских Срба којих су се одрекле све српске институције и које их третирају, чини ми се, чак и горе него што су третирале народ у Републици Српској Крајини. Српски патријарх и српска Црква овиме показују колико су се заиста променили након смрти патријарха Павла и колико јесу или нису заиста српска институција на коју се Срби могу ослонити. Тај парадокс да српски патријарх позива Србе који немају чак ни право на слободно кретање и живот, да учествују на изборима туђе државе, а не своје, а да при том нису отишли са својих имања и огњишта, ту уснили, и пробудили се у другој држави представља морални и национални суноврат СПЦ од које ће се она тешко опоравити. Нарушен углед Цркве ће имати озбиљне последице и по идентитет Срба али и по саму Цркву. За крај, ваља цитирати речи Патријарха Павла на исту тему изречених пре пар година: „Подсећам вас успут и на то да су косовско-метохијски Албанци до пре само неколико година, притом живећи у неупоредиво бољим условима него њихови српски суседи данас, не само одбијали да учествују на изборима него и бојкотовали све органе власти, читав државно-правни поредак. Па ипак, њих нико није уцењивао, а на њихове политичке вође нико није вршио притисак. Поређење и закључци намећу се сами…". Небојша Малић Небојша Малић, „Сиви Соко" Народ каже, „не пада снег да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг." А Свето Писмо вели да ће се људи познати по делима као биљке по плодовима (Мат. 7:16-20). Позивање на учешће у лажним изборима лажне државе српских мучитеља и убица је траг у снегу и плод зла дрвета. Свако ко то учини, без обзира на којој функцији, тиме се огрешио не само о Српство, већ и о Бога Правде којем пева српска химна. Весна Веизовић Весна Веизовић Тешко земљи која не зна коме мање да верује, црквеном поглавару или политичком владару. А ми смо управо до тога дошли. Међутим, политикантима се у Србији одавно више ништа не верује, али је зато бар у цркву народ имао „колко – толко" поверења. Данас се нажалост потврдило све оно на шта су нас уверавали још за живота Патријарха српског господина Павла, а то је да ће са њим нестати и православље из званичних оквира СПЦ и да се екуменизам кроз материјално увукао у све поре цркве. Овом изјавом Патријарх Иринеј је себе ставио у исти кош са домаћим издајницима са политичке сцене у Србији, дајући тако још дубљи легитимитет шиптарским изборима, и придружио се свити рушитеља Устава. За кога год да ради, јасно је да је његов рад не доноси добро српском народу који се увек ослањао на Божију помоћ, и овај потез је минирање духовног ослонца који је сада више него икада потребан. Зато је врло важно да се раздвоји духовност од материјалног и да се кроз једног човека, у овом случају патријарха србског не тражи Божија воља, јер ми нисмо римокатолици да имамо свог божијег изасланика на земљи већ православци који Бога носимо у себи. Бог је све и свја, а патријарху србском нека служи на част издаја србског народа, вере и одрицање од духовне колевке, Косова и Метохије. Бранко Жујовић Бранко Жујовић: Ако је Синод питао Вучића, онда ништа… Сви хорски сада можемо да проспемо жуч и искритикујемо патријарха, али то нашу ствар неће учинити бољом. Напротив, искалићемо беспотребан бес на врх леденог брега и поново потврдити властиту немоћ да га заобиђемо. Очигледно је да је од смрти патријарха Павла криза ауторитета присутна у Српској православној цркви. Јерархија је остала без одговора на кључне изазове. Она, уместо да остане духовни предводник народа који окрепљује, постаје организација која се ту и тамо изјашањава о политичким питањима. Појам савременог не проналази у унапређењу мисионарства и односа са верницима, него у политичким процесима глобализације. Али, да видимо какви смо ми. Срби се не суочавају само са наметнутим проблемом Косова и Метохије, него и са питањима општег морала, кризе породице, чедоморстава и одумирања становништва, криминала, сиромаштва, наркоманије, корупције, војне инфериорности и апатије. Пре него што посегнемо за неком тежом речју када је патријарх у питању, сетимо се да смо нација која сваких десетак година у Београду, централној Србији и у Војводини, због чедоморстава, изгуби цело једно Косово људи, са све Метохијом. Шта су за такву наопаку, вулгарно прозападњачку Србију Православна црква, ћирилица, патријарх Иринеј и тамо неки избори? Рећи ћу вам: мало мање од ништа. Патријарх би требало први да зна, а ја сам последњи који на то треба да га подсети, да је његов јавни позив уједно и благослов. Због те чињенице, Његова Светост није смела да позове Србе на изборе. Избори у Варшавском гету за време Другог светског рата имали би више смисла, него предстојећи избори на којима Срби треба да озваниче статус мета, управо припадност етнички очишћеном, криминализованом „Косову". Жртве Вршавског гета, наиме, нико није позивао да потврде оправданост и радост живљења у таквим условима. Проблем је што данас већина Срба, не лажимо се, сматра да је све то у реду, само ако су патријарх и Синод за све већ питали Александра Вучића, а овај ЕУ. Патријарх је тамо где је, то је што је, не љутимо се на њега и опростимо му овај позив. Нисмо ми у просеку ништа бољи. Драгослав Павков Драгослав Павков Патријарх Иринеј не ради ни за кога од поменутих већ – за себе и своје благоутробије. Црквени великодостојници наравно, имају право на своје мишљење, као и право да га саопште. Међутим, ако је њихов став у колизији са националним интересом, а чисто сумњам да је давање легитимитета Тачијевим „изборима" у интересу Срба и Србије – паметније би им било да држе језик за зубима. Свестан сам да су времена тешка, да слуге божије више нису у прилици да бирају аудиторијум коме се обраћају и од кога очекују корист… Међутим, питање суверенитета над Косовом и Метохијом је толико озбиљно да стављање на страну непријатеља никаква свештеничка одежда не може прикрити. Дакле попе, кандило и кадионицу у шаке и моли се Свевишњем да Србе на Космету не задеси судбина сународника из РСК. А ако баш мораш да се угледаш на своје нове најбоље пријатеље (католике) – угледај се на Степинца; он је и под комунистима остао уз свој народ и своја уверења, док се због свештеника сличних теби – твом народу данас смеје цео свет… http://www.vaseljenska.com/politika/za-koga-radi-patrijarh-irinej/ |
