Koga briga za srpske žrtve

Koga briga za srpske žrtve

Objavljeno u: Region, Vijesti

27 Januar, 2015 Utorak u 11:45

Ustavni sud Republike Hrvatske odlukom od 12. januara 2015. ukinuo je presudu Vrhovnog suda Republike Hrvatske od 2. juna 2010. u predmetu „Glavaš i dr." te predmet vratio tom sudu na ponovni postupak. Ova odluka je u celom regionu izazvala veoma veliku medijsku pažnju, skoro kao i hapšenje Branimira Glavaša u oktobru 2005., ikone „hrvatskog svetog domovinskog rata", dugogodišnjeg ratnog i poratnog gospodara života i smrti u istočnoj Slavoniji, osnivača HDZ, generala i Tuđmanovog bliskog saradnika.

 

Tim više što je uhapšen i suđen u vreme dok je ta stranka bila na vlasti i što je pobegao iz države koju je tako zdušno gradio na krvi nedužnih srpskih civila. Tako se na Glavašu potvrdila ona poznata fraza da je revolucija „krmača koja jede svoj okot".
Samo dan pre objave ove odluke, održani su predsednički izbori u Hrvatskoj, što joj je dalo i jednu intrigantnu notu. Bilo je izvesno da je odluka od 186 stranica već ranije napisana i da se čekalo sa njenom objavom kako ne bi uticala na izbore.
Međutim, ona je, po mom mišljenju, itekako uticala na njih. Naime, da je objavljena pre izbora uveren sam da bi Kolinda izgubila izbore upravo zbog toga što je stranka čiji je bila kanditat hapsila i osudila Glavaša, što joj je veliki minus kod njegovih pristalica i van Hrvatske, kojih nije malo.
Krivični postupak koji je prethodio ovom ustavnosudskom postupku vođen je protiv Glavaša i još pet zločinaca (Gorana Getoš Magdić, Ivica Krnjak, Dino Kontić, Tihomir Valentić i Zdravko Dragić) zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Reč je o dva događaja, koji uključuju nezakonita pritvaranja, mučenja i ubistva civila, pretežno srpske nacionalnosti, od sredine jula do kraja decembra 1991. u Osijeku.
Prva grupa događaja, kolokvijalnog naziva „Garaža", koji potiče od mesta stradavanja Čedomira Vučkovića (nateran da popije kiselinu iz akumulatora) i preživelog Nikole Vasića, obuhvata zbivanja u julu i avgustu 1991.
Druga grupa događaja, kolokvijalnog naziva „Selotejp", nazvan po tome što su žrtvama (Branko Lovrić, Milutin Kutlić, Svetislav Vukajlović, Bogdan Počuča, Alija Šabanović, NN ženska osoba i preživeli Radoslav Ratković) usta i ruke, pre nego što si upucani i gurnuti u reku Dravu, bile oblepljene ljepljivom trakom smeđe boje, obuhvata zbivanja u novembru i decembru 1991.
Svi pomenuti zločinci, ujedno i podnosioci ustavnih tužbi, optuženi su za počinjenje krivičnih dela u vezi s tim događajima, pri čemu je Glavaš jedini među njima optužen i osuđen na osam godina zatvora za obe grupe događaja i samo po komandnoj odgovornosti, a ostali za drugu grupu događaja kao neposredni počinioci i osuđeni na kazne zatvora od tri i po do sedam godina zatvora.
Po ukidnoj odluci US, VS je dužan obrazložiti svoje stavove o primjeni Dopunskog protokola II. uz Ženevske konvencije o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba i na događaje poslije 8. oktobra 1991. te o drugim pravnim pitanjima u vezi s karakterom oružanog sukoba na području RH prije i poslije tog datuma, kao i ocijeniti postoje li povrede nekoliko prava optuženih u smislu Konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.
Ova odluka je mnogo više politička nego pravna, što proizilazi iz njenog obrazloženja u kojem se, između ostalog, navodi: „U ovom se ustavnosudskom predmetu otvorilo više bitnih ustavnopravnih pitanja, među kojima i takva koja su se u praksi Ustavnog suda postavila prvi put, a koja su ocenjena presudnima za pravilno vrednovanje karaktera celokupnog ustavnog i državnopravnog temelja Republike Hrvatske."
S obzirom da je US ukinuo drugostepenu presudu, na snazi je ostala prvostepena nepravosnažna presuda Županijskog suda u Zagrebu, što znači da će VS, kao drugostepeni, ponovo odlučivati po žalbama stranaka na prvostepenu presudu, s tim da će sada morati uvažavati i naloge US. I Sud BiH, po čijoj presudi Glavaš i izdržava kaznu u toj državi, staviće (stavio je) van snage tu svoju raniju presudu, koja se i temeljila na pravosnažnoj, a sad ukinutoj presudi VS, što automatski povlači i puštanje na slobodu.
Nekoliko dana po objavljivanju odluke US, zagrebački županijski sud raspisao je poternicu za Glavašem, s obzirom na to da mu je kao prvostepeni sud izrekao kaznu od 10 godina i da je istražni zatvor obavezan za kaznu preko pet godina.
Pošto US uopšte nije ulazio u meritum krivnje optuženih, očekujem da će VS ponovo potvrditi činjenična utvrđenja prvostepenog suda po pitanju zločina nad srpskim civilima i ponovo ih osuditi uz eventualno smanjenje kazne iz prvostepene presude upravo Glavašu (ostali zločinci su odavno na slobodi), uzimajući mu kao novu olakšavajuću okolnost duži protek vremena od počinjenog dela.
Potpuno je izvesno da predmetna odluka ne ide u prilog pravdi za žrtve jer ih je sigurno uznemirila i onespokojila. Ali koga briga za srpske žrtve.
(Večernje novosti)

 

's invitation is awaiting your response

would like to connect on LinkedIn. How would you like to respond? Confirm you know You received an invitation to connect. LinkedIn will use your email address to make suggestions to our members in features like People You May Know. Unsubscribe If you need assistance or have questions, please contact LinkedIn Customer Service.

U Hrvatskoj buja fašizam

U Hrvatskoj buja fašizam

Objavljeno u: Region, Vijesti

25 Januar, 2015 Nedjelja u 10:53

Penzionisani profesor Univerziteta u Zagrebu Svetozar Livada tvrdi da fašizam u Hrvatskoj nikada nije poražen i da su Srbi u toj zemlji i sada, kao i za vrijeme Drugog svjetskog rata, građani drugog reda čiji se identitet zatire na svakom koraku.

 

"U EU se prećutno podržava antiduh civilizacije koja se iznova javlja u Hrvatskoj. Kada poslanik u Evropskom parlamntu Ruža Tomašić govori da u Hrvatskoj treba ukinuti nacionalne manjine, to ne izaziva nikakvo reagovanje iz Brisela", rekao je Livada.

On je za današnji "Pres RS" ocijenio da je pobjeda Kolinde Grabar-Kitarović, na izborima za predsjednika Hrvatske dokaz da u toj zemlji ponovo dolazi do buđenja najcrnje ideologije u istoriji čovječanstva.

Livada je istakao da hrvatski fašizam spada u najgore fašizme u istoriji i da je, zapravo, klerofašizam.

"Klerofašizam je posebno efiksan, jer je etnički princip satiranja drugog naroda unosan. Hrvati su oteli Srbima 60.000 stanova, a pripadnicima tog naroda koji žive na selu opljačkali su i uzeli kompletnu imovinu – kuće, zemlju, privredne objekte, stočni fond i to je planski urađeno", zaključio je Livada.

 

I'd like to add you to my professional network on LinkedIn

Miroslav Antić would like to stay in touch on LinkedIn. Miroslav Antić Nuclear Operator at Ontario Power Generation Ontario, Canada Hi mika123., I'd like to add you to my professional network on LinkedIn. - Miroslav Confirm that you know Miroslav You received an invitation to connect. LinkedIn will use your email address to make suggestions to our members in features like People You May Know. Unsubscribe This email was intended for mika123. srpski. Learn why we included this. If you need assistance or have questions, please contact LinkedIn Customer Service.

ЏОН ПИЛЏЕР..........ИСТОРИЈА ГЕНОЦИДА ЗА КОЈЕ ЈЕ ОДГОВОРАН ЗАПАД

ОД ПОЛА ПОТА ДО ИДИС: ИСТОРИЈА ГЕНОЦИДА ЗА КОЈЕ ЈЕ ОДГОВОРАН ЗАПАД

 

 

ЏОН ПИЛЏЕР

Проливена крв ће почети да се суши тек пошто „ми сами" препознамо ратне злочинце у сопственом окружењу

Преносећи наређења председника Ричарда Никсона у вези са „масовним" бомбардовањем Камбоџе 1969, Хенри Кисинџер је изговорио и ово: „Све што лети (нека се обруши) на све што мрда". И, док Барак Обама, пошто му је додељена Нобелова награда за мир, потпаљује свој седми рат против муслиманског света, данашња оркестрирана хистерија и лажи чине да се просто са носталгијом присећамо ове убиствено искрене Кисинџерове изјаве.

Будући да сам и сâм био сведок људских последица ваздухопловног дивљања – укључујући обезглављене жртве и деловима њихових тела искићено околно дрвеће и пољане – ни најмање ме не изненађује овакво поновљено непоштовање историјског памћења. Очигледан пример тога је успон на власт Пола Пота и његових Црвених Кмера, које је имало пуно великих сличности са успоном данашње Исламске државе у Ираку и Сирији (ИДИС). И они су такође били немилосрдни средњевековни крволоци, зачети као мала и сасвим безначајна секта. И они су, такође, били производ апокалипсе „made in America", само тог пута у Индокини.

Према казивању самог Пол Пота, његов покрет се састојао од „мање од 5.000 слабо наоружаних герилаца са неубедљивим стратегијом, тактиком, лојалношћу и вођством". А, кад су Никсонови и Кисинџерови Б52 бомбардери покренути као део „Операције мèни" (Operation Menu), тадашњи врхунски демон Запада није могао да поверује колика га је срећа одједном задесила.

Американци су у периоду од 1969. до 1973. на руралне делове Камбоџе сручили експлозива у количини еквивалентној за пет бомби бачених на Хирошиму. Читава села би сравнили са земљом, једно за другим, па би се потом вратили да новим бомбама заспу исте те рушевине и лешеве у њима затрпане. Кратери бомби би били поређани као ниска језивих перли уништења, па су многи и дан данас из ваздуха јасно видљиви. Ужас је био незамислив. Један бивши официр Црвених Кмера описао је како су „преживели били као замрзнути у ужасу који их је затекао, па би унаоколо изгубљени и без гласа лутали наредних неколико дана. Ужаснути и напола слуђени, били су спремни да поверују у било шта што би им тада било речено… А то је и било оно што је Црвеним Кмерима тад омогућило да их за себе лако придобију."

DALJE…………………http://www.standard.rs/svet/30894-??-????-????-??-????-????????-????????-??-????-??-?????????-?????

 

 

Амерички рат против Европе

Борис АЛЕКСИЋ | 13.01.2015 | 08:02

Едвард Сноуден је објавио читав низ докумената којима је доказао да америчка обавештајна заједница контролише власт у Сједињеним државама, да  широм света руши изабране владе које јој се супротстављају, убија без пресуде и оптужнице, изводи терористичке операције, изазива ратове и прислушкује све. Са њом сарађују службе безбедности потчињених земаља – сателита Вашингтона. Амерички Конгрес и владе низа западних држава су покренуле иницијативе да се, по свему судећи неограничена овлашћења тајне полиције сузе. А онда су агенти решили да узврате. Широм Запада догодили су се терористички напади, који имају за циљ да прекину процес потчињавања америчке обавештајне службе закону и тим злочинцима дају одрешене руке. Нимало случајно ове операције су извршене на територији обавештајног савеза „Пет очију" који према Сноудену поред САД чине и Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд. „Они понекад иду још даље од НСА" упозорио је бивши агент ЦИА. У октобру 2014. године Мајкл Зехаф-Бибо (32) убио је једног канадског војника и упао у зграду парламента у Отави пре него што је убијен. Он се од раније налазио на „листи осумњичених терориста" и одузет му је пасош да не би отишао у иностранство ради учествовања у борбама.[1]Затим су средства јавног информисања јавила у децембру да је троје људи - отмичар и двоје талаца - убијено, док су четири особе рањене када је полиција након вишесатне опсаде упала у кафе "Линт" у центру Сиднеја, у којем је од раних јутарњих сати држано седамнаесторо талаца. Представници аустралијске владе су дали изјаве у којима оптужују Исламску државу за терористичке нападе. Пре тога у априлу 2013. године одјекнуле су бомбе у Бостону када су по истом кључу оптужена браћа Царнајев, на које је руска обавештајна служба упозорила Вашингтон још 2011. године и који су били праћени од стране Американаца. По званичним извештајима троје људи је погинуло а 260 рањено, јер „ЦИА, ФБИ и локална полиција нису имали добру комуникацију"! [2] Додајмо овде да су руски аналитичари на интернету објавили значајне доказе који указују на то да су у терористички напад у Бостону умешани уговорци (плаћеници) ЦИА и НСА који су у пуној опреми били присутни на маратону где су и снимљени. После Канаде и Аустралије напади су се догодили и у Француској. Браћа Шериф (32) и Саид (34) Куаши су 7. јануара у упали у просторије сатиричног листа Шарли ебдо и убили 12 људи. Они су ликвидирани у акцији француске полиције, а иста судбина задесила је и трећег терористу Амедија Кулибалија (32), који је у продавници кошер-хране у Паризу убио најмање четворо грађана. Истог дана браћа су повезана са Исламском државом да би затим уследио марш милиона „одговор слободног, космополитски и демократски настројеног света на крвави пир муслиманских фанатика у Паризу" када је и педесетак светских званичника прошетало престоницом Француске док су стотине хиљада грађана узвикивали „Ми смо Шарли". Повод за терористички напад је наводно била карикатура Мухамеда која је објављена на насловној страни Шарли ебдоа. Међутим први проблем овог измишљеног мотива је тај што је спорна карикатура објављена 2009. године. Поред тога Шарли ебдо је само пренео скарадни цртеж данског листа „Jilands Posten" које је разбеснео муслимане широм света јер се на њему вређа пророк у којег верују. [3] Други проблем је што се у експертским анализама јавља сумња да је снимак терористичког напада монтиран. Зато су двојица руских стручњака за безбедност изашли су у јавност са тврдњом да је напад на редакцију Шарли Ебдо исцениран. Члан председништва Удружења руских официра и ветеран специјалне јединице „Алфа" Игор Шевчук у интервјуу за телевизију „LifeNews" изјавио је да је снимак убиства полицајца у Паризу намештен. Исто тако, Андреј Максимов тврди да иза инцидента у Паризу не стоје браћа Куаши. Он је рекао да дешавања у Паризу задовољавају интересе САД, а да је  вероватно све ипланирано од стране америчких обавештајних служби. [4] Поред свега инспектор задужен за истрагу масакра у редакцији магазина Шарли ебдо, Ерлик Фреду извршио је самоубиство због наводне депресије. [5] Додајмо и да је министар спољних послова Турске Мевлут Кавусоглу потврдио да је Хајат Бумедијен (26) коју француска полиција тражи због саучесништва у терористичким нападима у Паризу, из Турске сасвим слободно прешла у Сирију којом хара Исламска држава (ИС). Управо је Анкара по налогу Вашингтона обучавала и наоружавала припаднике ИС-а како би оборили сиријску владу. У настојању да што боље искористе ситуацију представници савеза „Пет очију" су поручили Паризу да се могу очекивати нови терористички напади. Тако је наводно НСА захваљујући прислушкивању припадника ИС-а (које је ЦИА наоружала и опремила) пре напада у Паризу добила информацију да исламисти планирају операције у Европи. [6] Можда би Оланд због свега требао да повери безбедност Француске америчкој обавештајној служби? Можда би ДСТ требао да постане део савеза „Пет очију" и можда би цела Европа требала да закука испред врата Ленглија – спасите нас? Као што видимо по званичној верзији догађаја целокупну француску безбедност су на колена бацили аматери - два младића и једна девојка које нико није могао да заустави. Шта би им тек урадили добро обучени професионалци? Или боље рећи шта су им у ствари урадили професионалци? Они су успели да надиграју поред осталих и две моћне француске службе Дирекцију за надгледање територије (ДСТ) и Генерално обавештавање (РГ) које су се још 2007. године ујединиле како би се ефикасније бориле управо против исламског екстремизма. Овакву операцију може да изврши америчка обавештајна служба и њој потчињен тајни комитет НАТО пакта задужен  за извођење терористичких операција у Европи (према професору Данијелу Ганзеру). У овом тајном телу Северноатлантског савеза нема консензуса већ одлуке доносе само Американци. Комитет је и направљен да би Европу држао потчињеном. Мотив је јасан. Сједињене државе припремају рат са Русијом одавно, већ деценијама тј. још од оснивања НАТО пакта који се сваке године приближавао руским границама. Вашингтон је запалио Украјину и у њој изазвао крвопролиће а на власт довео нацисте спремне да јуришају на руски народ. ЦИА је организовала обарање малезијског Боинга МХ17, а умешаност Беле куће у тероризам није никаква новост. Она је најгоре терористе и трговце људским органима довела на власт у окупираној Приштини. Професор  Ноам Чомски, један од најпознатијих интелектуалаца на Западу, сматра да су напади америчких дронова и ратови које је изазвао Вашингтон били највећи терористички напади у људској историји. [7] Санкције против Русије штете целој Европи али не и Сједињеним државама. Зато је Оланд два дана пре терористичких напада у Паризу предложио укидање санкција Москви. Напад на Шарли ебдо је оживео од америчке елите брижљиво гајену идеологију новог светског поретка. Запад се ових дана идентификује са часописом који је вређао и Христа и Мухамеда, а то је изгледа највиши домашај западне демократије. Заборавите Алексиса де Токвила и његова „наклапања" да су САД постале велике због својих цркава. Данас у тој земљи „предводници слободног света" сатанисти имају право да дижу споменике Луциферу и деле деци своје памфлете за Божић! [8] Вашингтон је у правима изједначио хришћане и сатанисте - добро и зло. Исто је у ЕУ где је као врхунска демократска вредност заштићено право педофилија (Холандија) [9] или дечија еутаназија, због депресије или анорексије (Белгија). Америчка елита сања обезбожену Европу. Са друге стране Русија и православље могу да оживе Стари континент. На крају можемо да закључимо сасвим слободно да Европа јесте нападнута, али не од стране муслимана већ од Сједињених држава - њене терористичке мреже и њене безбожничке идеологије. [1] tanjug.rs [2] dw.de [3] dw.de [4] pravda.rs [5] novosti.rs [6] vesti-online.com [7] novosti.rs [8] rt.com [9] fakti.org

http://srb.fondsk.ru/news/2015/01/13/americhki-rat-protiv-evrope.html

---

12.01.2015

Vučićev napad na EU: Zaokret ili bacanje prašine u oči građanima

Autor:  Branka Trivić

Premijer Srbije teško je optužio Evropsku uniju, ali je to u Srbiji, po odavno uhodanoj matrici, odmah okrenuto naglavačke: hor pristalica Aleksandra Vučića, uz radosno terciranje skupine notornih nacionalista, peva kako je Evropska unija napala Vučića, kako mu radi o glavi finansirajući medije koji vode kampanju protiv srpske vlade, dok se on siroma' samo brani od tih njenih napada.

U tom horskom pojanju ministar za sve i ništa Aleksandar Vulin zapretiće da Vučiću niko ne može da naredjuje, a u igru će se odmah uključiti i prekodrinski svat Milorad Dodik, koji će ustanoviti da je Vučić u pravu, a da Evropska komisija laže.

A sve je počelo pre nekoliko dana kada je premijer Vučić na pres konferenciji optužio novinare Balkanske istraživačke mreže (BIRN) da su „lažovi", zbog teksta o tome da je Elektroprivreda Srbije za ispumpavanje vode iz potopljenog rudnika Tamnava angažovala domaću firmu bez iskustva, zbog čega je uvećala cenu tog posla.

"Je l' to rekao BIRN?  Aha. Kažite to, važno je da ljudi znaju, to su oni koji su lagali oko 'Air Serbia' i to su oni koji su dobili pare od gospodina [šefa Misije EU u Srbiji Michaela] Davenporta i Evropske unije da govore nešto protiv Vlade. Tim lažovima recite da su opet lagali", rekao je Vučić.

Nakon što je redakcija BIRN-a saopštila da stoji iza svog istraživanja koje je 100 odsto istinito i da nikada ne objavljuju stvari za koje nemaju dokaze, na Vučićeve optužbe reagovala je i Maja Kocijančič, portparolka evropskog komesara Johannesa Hahna i visoke predstavnice EU Federike Mogherini, odbacivši kao kao neosnovane tvrdnje premijera Srbije po kojima EU pojedinim organizacijama plaća da vode kampanju protiv Vlade Srbije.

Tekst BIRN-a: Ispumpavanje kopa i budžeta

​​Istakla je da EU podržava nezavisno i odvažno novinarstvo, kao i slobodu govora širom Evrope i van nje.

To je, medjutim, srpskom premijeru samo poslužilo kao okidač da nastavi verbalnu paljbu. Izrazio je zaprepašćenje što Maja Kocijančič navodno pokušava da ga ućutka, te je ponovio optužbe da oni koje EU plaća ne govore istinu. On je, dodao je, samo premijer jedne male zemlje, ali neće da bude ničija lutka na povocu, pa ako im smeta neka ga obaveste i skloniće im se s puta. 

Verbalna agresija premijera Srbije uperena u novinare, ali i u EU, otvorila je kako niz teorija zavere, tako i niz logičnih pitanja na koja bi Aleksandar Vučić morao da odgovori. Pre svega sopstvenim gradjanima.

Medju njima se najpre logično nameće pitanje da li to Vučić odustaje od putovanja u EU, obećanja koje je dao gradjanima, a oni mu za to dali mandat. Da li je to putovanje u Evropu uopšte i bilo njegov politički cilj ili samo trojanski konj da učvrsti svoju vlast u zemlji. Morao bi da da smisleno odgovori i na pitanje zašto bi EU vršila udar na njega ako u svojim izveštajima relativno visokim ocenama nagradjuje učinke njegove vlade.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić uz upite ove vrste naglašava da nije lako shvatiti Vučićeve medjusobno isključujuće poteze.

„Više je nego neuobičajeno, štaviše, kontradiktorno, kada premijer Srbije istovremeno ponavlja da su procesi evrointegracija prioritet njegove vlade, a onda istu tu Evropsku uniju optuži kao finansijera laži uperenih protiv njegove vlade. Teško je poverovati da bi se Evropska unija upustila u finansiranje lažnih projekata ili lažnih istraživanja. Evropska unija finansira i finansiraće istraživanja koja vode smanjenju korupcije, ali onda se time, izveštajem BIRN-a, deo ove vlasti, pri čemu ne znam da li se to tiče Premijera ili nekog drugog, stavlja pred zid da odgovori da li je ovo korupcija ili nije i Premijer je sada dužan da to objasni. Ukoliko zaista želi da pokaže i konkretno da nastavlja borbu protiv korupcije, evo mu prilike da pokaže da je on efikasni borac protiv tog zla", kaže Jakšić.

On dodaje da Vučićeva nervozna reakcija stvara kontraefekte jer će sada, što je i logično, mnogi, iako nisu ni pročitali tekst, pomisliti da je BIRN u pravu Premijer je, dakle, sebe doveo u poziciju da mora ozbiljno da demantuje istraživanje BIRN-a, ali argumentima, a ne etiketiranjem i optužbama.

Kao i Nezavisno udruženje novinara Srbije, tako i Jakšić upozorava da je Vučićeva retorika apsolutno neodmerena i nedopustiva. Uz to, s obzirom da je teško sve svesti tek na premijerov nekontrolisani ispad, u javnosti se umnožavaju tumačenja o tome šta stoji iza njegove kolerične reakcije, medju kojima Jakšić pominje tek nekoliko:

„Da li to premijer sebi gradi platformu da bi odustao od procesa evrointegracija; da li je to nešto što ima veze sa Rusima; je li to, iako nesumnjivo nespretan, način odbrane ugovora koji su dotaknuti da bi se skrenula pažnja na raspravu o retorici sa rasprave o samim ugovorima; da li je ovo možda priprema terena da sada predsednik Vlade pokaže kako ume da bude ošter prema Evropskoj uniji zato što će za neko vreme morati da joj učini neke velike ustupke, pa su to kompenzacioni radovi; ili je ovo priprema terena uoči nastavka briselskih razgovora... Dakle, otvoren je niz različitih tumačenja sa manje ili više racionalnih elemenata. Sve u svemu, kada se podvuče crta, premijeru to apsolutno nije trebalo, a pri tom je utisak koji je ostavljen jako loš", zaključuje Jakšić.

​​Sociološkinja Vesna Pešić smatra, medjutim, da iza Vučićevog verbalnog ispada ne treba tražiti ništa osim njega samog jer nema nikakve druge političke pozadine, da evropskog cilja tu nema, kao što ga nikad nije ni bilo. Sve je, kaže, samo manipulacija i ništa drugo.

„Nema ništa iza toga – on sam je iza toga... Ta njegova mržnja prema Evropi se neprekidno primećuje, a ne samo povodom ovog poslednjeg slučaja. Pa, i to kad, setićete se,  priča u stilu - nije mi prijatno tamo kad idem – dakle, vidi se iz svega da je to za njega nešto što je potpuno neprirodno, da u stvari jedva čeka da izuje te evropske cipele, koje je namakao da bi došao i učvrstio se na vlasti. Dakle, jasno je da je to generalno tako, a drugo što bi moglo biti iza toga jeste to što EU sada traži da se prvo otvori to poglavlje 35, a oni očigledno neće više ništa da rade sa Kosovom. Moguće je, znači, da oni sada hoće da završe to pitanje i da kažu – to što smo potpisali Briselski sporazum, to vam je to, ali dalje da idemo od toga nećemo".

RSE: Da li Vučić i njegova vlada time odustaje od puta u EU?

Pešić: Ja u stvari mislim da oni i nemaju nikakav cilj. To su samo šarade, to su ljudi koji su potpuno orijentisani samo na to da zadrže vlast i fotelje. Ta njihova Evropa i to sve što je tako izgledalo – to je sve služilo samo za unutrašnju upotrebu. Znači, to je čista manipulacija, nema tu ničega, nikakvog evropskog cilja niti ga je ikada i bilo.

---

Sva prava zadržana. Radio Free Europe / Radio Liberty © 2015 RFE/RL, Inc. Kontakti: slobodnaevropa@rferl.org

http://www.slobodnaevropa.org/content/vucicev-napad-na-eu-zaokret-ili-bacanje-prasine-u-oci-gradjanima/26790211.html

 

Vučiću, tvoja ekipa u pravosuđu gora od ebole

 Šta je advokat Vladimir Gajić rekao na protestu advokata ispred Ustavnog suda Srbije

Vučiću, tvoja ekipa u pravosuđu gora od ebole

Alal Vam vera advokati na strpljenju, na čvrstini i postojanosti, na pravdoljubivosti, i što je najvažnije od svega, alal Vam vera na građanskoj hrabrosti koju pokazujete već tri i po meseca. Da vidimo kako stoje stvari posle skoro 120 dana protesta.

Ministar Selaković je svoju borbu protiv nas nekoliko puta menjao i prilagođavao. Počeo je kao što se sećamo sa omalovažavanjem, vređanjem i pretnjama advokaturi Srbije.

Onda, kada to nije pomoglo, aktivirane su jače snage u državi. Aktiviran je naš kolega sada na privremenom radu u državnoj službi, da organizuje u javnosti poznate advokate da idu kod ministra i premijera na kanabe kako bi stvorili lažni utisak u javnosti kako vlast pregovara sa advokaturom. Pa se prešlo na osnivanje AKUS-a, unije krivičara Srbije koja je kao podržavala obustavu rada, ali je tražila minimum procesa rada samo u pritvorskim predmetima zbog besramno lažne borbe za ljudska prava pritvorenika, a u stvari u predmetima gde im je bio interes da opravdaju angažovanje koje je naplaćeno. Zatim se prešlo na osnivanje jednog Društva advokata sa tri člana od kojih je glasnogovornik jedan pravni mediokritet, a jedan osuđivan kao prevarant koji se građanima koje je varao predstavljao kao ministar.

Sve vreme, paralelno, jedna mala grupica advokata pristajala je da krši obustavu rada uz obećanje ministra Selakovića da neće imati posledice i da će ih Upravni sud vraćati u advokaturu. Među tim advokatima su povezana lica između sebe, rodbinskim vezama, tazbinskim srodstvom... Vuk Ranković, Gile Vukašinović i Ivan Ristić. U tom trouglu između advokata i kabineta ministra policije obezbeđivali su se branioci po službenoj dužnosti. Nemojte sumnjati da su u potpunosti plaćeni za te odbrane, ali mi im odavde poručujemo svima bez razlike, više nikada nećete biti advokati u Srbiji. Nikada.

Ministar je onda prešao na diplomatiju, na pregovore... počelo je da teče med i mleko... konstruktivni razgovori, napreduje se svakim danom... Ali odmah je počeo sa malim i sitnim prevaricama. Kao član tzv. stručnog tima postavljena je Nela Kuburović, koja je i sama položila javnobeležnički ispit, a za šefa tog tima... niko drugi nego On, Mefisto javnog beležništva u Srbiji, profesor Dejan Đurđević. To je onaj profesor koji ima deset plaćenih državnih funkcija, to je onaj profesor koji je pripremio izmene zakonskih propisa u setu zakona, to je onaj profesor koji je dao odgovor na pitanje razrešenja problema koji je postavio ministar proletos propagirajući notarijat po Srbiji, kako posao javnog beležnika nije atraktivan prema postojećim propisima. I onda se profesor dao na izmene zakona kako bi posao postao profitabilan, tako da u Srbiji nikada nije postojalo zanimanje koje je profitabilnije od posla javnog beležnika. Dali smo dokaze o zaradama notara u prva dva meseca rada. Dali smo dokaze o tome koliko novca je od ove notarske pljačke izgubio pravosudni budžet, obavestili smo javno republičkog javnog tužioca Zagu Dolovac, koja ne izlazi iz mišije rupe u koju su je gurnuli, o korupciji koja je pratila ceo postupak oko izbora javnih beležnika.

Prozivali smo ovaj ovde Ustavni sud, u kojem ima i onih koji su se proslavili kao prevaranti i kao otmičari advokata, da odvoje pola sata i odluče o našim inicijativama. Tišina... oni čekaju da se mi dogovorimo konstruktivno, pa da ne moraju da rade svoj posao.

Treba biti pošten, da bi mogao da budeš hrabar... govorio je Jovan Dučić i mi danas ovde pozivamo sudije Ustavnog suda Srbije da rade svoj posao za koji su izabrani i za koji su plaćeni od građana ove zemlje i odluče, jer su i oni najodgovorniji što Srbija nema sud tri i po meseca i što ga neće imati još ko zna koliko.

Selaković je poslao Đurđevića da spašava posao notarima. To je jedini njihov cilj, da probaju da nas omame, da nas anesteziraju... kako bi kontrolisanjem štete odbranili najvitalnije interese svog novog biznisa.

Premijer Vučić, koji je na vlast došao na talasu obećanja kako nema zaštićenih i kako će uništiti korupciju u Srbiji, kaže pre neki dan kako je vlada radila pošteno i kako je otela državu iz ruku razbojnika. E pa mi mu sa ovog mesta poručujemo da se osvrne malo oko sebe, oko svog najužeg okruženja, oko svog prvog prstena saradnika i onda kada razmisli, kaže nam ponovo da li stvarno veruje u to što govori. Da li stvarno veruje da je sve oko notarijata u Srbiji prošlo čisto i bez korupcije? Da li je možda zamolio policiju ili tužioca da naprave neki korak i provere ono što cela Srbija zna? Mi smo advokati, a ne krdo ovaca kako on izgleda zamišlja, koji neće da sede skrštenih ruku i koji neće da klimaju glavom na svaku njegovu reč. Aleksandre Vučiću, okružen si korupcijom, tvoja ekipa pajtosa u pravosuđu deluje kao ebola u Africi... ostavljaju pustoš iza sebe gde god se pojave... On je nama, advokatima Srbije, suprotstavio jednog pravnog balavca, jednog neznalicu, jednog nastavnika istorije, koji je na Vladu Srbije stavio predlog da stavi van snage naše interno uputstvo u vezi sa obustavom rada. On je tako sebi dozvolio da ministar ponizi Vladu Srbije. On nam je suprotstavio profesora koji je poznat po svemu sem po naučnom radu, a o tome neka se raspita kod studenata Pravnog fakulteta u Beogradu koji će mu reći šta je najvažnije kod tog njihovog profesora. On nama suprotstavlja članove kabineta ministra pravde koji su svi od reda položili notarski ispit i koji u niskom startu čekaju dan kada će napustiti svoje položaje i preći u notare. On je javno skinuo kapu jednom našem kolegi... pitamo se zbog čega je ta kapa skidana... sem ako nije skidana zbog sramnih pokušaja da se uništi naš opravdani protest. Ali zato izgleda da premijer još uvek nije stigao da primeti da nema nijednog profesora, nijednog imena od ugleda u našem društvu, koji je podržao ministra pravde. Izgleda da još nije primetio podršku sudija diljem Srbije koji sem nečasnih izuzetaka odlažu suđenja. Izgleda da još nije primetio šta je o svemu rekao Savet za borbu protiv korupcije, kojem se on kada je došao na vlast zahvaljivao na razotkrivanju mehanizama korupcije u Srbiji. To je njegov, to je Vladin Savet... Pokojna Verica Barać je platila zdravljem svoju borbu... ali njen je duh i dalje prisutan u Srbiji na sreću. On nije primetio da njegov ministar pravde kaže da država može bez advokature po čemu će ući u anale izrečenih gluposti sa javnog mesta. Advokatura je svetska profesija, gospodo, a u Srbiji ima dužu tradiciju od Vlade Srbije, gospodo.

Na kraju svih taktika... Selaković se pre neki dan vratio na početak. U međuvremenu je na šibicarski način sproveo jednu izmenu zakona i četiri puta smanjio tarifu javnim beležnicima, da bi im nezakonito oteo dodatnih 30 odsto od prihoda zbog čega će država jednog dana biti tužena i izgubiti spor u vezi tog parafiskalnog nameta. Vratio se na početak i opet počeo da nam preti. Ne vredi, ministre... ništa nije vredelo od onoga što si pokušao. Ima samo jedan način da se ovo završi, a to je na prvom mestu tvoja smena.

Čuveni britanski premijer, u već poodmakloj starosti, bio je pozvan da se povodom nekog jubileja obrati učenicima čuvenog Itona, čiji je i sam bio đak kada je bio dečak. Taj govor Vinstona Čerčila se smatra za jedan od njegovih legendarnih govora. Prozvan, polako, uz pomoć štapa, popeo se na govornicu, i dva puta rekao tadašnjim itonovcima, budućoj eliti Britanije: Nikada ne odustajte, i još jednom... Nikada ne odustajte. Da bi time okončao govor i sišao sa govornice.

Naša čista pobeda zavisi isključivo od nas advokata. Ako izdržimo koliko bude trebalo da se izdrži... uspećemo i to će biti i podstrek ovom ojađenom i obeznanjenom narodu da shvati da je najvažnije od svega da svako bude građanin i da za svoj pristojan život i za svoju pristojno organizovanu državu mora da pruži neki doprinos. Život u laži, nasuprot surovoj realnosti, nije vredan čoveka.

Morate sami da imate snage i pogledate se u oči.

 

 

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/vucicu_tvoja_ekipa_u_pravosudju_gora_od_ebole_.1118.html?news_id=295125

 

__,_._,___

BORIS TADIĆ GOVORI O TRENUTNOJ SITUACIJI U SRBIJI, RELACIJAMA SA CRNOM GOROM I BLISKIM VEZAMA VUČIĆA I ĐUKANOVIĆA

U EKSKLUZIVNOM INTERVJUU ZA ''DAN'': BORIS TADIĆ GOVORI O TRENUTNOJ SITUACIJI U SRBIJI, RELACIJAMA SA CRNOM GOROM I BLISKIM VEZAMA VUČIĆA I ĐUKANOVIĆA

 

Za razliku od Nikolića, uvijek sam tokom posjeta Crnoj Gori posjećivao i srpske institucije

 

Tragično je da naši odnosi zavise od optuženih za šverc droge i cigareta

 

Od Vučića i Đukanovića nismo čuli nikakve političke stavove koji se tiču njihovih dijametralno suprotstavljenih pozicija iz prošlosti, pa ne možemo da znamo da li političke razlike koje su tada postojale između njih i danas postoje Nijedno otvoreno pitanje nije riješeno, a nismo uspjeli ni da saznamo stav srpskih zvaničnika po pitanju jezika, kulture, identiteta i statusa srpske etničke zajednice u Crnoj Gori i crnogorske u Srbiji Po­li­ti­čar i dr­žav­nik, biv­ši pred­sjed­nik Sr­bi­je, biv­ši pred­sjed­nik i biv­ši po­ča­sni pred­sjed­nik De­mo­krat­ske stran­ke, sa­da­šnji li­der So­ci­jal­de­mo­krat­ske stran­ke Bo­ris Ta­dić, iako se u po­sled­nje vri­je­me pre­tje­ra­no ne eks­po­ni­ra u jav­no­sti, ima i te ka­ko ži­ve po­li­tič­ke ak­tiv­no­sti i na do­ma­ćoj sce­ni i na me­đu­na­rod­nom pla­nu. Ka­ko tvr­di u eks­klu­ziv­nom in­ter­vjuu za „Dan'', ne­po­sred­no pred mar­tov­ske iz­bo­re u Sr­bi­ji po­li­tič­ki se ak­ti­vi­rao i osno­vao no­vu stran­ku da bi spri­je­čio na­sta­nak pre­ve­li­ke asi­me­tri­je iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je. Ta­dić is­ti­če i da se ne sla­že sa ne­kim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma da su od­no­si sa Cr­nom Go­rom bo­lji sa­da ne­go u vri­je­me dok je on bio pred­sjed­nik Sr­bi­je, is­ti­ču­ći da ni­je ri­je­še­no ni­jed­no otvo­re­no pi­ta­nje iz­me­đu dvi­je ze­mlje, a da su na­vod­no bli­ski od­no­si pred­stav­ni­ka ak­tu­el­ne vla­sti za­pra­vo re­zul­tat lič­nih in­te­re­sa obje stra­ne.
Da li su, pre­ma Va­šem mi­šlje­nju, od­no­si Sr­bi­je i Cr­ne Go­re na­pre­do­va­li ili na­za­do­va­li u od­no­su na pe­ri­od ka­da ste Vi bi­li pred­sjed­nik Sr­bi­je?
-Čuo sam sa­mo na­knad­nu in­ter­pre­ta­ci­ju o ni­žem ni­vou od­no­sa Sr­bi­je i Cr­ne Go­re u vri­je­me mog pred­sjed­nič­kog man­da­ta, ali ni­sam vi­dio ni­ka­kav na­pre­dak u tim od­no­si­ma sa­da. Ni­jed­no otvo­re­no pi­ta­nje ni­je ri­je­še­no, a ni­smo uspje­li ni da sa­zna­mo stav srp­skih zva­nič­ni­ka po pi­ta­nju je­zi­ka, kul­tu­re, iden­ti­te­ta i sta­tu­sa srp­ske et­nič­ke za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri i cr­no­gor­ske u Sr­bi­ji. Je­di­no oko če­ga su uspje­li da se usa­gla­se je na­knad­no po­gre­šno tu­ma­če­nje srp­sko-cr­no­gor­skih od­no­sa iz vre­me­na pri­je 2012. go­di­ne. A isti­na je da sam to­kom mog pred­sjed­nič­kog man­da­ta uvi­jek na­i­la­zio na pri­ja­telj­ski pri­jem u Cr­noj Go­ri i ta­kav pri­jem su ima­li i cr­no­gor­ski zva­nič­ni­ci u Sr­bi­ji. Bi­lo bi tra­gič­no uko­li­ko na kra­ju bu­de­mo mo­ra­li da za­klju­či­mo da su od­no­si Sr­bi­je i Cr­ne Go­re za­vi­si­li od sta­tu­sa op­tu­že­nih u kri­vič­nom pro­ce­su za šverc nar­ko­ti­ka i ci­ga­re­ta pred srp­skim nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma. Sa­svim si­gur­no će vri­je­me po­ka­za­ti da li je to bio raz­log za od­re­đe­ne ten­zi­je u od­no­si­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re o ko­ji­ma se sa­da go­vo­ri. Uko­li­ko je to ta­ko, to bi bi­lo tra­gič­no i za Sr­bi­ju i za Cr­nu Go­ru.
Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te bli­ske ve­ze Alek­san­dra Vu­či­ća i Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, s ob­zi­rom na ne ta­ko dav­no oštro iz­ra­že­ne po­li­tič­ke raz­li­ke me­đu nji­ma?
-S ob­zi­rom na to da od njih ni­smo ču­li ni­ka­kve po­li­tič­ke sta­vo­ve ko­ji se ti­ču nji­ho­vih di­ja­me­tral­no su­prot­sta­vlje­nih po­zi­ci­ja iz pro­šlo­sti, mi ne mo­že­mo da zna­mo da li po­li­tič­ke raz­li­ke ko­je su ta­da po­sto­ja­le iz­me­đu njih i da­nas po­sto­je. Osta­je, da­kle, ne­iz­vje­snost da li je ak­tu­el­no pri­bli­ža­va­nje od­raz po­li­tič­ke sa­gla­sno­sti ili pu­kih in­te­re­sa.
Ka­ko ocje­nju­je­te po­lo­žaj srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri i ka­ko gle­da­te na po­ziv To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća da „Sr­bi iz Cr­ne Go­re uđu u vlast''?
-Pr­vo, sva­ko po­li­tič­ki pi­smen zna da ne ula­ze na­ro­di u vlast ne­go po­li­tič­ke stran­ke. Dru­go, lič­no sam se za­la­gao za ula­zak stranaka, ko­je su za­stu­pa­le osim cr­no­gor­skih i in­te­re­se srp­skog na­ro­da, u vla­du Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re. Me­đu­tim, za raz­li­ku od Ni­ko­li­ća uvi­jek sam to­kom po­sje­ta Cr­noj Go­ri po­sje­ći­vao i srp­ske in­sti­tu­ci­je. Oba­ve­za je sva­kog pred­sjed­ni­ka da pri­li­kom po­sje­te stra­noj ze­mlji po­sje­ti i in­sti­tu­ci­je svog na­ro­da u toj ze­mlji, uko­li­ko one po­sto­je. Ni­ko­lić je iz­bje­gao to da uči­ni, pa su i mo­ti­va­ci­ja i iskre­nost nje­go­vog po­zi­va da „Sr­bi iz Cr­ne Go­re uđu u vlast" upit­ni.
Po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u Sr­bi­ji ka­rak­te­ri­še ap­so­lut­na do­mi­na­ci­ja jed­ne stran­ke ne­za­bi­lje­že­na od vre­me­na Mi­lo­še­vi­ća. Či­ni se da opo­zi­ci­ja ne­ma ka­pa­ci­tet da se su­prot­sta­vi do­mi­na­ci­ji SNS-a, jer je ras­cjep­ka­na. Ka­ko vi­di­te svo­ju ulo­gu u sve­mu to­me, po­čev­ši od su­ko­ba i po­dje­la u DS-u do osni­va­nja no­ve stran­ke?
-Osni­va­njem no­ve stran­ke i iz­la­skom na iz­bo­re po­ku­šao sam da spri­je­čim na­sta­nak pre­ve­li­ke asi­me­tri­je iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je, jer De­mo­krat­ska stran­ka si­gur­no ne bi do­bi­la gla­so­ve ko­je je iz­gu­bi­la to­kom man­da­ta Dra­ga­na Đi­la­sa. Po­no­vo sam se u po­sled­njem tre­nut­ku pred iz­bo­re ak­ti­vi­rao upra­vo sa na­mje­rom da u par­la­men­tu bu­du za­stu­plje­ni i oni gra­đa­ni ko­ji su ra­ni­je bi­li mo­ji gla­sa­či, a u tom tre­nut­ku ni­su ima­li za ko­ga da gla­sa­ju. Što se ti­če opo­zi­ci­je, mi da­nas u Sr­bi­ji ima­mo uglav­nom kva­zi­o­po­zi­ci­o­ne stran­ke bez ja­sne po­li­ti­ke, ko­je „ga­la­me" ka­ko je Vu­čić dik­ta­tor isto­vre­me­no mu „iza za­vje­se" nu­de­ći sa­rad­nju. Osim to­ga, ima­mo ogro­man pri­ti­sak i cen­zu­ru me­di­ja, ko­ji su svi ma­nje- vi­še pro­vla­di­ni.
Sr­bi­ja je na ras­kr­sni­ci - EU ili Ru­si­ja. Ko­li­ko du­go će, pre­ma Va­šem mi­šlje­nju, ak­tu­el­na vlast mo­ći da, uslov­no re­če­no, sje­di na ''dvi­je sto­li­ce''?
-Od No­ve go­di­ne će se ma­ne­var­ski pro­stor za to znat­no su­ža­va­ti. Sr­bi­ja će uz ko­na­čan po­če­tak pre­go­vo­ra bi­ti uve­de­na u usa­gla­ša­va­nje svo­je sa spolj­nom po­li­ti­kom EU. Me­đu­tim, zbog pred­sje­da­va­nja OEBS-om ipak će­mo ima­ti do­ne­kle asi­me­trič­nu po­zi­ci­ju u od­no­su na dru­ge evrop­ske ze­mlje to­kom na­red­ne go­di­ne. Osim to­ga, Sr­bi­ja ni­je na ras­kr­sni­ci iz­me­đu Ru­si­je i EU, već je čvr­sto opre­di­je­lje­na za evrop­sku bu­duć­nost. Uti­sak te ras­kr­sni­ce stva­ra­ju raz­li­či­te spolj­no­po­li­tič­ke iz­ja­ve vla­de i pred­sjed­ni­ka i ne­a­de­kvat­na re­ak­ci­ja vla­de na iz­ja­ve To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća ko­je se ko­se sa zva­nič­nom spolj­no­po­li­tič­kom ori­jen­ta­ci­jom na­še vla­de i stra­te­škim od­lu­ka­ma srp­skog par­la­men­ta o evrop­skoj ori­jen­ta­ci­ji Sr­bi­je.
M.Nje­guš


Sa­rad­nja sa svim srod­nim stran­ka­ma u Cr­noj Go­ri

Ko­ja Vam je po­li­tič­ka par­ti­ja iz Cr­ne Go­re pro­gram­ski naj­bli­ski­ja i pla­ni­ra­te li ne­ku kon­kret­ni­ju sa­rad­nju s ne­kim od ak­te­ra ov­da­šnje po­li­tič­ke sce­ne?
-Dok sam bio pred­sjed­nik De­mo­krat­ske stran­ke, ima­li smo do­bru sa­rad­nju sa So­ci­ja­li­stič­kom na­rod­nom par­ti­jom i ta sa­rad­nja se sa­da na­sta­vlja i sa mo­jom no­vom So­ci­jal­de­mo­krat­skom stran­kom. Pla­ni­ra­mo sa­rad­nju sa svim srod­nim stran­ka­ma iz Cr­ne Go­re ko­je se za­la­žu za na­sta­vak po­li­ti­ke iz­grad­nje sta­bil­no­sti na Za­pad­nom Bal­ka­nu, po­što­va­nja iden­ti­te­ta srp­skog i cr­no­gor­skog na­ro­da i afir­ma­ci­je na­ših uza­jam­no po­ve­za­nih kul­tu­ra. Ta­ko­đe će­mo sa­ra­đi­va­ti sa onim stran­ka­ma ko­je di­je­le stra­te­šku vi­zi­ju eko­nom­skog raz­vo­ja i evro­a­tlan­tskih in­te­gra­ci­ja ze­ma­lja re­gi­o­na.


Uvi­jek se ra­do vra­ćam u Pi­vu

S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da ste re­lak­si­ra­ni­ji od oba­ve­za, da li je to zna­či­lo da ste ima­li i vi­še pri­li­ka da po­sje­ti­te za­vi­čaj pre­da­ka?
-Ni­sam re­lak­si­ra­ni­ji od oba­ve­za, bu­du­ći da imam mno­go ak­tiv­no­sti i na me­đu­na­rod­nom pla­nu i u do­ma­ćoj po­li­ti­ci. Na­ža­lost, u Cr­noj Go­ri sam u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na bo­ra­vio sa­mo ri­jet­ko i uglav­nom tu­žnim po­vo­di­ma ka­da su pre­mi­nu­li ne­ki mo­ji ro­đa­ci. Na­dam se da ću u bu­duć­no­sti če­šće po­sje­ći­va­ti za­vi­čaj svog oca i uvi­jek se ra­do vra­ćam u Pi­vu, na Dur­mi­tor i u Gor­nje Po­lje kod Nik­ši­ća, oda­kle su mo­ji Ta­di­ći i Gr­bo­vi­ći.

 

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Vijest%20dana&clanak=469446&datum=2014-12-30&naslov=Tragi%E8no%20je%20da%20na%B9i%20odnosi%20zavise%20od%20optu%BEenih%20za%20%B9verc%20droge%20i%20cigareta