Претражи овај блог

среда, 29. март 2017.

НАТО поново запретио Србима војном интервенцијом

iskra.co

САРАЈЕВО: НАТО поново запретио Србима војном интервенцијом

 

Фото: vostok.rs

Снаге ЕУФОР-а (НАТО) у државној заједници Републике Српске и Федерације БиХ (БиХ) упозориле су Србе да су спремне да војно интервенишу у кратком року.

Забринутост расте око повећавања нестабилности на историјски нестабилном Балкану, укључујући сецесионистичке притиске Срба у БиХ , бојкота парламента у Црној Гори и обновљених тензија између Србије и „Косова", упозорава ЕУФОР.

„Много је постигнуто, али много тога се може поново изгубити", рекао је мајор генерал Антон Валднер на церемонији у Сарајеву поводом његовог преузимања команде ЕУФОР-а.

„Још увек постоји извршни мандат који омогућава значајно појачање снага у кратком року. Нећу оклевати да позовем резервне снаге ако буде потребно", рекао је аустријанац Валднер.

„Ви, политичари имате најмоћнији кључ у рукама.", додао је он.

Главни командант ЕУФОР-а (НАТО) за операције, генерал Џејмс Еверард (Британац) је рекао да је било „спољног утицаја у ширем региону Западног Балкана и у БиХ (алудирајући на Русију), а који би могао да угрози напредак".

Западни лидери су оптужили Русију да покушава да смањи утицај ЕУ на Балкану манипулисањем политичких догађаја у региону. Русија, која негира такве наводе је историјски савезник Срба, преноси Ројтерс.

„У светлу тих изазова неопходно је да истрајемо заједно", додао је Еверард.

„Прошле године, власти Црне Горе оптужиле су групу српских и руских националиста због планирања државног удара током избора, како би се опозициија довела на власт", преноси Ројтерс.

vostok.rs

Тагови: БиХ, ЕУФОР, НАТО, Сарајево

 

понедељак, 27. март 2017.

Трагична фигура нашег народа

pravda.rs

Трагична фигура нашег народа

 03/25/2017 08:34 Србија Став

Јучер се у београдској 'Комбанк Арени' десила једна од најсрамнијих, а уједно и најтрагичнијих ствари у савременој српској хисторији. У препуној дворани, на дан сјећања на НАТО агресију и његове жртве, дошао је, без икаквог стида, један од крвника српског народа, бивши њемачки канцелар Шредер, који је овом нељудском агресијом, заједно са Блером, Клинтоном, Шираком и осталим крвницима, су-руководио, наводно, у име спашавања косметских Албанаца.

Пише: Емили Влајки

И тако, умјесто да овај дан сјећања прође у тузи и пијетету према невиним жртвама, углавном цивилним, мучки убијеним у становима, на улицама, у дјечјим вртићима, у аутобусима и возовима, и тко зна гдје још, од „обичних", касетних и радиоактивних бомби, жртве су тог монструма видјеле испред себе, уживо, како им се, фактички, смије у лице. И као да поручује:

„Јест, убијао сам вас, бездушно и кукавички, са недостижних висина, као што су то радили моји претходници нацисти у шпањолском граду Герници 1937., а ви, умјесто да мене, вашег крвника, извиждате, отјерате одавде, ви ће те ми аплаудирати, мени и мојим шупљим, слаткорјечивим, идиотским про-европским фразама. Јер, ви Срби, сте стварно „напредовали на европском путу". Од оних гњевних људи који су прије 18 година проклињали НАТО убојице, ви сте постали стадо приглупих оваца без икаквог поноса, које више не мисле, и једино гледају како ће се прехранити. Ми смо вас почели убијати шестог априла 1941., почели смо вас убијати двадесет четвртог марта 1999., а сада знамо, да када бисмо вас почели поново убијати, ви бисте нам се и даље смијешили, и даље аплаудирали. А оне који би вас евентуално бранили, ви бисте их првом приликом послали у наше затворе да их тамо ми поубијамо."

Онај тко је довео овог крвника, он је свјестан свега што је претходно написано. Он, сасвим сигурно, није ни глуп ни не-сензибилан. Чак и да је просјечан политичар и да нема никаквих хуманих осјећања, не би сам себи такве самоубилачке гафове приуштио. Дакле, он је био натјеран да то уради од стране истог оног бахатог Запада који је Србију, по тко зна који пут (хазбурговци, нацисти, „демократи") завио у црно. Да ли је то зато што је због нечег уцијењен, или из неког другог разлога, кад-тад ћемо сазнати, ако је то уопће и важно.

Он је, да парафразирамо руског писца Љермонтова, трагичан (анти)јунак нашег доба. Препун је шекспировских дилема, али је одлучио да се у трулој „држави Данској" не супротставља директно злочинцима:

„Бити ил' не бити – то је питање!

Је л' дичније све стрелице

Силовите судбине у срцу

Подносити ил зграбити оружје,

Одупријети се, и мору јада крај

Учинити?" (Хамлет)

С тим у вези, у више је наврата истакао: „Не желим водити унапријед изгубљене битке". Другим ријечима: „Боље роб, него гроб". Нетко би рекао да наставља недићевску традицију подложности јачем ради спашавања народа. Али се он поуздаје у Хегела: „Слуга ће кад-тад постати господар."

И у име своје хегеловштине, а ослањајући се на Вебера, вјесника рационалног капитализма, уз чије ће пост мортем савјете направити, нада се, од Србије просперитетну земљу, он све подноси: пљување по себи, атентате, увреде, а све због регионалне стабилности и добробити његове земље. Јучер је ишао, у том свом „божанском заносу", толико далеко да је и једног крвника довео са собом на посљедњу предизборну конвенцију СНС-а.

Он, притом, не води рачуна да је Вебер био протестант, а не православац, а да су француски, норвешки и ини недићевци, били проглашавани злочинцима и никада рехабилитирани. Нема везе. Ово је постмодерно доба, за њега је битан економски и социјални просперитет Србије, а све је остало неважно, јалова идеологија.

Он је изабрао тежак и трновит пут. Поврх свега и крајње неизвјестан. Можда чак и успије, и сви добронамјерни људи му то сигурно желе. Али једно, сасвим сигурно. Не би требало да више понови, ма колико га на то тјерали, да крвнике српског народа типа Блера и Шредера вода са собом као изборне адуте.

Извор: Правда

.

 

четвртак, 23. март 2017.

Osamnaest godina od početka NATO bombardovanja

danas.rs

Osamnaest godina od početka NATO bombardovanja

Piše: S. Mijatović Beograd 24. mart 2017. 00:44

Srbija danas obeležava 18 godina od početka NATO bomradovanja na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju.

 

Foto: www.wikipedia.org

Godišnjica bombardovanja biće obeležena brojnim manifestacija u različitim gradovima, a predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić predvodiće danas centralnu državnu ceremoniju povodom obeležavanja godišnjice Dana sećanja na stradale u NATO agresiji kod Železničkog mosta sa spomen-obeležjem u Grdeličkoj klisuri. Predsednik Vlade, kako je najavljeno, će zajedno sa porodicama stradalih u Grdeličkoj klisuri 1999. godine, položiti venac i odati počast svim žrtvama stradalim u NATO agresiji, nakon čega će se obratiti prisutnima.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić otkriće spomen-obeležje "Srpskim majkama" u Domu Vojske Srbije, dok će državni sekretar u Ministarstvu za rad Negovan Stankovcić položiti venac i odati počast kod spomenika deci stradaloj tokom NATO agresije u parku Tašmajdan. Između ostalih maniefstacija, Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji otvoriće Spomen sobu "Civilne žrtve NATO agresije" u prostorijama udruženja u Palati "Beograd“.

Bombardovanje je počelo 24. marta 1999. godine i neprekidno je trajalo 78 dana. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture... Procene materijalne štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.

Akcija NATO poznata u Srbiji kao “Milosrdni anđeo” izvršena je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, čime su zvaničnici NATO i zemlje članica prekršile međunardono pravo i Povelju UN.

Prve rakete pale su na kasarnu u Prokuplju, kada je stradao prvi vojnik Boban Nedeljeković. Bombe su zatim pale na kasarnu u Vrbici i podzemni bunker u Kuršumliji, kada je poginulo 12 vojnika. Procenjuje se da se broj žrtava koje su stradale tokom bombardovanja kreće između 1.200 i 2.500 poginulih, a da je bilo i oko 6.000 ranjenih.

Bombardovanje je obustavljeno 10. juna, kada je potpisan sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana usvojena je Rezolucija  Kosova i Metohije po kojoj SR Jugoslavija ima potpunu vlast na teritorijom Kosova i Metohije.

Izložen raketni sistem koji je 1999. oborio "nevidljivog"

Kod Vojnog muzeja u Beogradu na Kalemegdanu juče je postavljen raketni sistem S-125 Neva kojim je pre 18 godina oboren američki bombarder "stelt tehnologije" F-117. Prisustvujući postavljanju lansirne rampe 5P73 i raketa 5V27D/U, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije Nenad Nerić rekao je da taj muzejski eksponat treba da simbolizuje život "svih onih koji više nisu s nama".

 

Foto: Ministarstvo odbrane

On je rekao da se postavljanjem raketnog sistema "bogati naša baština još jednim budućim kulturnim dobrom koje će moći da vidi kako naša, tako i strana javnost".

 

недеља, 19. март 2017.

Dosije: Vuk Jeremić

Dosije: Vuk Jeremić

Istražili: Marko Matić i Antidot tim

Tags: Vuk Jeremić, Boris Tadić, Energoprojekt, Podesta, 30 Point Strategies, CIRSD, Aeroklub, Energoprojekt, Ambasada, Lima, Etiopija, Abudža, ministar

Koliko nas je tačno koštao Jeremićev "patriotizam" - privatni avioni, luksuzni hoteli, višemilionski ugovori, skandalozne novčane transakcije na putu do "predsednika sveta"

Koliko nas je koštala njegova ambicija?srpskacafe.com

Ko je zaista bivši ministar spoljnih poslova u Vladi Borisa Tadića, najmlađi šef diplomatije, neuspeli kandidat za “predsednika Sveta“, te kandidat za predsednika Srbije Vuk Jeremić?

Vuk Jeremić, kandidat na predsedničkim izborima u Srbiji i bivši prvi diplomata u Tadićevoj Vladi ima nekoliko lica. U Srbiji se predstavlja kao borac protiv nepravde, korupcije i siromaštva, zaštitnik državnih interesa. Kako često ističe, njegovo najveće dostignuće za vreme mandata ministra spoljnih poslova predstavlja borba za nacionalne interese Srbije, odnosno očuvanje Kosova u sastavu naše države. Ipak, rezultati njegove „borbe“ u suprotnosti su sa slikom koju o sebi pokušava da stvori u javnosti: do kraja Jeremićevog mandata, nezavisnost Kosova priznala je 91 država, dok su nakon njegovog odlaska sa mesta šefa diplomatije do danas to učinile još 22 države?!

Dok se svetu predstavljao kao “glavni lider u anti-miloševićevskom pokretu” (izvor: Wikileaks), malo je poznato da je mlađani Vuk Jeremić bio socijalista (izvor: Nedeljnik) i da je kao Koštuničin mladi ministar imao nadimak: “Koštunica sa lap topom” upravo zbog svoje izražene rusofilije.

Sve to, ipak, ne bi bile prepreke za predsedničku kandidaturu čoveka koji je koketirao i sa Istokom i sa Zapadom, karikaturalno oponašajući Josipa Broza, stilski i politički. Ono što je, međutim, sporno za građane Srbije jeste njegova neobuzdana ambicija koja je, tokom godina obavljanja javne funkcije, prerasla u opsesivnu fantaziju o sebi kao pripadniku svetskog džet-seta, političke elite i najvišeg globalnog staleža. Jeremićev „politički san“ o sebi kao visoko rangiranom globalnom lideru, „predsedniku Sveta“, rezultirao je enormnim rasipništvom državnih resursa, surovim trošenjem novca siromašnih građana Srbije i konačnom odlukom da, potencijalnim dobijanjem predsedničkih izbora, sa takvom megalomanskom praksom i nastavi.

Višemesečna analiza, kontaktiranje sagovornika i saradnika koji su imali dodirnih tačaka sa Jeremićevim aktivnostima, pretraga na stotine dokumenata i ukrštanje podataka do kojih su došli novinari Medijske mreže Antidot, pokazuju da je Jeremićeva „borba za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije“ zapravo bila samo izgovor za teška kršenja zakona i skandalozno rasipničko ponašanje ovog državnog funkcionera. Iza navodne bitke za Kosovo krila se opsesivna borba za ostvarenje ličnih ambicija, odnosno Jeremićevo nastojanje da obezbedi glasove dovoljnog broja članica UN najpre za svoj izbor na mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN, a potom i Generalnog sekretara svetske organizacije.

DALJE…………. http://www.anti.media/medijska-mreza/dosije/dosije-vuk-jeremic/

субота, 18. март 2017.

Србију је окупирала језуитско-вавилонска Елита

Србију је окупирала језуитско-вавилонска Елита

 

svetozarradisic.com

Србију је окупирала језуитско-вавилонска Елита

Sveta

Интервју за недељник "Афера", објављен у бр. 160, 15. марта 2017, на стр. 20 и 21. Интервјуерка је Наташа Одаловић.

Будући да је редакција због обима интервјуа скратила текст, ево интегралне верзије.

Светозар Радишић, некадашњи портпарол Војске Југославије, пуковник у пензији, доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, годинама упозорава јавност на ситуацију у којој се налази Србија и њен народ.

Какво је, по Вашем мишљењу, тренутно стање на српској политичкој сцени?

Конфузно и опасно. Не зна се да ли је опаснија ситуација у свету, Европи, на Балкану или Србији. У Србији су на сцени поборници режима, који су савршеном мимкријом успели да се лажно представе и наставе посао тзв. демократа у уништавању Срба, уништавању економског, одбрамбеног и политичког система и, с друге стране неорганизовани, самозвани заступници народа. И једни и други прихватају погубни парламентарно-партијски систем, који правно штити језуитско-вавилонске пљачке.
Постоји само борба за власт, а нико не предлаже промену система. Јасно је да само аутохтони систем заснован на интересу народа (грађана) може да стабилизује Србију и спаси Србе. Тај систем треба да буде у функцији србског националног бића, србског менталитета и србског генетског кода. Све док се то не догоди (а страном фактору та варијанта не одговара, јер не би могао даље да пљачка Србију), неће бити извесније будућности не само Срба на Балкану.

Пред грађанима су избори. Какво је Ваше мишљење о кандидатима за председника Србије, њиховим програмима?

Очевидно је да кандидати имају добре намере, али то никад није довољно. Велики број кандидата произилази из друштвене конфузије. Да је систем уређен, имали бисмо јасне представе циља и знали бисмо ко је ко међу нама. Овако, нико не зна ко колико вреди. Једино знамо да људи који нас воде не знају то да раде. Једноставно је да се утврди да власт у Србији не поштује науку (на пример теорију организације и теорију ефикасности) и да се кадрови не бирају према вредности, него према подобности. Зато је могуће да министарска места заузимају људи без одговарајуће школске спреме и да их постављају окупатори. Мислио сам да нормалан човек зна ко је окупирао Србију, а чак и у ТВ емисијама није ми дозвољено да кажем шта мислим. То је најбољи доказ да је окупатор успоставио систем до дна. Србију је окупирала јазуитско-вавилонска елита, посредством инструмената као што су администрација САД, НАТО, ОЕБС, ЦИА, администрације Велике Британије и Немачке, Европска комисија. Сви наведени имали су одређену улогу у поробљавању Срба и Србије. Обични људи су уочили само НАТО и администрације САД и Немачке. Они су окупатори, а владају Србима и Србијом посредством марионетске власти, коју су наметнули Србима 5. октобра 2000. године. Тзв. србска власт ради све према директивама споља: поставља министри и генерале и… Зато се и догађа у Србији да се потапају манастири упркос вољи народа, гради туђи град у Београду, не дозвољавају скупови и не прате када народ каже „Не Србија у НАТО и не НАТО у Србију".

Можда не би било лоше да се осврнете и на неизбежне тајне агенте/организације, који су се „размилели" по Србији. Да ли сте задовољни радом наших тајних служби и шта би требало учинити да будемо ефикаснији на том пољу?

Тајне агентуре су у Србији од свог настанка, мање или више, у зависности од моћи државе која их упућује. За време разбијања СФРЈ, СРЈ и СЦГ, присуство шпијуна у Србији је било на врхунцу. Не треба заборавити да су они распоређени у свим професијама и функцијама, од новинара до свештеника. Званично су у амбасадама, а на терену су у скоро свим институцијама система, а посебно у НВО, сектама, партијама, хуманитарним организацијама, миротворачким покретима… Они су метастаза одбрамбеног система. Све док Србе буду заступали интернационалисти, анационалисти, наднационалисти и антинационалисти (а то ће изгледа бити дуго и убудуће) не траба очекивати добар рад наших тзв. тајних служби. За време Тита смо имали пробране људе у том систему, а резултат је дас у они први пожелели да измене Србе и Србију према стандардима Запада. Нису ништа урадили. Њих су прерадили.

Изјавили сте да међу политичарима постоје и они који нису плаћеници а упорно раде против свог народа, и да такве особе на Западу популарно зову „корисни идиоти". Како их препознати?

Једноставно. Већина политичара може доказати да се нису срели са странцима, а камоли добили новац из иностранства. Међутим, довољно је да изаберете у администрацију људе који су цео живот маштали о Западу, њиховој демократији, прогресу, новцу. Они мисле мозгом Запада. Учиниће све да остваре свој сан. Нико их не плаћа, а они раде за Запад. Можда не бих ни размишљао о „корисним идиотима" да нисам сведок прозападног злочина о којем је писао Миодраг Новаковић. Људи, попут Наташе Кандић, Соње Бисерко, Војина Димитријевића, Драгољуба Мићуновића, Јелене Милић, Теофила Панчића, Миљенка Дерете, Душана Јањића, Бошка Јакшића, Љубодрага Стојадиновића и многих других политичких „стручњака", новинара, амбасадора постављених после тзв. октобарске револуције, истински мисле да су у праву када нас гурају у чељусти Европске уније, која је заједно са САД уништила СФРЈ, СРЈ, СЦГ и сада уништава Србију, те креће у поход освајања истока. Они верују да су у праву. Њих за њихова искрена схватања не треба плаћати, иако су неки од наведених добро плаћени из страних извора.

Каква је будућност Косова и Метохије?

Не знам да ли се то може назвати будућношћу. Реч је о изманипулисаном и политички измишљеном народу, који воде бескрупулозне вође одређене од стране језуитско-вавилонске „Елите". Албанци су настали из освете Аустрогарског царства према Србији. То политичари запада и историчари знају. Шћипетарима као Дамоклов мач над главом стоје све варијанте будућих решања. Садашњи окупатори су према њима били толико злонамерни да су их обасули асиромашеним уранијумом, а ипак се више плаше руске доминације, јер знају да им је тада крај и лажном представљању и тзв. прогресу. Уколико мислите на Србе на Косову и Метохији, они су већ сада (и стицајем околности) хероји. Морали су постајати на ужасном тлу, верујући само у Бога. Они истинску подршку нису имали ни пар векова уназад.

Да ли Србија треба да се окрене Русији или САД (разлози за и против)?

То питање се у нормалним околностима не би постављало. Руси и Срби су исти народ. Имају исти језик и исто писмо, а никад кроз историју нису били једни наспрам других. Сада је логично питање, јер сви очекују сукоб Истока и Запада, а Срби су на линији сукоба. Мислим да је једино мудро сарађивати са обе стране, колико год је то могуће, а војно не учествовати. Када би се определили за Русију (где братски припадамо), Запад би нас преко НАТО-а дотукао, јер смо опкољени њиховим сателитима. Ако би се определили за Запад, ЕУ и НАТО, прво што би урадили проверени злочинци инсталирали би рајетне силосе на србском простору и ракете усмерили на Русију. Тада би Руси у самоодбрани у току напада на њу, први пут имали право да униште братску Србију. То западне администрације највише желе, јер су све ратне сукобе у последњих 117 година искористили за геноцид над Србима.

Да ли се војно-политичка ситуација на Западном Балкану заоштрава и како би Србија требало да се постави у датим околностима?

Та ситуција се заоштрава због припреме Запада за коначни обрачун између западне и источне цивилизације. Реч је о престројавању снага. Исток (пре свега Русија и Кина) свесно настоје да поремете колико могу утицај Запада на тзв. Западни Балкан (тај назив је још један безобразлук настао у кухињама института за управљање кризама) у припреми за освајање Истока. Ширење ЕУ и НАТО-а се зауставља управо на Балкану.

Каква је улога ЕУ у односу на српске интересе?

Не знају они за србске интересе. Они знају само за своје интересе и желе да их уценама, милом, или силом наметну. Уосталом, чланице Европске уније (некадашња „Стара дама") васпитању своју вековима уназад да су Срби „лоши момци". Сви службеници ЕУ су васпитани од својих родитеља, у школи и уз помоћ медија, да Србе треба уништити. Зато се и догодило да Европска заједница заједно са администрацијом Сједињених Држава изазове рат против Срба и искористе Хрвате, босанске муслимане и тзв. Албанце као инструменте у рату против Срба. Писали су о томе наши преци попут Владимира Дворниковића, Јаше Томића, Ивана Мојића, Милоша Црњанског, Јована Дучића, св, Владике Николаја Велимировића, али сада политичари не читају и стално се ишчуђавају потезима Европске уније. Не жели Србе ни Европска унија ни НАТО у свом окриљу. Зато ћемо платити велику цену, све док ту истину не схвате србски владари.

Ко је највећи непријатељ Срба?

Мислим са су Срби себи највећи непријатељ, ма колико то чудно звучи. Да су свесни стварности, не би се самоотуђивали, самоодрицали и самопљували. Затим су то србски одроди (Хрвати, Бошњаци, Арбанаси, поцрногорчени Срби, помакедончени Срби...). Њихово отуђивање из рода преверавањем у туђе вере је погубно за Србе. Следи цела квантитативна, позитивистичка, језуотско-вавилонска, мамонистичка, западна цивилизација. Они не могу да опросте србску собственост. Нажалост, у њиховим рукама је економска, војна и политичка моћ. Они валадају планетом Земљом. Они су Србију 2000-те године окупирали.

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да Србија мора јачати оружане снаге и имати спремну војску, превентивно. У каквом је стању, заправо, Војска Србије?

Ја могу да судим о војсци Србије коју волим и у којој сам (гледано архетипски, јер мислим на ЈНА, ЈА, ВЈ и ВСЦГ) некада зарађивао за хлеб, на основу података из средстава јавног информисања. Сматрам да није организована за одбрану и да је воде незналице. Војна моћ је иначе проблематична у друштву које је на изузетно ниском економском нивоу. Будући да иза свих потенцијалних агресора стоји НАТО јасно је какав би био однос снага у следећем сукобу.

Очекује се и допремање руских војних авиона "миг 29", ракетног система "бук М2", али и друге војне опреме и новог наоружања. Шта је, по Вашем мишљењу, неопходно учинити за модернизацију војске и колико смо у стању да парирамо светским силама у случају евентуалног ратног сукоба?

Прозирно је да врсте науружања и њихов тип одређује безбедносну опредељеност. Сви системи који се помињу су одбрамбеног карактера. То значи да сви потенцијални непријатељи могу мирно да се припремају за евентуални напад на Србију. Генерал Алфред Краус је у књизи Узроци нашег пораза поменио, да свака земља која се спрема само за одбрану треба да буде сигурна да ће кадтад бити нападнута. Мислим да сада у Министарству за одбрану и Војсци нема ко да слободоумно мисли о најбољим ретним решењима. Намерно не кажем одбрамбеним.

Будући да сте експерт за стратегију и војну доктрину, борбену готовост, „психолошки рат", „неоружане облике агресије", на какве проблеме бисте скренули пажњу политичком врху Србије?

Као прво да треба да оснују „мозак организације" и окупе најумније људе који постоје у Србији. Друго, да организују одбрану у свим димензијама у којима је могуће напасти народ и државу. Треће, да боље сарађују са народом тако што ће радити за њега а не за окупаторе. То ће народ знати да узврати својом приврженошћу напорима државе. Четврто, да очисте Србију физички, енергијски, душевно и духовно. Најлакше је почети од чистоће улица, поља и река. Можда би био добар и некакав „њу дил". Да народ осети да је Србија његова, а да не „блеји" и навија за њу. Нека то буде за почетак, јер је списак идеја бесконачан.

Као стручњак за неокортикални рат, пуковник у пензији, врсни познавалац војних стратегија и доктрина, цењени писац како бисте прокоментарисали својеврсну забрану Ваших гостовања у појединим медијима? (на РТС су Вам рекли да не говорите о масонима, парламентаризаму и Хагу)?

Мени је то нормално у окупираној Србији. Они само потврђују да сам у праву. Када будем имао приступ националним фреквенцијама и штампи, то ће значити да смо ослобођени од окупације. До тада ће и споменици у Србији сведочити о нашој неслободи.

Како коментаришете долазак Доналда Трампа на чело САД?

Мени је све што се догађа природно и предвидљиво. Сједињене Државе су у великој кризи. Нестају у процесима африканизације, исламизаије и латинохиспанизације. Долазак Трампа је покушај да се сачувају државе сједињене. Тешко да ће он то моћи. С друге стране, имају улогу инструмента за успостављање тзв. новог светског поретка. Ту касне, а њихови непријатељи су после 1999. године (агресије на СРЈ), прогледали, освестили се и ојачали. Трамп лицемерно сеје лажну наду и купује време. Не одређује свест људи њихово друштвено биће, него друштвено биће одређује њихову свест. Мултимилијардер не може мислити као сиротиња. Зато је Трамп лицемер. Сви путеви Сједињених Држава се сужавају. Све је очевидније да следи одмазда за сва њихова непочинства.

Да ли је Владимир Путин најутицајнији светски лидер? У којој мери подршка руског председника Србији може да помогне или одмогне у токовима светске политике?

И Путина је изнедрило време. Сигурно је да је морао неко да стане на линију Западној неутољивој похлепи. Не верујем да му је драго што ће му живот проћи у борби против језуитско-вавилонске немани. Он је мениновност овог времена. Велика је ствар за човечанство што је тако брзо успео да опорави Русију, али прозападни злочинци се никад не мире са поразом на путу ка грабљењу преосталих планетарних ресурса. Уколико успе да обесхрабри Запад, онда ће се Запад тапкајући у месту самоурушити. Доживеће имплозију. Мораће да прихвати да је више од 2500 бесмислено уништавао све од људи до историје и културе, те да то више неће моћи.

Да ли је НАТО и даље озбиљна претња регион или сила пред урушавањем?

Они јесу стална претња миру, свуда у свету. Појављују се у различитим модалитетима и „утерију мир". Није НАТО проблем. Проблем су његови нередбодавци. Реч је о претпостављенима „мегакапиталиста". Треба мало више знати о „црном папи" да би се добила јаснија слика о „владарима из сенке". НАТО је само оружни инструмент за успостављање „новог светског поретка". Све док постоје језуити и мегакапиталисти, неће се НАТО урушити. Они га усмеравају и напајају енергијом.

Да ли се по Вашем мишљењу ипак нешто мења?

Неке процесе у току сам и поменуо. Занимљиво је да се од 2000. године (за релативно кратко време) много тога променило. Европска унија је слабија (емигранти су је довели у стање тешке болести); САД су слабије (не знају да ли је већи проблем спољна или унитрашња слабост и да ли економска, војна или политичка). Русија и Кина су ојачале. У Србији су „петооктобарци" у власти, отпораши уживају своју издају тако што су распоређени на функције са којих могу да пљачкају Србе и Србију. На кључним местима су у амбасадама , медијима и великим системима. Када питате новинара (попут Миломира Марића) како то да је навијао за „петокотобарце", он каже да је очекивао преокрет на боље. У ствари, сви системци стрепе од тога да ће доћи на власт типови истог кова и тражити њихове лустрације. Сва је нада да их замене прави Срби, који мисле не своје душе и не желе никоме зло, па и непријатељу. Дакле, много тога се променило, а да то нико није приметио, или бар то нико не жели да призна.

 

четвртак, 16. март 2017.

Штрбац: Хрватска да прекине са оживљавањем усташтва

rtrs.tv

Штрбац: Хрватска да прекине са оживљавањем усташтва

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

 

Саво Штрбац, директор ВеритасаФото: СРНА

Он је истакао да ће ова тужба цијелом свијету скренути пажњу на то шта се Србима, Јеврејима и Ромима догодило у НДХ и на оживљавање усташтва у Хрватској.

"Ово је интересантна тема и вратиће, свакако, размишљања цијелог свијета и на рат из деведесетих година прошлог вијека. Преиспитиваће се улога НДХ и шта је то што Хрвати данас оживљавају. Без обзира на то што се они ограђују у Уставу, у пракси се оживљава усташтво. Неко мора зауставити Хрватску у оживљавању тог зла", рекао је Штрбац.

Он је оцијенио да ће читав овај поступак натјерати Хрвате да убрзају неке поступке у самој Хрватској као што је враћање имовине одузете током НДХ и Јеврејима и Србима, на чему је врло мало или скоро ништа урађено, а постоје захтјеви који само чекају.

Штрбац је напоменуо да је Хрватска враћала имовину коју су комунисти национализовали, али не и ону одузету у вријеме НДХ од Срба и Јевреја - некретнине по Загребу и другим градовима Хрватске.

Он је истакао да ће се због овог поступка још шире у свијету разговарати о томе шта се десило са Србима, Јеврејима и Ромима на подручју Хрватске, што ће подстаћи право суочавање са прошлошћу.

"Недавно оснивање Вијећа за суочавање са прошлошћу само је мудролија премијера Хрватске Андреја Пленковића - нећемо скидати усташке ознаке са плоча у Јасеновцу него ћемо формирати неко вијеће са разноразним научницима, па имају годину дана да предложе влади која знамења из тоталитаристичких режима се не смију користити, а дотле слободно ничу плоче са усташким обиљежјима, а на утакмицама се скандира `Убиј Србина!` и `За дом спремни!`", рекао је Штрбац.

Директор "Веритаса" сматра да ће, без обзира на исход, ова тужба бити "велики наук" за Хрватску.

"Ово је, на неки начин, први рачун за Хрватску за то што ради - оживљава усташтво на свим нивоима и у влади и парламенту. Ово је порука да би било боље да прекину са тим, јер је то зло које не би требало ни величати, ни тежити да се понови", рекао је Штрбац.

Он је примијетио да Хрватска већ има искуства са сличним тужбама у Америци, као и једном пред судом у Стразбуру које су одбијене и да ће у свом одговору суду у Чикагу оспоравати прво надлежност суда, па основаност тужбе.

Према његовој оцјени, иако је мала шанса да се прихвати тужба, овај случај је ипак другачији јер се "расправља пред америчким судом, а то је јаче него пред судом УН", а и случај је привукао веома велику пажњу медија.

Штрбац је истакао да поставља и питање обештећења за душевне боли за страдање људи и указао да би Хрватска "требало да се угледа на свог ментора из времена НХД - Њемачку, јер су Нијемци исплаћивали накнаде људима који су претрпјели тортуре и били у нацистичким логорима, а у питању је било доста новца.

Он истиче да у том контексту није довољно то што Хрватска каже да је у преамбули Устава написала да је ЗАВНОХ основ садашње државе и да се ограђује од НХД.

"Мислим да би Њемачка, која им је увијек била узор, требало да то буде и сад и да кад се суоче и признају шта се десило за вријеме НДХ Србима, Јеврејима, Ромима, па и антифашистима Хрватима, па кад их, као Нијемци, обештете и за душевне боли, да ће тек онда раскинути са том НДХ-зијом", каже Штрбац.

Он каже да је тужбу против Хрватске поднијело седморо људи из Чикага: Лизабет Лалић, Младен Ђуретић, Роберт Предраг Гаковић, Вељко Миљуш, Богдан Кљаић, Данијел Пјевић и Давид Леви.

Штрбац је објаснио да, супротно наводима неких медија, нико од њих није био у групи од пет људи који су пред судом у Чикагу тужили америчку компанију МПРИ због геноцида над Србима у "Олуји".

"Од свих њих мени је познат једино Кљаић. Ако је то тај исти, он је био једно вријеме предсједник Организације крајишких Срба и појављивао се на разговорима са адвокатима који су заступали Крајишнике, али није био међу пет подносилаца тужбе", рекао је Штрбац.

Хрватској је недавно уручена групна тужба за надокнаду штете од 3,5 милијарди долара, коју су Срби, Роми и Јевреји претрпјели у Хрватској у Другом свјетском рату, а исплата надокнаде тражи се за жртве, њихове насљеднике и родбину.

Извор: Срна

 

петак, 10. март 2017.

Представљена књига о Слободану Милошевићу - "Анатомија судског убиства"

rtrs.tv

Представљена књига о Слободану Милошевићу - "Анатомија судског убиства"

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

 

Промоција књиге "Анатомија судског убиства"Фото: СРНА

Андрић, који је као љекар посјећивао Милошевића у Хашком трибуналу, каже да у књизи објашњава на који начин је некадашњи предсједник СР Југославије "убијен у Хагу".

Он истиче да је књига сублимат свега што се Милошевићу дешавало у Хагу, како је лијечен и зашто није лијечен.

"Милошевић је провео у Хагу скоро пет година и није смео жив да напусти Холандију. Теорије није било да Милошевић оде у Русију да се лечи, јер они су њега на крају убили и то не тровањем `ринфапицином` већ, према мојој претпоставци, убијен је `дроперидолом` и није умро 11, већ 10. марта", рекао је Андрић на промоцији у прес-центру Удружења новинара Србије.

Он је објаснио да је "ринфапицин" антибиотик који служи за лијечење туберкулозе, лепре или легионарске болести, а да "дроперидол" који је Милошевић, највјероватније, попио у чају или кафи 10. марта увече, реагује послије пола часа, изазива аритмију и доводи до акутне срчане смрти, у здравственом стању какво је било Милошевићево.

Андрић је испричао да је, према званичном извјештају љекара након обдукције у Хагу, утврђено да је Слободан Милошевић преминуо принудном смрћу од инфаркта срца између 7.00 и 9.00 часова ујутру, 11. марта.

Бивши премијер Србије и потпредсједник владе Југославије Никола Шаиновић истакао је да вријеме пролази, а да истина излази на видјело тешко, упорно и неумитно.

Он је додао да је потребно цијелу истину, у којој има непријатних дијелова, изложити домаћој и свјетској јавности.

"Само моје хашко искуство је део најцрње истине, магле, конфузије и манипулације", каже Шаиновић и додаје да се овом књигом елиминише "један дио те магле".

Према његовим ријечима, суштина књиге је да је сложила документа свих страна у овом предмету, како извјештаје судије Паркера, тако и љекара који су долазили, руских лекара, извјештаје обдукције, као и налазе који су касније нађени.

Бивши државни тужилац СР Југославије Вукашин Јокановић навео је да је до сада објављено много публикација о политичкој и историјској улози Милошевића, те да се данас представља и књига о његовој смрти и о томе како му је одузет живот.

"Дужност је ове генерације, посебно нас који смо са њим радили, да сведочимо и кажемо истину о времену које су обележили рад и борба Слободана Милошевића за истину, правду, интересе и одбрану српског народа, а тај свој дуг овом књигом је на прави начин извршио доктор Андрић", рекао је Јокановић.

Књига ће бити преведена и на енглески језик.

Извор: СРНА

 

понедељак, 6. март 2017.

Forbs: Vreme za pravdu za Srbe

rts.rs

Forbs: Vreme za pravdu za Srbe

RTS, Radio-televizija Srbije, Radio Television of Serbia

Kako je naveo, iz Prištine i Beograda dopiru neprijateljski tonovi i pretnje, zbog čega je vreme da SAD i EU ponovo umešaju prste i "ovoga puta učine pravu stvar", navodi Dag Bandou, a prenosi Hafington post.

29503992

Kosovska Mitrovica

On u svom članku pominje da je Jugoslavija bila veštačka tvorevina Versajskog sporazuma koja je nakon Drugog svetskog rata preživela zahvaljujući "diktaturi Josipa Broza Tita i strahu od sovjetske invazije", ali da je Titova smrt razbila "jedinstvo" koje je na okupu držalo nekoliko nacija.

Kako se navodi, nakon toga je stvoren politički vakuum koji su iskoristili nacionalisti, i Balkan je eksplodirao.

Prva Bušova administracija priznavala je suverenitet Jugoslavije, ali pošto su Nemci podržali nezavisnu Sloveniju, započeo je serijski raspad, tokom kojeg su SAD i Evropa podržali stvaranje BiH i Hrvatske.

Nakon što su podržali raspad SFRJ, američko-evropski saveznici su iznenada počeli da se protive podeli i secesiji Hrvata i Srba iz Bosne, ali i Srba iz Hrvatske, navodi list i dodaje da su tada zločini koje su činili Srbi razglašavani na sva zvona, a da su muslimanski i hrvatski prećutkivani.

"Vašington i Brisel su očekivali da srpska manjina ćuti i pristojno pati i trpi represiju ostalih, većinskih grupa, čak i onda kada je suočena sa etničkim čišćenjem. Uprkos svemu tome, Vašington je odbio ne samo da prizna te zločine, nego se ogradio svake kritike tog bezumnog etničkog čišćenja", navodi list i dodaje da je takva politika Vašingtona na snazi i danas.

Kao najnoviju balkansku krizu list navodi Kosovo, gde su se krajem devedesetih pojavile oružane albanske grupe, koje je Vašington prvobitno oslovljavao kao terorističke organizacije. Međutim, ubrzo se situacija menja, a Albanci dobijaju svu podršku svetskih medija.

Autor navodi da se tada sreo sa prvim kosovskim predsednikom Ibrahimom Rugovom, koji mu je kazao da je Albancima očajnički potrebna "pomoć američke vojske i Si-En-Ena".

Nakon što je NATO uspeo da protera srpsku vojsku, Albanci su počeli da čine najstrašnije zločine i etničko čišćenje nad Srbima, proteravši najmanje četvrt miliona Srba, Roma i ostalog nealbanskog stanovništva, kao i da su američki i evropski vojnici, uprkos tome što su okupirali teritoriju, uradili jako malo da to zaustave.

Priština je tada postala grad "kojim rukovode mafijaši i ratni zločinci", a Kosovo "poligon na kojem Saudijska Arabija regrutuje i radikalizuje inače sekularne muslimane", a jedno istraživanje pokazalo je da se "zločini nad nealbanskim stanovništvom na Kosovu gotovo ne procesuiraju", da ne postoji sloboda štampe i da su političari i sudovi ogrezli u kriminal i korupciju, kao i trgovinu organima.

Forbs navodi i da ljudi sa severa Kosova žele da budu deo Srbije, ali da sistematska nepravda prema Srbima sa Kosova stvara nove mogućnosti za konflikt.

Kako se navodi, potrebni su novi pregovori, ali oni u kojima SAD i EU neće biti na strani Albanaca, već na strani Srba, a jedino rešenje je ono u kome će i Priština i Beograd biti zadovoljni.