Радош Бајић: Где да запалим свећу жртвама НАТО бомби

Sputnik

Такав споменик или спомен-комплекс потребан је како бисмо очували културу сећања на невине жртве једног безумног времена у којем смо се нашли. То је нужно и због породица жртава. То је неопходно због колективног сећања на једно сулудо време и на велики злочин којем је била изложена наша земља. То је важно и због будућности.

Радош Бајић, глумац, сценариста, редитељ

„Убијали су нам децу. Убијали су нам жене. Убијали су нам омладину. Убијали су нам старце. Убијали су нам војнике. Нису нам убили веру. Нису нам убили наду. И данас нам људи умиру. Јер су нам демонским бомбама даровали 'слободу'. Јер су нам обећавали велико богатство поклањајући нам осиромашени уранијум. Затровали су нам земљу, воду и ваздух, 'хранећи' нас смртоносним товарима. Рушили су нам мостове, зграде, куће, штале, гробља, споменике. Подмукло. Из даљине. Из мрака".

„Борили смо се и преживели. Али, ни 17 година од ужасног злочина који је променио свет, нисмо одужили дуг према себи самима. Српски сељак ће последњи динар из сламарице извадити да подигне споменик својим најмилијима. Да имају где да им запале свећу. Ми то још, као држава, нисмо урадили. Иако нас то неће много коштати. Дубоко и искрено подржавам медијску иницијативу Спутњика да се подигне споменик или спомен комплекс свим жртвама НАТО бомбардовања. Не могу ни да замислим да то не буде учињено. То је обавеза због свих који су убијени. То је обавеза због нас који смо остали. То је обавеза због предака. То је обавеза због потомака".

Бора Ђорђевић, музичар

Рокер и песник Бора Ђорђевић послао је Спутњику стихове којима је подржао иницијативу да се подигне споменик свим жртвама НАТО агресије 1999:

„Неки момци су добри

Неки момци су лоши,

Која је од те две сорте

Убила дете на ноши?

Ето зато

Нећу НАТО", написао је Бора Чорба, додајући да акцију „подржава свим срцем".

Др Владимир Костић, председник САНУ:

„Подржавам медијску иницијативу Спутњика да Србија подигне споменик свим жртвама НАТО бомбардовања наше земље 1999. године. Једино што би било циничније и безобзирније од кованица о милосрдности анђела и колатералности нечијих смрти је наше заборављање недужних жртава."

Председник САНУ Владимир Костић

Акцију за подизање споменика су до сада подржали и:

Арно Гујон

„Сваког 11. новембра родитељи су ме као дете водили да посетимо споменик жртвама Првог светског рата у мом родном селу у француским Алпима. Сећам се да смо се ми, сва деца, окупљали испред локалне општине где се налази споменик и одавали почаст херојима нашег краја палим током тог стравичног сукоба. Сваког 11. новембра сам са поносом гледао имена мојих предака исклесаних у мермеру, свестан да су они платили цену моје слободе.

Са 13 година, 1999. године, родитељи су ми објаснили да су оно што причају медији о нама савезничкој Србији лажи које оправдавају један једини циљ: бомбардовање. Тата је преко свог оца, мог деде, био везан за старо француско-српско пријатељство којег се никада није одрекао. Били смо свесни да је Србији учињена огромна неправда.

Француски хуманитарц Арно Гујон

Са 19 година, судбина ме је навела у Србију, моју другу отаџбину чији сам данас поносни грађанин. У тој земљи сам се настанио и венчао, у овој земљи сам постао отац једне дивне девојчице ружичастих образа којој смо дали име Милена. Милена зна сада српски и француски. Милена је Српкиња. Али и Францускиња. Милену ћу сваког 11. новембра водити да види споменик у мом родном селу, као што су то чинили моји родитељи са мном.

Али питање које ме мучи је где ћу водити Милену сваког 10. јуна у знак сећања на жртве НАТО бомбардовања? Где ће се наша деца у Србији окупљати како би се сећала недужних жртава? Зато подржавам иницијативу Спутњика за подизање споменика. Да Милена и њени српски другари не забораве."

Љубивоје Ршумовић

На велики лични јубилеј — 60 година свог стваралаштва, Љубивоје Ршумовић написао је за Спутњик песму у знак подршке идеји да се подигне споменик свим жртвама НАТО бомбардовања 1999. године.

Љубивоје Ршумовић

Патријарх Иринеј:

Његова Светост патријарх Иринеј дао је данас благослов за идеју Спутњика да држава у Београду подигне споменик или спомен комплекс за све жртве НАТО агресије на Србију 1999. године.

Патријарх Иринеј

Председник РС Милорад Додик:

„Међународна агресија на Србију 1999. године, која се по намјери и сили која је употребљена може назвати терористичком, ужасан је злочин без казне једног дијела свијета који себе назива цивилизованим, а који је окупљен у НАТО алијансу. Но, кад већ нема казне, свакако треба подржати акцију Спутњика да се у Београду, након толико година подигне споменик жртвама ове агресије који ће подсјећати на невине жртве, али и на бруталност и нечовјечност НАТО алијансе. То мора бити монументално здање, велико колики је и наш бол. Здање које ће подсјећати сав мирољубиви свијет на тај ужасни и срамни чин гдје су изгубљени невини људски животи, углавном цивили, уништени села, градови, инфраструктура. У исто вријеме, он треба да буде опомена да се тако нешто не заборави и да се не смије више никада и нигдје поновити. Хвала Спутњику на иницијативи."

То мора бити монументално здање, велико колики је и наш бол.

Емир Кустурица, режисер:

„Тај споменик би требало да нас подсјећа на истину како је све што се дешавало српском народу у прошлом вијеку био пројекат његовог нестанка! Не само то. Да се у нашој историји направи најскупљи трансфер и да од жртве постанемо злочинци, сејачи геноцида, починиоци онога што је управо нама било намјењено и учињено. Као народ који је доживио највеће страдање у читавом вијеку, народ кога су савезници само у Другом свјетском рату бомбардовали четири пута, а ово 1999. године је била круна њихових злочина, заслужујемо споменик који ће нас подсјећати на збир злочина који су нам учињени у име цивилизације и најновије идеје да се бомбама научимо демократији. Живјела Србија!"

Заслужујемо споменик који ће нас подсјећати на збир злочина који су нам учињени.

Томислав Николић, председник Србије:

„Подржавам медијску иницијативу Спутњика да држава подигне споменик свим жртвама НАТО агресије на нашу земљу 1999. године. То је наша обавеза према свима који су мучки убијени, њиховим породицама, али и Србији према којој је извршен злочин."

Председник Србије Томислав Николић

Академик Матија Бећковић, песник:

„У Београду постоји немачко, мађарско, аустроугарско, француско, енглеско гробље. Једино не постоји гробље жртава НАТО пакта. А неколико пута је и СПЦ поднела тај захтев и речено је како ће бити одређено неко место у Београду где ће бити та имена забележена, нешто попут гробља ослободилаца Београда. Без обзира где су погинули и да ли су сахрањени или нису, главно је да све то што ту буде забележено, буде истина и да буде једна читуља која је остала непозната. Нити смо чули та имена, нити тај број, мада је то неколико пута обећавано.

Српски народ је неколико пута био одређен за уништење. Над њим су извршени многи геноциди, али један од геноцида извршио је он сам према себи и својим невиним жртвама. Тако да је дошао дотле да њега самог данас зову геноцидним јер није своје жртве пописао и није им се одужио. Како онима из Другог рата, тако и онима из агресије НАТО пакта. То би било важно због нашег самопоштовања, јер ако то не буде урађено, ускоро ће се тврдити да те агресије и тог бомбардовања и тих жртава није ни било. Било би важно да гости који нам долазе са те стране прво положе венац на том гробљу, а и без тога, то је основни дуг који дугује отаџбина онима који су ни криви ни дужни за њу пали."

Матија Бећковић: Ако не буде подигнут споменик НАТО жртвама, ускоро ће се тврдити да те агресије и тог бомбардовања и тих жртава није ни било.

Академик Душан Ковачевић, писац:

„Подржао бих иницијативу за подизање споменика жртвама НАТО пакта зато што је тај безумни чин био агресија и непримерен, међународни терористички напад на једну незаштићену земљу у којој је страдало углавном цивилно становништво. Никаквог оправдања нема да је то била било каква војна интервенција против некакве силе која је била на земљи. Знајући да је Србија незаштићена и да на небу могу да раде шта хоће, извели су стотине хиљада летова. Нико неће моћи да израчуна какве ће бити последице, које нас, ево, стижу са разним болестима од тог осиромашеног уранијума који се тако цинично назива само да се не би рекла права ствар, да је то заправо уништавање једне земље. Подржао бих акцију подизања споменика како тај чин никада не би био заборављен."

Драмски писац Душан Ковачевић: Подржао бих иницијативу за подизање споменика жртвама НАТО пакта зато што је тај безумни чин био агресија и непримерен, међународни терористички напад на једну незаштићену земљу.

Историчар Момчило Павловић, директор Института за савремену историју:

„Нема прошлости без сећања, то јест историјског памћења, а прошлост ће нам бити онаква како је кроз сећање преносимо на потомке. Споменици су те тачке сећања које говоре о историји. Они су неми сведоци, али прича о њима говори о трајном памћењу. Крајње је време да се подигне један централни споменик на видном месту на којем би стајала свака жртва положена за одбрану земље и народа. Као историчар сматрам да би било најбоље оставити неку рушевину, конзервирати је као споменик трајног сећања. На пример, да то буде део зграде Генералштаба, која је делом рашчишћена, посебно РТС, а нарочито цивилни објекти који су беспотребно разарани широм Србије. Пре тога, наравно, треба прецизно пописати сваку жртву страдалу у НАТО агресији. Као што сам рекао на почетку, нема прошлости без сећања."

Академик Љубомир Симовић, песник:

„За време бомбардовања, од када је почело, па док се није завршило, осетио сам обавезу да водим дневник о ономе што се догађа. Бележио сам сва имена која сам видео у новинама, чуо на радију и телевизијама. Пратио сам сав тај ужас и знам кроз шта смо прошли. Наравно да подржавам идеју да се сећање на све те људе који су страдали сачува на неки достојан начин."

Академик Љубомир Симовић: Наравно да подржавам идеју да се сећање на све те људе који су страдали сачува на неки достојан начин.

Синиша Павић, сценариста:

„Радује ме таква иницијатива. Сматрам да те жртве не само што заслужују да им оставимо трајан спомен, него и они који су остали живи и њихови потомци треба да знају шта се тада десило и да негују тај споменик. Да не дозволе да он постане неко обележје поред којег ће равнодушно пролазити."

Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије:

„Мислим да је ваша идеја одлична. Ја бих такође волела да једног дана будем потпуно сигурна у то шта је потпуна и коначна истина, ко су људи и како се зову. Ја бих подржала идеју, и да се установи колико је људи страдало, и да знамо њихова имена, и да та имена буду на достојном споменику."

Љиљана Смајловић: Ја бих подржала идеју, и да се установи колико је људи страдало, и да знамо њихова имена, и да та имена буду на достојном споменику.

Љубиша Ристић, позоришни редитељ:

„Мислим да је то одлична иницијатива и мислим да је она већ закаснила, да је требало већ да буде реализована. Али из познатих разлога, то очигледно није било могуће јер је било сувише оних који су своје грађане и своју земљу оптуживали за НАТО агресију, а оправдавали НАТО. Сада ће се ситуација, можда, променити, сада би требало подићи споменик свима, и цивилним и војним жртвама агресије НАТО-а. Оно што мислим, пошто у иницијативи још није означено где би могао да буде тај споменик, једна од могућности је, а мислим да је одлична, то је споменик који је још 2000. подигнут у парку код Ушћа. То је Вечна ватра која је једно време била запуштена, са графитима. На крају је то неко ипак очистио, ту бруку и срамоту. Мислим да је код Вечне ватре право место да се направи и плоча на којој би била исписана и сва имена оних који су погинули у НАТО агресији."

Редитељ Љубиша Ристић: Мислим да је то одлична иницијатива и мислим да је она већ закаснила, да је требало већ да буде реализована.

Ивана Продановић Ранковић, историчар уметности, Републички завод за заштиту споменика културе:

„Апсолутно подржавам иницијативу Спутњика да се у Београду подигне споменик свим жртвама НАТО агресије на Србију 1999. године."

webtribune.rs

AMERIČKI KONGRESMEN NAPRAVIO POMETNJU U SAD: Britanska i američka vlada organizovali su hemijski napad pod lažnom zastavom u Siriji

Ron Pol je optužio britansku i američku vladu da su organizovali hemijski napad pod lažnom zastavom u Siriji, u pokušaju da obore predsednika Bašara al Asada.

U intervjuu sa savetnikom Danielom Mekadamsom, bivši kongresmen kaže da je navodni hemijski napad u kom je poginulo više desetina civila, bio grozan napad pod lažnom zastavom od strane zlih elemenata unutar američke vlade, dizajniran da destabilizuje Bliski istok i spreči tekuće mirovne razgovore u Siriji.

Prema rečima senatora Pola, napad je orkestriran od strane zlokobnih snaga unutar velikih naftnih kompanija (Big Oil), vojno-industrijskog kompleksa i Paralelne države. “Big oil i vojno-industrijske grupe imaju interes da nastave rat u Siriji. Napad je verovatno inspirisan od strane zlokobnih snaga unutar SAD-a. Izgleda da to nije bio nesrećan slučaj. Nema nikakvog smisla da je Asad spreman da izvrši političko samoubistvo,“ rekao je Mekadams.

Delimičan transkript intervjua Ron Pola i Daniela Mekadamsa

Ron: Pre mogućeg delovanja gasa u Siriji juče, stvari su išle prilično dobro. Sa Trampom koji je rekao da Sirijci treba odluče ko će voditi njihovu zemlju. Mirovni pregovori su u toku. Al Kaida i ISIS su u bekstvu.

Oni tvrde da je Asad pustio gas i pobio mnogo ljudi. Još od 2013. godine, neokonzervativci viču i vrište o tome da Asad koristi gas protiv svog naroda.

Daniel: UN kažu da su napad 2013. godine sproveli pobunjenici. Sada imate američkog ambasadora u UN koji tvrdi da “znamo da je Asad upotrebio hemijsko oružje i pre.“ To nije tačno.

Ron: Ko bi imao koristi od toga? Nema smisla za Asada da koristi gas protiv sopstvenog naroda. Mislim da postoji nula šanse da je on to uradio. Mekejn kaže da on krivi Trampa za ovo. Kaže da Tramp nije bio “dovoljno agresivan.“

Daniel: Činjenica je da smo na pragu mirovnih pregovora. Asad ima prednost u ovim razgovorima. On je skoro istrebio ISIS iz zemlje. I tako je on na pragu ove pobede odlučio da pobije ljude sa gasom? Morao bi biti najluđi lider u istoriji sveta.

Ron: Big oil i vojno-industrijske grupe imaju interes da nastave rat. Mislim da su to iste grupe koje su pokušavale da sprovedu promenu režima na Bliskom istoku sa Bušom. Oni moraju dobiti podršku javnosti za rat, tako da iza scene to rade Paralelna država i neokonzervativci. Mislim da je to ono što se dešava. Pa, kako će Tramp to rešiti? Čini se da je u konfliktu.

Daniel: Reakcija je sažeta od strane Borisa Džonsona. On tvrdi da svi dokazi ukazuju na Asada, ali takođe kaže “pozovimo na temeljnu istragu.“ Kako možeš reći da svi dokazi ukazuju na Asada a onda pozvati na istragu? Priče o napadu su došle iz dva izvora. Jedan je NVO u Velikoj Britaniji koja čak i nije u Siriji, a drugi je grupa pod nazivom Beli šlemovi koju finansira SAD. Veoma kontroverzna grupa, jer oni rade veoma blisko sa Al-Nusra frontom. Obe ove grupe plaćaju vlade SAD-a i Velike Britanije.

Video sam slike koje su Beli šlemovi postavili na internet – gde se bave ljudima koji su navodno napadnuti sa gasom sarin – ali ne nose nikakvu zaštitu.

Ron: Mekejn je ismevao misao da se dozvoli Sirijcima da odluče šta da rade po pitanju svoje budućnosti.

Daniel: Kakav je on licemer. Isti čovek koji je vrištao “Rusi su se umešali u naše izbore“ kaže da nikome nije dozvoljeno da odlučuje o svojoj sudbini… Govorene su nam laži baš kao da smo bili u Iraku ili Libiji.

Ron: Ako tražite razumno objašnjenje, to je verovatno inspirisano zlokobnim snagama unutar SAD-a. Mi smo uvek umešani. Izgleda da to nije bio slučajan događaj. Nema nikakvog smisla da je Asad spreman da izvrši političko samoubistvo.

Webtribune.rs

SIM Arhiva

Претражи овај блог

недеља, 23. април 2017.

НАТО жели „новог Јанковића“ за премијера!

НАТО жели „новог Јанковића" за премијера!

субота, 8. април 2017.