rtrs.tv

Сари: И Финци "кумовали" бомбардовању Србије

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes

---

НАТО бомбардовање у СрбијиФото: Глас Српске

- У `Дозволи за окрутност` покушавам да одговорим, прије свега, мом народу на питање како је могуће да финско Министарство спољних послова скрива кључне доказе о Рачку због којих се тадашњи предсједник САД Бил Клинтон осјећао слободно да започне бомбардовање Србије - рекла је Саријева.

Она је девет година прикупљала материјал за књигу по архивама ЕУ, НАТО-а, УН и на терену на Балкану, па је истакла да ту детаљно пише о расистичким ставовима Хелене Ранте и њеном понашању које је одредило судбину српског народа и указује на све њене лажи и обмане у извјештајима УН.

Финска књижевница је за "Вечерње новости" рекла да у својој књизи анализира и конференцију о међународном праву и закључке настале на том скупи из којих је, каже, јасно као дан да није било никакве основе да се Косово призна као држава, јер је изграђена на тероризму.

Саријева је и аутор књиге "Касапин, кољач и комуниста", промовисане прошле године у Београду, у којој генерала Ратка Младића пореди са најзначајнијим Финцима у историји - маршалом Манерхајмом и револуционаром Кулерво Манером.

У тој књизи је сабрала на десетине најпотреснијих извјештаја о страдању Срба из сребреничког краја од 1992. до 1995. године.

Истакла је да се из њене перспективе чини да је питање Сребренице и наводног српског геноцида најважније и за Србе и за Европу.

- Тачно је да историју пишу побједници, али без истине нема ни цивилизације - рекла је Саријева.

Она је поздравила Међународну комисију за истраживање чињеница о догађајима везаним за српску судбину у Сребреници и Сарајеву.

- Мислим да ће професори Изреали и Гидеон Грајф успјети да разбију лажне митове - оцијенила је Саријева.

 

iskra.co

Никола Маловић: Они то раде за наше добро

6-8 minutes

---

29.11.2020. - 9:42

Живимо ли ми то у Њемачкој 1941? Или је ово Европа на прагу 2021? Зашто је људима који посједују наше бараке потребан слом економије?

Игралиште (Фото: Никола Маловић)

Увијек се треба сјетити оне сцене из Спилберговог филма „Шиндлерова листа" када потихо ноћу, у бараци разговарају заточене Јеврејке. Устрашене су и забринуте, али само једна, за коју би се данас рекло да је теоретичарка завјере, стидљиво казује што је чула, а чула је да их одвозе возом и спаљују тамо негдје. Па је настало ругање у мраку, ћути тамо, ми Нијемцима требамо, нису луди да нас убију кад смо им потребни за рад!

Но то није била добра логика… Један од начина да се препозна зло које тек има да се огрне још горим плаштом, јесте када нека власт почне да ради алогично.

На прву лопту, ко је могао да повјерује да ће данашња Њемачка – којој је економска сарадња с Русијом мила мајка – истој тој Русији увести економске санкције упркос чињеници да ће због тога Њемачка изгубити бога оца у ојрима?! Али је Њемачка, политички патуљак који је добио бефел из United Snakes, ипак увела санкције Русији, и држи их све до данас – пуштајући суштински јединог економског партнера на дуге стазе (чиме би био постигнут и мир у Европи), да за своје паре финансијски искрвари око гасовода „Сјеверни ток 2".

Имамо ми и конкретнијих примјера да је неко ко над нама влада ишчупао логику као живац из зуба, као нпр. кад се Црна Гора супротно сопственим интересима отцијепила од Србије, кад је Србији забила нож у леђа признавши Косово*, кад је без референдумског питања већинске горске и приморске Србе увела у НАТО… или Србија пак када је, супротно кити својих националних интереса, дозволила свим дугиним бојама да коитирају са српским сељаком, српским домаћином, просветним и здравственим радником, снисходљива према душманима, а престрога према поданицима.

Ако је Лукашенко, предсједник Бјелорусије, одбијајући да прими новац од Свјетске здравствене организације, данас приватне фирме, доказао 2020. г. да је сваки феудалац новог свјетског поретка добио безобразну количину пара да повремено закључа своју територију и унутар ње стане да излуђује народ – тада није тешко повјеровати у алогичност по којој оно што се назива короном није ни планирано да престане. Већ по програму, да се само мијења.

Пола свијета шапуће у симболичној бараци: Они то раде за наше добро. Произвешће милијарде вакцина, седам милијарди, да би нам помогли. Ми њима требамо. Ко ће радити ако нас побију? Зато не слушајте што лупета она глупа жена. Или особе сличне њој.

Средином сад већ фамозног првог таласа, кад ми је кроз главу прошла јеретичка мисао: Шта ако сезоне на Приморју уопште не буде?!, почео сам да вјерујем како постоје до те мјере демонски умови који су кадри да, свијетом ведрећи и облачећи, поступе једнако као са Њемачком из горњег примјера: да витално науде свима економијама.

Данас видим даље, па на овом мјесту упозоравам читаоца да слиједе узнемирујући описи.

Пазимо…

Свјетска влада је формирана, иако ми о томе, будући небитни, немамо медије који би нас обавијестили. Такова ће власт, посебно иза сусрета у Давосу, чији ће се први дио догодити у јануару 2021, а други с прољећа, на новоговору обзнанити детаље Великог ресета.

Чим уђе у масовну употребу, синтагма Велики ресет постаће предметом тумачења, од чега ће само она тумачења у медијима налик „Печату" бити блиска истини.
Нама знаном свијету пријети слом економије.

Као што је Њемачка добила бефел да економски науди сама себи уводећи Русији санкције под обавезно, као што су временом многе земље добиле наредбу да се унереде по властитоме коду (при чему Србија и Црна Гора нису једине), тако су се стекли услови да све земље које дугују исувише (а све дугују исувише) треба да поједу (ех, да је жаба) оно што се не једе, и самоуниште своје економије.

Да ли држава која продаје ресурсе као суманута и која се, иако презадужена, задужује још, уопште постоји? Зна се одговор на реторичко питање у временима када нељудски закони лупају шакама на врата и разбијају их цокулама. Људе који на отвореном ходају без маске саватава полиција равнодушна да ли је наредба да се здрави људи трпају у марице инфицирана алогичношћу или није.

Живимо ли ми то у Њемачкој 1941? Или је ово Европа на прагу 2021?

Зашто је људима који посједују наше бараке потребан слом економије?

Зар трговина није друго име за мир? Зар трговина није друго име за крвоток каквог-таквог поретка на планети Земљи?

Изгледа да није. Јер има свега 99,334% људи на планети којима је до зараде од својих десет прстију у миру, а чак 0,666% оних којима је до зараде током рата.

Глобални економски слом је пројектован, а са њим и глад која слиједи.

У доба ковида 19 продавнице су биле пуне, но како домаће производње нема која би обимом могла да премости годину, сви ми који живимо по логорима чије се границе поклапају са границама држава зависимо од тога да ли ће неко ујутру отворити супермаркет или неће. Јер, шта ако Велики ресет предвиђа и ту „ситну измјену" у поретку по коме ће нова нормалност бити да јутром не можемо да купимо хлеб и млијеко?

Када у сценарио који је предвидив убацимо мутацију проказаног ковида 19 у смртоноснији ковид-21, такође генерисан, и мушкарци и жене с пругастим маскама из свих барака на свијету ће завапити: Убризгајте нам, више, ту вакцину! Па да можемо да радимо!

Јер ће гласови са логорских разгласа бити учестали. Сваки минут-два казиваће: Вакцина ослобађа: Путујте слободно. Вакцина ослобађа: Само невакцинисани стријепе да ли ће им банкомат издати кеш. Вакцина ослобађа: Слободно грлите најближе док вас телефон не обавијести да дејство вакцине почиње да слаби, када треба узети ревакцинацију.

Нова нас индустријска смрт чека иза окуке наших дана.

Пазимо.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 27. 11. 2020)

stanjestvari.com

 

Бундестаг: Америка се против Северног тока 2 понаша као мафија

politika.rs

Бундестаг: Америка се против Северног тока 2 понаша као мафија

Тања Вујић

4-6 minutes

---

„То што раде подсећа на мафију." Тим речима Клаус Ернст, шеф Комитета за енергетику Бундестага, описао је у четвртак најновију иницијативу Вашингтона против завршетка градње „Северног тока 2".

„Као што чланови мафије изнудом извлаче 'рекет' од бизниса, тако Америка каже Европи да жели савезнике да заштити од Руса, док истовремено прети европским фирмама економским суновратом у случају да одбију 'рекет'. Америка у нама не види партнере као партнере, већ непожељну конкуренцију, или слуге. То мора престати једном заувек. Неће се они зауставити на претњи санкцијама 'Северном току 2'. Следеће, удариће на европске фирме које сарађују са 'Хуавејом'", проценио је Ернст у изјави за „Раша тудеј".

Откуд из Немачке поређење Америке с „мафијом", загонетка је. У трагању за одгонетком неуобичајено непријатног поређења, посматрачима је упадљива нова пракса телефонирања из Вашингтона, откако је 20. октобра на Капитол хилу утаначен пакет најновијих „гасоводних" амандмана на предлог Закона о одбрани САД за 2021. годину. Тај правни документ, по устројству поретка, мора бити усвојен пре Нове године.

Нови предлог амандмана, који треба да прође дебату и гласање у оба дома Конгреса и добије параф шефа Беле куће, списку америчких санкција против „Северног тока 2" придодаје осигуравајућа друштва, бројне фирме које учествују у постављању цеви, као и компаније које се баве техничком сертификацијом квалитета пројекта.

Из Вашингтона је потом процурило да је већ састављен прецизан списак европских фирми „зрелих за нове гасоводне санкције". С ове стране Атлантика рачунају да је међу озбиљним кандидатима за искључење из доларског платног система због „Северног тока 2" око 120 фирми из 12 држава Европе, већином из Немачке.

Било како било, поједине европске фирме почеле су ових дана да примају незгодне телефонске поруке с оне стране Атлантика, наводе немачки медији. Отприлике на трагу јулске поруке Мајка Помпеа, шефа америчке дипломатије: „Одустаните одмах од 'Северног тока 2' или се суочите с последицама". На претње још неусвојеним, другим кругом америчких санкција „Северном току 2" (први круг усвојен је пред крај 2019), низ европских фирми почео је још пролетос да се нећка. С октобарским анексом на „гасне амандмане" на мети с оне стране Атлантика нашла се и норвешко-немачка компанија „Дет Норске веритас – Германишер Лојд" (ДНВ ГЛ), задужена за издавање техничких сертификата о квалитету пројекта у његовим бројним фазама, као и за финалну „употребну дозволу" гасоводу „Северни ток 2".

Норвешко-немачка фирма нашла се на овом одговорном задатку у финишу радова у територијалним водама Данске, након што је званични Копенхаген швајцарској фирми „Северни ток 2" поставио специфичан услов за наставак радова. А то је да одабере било коју компанију која се бави техничком сертификацијом гасовода.

„Северни ток 2" је одабрао ДНВ ГЛ. Претња америчким санкцијама ипак није наивна ствар, закључили су у четвртак у дотичној фирми. „Сматрамо да су наше активности повезане с бродовима и опремом за 'Северни ток 2' подложне санкцијама. Стога прекидамо тај део посла", наводи се у саопштењу ДНВ ГЛ-а. Светски медији иза тога листом су пренели вест да се норвешко-немачка фирма повукла из „Северног тока 2". Из те компаније стигло је убрзо појашњење: „Нисмо донели одлуку да одбијамо да дамо употребну дозволу 'Северном току 2'. Нисмо прекинули да пружамо услуге у вези с главним цевима гасовода", пренели су руски медији.

Шта даље бива са сертификацијом, а пре ње с упоредном трком градитеља „Северног тока 2" и његових противника, неизвесно је.

С једне стране, „Академик Черски", једини руски брод – џокер за постављање преосталих цеви мегагасовода, поново је јуче из неког разлога испловио из немачке луке Мукран, иначе логистичке базе „Северног тока 2", ка руском пристаништу Калињинград на Балтику. С друге, пет западноевропских суфинансијера „Северног тока 2" (англо-холандски „Ројал Дач шел", немачки „Винтершел" и „Унипер", француски „Анжи" и аустријски ОМВ), заједно с руским „Гаспромом", одлучно истичу даљу подршку том пројекту.

„Не постоји предвидиви ризик који би могао да заустави пројекат. Ми смо посао обавили. Финансирали смо пројекат", истакао је ове седмице, у изјави за „Блумберг", Рајнер Сил, извршни директор аустријског ОМВ-а.

View article...

Enclosures:

160z120_severni-tok.jpg (10 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_11//160z120_severni-tok.jpg

 

Zastava 63. padobranske brigade kreće na put oko sveta

rs-lat.sputniknews.com

„Za otadžbinu, za druga, za pušku": Zastava 63. padobranske brigade kreće na put oko sveta

Sputnik  https://cdn2.img.rs.sputniknews.com/i/logo.png

2 minutes

---

Vesti

16:36 28.11.2020Preuzmite kraći link

https://rs-lat.sputniknews.com/vesti/202011281123971129-za-otadzbinu-za-druga-za-pusku-zastava-63-padobranske-brigade-krece-na-put-oko-sveta/

Zastava 63. padobranske jedinice kreće na put oko sveta, tako što će je iz ruke u ruku, svetom prenositi bivši pripadnici te elitne jedinice Vojske Srbije.

Uz snažne prijateljske veze, veterane 63. padobranske brigade iz Niša simbolično će povezati i zastava bratstva, koja je danas krenula iz Niša i obići će veterane te jedinice širom Srbije, Evrope i sveta.

Zastava sa natpisom „Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast - padobranci 63. padobranske brigade" prethodno je osveštana, a akcija je pokrenuta uz odobrenje Generalštaba Vojske Srbije.

Pratiće je i knjiga u koju će veterani ove brigade, učesnici ratova devedesetih i bombardovanja 1999. upisivati sećanja i emocije vezane za tu brigadu, prenosi RTS.

Zastava bi trebalo da se vrati u Niš do 14. oktobra 2021. godine, kada 63. padobrandska brigada obeležava svoj dan i uz knjigu će biti izložena u spomen-sobi brigade u Nišu.

Pročitajte još:

• Vojska Srbije prikazala snagu na nebu nad Batajnicom, „Pancir" štitio vazdušni prostor /foto/
• Kako izgleda i šta sve radi Elitna brigada Vojske Srbije /foto/
• Kad zagrmi iznad Peštera: Tri zadatka Vojske Srbije

 

Пенсилванија: Oбустављено потврђивање изборних резултата; Доналд Трамп: Ово је велика вест

 

четвртак, 26. новембар 2020.

Судија америчке савезне државе Пенсилваније Патрисија Мекалоф наложила је обустављање свих даљих процеса у вези са потврђивањем изборних резултата у тој држави. Она је тим поводом заказала саслушање које ће бити одржано у петак. „Велика вест!", написао је амерички председник Доналд Трамп на Твитеру након објаве из Пенсилваније. Трамп се претходно телефоном обратио на саслушању пред Сенатом државе Пенсилваније о масовној крађи гласова у тој савезној држави, наводећи да има доказе који потврђују његову победу. "Морамо да преокренемо изборне резултате. Нема сумње да имамо све доказе, имамо све доказе" „Морамо да преокренемо изборне резултате. Нема сумње да имамо све доказе, имамо све", рекао је Трамп, чије је десетоминутно обраћање поздрављено аплаузом. Он је додао да је само потребно да његове аргументе саслуша неки судија који би био неутралан. Трамп је рекао да су демократе Џоа Бајдена варале на изборима и у том контексту указао на инциденте са гласовима пристиглих поштом људи који су преминули. "Избори су намештени" „Ови избори су намештени, а то не смемо да дозволимо", истакао је Трамп. Америчи председник је требало лично да се појави на јавном саслушању у Пенсилванији, али је од тога одустао након што је потврђено да је један од саветника његове кампање позитиван на вирус корона. Подсетимо, Трампова кампања затражила је поступак „убрзане жалбе" након одбацивања тужбе у Пенсилванији, којом су захтевали да се поништи више милиона гласова пристиглих поштом. (Спутњик)

 

b92.net

EU-goslavija, a na čelu Beograd?

B92

4-5 minutes

---

Bivši diplomata na Balkanu i profesor na Univerzitetu Kembridž, Timoti Les kaže da bi region Z. Balkana za vreme Bajdena mogao postati neka vrsta EU-goslavije

Izvor: Tanjug četvrtak, 26.11.2020. | 06:30

Ilustracija: Depositphotos/Bigandt

Obrazlažući tu svoju misao, on je rekao da bi Zapadni Balkan mogao da postane novi multietnički entitet sastavljen od "šest država", usko povezan sa EU, na čijem bi čelu bio Beograd.

''To neće biti baš nova Jugoslavija, koja je bila proizvod svog vremena, ali činjenice na terenu primoraće Bajdena da se vrati logici nedavne prošlosti i podrži stvaranje onoga što će biti inkarnacija te prošlosti u 21. veku - nove EU-goslavije'', piše Les u autorskom tekstu za ''Opendemokracy.net''.

A zašto bi na čelu tog multietničkog entiteta bio Beograd, Les u tekstu za taj britanski politički sajt objašnjava činjenicom da je Srbija, pošto su evropske integracije iz različitih razloga usporene, obnovila svoju poziciju najistaknutije države na Balkanu, nakon pojave "snažnog lidera", koji je okončao haos iz dvehiljaditih, i perioda strukturalnih reformi.

Takođe, Les ističe i da se Srbija angažovala na „pronicljivom diplomatskom manevrisanju", koje joj je omogućilo da iskoristi podršku sila koje žele prisustvo na Balkanu: Rusije, Kine, Turske.

Upravo to je, dodaje, ojačalo poziciju Srbije u odnosu na SAD.

''Ako predsednik Bajden želi da ostane veran američkom cilju uspostavljanja neke vrste trajnog mira na Balkanu, koji omogućava njegov unutrašnji razvoj i spoljnu integraciju sa Zapadom, on mora raditi u okvirima ove nove stvarnosti'', dodaje Les.

On ocenjuje da nema sumnje da će Bajdenova administracija želeti da otkaže ono što je radio dosadašnji predsednik Donald Tramp, ali da će, suočena sa situacijom na terenu i novom realnošću, morati da nastavi tamo gde je stao njihov republikanski prethodnik.

Jedan od elemenata Trampovog pristupa, koji će Bajden morati da sačuva, kako navodi Les, jeste inicijativa da se uspostavi regionalna ekonomska zona na Zapadnom Balkanu, odnosno mini Šengen.

Bajdenova administracija videće, kako kaže Les, da Srbija podržava takvu ekonomsku uniju, kao i druge države zapadnog Balkana, uključujući Albaniju.

''Projekat koji Srbiji daje lidersku ulogu na Balkanu mogao bi da bude dovoljan da se Beograd ubedi da prizna nezavisnost Kosova...i da se unazade njegovi odnosi sa Rusijom, Turskom i Kinom'', smatra Les.

Stručnjak sa Kembridža ponavlja da će se sigurno neki u Bajdenovom timu usprotiviti ideji da se na bilo koji način ''nagradi'' Srbija, ali će, kako ističe, suočeni sa političkom realnošću videti da je malo drugih opcija.

Ključ u Bajdenovom pristupu, kako ocenjuje Les, biće pre svega interes SAD, a ne procena toga ko bi uspostavljanjem ekonomske unije na zapadnom Balkanu dobio više ili manje.

Ovakvom politikom Bajdenova administracija ne samo da će nastaviti tamo gde je stao Tramp, već će i oživeti strategiju velikih sila na Balkanu u 20. veku, smatra Timoti Les.

Beograd je i posle Prvog svetskog rata bio prestonica najveće nacije na zapadnom Balkanu i prirodni politički centar, kaže Les i dodaje da se ni ''sto godina posle, strateška logika nije mnogo promenila''.

 

standard.rs

Siniša Ljepojević - Nemačka predvodi EU protiv Rusije i Kine

Siniša Ljepojević

10-12 minutes

---

U senci američkih izbora, Nemačka se odlučila za zaoštravanje odnosa sa Rusijom i Kinom i tako prihvatila američku projekat koji na kraju može imati ozbiljne posledice

U senci haosa i neizvesnosti oko nedavnih predsedničkih izbora u Americi, u Evropskoj uniji (EU) je u toku proces temeljnih geopolitičkih promena koje predvodi Nemačka. Zvanični Berlin se opredelio za prekid saradnje sa Rusijom i u velikoj meri sa Kinom i, takođe, saveznicima tih zemalja. Nemačka zahteva da to njeno opredeljenje prati i cela EU kako bi se, zajedno sa Amerikom, u tom obnovljenom neprijateljstvu stvorio „moćan zapadni blok". Jedino što je, međutim, neizvesno jeste ko će u toj geopolitičkoj promeni platiti veću cenu.

Istorija nas uči da je obnova neprijateljstva prema drugima pre svega znak slabosti a ne moći a, utisak je, i u ovoj evropsko-nemačkoj geopolitičkoj promeni se to iskustvo potvrđuje. EU je, naime, već dugo u dubokoj političkoj i ekonomskoj krizi koja je zahvatila i samu Nemačku, što je dovelo i do podela među evropskim saveznicima. Očigledno je da Berlin pokušava da očuva svoju lidersku poziciju u evropskoj integraciji, koja se sve češće dovodi u pitanje, obnovom starih predrasuda prema Rusiji, a sada i Kini.

Veruje se da EU može da sačuva samo pretnja spolja, u ovom slučaju pre svega od Rusije. Istovremeno, Nemačka takođe veruje da se EU može spasiti – i naravno zadržati vodeća pozicija Berlina – samo uz pomoć Amerike. U prevodu, Nemačka je ponovo kapitulirala pred Amerikom i priključila se američkom projektu sukoba sa Rusijom i Kinom.

Nemačka uvreda Rusije

Nemačka, međutim, u taj projekat neprijateljstva ulazi i sa velikom senkom. Naime, do ujedinjenja Nemačke je došlo zahvaljujući Sovjetskom Savezu i kasnije Rusije kao njegovog naslednika. Bez podrške Moskve nikada ne bi došlo do tog ujedinjenja. Cela Evropa je tada bila protiv toga. Tadašnji predsednik Francuske Fransoa Miteran je lično putovao u Moskvu i od Mihaila Gorbačova tražio da ne dozvoli ujedinjenje Nemačke. Gorbačov je to odbio. Potom je Gorbačovu telefonirala britanska premijerka Margaret Tačer i predložila mu da, ako već ne želi da spreči ujedinjenje, onda barem zadrži sovjetsku (rusku) vojsku na teritoriji Istočne Nemačke. I to je Gorbačov odbio.

Na osnovu te istorijske podrške Moskva je očekivala novu fazu prijateljstva sa Berlinom i na neki način trajnu saradnju. Nemačka je bila viđena kao neka vrsta izlaza Rusije ka Evropi i zastupnika ruskih interesa. Istovremeno, Nemačka je dobila ulogu izlaza Evrope ka Rusiji i njenom tržištu. Iznad svega se očekivalo da će Nemačka imati više razumevanja za Rusiju i njene interese. I to je zaista, na obostranu korist, funkcionisalo neko vreme, posebno tokom prvog mandata predsednika Vladimira Putina. Ali, kako je kriza i u Nemačkoj i u EU postajala sve dublja i veća, Berlin je postepeno napuštao saradnju sa Moskvom i oživljavao neprijateljstvo.

Kap koja je prelila čašu je, prema ocenama većine hroničara u obema zemljama, afera sa navodnim trovanjem ruskog opozicionara Navaljnog. Nemačka kancelarka Angela Merkel optužila je Rusiju za trovanje iako je, kako se zna u političkim krugovima, znala da to nije tačno. U Moskvi je to ocenjeno kao zabadanje „noža u leđa" tako da dosadašnji odnosi Rusije i Nemačke praktično više ne postoje. Merkelovu je podržao i francuski predsednik Emanuel Makron, a to je podržala i EU, što je takođe značilo kraj saradnje Nemačke i Rusije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je čak izjavila da je obnova geopolitičkih odnosa sa aktuelnom Rusijom „nemoguća".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom (Foto: Sputnik/Aleksiy Nikolskiy)

Nemačku poziciju je najdirektnije objasnila ministarka odbrane i vršilac dužnosti lidera vladajuće Hrišćansko-demokratske unije Anegret Kramp-Karenbauer (AKK) u dva intervjua medijima u julu i oktobru ove godine. Ona je objasnila da Nemačka pripada Zapadu i vezana je za Zapad (Westbindung) i taj status je Nemačkoj, prema njenim rečima, dala Amerika. „I to nas tesno veže za NATO, EU, Vašington, Brisel. Pariz i London".

To, s pravom, kako tvrdi, pozicionira Nemačku protiv „romantičnih fiksacija" o vezama sa Rusijom i „neliberalnih država koje odbacuju partije i parlamente", drugim rečima – Kine. Ona predlaže da se EU uspostavi kao tržišna zona koja će biti dostupna samo onima koji slede takozvane „evropske vrednosti". I takva pozicija Berlina i EU je, ocenjuje AKK, „rešenje za nemačko pitanje, to je ono na čemu je Nemačka". Jednostavnim rečnikom, AKK otvoreno preti Rusiji i Kini.

To je zahvalnost Nemačke za sve što su Moskva i Peking učinili ne samo za ujedinjenje te zemlje, nego i za podršku u njenom naučnom, tehnološkom i privrednom razvoju. Nemačka postaje neprijatelj onima koji su joj najviše pomogli: Rusija ujedinjenjem, jeftinom energijom i naukom, a Kina tehnologijom i gotovim novcem u najkritičnijim momentima 2008. i 2009. godine tokom finansijskog sloma. Tačno je, doduše, da prijateljstva postoje samo u privatnim životima ljudi, a da države imaju samo interese. Ali ipak neki minimum balansa mora da postoji. Nemačka je uvredila Rusiju. To bi ipak moglo da ima ozbiljne posledice.

Francuska ucena

Za prihvatanje američkih geopolitičkih zahteva i praktičnu kapitulaciju, Nemačka očekuje da Vašington prihvati Nemačku kao lidera EU koju bi uvažavao kao „ravnopravnog svetskog partnera". Drugim rečima, Nemačka ima ambiciju da postane supersila koja predvodi „EU imperiju". Mnogi, s druge strane, vide u tome i zabrinjavajući proces metamorfoze Nemačke, sličan onom uoči Prvog svetskog rata kada je imala ambiciju da uredi Evropu. Drugim rečima, „nemačko pitanje" je ponovo oživljeno i nije rešeno, kako to tvrdi AKK.

Ali, tu su i ambicije Emanuela Makrona. U stvari, pravi nemački problem je situacija u samoj EU. Njena liderska pozicija je ugrožena i najviše je na udaru Francuske, najbližeg nemačkog evropskog saveznika. Suočen sa domaćim problemima, a istovremeno politički poprilično oslabljen, francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da traži izlaz kroz nametanje svoje vodeće uloge u EU. Makron, svestan da je ne samo on nego i vlast Angele Merkel dobrano oslabljena, nastoji da iskoristi tu krizu i situaciju u kojoj je Berlin oslabljen.

On postaje zagovornik već viđenih ideja takozvane „duboke države" da se „Evropa reformiše" po sistemu „velikog resetovanja", šta god to moglo da znači, i da se izvrši reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. I to na način predloga „duboke države" u kojem su najzanimljiviji zahtevi da se smanji pravo veta stalnih članica i da u Savetu bezbednosti budu i predstavnici nevladinih organizacija.

Francuski predsednik Emanuel Makron u zagrljaju sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel na ceremoniji dodele nagrade Karla Velikog u Ahenu, 10. maj 2018. (Foto: Reuters/Wolfgang Rattay)

Ali, u smislu Makronovog angažovanja protiv Nemačke, najbolja ilustracija su pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU i trgovinskom sporazumu. Nemačka je za sklapanje trgovinskog sporazuma, a Francuska uporno minira bilo kakav sporazum, što otvara put konačnom izlasku Britanije 31. decembra ove godine bez sporazuma (No Deal). Iako to pogađa i samu Francusku, izlazak Britanije bez trgovinskog sporazuma bi, ipak, najviše pogodio Nemačku. Britanija je najveće nemačko tržište u Evropi, a njen izvoz je, zbog neizvesnosti, već opao za 27 odsto.

Kroz blokiranje Bregzita, Makron, u stvari, želi da oslabi Nemačku. To je dovelo do najnižeg nivoa odnosa Francuske i Nemačke u poslednjih pet decenija. Istovremeno, Francuska blokiranje pregovora sa Britanijom koristi i kao ucenu Nemačke da prihvati francusku ideju o trajnom EU fondu iz kojeg bi se finansirali dugovi zemalja članica, naravno, pre svega Francuske. Nemačka uporno odbija tu ideju.

Apsurdna pozicija

To su odnosi unutar evropske integracije, ali na nivou EU ipak je prihvaćen američki projekat zaoštravanja odnosa sa Rusijom i Kinom, koji u evropskoj javnosti predvodi Nemačka. Iako je svima jasno da bi to moglo biti pogubno, većina prihvata jer se veruje da bi zaoštravanje odnosa pre svega sa Rusijom i generisanje njene pretnje, kao i priklanjanje Americi, moglo da nekako spasi EU i održi njeno postojanje. To je, prema rečima predsednika Evropskog parlamenta Šarla Mišela, put ka stvaranju „strateške autonomije" EU. Apsurdno, ali to je pozicija Brisela.

Većina hroničara-političkih svedoka ocenjuje da je sve to jedna velika iluzija i da Nemačka, pre svega, ponovo pravi istorijsku grešku. Jer, činjenica je da ni Nemačka ni EU jednostavno ne mogu bez Rusije i Kine. EU, uključujući Nemačku, zaostaje u razvoju novih tehnologija, posebno telekomunikacionih. U velikoj meri tehnološki zavisi od Kine, a naučno od Rusije. Te tehnologije nema ni Amerika, pa Evropa nema gde da ih nabavi. U stvari, ako je suditi prema političkim krugovima u Berlinu, očekuje se da Rusija i Kina nastave sa isporukom tehnologije, opreme i energije, u slučaju Pekinga i novca, a da EU sprovodi neprijateljsku politiku.

„Nee lošo, ama ne biva." To je teško razumljivo očekivanje jer realnost je drugačija. Rusiji i Kini je sve jasno i to je ono što lideri EU nikako da razumeju. Dosadašnji odnosi EU i Rusije više ne postoje, a predsednik Kine Si Đinping je u predavanju u vojnoj akademiji poručio da Kina neće nikoga da moli za bilo šta i da ima potencijal za vođenje takve politike.

Kineski predsednik Si Đinping vrši smotru počasne garde na ceremoniji dočeka venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura ispred Velike sale naroda, Peking, 22. septembar 2013. (Foto: Reuters/Kim Kyung Hoon)

Jasno je da u Evropi nema političke snage, a ni dovoljno razuma; vidljiv je samo strah, ali ne i vizija izlaska iz krize. Došlo je potpuno nerazumno, gotovo suludo vreme koje podseća na iskustvo izraelskog diplomate Abe Ebana koji je rekao da se „ljudi i države ponašaju razumno tek kad iscrpe sve druge alternative". Samo, da ne bude kasno. Jer, Evropa će, uljuljkana u iluziji o svojoj snazi i važnosti, u geopolitičkom sukobu velike trojke (Amerike, Kine i Rusije) na kraju ostati usamljena, bez prijatelja na bilo kojoj od strana.

Siniša Ljepojević je novinar i publicista sa prebivalištem u Londonu i dugogodišnji saradnik Novog Standarda. Autor je nekoliko knjiga, među kojima je i „EU protiv Evrope, uspon i pad evropskog projekta". Ekskluzivno za Novi Standard.

Naslovna fotografija: Sean Gallup/Getty Images

Izvor Novi Standard

BONUS VIDEO:

 

Aleksandar Pavić: Radjanje zapadnog totalitarizma

standard.rs

Aleksandar Pavić: Radjanje zapadnog totalitarizma - Novi Standard

Aleksandar Pavić

8-10 minutes

---

Namešteni izbori. Diktatura medija. Cenzura tehno-giganata. Transhumanizam. Totalni nadzor. I sve to pod plaštom brige za planetu, zdravlje, čovečanstvo. To danas nudi Zapad

Priča o američkoj izbornoj bruci i dalje traje, pred očima celog sveta, više od dve sedmice posle izbornog dana, 3. novembra. To jest, trajala bi pred očima celog sveta, kad je najmoćniji američki i zapadni mediji i tehnološki giganti iz Silicijumske doline ne bi toliko strogo cenzurisali, pristrasno komentarisali i ograničavali njeno širenje.

Važeći predsednik, Donald Tramp, kojem mandat po zakonu ističe tek 20. januara sledeće godine, i dalje ulaže žalbe na izborne rezultate, što je i njegovo pravo, po ustavu i zakonima Sjedinjenih Američkih Država. No, to pravo mu neumorno osporavaju gore-pomenuti mediji i tehnološki giganti – prvenstveno Fejsbuk i Tviter – konstantnim pokušajima organizovanog omalovažavanja, cenzure ili otvorenog ignorisanja.

U isto vreme, ti isti mediji i tehno-giganti već tretiraju predsednikovog protivkandidata, Džoa Bajdena, kao novoizabranog predsednika, iako izborni rezultati u ključnim državama još nisi prošli sve zakonske postupke potvrđivanja i rešavanja žalbi, a elektori treba da glasaju tek 14. decembra.

Tehnika svršenog čina

I ne samo da Bajdena tako tretiraju, već mu aktivno pomažu u pravljenju pritiska na Trampa da ga i sam prizna za pobednika izbora i počne s njim da deli najosetljivije obaveštajne podatke i sve drugo što sleduje nekom ko treba da se useli u Belu kuću za dva meseca.

Jednostavno rečeno, preko mas-medija i mas-društvenih mreža javnosti se sistematski, svesno nameće narativ, kako bi se nametnuo svršen čin. Sve je gotovo, svaka žalba je uzaludna, svi dokazi o izbornoj krađi su nebitni. "Zna se" ko je pobednik. Ko god to dovodi u pitanje je retrogradni fašista, glasi sistematski plasirana subliminalna poruka.

Nije li, da podsetimo, dosadašnja predsednica Predstavničkog doma Kongresa, Nensi Pelosi, neposredno uoči izbora, samouvereno izjavila da će Džo Bajden biti inaugurisan kao novi predsednik SAD 20. januara 2021. „kakvi god bili konačni rezultati izbora"?

Nije li Hilari Klinton u avgustu izjavila da Bajden"ne treba da prizna poraz ni pod kojim uslovima", zato što „veruje" da će on na kraju pobediti?

Nisu li mnogobrojne promašene ankete mesecima uoči izbora prognozirale ubedljivu pobedu Bajdena, s ciljem da ne samo odvrate Trampove birače već i da podstaknu donatore da ubace još koji milion u kasicu Bajdenove kampanje – i kampanje kandidata Demokratske partije uopšte?

Čemu više dosadne priče o „teorijama zavere" – kada se zavera očigledno sprovodi u praksi? I nije je uopšte teško uočiti, uz samo malo truda.

Uzgred, kad smo već kod lažnih anketa, evo jedne zanimljive anegdote. Jedan od ljudi u centru američke izborne ujdurme je čovek po imenu lord Mark Melok Braun, predsednik upravnog odbora firme koja je vlasnik firme Smartmatik, čiji softver i glasačke mašine su se masovno koristile tokom proteklih izbora i, kako tvrdi Trampov pravni tim, doprinele masovnoj izbornoj krađi za koju tvrde da se desila.

Mark Melok Braun, britanski političar i bliski saradnik Džordža Sorosa (Foto: Rojters)

Braun se bavio mnogim stvarima u životu – od pisanja za ugledni časopis Ekonomist do višedecenijske političke i poslovne saradnje sa Džordžom Sorosom, mesta potpredsednika Svetske banke, ministarskog mandata u vladi britanskog premijera Gordona Brauna, funkcije zamenika generalnog sekretara UN Kofija Anana…

Na samim počecima svoje karijere, 1986. godine, Braun je bio angažovan na Filipinima, u pobedničkoj kampanji Korason Akino protiv dugogodišnjeg predsednika Ferdinanda Markosa. Po samom Braunovom kazivanju, kruna njegovog angažmana bila je "proizvodnja" jedne izlazne ankete po kojoj je Akino navodno pobedila sa 55% glasova, posle čega se „Markos više nije oporavio". Uz to, Braun je za nju napisao "pobednički" govor koji je ona pročitala pre nego što su izborni rezultati bili poznati.

Kao što znamo, npr. iz slučaja crnogorskog referenduma, ovo je jedna od ključnih tehnika koje su kasnije razrađene i usavršene tokom niza post-hladnoratovskih „obojenih revolucija" širom sveta. Stavljanje nespremnog protivnika u psihološku defanzivu i stavljanje javnosti pred svršen čin.

Ne događa li su upravo sličan pokušaj u SAD? I kako to da je u epicentru gužve (ponovo) osoba vrlo blisko povezana sa neizbežnim Sorosom i njegovom globalističkom agendom?

Na sam izborni dan, 3. novembra, neko iz Njujork tajmsa je tvitovao a zatim, posle žestoke negativne reakcije na društvenim mrežama, obrisao poruku koja je doslovce glasila: „Uloga proglašavanja pobednika predsedničkih izbora u SAD pripada informativnim medijima".

Uprkos brisanju, iz postizbornog ponašanja ne samo Njujork tajmsa već i drugih velikih medija se jasno vidi da oni i dalje tako misle – da su oni ti koji imaju puno pravo da preuzmu ulogu institucija i procedura pravne države, da proglašavaju pobednike i gubitnike, krunišu kraljeve…

Da ne zaboravimo i to da su se, u prvim postizbornim danima, svi bitni zapadni lideri praktično utrkivali u tome ko će pre da Bajdenu čestita „pobedu", uprkos tome što ona, ni do današnjeg dana, nije zvanično potvrđena, od jedinih institucija koje su za to nadležne.

Šta nudi Zapad?

Šta to čovečanstvu nudi savremeni Zapad?

Za vreme Hladnog rata i u prvih par decenija posle pada Berlinskog zida, moglo se još i legitimno tvrditi da nudi kakvu-takvu demokratiju i pravnu državu koja garantuje lične slobode, pravnu sigurnost i građansku ravnopravnost. Danas nam se sa iste strane sveta nudi virtuelni svet pod sve strožom kontrolom pristrasnih medija koji bi da uzurpiraju funkcije institucija, korporativna kontrola svih segmenata života i sve stroža cenzura javne reči koju sprovode medijsko-tehnološki giganti koji uživaju monopolski položaj na tržištu.

Da ne izostavimo i posebnu poslasticu koja se napaćenom čovečanstvu sve otvorenije nudi – tzv. „veliko resetovanje", u režiji svetskih moćnika i oligarha koji stoje iza Svetskog ekonomskog foruma (onog istog što svake godine organizuje čuveni samit u Davosu), sa pretenzijama temeljnog preobražaja ljudskog života i funkcionisanja na globalnom planu, naravno, uz benevolentni nadzor „dobromislećih" milionera i milijardera-„humanista" i njihovih političkih i NVO glasnogovornika.

Izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma, Klaus Švab, ima lepe vizije za čovečanstvo. Po njemu, „četvrta industrijska revolucija" koja je u toku, i o kojoj je Švab napisao knjigu, dovešće do „spajanja našeg fizičkog, digitalnog i biološkog identiteta". Razne nadležne vlasti će moći da „upadnu u prethodno privatni prostor naših umova, čitajući naše misli i utičući na naše ponašanje". Mikročipovi će biti ugrađeni ispod naše kože. I tome slično.

Uzgred, i gore pomenuti Melok Braun je takođe član Svetskog ekonomskog foruma, i bivši potpredsednik.

I baš nekako se, u svim tim planovima, kovid-19 pominje kao zgodni okidač za „veliko resetovanje", jer svet „više nikad ne može da se vrati na staro". Sasvim „slučajno", upravo je pojava kovid-19 volšebno omogućila masovno uvođenje glasanja poštom u SAD, koje je i glavni faktor koji dovodi u pitanje regularnost tamošnjih izbora. I, još „slučajnije", Svetski ekonomski forum je, zajedno sa Fondacijom Bila i Melinde Gejts i Univerzitetom Džons Hopkins, organizovao simulaciju globalne pandemije i suočavanja sa istom u oktobru 2019 – dakle samo par meseci pre pojave prvih slučajeva Kovida-19 u Kini (sada se ispostavlja da su slučajevi počeli da se pojavljuju još ranije te godine, npr. u septembru u Italiji, a verovatno i ranije u SAD i Španiji).

Logo Svetskog ekonomskog foruma na kojem je pokrenuta priča o „velikom resetovanju", Davos, 20. januar 2019.

Sve gore-navedeno je suština onoga što današnji zapadni (kvazi)liberalni establišment nudi čovečanstvu. Namešteni, odnosno netransparentni izbori. Diktatura medija. Cenzura tehno-giganata. Transhumanizam. Totalni nadzor. Sve besprekorno upakovano i zaogrnuto plaštom „signaliziranja vrline", „brige za planetu", „brige za zdravlje", „čovečanstvo", itd.

Sve u redu. Samo nazovimo stvari pravim imenom. Ovo je budućnost koju zapadni demokratizatori" žele da nam nametnu. Ako neko tu pronađe pravu demokratiju i slobodu, neka odmah javi.

Za svega tri decenije – stvari su se okrenule 180 stepeni. Totalitarizam sada dolazi sa Zapada. I to više ne vide samo oni koji neće to da vide.

Naslovna fotografija: Oto Godfrey

Izvor sveosrpskoj.com

 

iskra.co

ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ: Шта је прећутано о Фајзеровој вакцини

11-14 minutes

---

18.11.2020. - 17:10

фото: З. Шапоњић

Бил Гејтс активно финансира и промовише нове, непроверене вакцине, које би требало да нас макар делимично заштите од грозне превремене смрти изазване новим коронавирусом, те нам наводно омогуће наставак „нормалног" живота. Фармаколошки гигант Фајзер је објавио резултате испитивања на људима, за које тврди да су спектакуларни. Примењена је експериментална технологија позната као генетичко уређивање (енг.: „gene editing"), тачније РНК генетичко уређивање – новитет који никада пре није коришћен за вакцине. Пре него што појуримо да се пелцујемо, надајући се имунитету, требало би да научимо више о овој радикално експерименталној технологији и њеном мањку прецизности.

Финансијски свет је експлодирао деветог новембра, када је фармаколошки џин Фајзер, са својим немачким партнером Бионтехом, издао саопштење за медије у којем се наводи да је овај двојац развио вакцину за COVID-19, са стопом ефикасности од 90 одсто (17. новембра је саопштено да је ефикасност 95 одсто; прим. НС). Контроверзни шеф америчког NIAID-а (Национални институт за алергије и заразне болести, прим. прев.), Тони Фаучи, похитао је да нахвали ову вест, а ЕУ је саопштила да је купила 300 милиона доза ове скупе нове вакцине. Ако питате финансијска тржишта, пандемији је малтене одзвонило.

Сумњиви догађаји

Међутим, изгледа да Алберт Бурла – директор Фајзера – није тако самоуверен како би се из његових тврдњи могло закључити. Истог дана када је његова компанија издала дотично саопштење о резултатима тестирања вакцине, продао је 62 одсто својих акција у Фајзеру, зарадивши милионе. Инструкцију за продају подесио је помоћу специјалних механизама још у августу тако да се не види да се ради о „инсајдерској продаји", међутим такође се постарао да тајминг буде одмах након америчких избора и нелегитимног медијског одређења Џоа Бајдена за изабраног председника. Делује као да је Бурла био у приличном сукобу интереса када је истог дана издао саопштење за медије.

Kада је у јавност процурело да се Фајзер летос обавезао да америчкој влади достави 100 милиона доза вакцине, Бурла је пред медијима лагао и порицао да је његова компанија за развој вакцине добила било какав новац од Трампове администрације. Додатна у низу сумњивих радњи Фајзера је чињеница да је ова компанија прво саопштила новости тиму Џоа Бајдена, уместо релевантним агенцијама америчке владе. Но, ово је далеко од најалармантнијег поводом много хваљеног саопштења Фајзера.

Фајзер, познат по својој вијагри и другим лековима, уортачио се са малом немачком фирмом из Мајнца – Бионтехом – која је развила радикалну технику мРНК како би произвела нову вакцину против коронавируса. Бионтех је основан тек 2008. године. Споразум са Фондацијом Била и Мелинде Гејтс потписао је септембра 2019. године, тик пред обелодањивање присуства новог коронавируса у кинеском Вухану и тик пре него што је Бионтех направио свој берзански деби. Споразум је обухватао сарадњу у области развоја нове мРНК технике за третирање канцера и ХИВ-а. Интересантно је да је саопштење за медије од 5. септембра 2019. године, у којем се наводи како „Гејтс фондација у Бионтеху види потенцијал за драматично сузбијање ХИВ-а и туберкулозе у свету", обрисано.

Бионтех такође има споразум са једним од највећих произвођача лекова у Кини – фармацеутским друштвом са ограниченом одговорношћу „Шангај Фосун" (познат и као „Фосун фарма") – за развој засебне верзије мРНК вакцине против коронавируса за кинеско тржиште. Ај Мин Хуј, председник глобалног програма за истраживање и развој при Фосун фарма рекао је у августу: „Дозирање првог кинеског субјекта [вакцином] BNT162b1 представља прекретницу глобалног ко-развојног програма у Кини. Тесно сарађујемо са Бионтехом и регулаторним телима како бисмо проценили безбедност и ефикасност BNT162b1 и других мРНК вакцина-кандидата".

Ово значи да иста немачка биотехнолошка компанија стоји иза ковид вакцина које се наврат-нанос гурају у Кини, САД и ЕУ. Вакцина се у аларматно кратком року гура до коначног одобрења.

Упозорење Фајзерговог потпредседника

И америчке и европске власти, а вероватно и кинеске, прескочиле су стандардну фазу испитивања на животињама у којој се користе феретке и пацови; одмах су прешли на људске заморчиће. Испитивања на људима отпочела су крајем јула и почетком августа. Рок од три месеца је нечувен у тестирању нових вакцина. Норма је неколико година. Услед нивоа глобалне панике коју је генерисала Светска здравствена организација поводом коронавируса, опрез је у потпуности одбачен. Произвођачи вакцина имају правни имунитет, што значи да не могу бити тужени ако људи умру или буду здравствено оштећени њиховим вакцинама.

Али најалармантнија чињеница о новој Фајзер-Бионтех вакцини на бази генетичког инжењеринга је то што генетички модификована мРНК за потребе вакцина за људе никада пре није била одобрена. Важно је истаћи да су двогодишња испитивања пацова храњених генетички модификованим кукурузом прсканим Монсантовим „Раундапом" богатим глифосатом показала да се тумори, као и оштећења јетре и других органа, појављују након девет месеци. Ранија испитивања, на основу којих је Монсанто тврдио да нема опасности, трајала су по три месеца. Слично је и са вакцинама на бази генетички модификоване мРНК, које се на брзину уводе у употребу након мање од 90 дана испитивања на људима.

Др Мајкл Јидон одговорио је недавно на јавни коментар, постављен на једној друштвеној мрежи, од стране колеге из Уједињеног Краљевства: „Све вакцине против SARS-CoV-2 вируса су по дефиницији нове. Ниједна од вакцина-кандидата није у развоју више од пар месеци". Јидон је потом додао: „Ако било која таква вакцина буде одобрена за употребу, у било којим околностима које нису експлицитно експерименталне, сматрам да ће се радити о обмани прималаца у димензијама које су криминалне. Ово из разлога што има тачно нула људи-добровољаца… који могу да пруже више од пар месеци информација о безбедности након примања вакцине".

Јидон је прилично квалификован за дотичне критичке коментаре. Како истиче у свом коментару: „Имам диплому из биохемије и токсикологије, као и истраживачки докторат из фармакологије. Провео сам 32 године радећи на фармацеутским истраживањима, претежно за развој нових лекова за поремећаје плућа и коже. Био сам потпредседник Фајзера и директор биотехнолошке компаније коју сам основао (Зиарко, који је преузео Новартис). Знам много о развоју нових лекова". Дакле, био је на врло високој позицији у Фајзеру.

Људски заморчићи

Вакцина Фајзер-Бионтех експериментална је и далеко од загарантовано безбедне, упркос чињеници да Фајзер, ЕУ и ноторни доктор Тони Фаучи делују спремно да је дају стотинама милиона људи.

Експериментална технологија базирана је на прилично новој врсти манипулације генима, познатој као „уређивање гена" (енг.: „gene editing"). У чувеном чланку, објављеном 2018. године у Форин аферсу ­– иначе часопису њујоршког Савета за спољне односе – Бил Гејтс је понесено промовисао нову CRISPR технологију за уређивање гена као нешто што ће моћи да „трансформише глобални развој". Тада је истакао да његова Гејтс фондација финансира развој уређивања гена у области вакцина, као и за друге потребе, и то већ десет година.

Но, да ли је технологија за цепање и спајање људских гена толико апсолутно безбедна да вреди ризиковати њену примену у новој експерименталној вакцини која никада пре није коришћена на људима? Супротно тврдњама Била Гејтса, научни одговор је „не", јер није доказано да је безбедна. У стручном чланку објављеном октобра 2020. године у часопису Трендови у генетици, аутори закључују да је „обим могућих молекуларних догађаја услед манипулисања геномима потцењен, а да дотична технологија остаје непредвидива, како у предложеној, тако и у другим наменама".

Др Ромео Куихано, пензионисани професор фармакологије и токсикологије на Колеџу медицине при Универзитету у Манили, истакао је неке од опасности примењивања експерименталног уређивања гена у вакцинама за људе. Куихано упозорава на „опасност да би вакцина заправо могла да оснажи патогеност вируса, или га учини агресивнијим услед побољшања заснованих на антителима (енг.: antibody-dependent enhancement, ADE), као што се десило у претходним студијама експерименталних вакцина за животиње. Ако се тако нешто догоди на великом узорку људи, исход би могао да буде катастрофалан.

Ови озбиљни нежељени ефекти уопште не морају бити детектовани на клиничким испитивањима, нарочито оним високо пристрасним и оптерећеним сукобима интереса вакцинашких компанија. Чак и када дође до открића значајног нежељеног ефекта, то обично бива „гурнуто под тепих". Он наводи случај још једне Гејтсове мРНК вакцине-кандидата, оне Модернине, у којем је „троје од 15 људских експерименталних субјеката из високо дозиране групе претрпело озбиљне и медицински значајне симптоме. Модерна је, међутим, закључила да је вакцина 'генерално безбедна и солидно толерисана' (од стране организма, прим. прев.), о чему су корпоративни медији моментално известили, заташкавајући праву опасност".

Он истиче: „Егзогена мРНК је инхерентно имуно-стимулативна, што је одлика која истовремено може бити и корисна и штетна. Може да пружи корисну активност, а може и да инхибира испољавање антигена и тако негативно утиче на имуни одговор. Парадоксални ефекти урођеног имуног опажања различитих формата мРНК вакцина нису потпуно схваћени". Куихано додаје: „Вакцина базирана на мРНК такође би могла да подстакне потентан тип 1 интерферонских реакција (интерферон је протеин који стварају ћелије имуног система, као одговор на присуство патогених фактора као што су вируси, бактерије, тумори, итд; прим. прев.), који се везују не само за упале, него и за аутоимуне болести, а могу довести и до коагулације крви и формирања патолошких тромбова".

Коцкање са животима

Куихано, у обимно документованом чланку, пише: „Поред других опасности, вирусно-векторисане вакцине могле би да доведу до мешања са природно насталим вирусима и тако произведу хибридне вирусе са непожељним својствима преноса и вирулентности. Могуће исходе рекомбиновања је практично немогуће квантификовати прецизно са постојећим алатима и знањем. Ризици су међутим реални, о чему сведоче појаве мутираних типова вируса, појачане патогености и неочекивано озбиљних нежељених реакција (укључујући смрт) након хазардерских кампања масовних вакцинација и претходно неуспелих покушаја развоја химеричних вакцина применом технологије генетског инжењеринга".

Бил Гејтс, произвођачи мРНК вакцина попут Фајзер-Бионтеха и Модерне, те њихови тесни сарадници као што је др Тони Фаучи са NIAID-a, очигледно се коцкају са људским животима у својој јурњави да нам убризгају ове експерименталне вакцине. Важно је напоменути да су исти др Фаучи и његов NIAID патентирали вакцину за денга грозницу, познату као Денгваксија, коју продаје Санофи-Пастер, а као „есенцијалну" промовише Светска здравствена организација још од 2016. године. Роберт Ф. Кенеди млађи указао је да су Фаучи и NIAID „још од клиничких испитивања знали да постоји проблем парадоксалне имуне реакције", али су је без обзира на то дали стотинама хиљада филипинске деце. Процењује се да је најмање 600 вакцинисане деце умрло пре него што је држава обуставила вакцинацију.

Очигледно је да се уврежени принцип опрезности – „Ако имаш озбиљне сумње, не чини то" – игнорише од стране Фаучија, Фајзера, Бионтеха и других који јурцају да одобре нову мРНК вакцину за коронавирус. Технологија РНК тек има да изнедри одобрен лек, а камоли вакцину.

Превео Владан Мирковић/Нови Стандард

Вилијам Енгдал је консултант за стратешке ризике и предавач, дипломирани је политиколог Принстон универзитета и аутор бестселера о нафти и геополитици.

New Eastern Outlook

 

Дачић: Мора да постоји правда и за српске жртве

politika.rs

Дачић: Мора да постоји правда и за српске жртве

3-4 minutes

---

Председник скупштине Ивица Дачић изјавио је да је тешко предвидети да ли ће судски процеси против бивших припадника тзв. ОВК за ратне злочине над Србима на КиМ завршити пресудама, али да је важно да се о томе прича јер мора да постоји правда и за српске жртве.

Дачић је подсетио да је Суд за ратне злочине формиран на захтев Савета безбедности УН и да би био формиран и да то није урадила Приштина која сада, како је оценио, бежи од реалности и жели да га укине.

„Један од захтева Приштине на састанку у Белој кући била је одредба да се заједно залажемо да се укину међународни судови", рекао је Дачић за ТВ Хепи.

На подсећање да је бивши председник привремених приштинских институција Хашим Тачи помињао иницијативу о проглашењу опште амнестије и за Србе и за Албанце, када је реч о ратним злочинима, Дачић је навео да је то уобичајено после ратних дешавања, осим за најтежа дела, али да би требало применити не само на КиМ, већ и у БиХ, Хрватској...

„Ми смо то предлагали годинама, али они то не желе, јер мисле да само Срби треба да одговарају за ратне злочине", рекао је Дачић.

Коментаришући оптужбе из Приштине да је наводно починио ратне злочине на КиМ и позиве да буде саслушан пред судом, Дачић је казао да се деведесетих није бавио државним пословима, већ да је био портпарол СПС, за разлику од Фатмира Љимаја и осталих припадника ОВК који су, како је рекао, били у шуми и убијали Србе.

Упитан за исход америчких избора, Дачић је поновио да не очекује промену нове америчке администрације према Србији и одбацио тврдње да наша земља може да сноси последице зато што је, наводно, индиректно учествовала у изборној кампањи Доналда Трампа.

„Трамп је као председник заказивао спољнополитичке активности, шта је требало Србија да уради, да каже да ће сачекати да ли ће он поново бити изабран за председника", прокоментарисао је Дачић.

Изразио је уверење да са Бајденом неће бити повратка у деведесете када је реч о односу САД према Србији уз оцену да се могу тражити нијансе у различитом приступу Бајденовог или Трамповог тима одређеним проблемима, као што је дијалог о Косову и Метохији или питање амбасаде у Јерусалиму.

„Бајден је деведесетих био један од најжешћих и најактивнијих када се говорило о кривици Србије и српског народа, али то је прошлост", рекао је Дачић за ТВ Хепи.

Додао је да је Бајдена упознао 2009. године, када је као потпредседник САД посетио Србију и да су се после тога више пута срели, те да је била очигледна промена његове реторике и става према нашој земљи.

„Бајден је тада био умерен, говорио је о потреби помирења око КиМ, да се превазиђу проблеми, да је историја 'највећи непријатељ будућности'", испричао је Дачић, преноси Танјуг.

View article...

Enclosures:

160z120_606575.jpg (5 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_11//160z120_606575.jpg

 

Трифковић: Велики проблеми ако Трампове присталице изгубе повјерење у институције VIDEO

Трифковић: Велики проблеми ако Трампове присталице изгубе повјерење у институције

Коначни резултати предсједничких избора у Америци ни десет дана након изласка грађана на биралишта нису познати, иако су поједини медији на основу изборних пројекција демократског кандидата Џоа Бајдена, прогласили побједу.

 

https://arh5.rtrs.tv/arhiva/2020/11/12/12_11_2020_pehat_5eqn4_live_Y3L.mp4

Доналд Трамп не одустаје. Његови Републиканци почињу правну битку због изборне неправилности.

Поједини амерички медији већ најављују масовне протесте и насиље уколико се утврди да је било неправилности.

Универзитетски професор и спољнополитички уредник америчког часописа Chronicles Срђа Трифковић за политички магазин Печат је изјавио да постоје разлози зашто се то најављује.

- Они рачунају пријетњу насиљем као средством да осујете оприједељност Републиканаца да подрже Трампов став - рекао је Трифковић.

Нагласио је да су многи Републиканци "бескичмењаци" коју су спремни на свакакве компромисе и навео примјер Мита Ромнија.

- Постоји правна основа да се доведе Бајденова "побједа" у питање, а може доћи до насиља тада и без утицаја медија - каже Трифковић.

Нагласио је да могу настати велики проблеми ако Трампове присталице изгубе повјерење у институције.

- Можемо очекивати чуда која нисмо видјели на тлу Америке од Грађанског рата 1861. године - наглашава Трифковић.

Истакао је да су многи медији мјесецима прије избора најављивали да Трамп неће признати легитимност избора.

- То је зато што су знали да се спрема изборна крађа и знали су да ће Трамп на то реаговати - нагласио је Трифковић.

Нагласио је да је цијела америчка медијска сцена под "трампофобичарима".

- Можда само није Фокс њуз, али они нису "протрамповски", већ само нису "продемократски" - појаснио је Трифковић.

Поручио је да транзициони тим окупљен око Бајдена жели да се врати у доба Била Клинтона, што се може рефлектовати на простор западног Балкана.

- То су људи који сматрају да враћајући се на ту политику из деведесетих могу да зараде краткорочне поене, а да их то много не кошта - каже он.

Истиче да људи из Бајденовог тима сматрају да ће Москва и Београд остати по страни.

- Уз Трампа имамо континуитет и један нормалнији однос према Србима и српском питању. За разлику од једног србофобног демократског тима који је потпуно интернализовао све митове о "српској агресији и кривици" из деведесетих година - истакао је Трифковић.

Наглашава да су многи кадрови из Демократа на таквим причама изградили своје каријере у Вашингтону.

 

standard.rs

Siniša Ljepojević - Pozadina korona projekta i njegova upotreba

Siniša Ljepojević

10-13 minutes

---

Koja sila koja stoji iza korona projekta? Ko donosi odluke? Kako je epidemija korone prerasla u „epidemiju ludila i panike"? Izuzev da korona postoji, drugih odgovora nema

Većina svetskih stručnjaka, kojima se može verovati i koji nisu u bilo kakvim državnim telima, među kojima je i oko 50.000 lekara okupljenih u sada već međunarodni pokret, ocenjuje da je epidemija novog koronavirusa pre svega politički projekat globalističke elite. Naravno, niko ne spori da to oboljenje postoji. Ali okolnosti u kojima se diriguje često poguban način lečenja, manipulacije brojevima oboljelih i umrlih, kao i političke odluke koje se opravdavaju borbom protiv korone sugerišu da je u pozadini dugoročni projekat, a korona samo njegov instrument.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), smrtnost od posledica infekcije koronavirusom, koji se zvanično zove COVID-19, na globalnom nivou iznosi 0,14 odsto, a ne objavljuje se koliki je procenat onih koji su umrli od drugih bolesti i to mahom zbog nametnutih mera navodne zaštite od korone. Do sada su štete za svetsku ekonomiju zbog nametnutih mera zaštite, prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), dostigle 28 hiljada milijardi dolara. Ti, u javnosti potisnuti podaci, nameću pitanje – zar je smrtnost od 0,14 odsto razlog za paniku i uništavanje, pre svega, zapadne ekonomije?

Tri scenarija globalista

Još više sumnji budi nametanje istog ponašanja svim zemljama, nezavisno od lokalnih iskustava, znanja i životne kulture, a čak i lideri zemalja šalju skoro identične poruke. Posebno se izdvaja neprestana poruka da „moramo da se naviknemo da živimo sa koronom". Liči da je isti izvor te formule.

Na primer, Velika Britanija je ponovo uvela drastična ograničenja zbog navodnog „drugog talasa bolesti" a u Kraljevstvu je smrtnost vezana za koronavirus samo 0,4 odsto i broj oboljelih opada. Istovremeno, kabinet britanskog premijera Borisa Džonsona je priznao da su vladi prezentovani lažni podaci, ali „karavan mora da ide dalje" i ograničenja nisu ukinuta. Nedeljnik Spektejtor je objavio analizu koja otkriva da su svi podaci lažni i da su bili netačni i u proleće kada su uvedene još drastičnije mere. Koja je to onda sila koja stoji iza korona projekta? Ko, u stvari, donosi odluke? I kako i zašto je epidemija korone prerasla u „epidemiju ludila i panike"? Izuzev da korona postoji, drugih odgovora još nema.

Ceo projekat se nastoji sakriti iza autoriteta Svetske zdravstvene organizacije i njenih korumpiranih eksperata, ali vodeću idejno-operativnu ulogu ima Svetski ekonomski forum u Davosu. I to se na neki način više i ne krije, pa je Davos, ta nevladina organizacija svetske globalističke elite, objavio i knjigu o planovima sa koronavirusom. Knjigu COVID-19: Veliki reset su potpisali Klaus Švab, osnivač i direktor Davosa, i Tijeri Malerej, rukovodilac programa Davosa za globalni rizik. Osnovna poruka te knjige je da je „kriza velika šansa" i da se „ta šansa ne sme propustiti".[1]

Osnivač i predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab (Foto: Reuters/Denis Balibouse)

Davos[2] čak zna kako će se dalje razvijati koronavirus i nudi tri scenarija.

Prema prvom scenariju, početni talas oboljenja koji je krenuo u martu 2020. biće nastavljen serijom manjih talasa koji će se pojavljivati tokom godine a tako i naredne jedne do dve godine, da bi postepeno nestajao sa krajem 2021. Intenzitet zavisi od geografskog područja i mera koje se primenjuju.

Drugi scenario predviđa da prvi talas prati veći, drugi talas u trećem kvartalu 2020. godine, a potom nekoliko slabijih talasa tokom 2021. (kao što je, navodi se, bilo sa španskom groznicom 1918. i 1919.) Ovaj scenario traži da se ponovo uvedu stroge mere u četvrtom kvartalu 2020. (već viđeno). Ali i to zavisi od geografije.

Treći scenario su manji talasi (ne kao prvi 2020) i sa manjim brojem žrtava i oboljelih. I to, takođe, zavisi od geografije. Ali, bez uvođenja restriktivnih mera.

Ti scenariji su objavljeni u junu 2020. i sada je već jasno za koji su se autori projekta opredelili. Drugim rečima, od početka epidemije, autori projekta zahtevaju da svet bude pod terorom korone narednih 18 do 24 meseca, opet zavisno od geografskog položaja.

Ako Davos tako procenjuje, da li to onda znači da ti globalistički lobisti i kontrolišu, doziraju prisustvo koronavirusa? Uostalom, Svetski ekonomski forum u Davosu je još 2017. godine najavio dolazak (neke) velike epidemije.

Panel diskusija na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 2017. godine (Foto: Ruben Sprich/Reuters)

Uočljivo je da se stalno govori da sve zavisi od geografije, geografskog područja. I zaista, zavisno od geografije, nivo infekcija se razlikuje. Kao da neko dozira, sipa infekciju. To je postala ozbiljna sumnja, mada niko zaista ne zna ko i kako to radi. Drugim rečima, kriza je deo geopolitičkih ciljeva – održavanja statusa kvo i pokušaja spašavanja globalizacije. Desilo se, međutim, potpuno suprotno.

Veliko resetovanje

Šta bi onda mogao da bude stvarni cilj celog projekta korona? Ljudi iz Davosa stalno insistiraju da epidemija može biti „dobra i korisna za društvo" ako bude iskorišćena za temeljne promene društava, odnosno za, kako se već odomaćilo, „veliko resetovanje". Iako nije sasvim jasno šta to „veliko resetovanje" zaista znači, ono je već postalo mit koji skoro svi, a pre svega zapadne vlade moraju da slede.  U tom duhu, Davos već sada savremenu istoriju deli na onu od pre i posle korone.

Po svemu sudeći, prvi cilj je razbijanje zapadne ekonomske strukture, koja kao model dominira većim delom sveta, i korišćenje koronavirusa kao izgovora za ekonomski kolaps koji se već odavno desio. Zapadne elite ne žele da priznaju da je ekonomski kolaps sistemski problem, a istovremeno kroz „veliko resetovanje" nastoje da održe kontrolu. Koronavirus, što je apsurdno, koristi se za održavanje na vlasti dosadašnjih elita. Međutim, teško je videti kako korona može da pomogne ekonomskom kolapsu, pa čak i kao izgovor, jer je uprkos svemu malo onih koji bi poverovali da je jedna neobična epidemija srušila moćnu zapadnu ekonomiju.

Potpredsednica Svetske banke Karmen Rajnhart upozorila je da dolazi finansijska katastrofa jer dugovi država i kompanija ne mogu da se vraćaju. O katastrofalnoj slici svetske ekonomije svedoči i činjenica da su samo takozvani derivati, odnosno berzanski manipulativni „kreativni finansijski instrumenti", dostigli vrednost od 1,5 kvadritriliona dolara (jedan kvadritrilion je, u anglosaksonskom značenju, hiljadu hiljada milijardi), a celi svet godišnje proizvede vrednost od 80 hiljada milijardi dolara. U prevodu, ti berzanski papiri su bezvredni.  To je slika realnosti. Na Zapadu pokušavaju da kupe vreme i odlože neminovne strukturne promene štampanjem bezvrednog novca.

Samo američke Federalne rezerve su za poslednjih šest meseci od početka korona krize štampale 3,4 hiljade milijardi dolara. I to je za samo pola godine, dok su poslednjih 40 godina Federalne rezerve štampale 14 hiljada milijardi dolara. Istovremeno, nazovi ekonomisti sada traže da se pod izgovorom korone štampa još više novca. Taj novac se, pored finansiranja socijalnog mira, uglavnom koristi za otkupe dugova kompanija i banaka. U Americi i Evropskoj uniji (EU) je od marta 2020. za te namene potrošeno i odštampano oko 4,5 hiljade milijardi dolara. Ali, ništa ne pomaže. I ko je kriv? Korona.

Čovek sa zaštitnom maskom na licu prolazi pored zgrade Federalnih rezervi u Vašingtonu, 29. april 2020. (Foto: Liu Jie/Xinhua/Getty Images)

Davos čak sugeriše i da razvoj, dalji ekonomski razvoj, uopšte nije potreban jer, čak se tvrdi, ekonomski razvoj donosi samo probleme. Dovoljno je da barem Zapad bude razvijen. I to verovanje se nastoji nametnuti čitavom svetu. Cilj je, u stvari, da Zapad zaustavi razvoj drugih zemalja, jer razvoj i nije potreban – može da se živi i bez razvoja. Neverovatno.

Državni kapitalizam

Taj cilj prate i planovi promene uloge države koja se u uslovima korona krize pojavljuje kao odlučujuća snaga u životu ljudi. Ona je ta koja štampa novac i time održava privid života. Tako se predviđa da će kriza koronavirusa dovesti do kraja do sada neupitnog neoliberalizma i obnove daleko veće uloge države. Država i državni aparat postaju najvažniji, što je, navodno, pokazala i kriza sa koronom. Takva ambicija bi se mogla videti i kao uvođenje neke vrste državnog kapitalizma. I sprovođenje mahom nametnutih rigoroznih mera tokom koronavirusa u stvari uvežbava takvu ulogu države i podrazumeva instaliranje njene nadmoći nad građanima i društvom. Tako se stvara ambijent da ljudi zavise od države, a ne od svog rada i života. Ali, takav pristup postepeno ruši osnovne elemente demokratskog uređenja i ruinira društvo.

Naime, odluke o sudbini društva se donose praktično privatno, u krugu jedne grupe ljudi i bez jasne transparentnosti. I ko tu onda zaista predstavlja narod, građane, ko zastupa potpuno kidnapovanje, privatizovanje sudbina miliona ljudi, navodno u ime njihovog zdravlja? Davos u stvari vidi epidemiju korone kao revoluciju, i to revoluciju koja se već desila i još se dešava. Glavni revolucionarni metodi su sejanje straha i održavanje neizvesnosti, a revolucionari su „trgovci panikom".

I tome izgleda nema kraja. Posle korone, „revolucionarni teror" iz Davosa će, kako je planirano, biti nastavljen obnovom agresivne kampanje zvane klimatske promene i zaštita životne sredine. Davos, naime, izbijanje epidemije korone dovodi i u vezu sa klimatskim promenama za koje su, navodno, odgovorni ljudi. U toj funkciji je uporno i besmisleno  poređenje koronavirusa sa epidemijom kuge iz sredine 14. veka, i verovanje da je tada došlo do zaraze zbog načina života. Zvuči neverovatno, ali to se zaista koristi kao argument.

To su planovi koji se trenutno sprovode, u senci straha i ličnih tragedija. Moglo bi se, međutim, desiti da bi sav taj eksperiment mogao da se završi „u suzama", jer na takvo nasilje društva obično na kraju odgovore protestima i socijalnim nemirima. U stvorenim okolnostima, kada je epidemija korone prerasla u „epidemiju ludila", sve je moguće.

Siniša Ljepojević je novinar i publicista sa prebivalištem u Londonu i dugogodišnji saradnik Novog Standarda. Autor je nekoliko knjiga, među kojima je i „EU protiv Evrope, uspon i pad evropskog projekta". Ekskluzivno za Novi Standard.

________________________________________________________________________________

Uputnice:

[1] Klaus Schwab, Thierry Malleret: COVID-19: The Great Reset, Forum Davos, 2020. Većina izvora ovog teksta su iz te knjige.

[2] U tekstu se za Svetski ekonomski forum koristi samo  Davos.

Naslovna fotografija: Reuters

Izvor Novi Standard

BONUS VIDEO:

 

iskra.co

Стеван Гајић: Листић или метак?

7-9 minutes

---

10.11.2020. - 10:34

Доналд Трамп (Фото: Иван Вучи/АП фото)

Демонска генијалност ове операције састоји се у навлачењу лудачке кошуље свакоме ко се усуди да примети да нешто дебело није у реду са америчким изборима

Вероватно присуствујемо најколосалнијем покушају државног удара који је свет видео у протеклих пола века. Медији и одушевљене демократе, са свим маргиналним фринџ покретима око њих, похитали су да на улицама прогласе Џозефа Бајдена за председника САД. А он се већ у својству изабраног председника обратио нацији.

Ова ситуација ме је моментално подсетила на банде шибицара око Зеленог венца и Бајлонија које сам у детињству гледао како буком покушавају да намаме и опљачкају жртву која, и уколико схвати да је у праву, престрашена и уморна од притиска пристаје да се пода својим џелатима којима на крају предаје новац. Ваљда се очекивало да одједном сви на тај начин пристану на страшну халабуку медија и демократа. У овом случају жртва су већ начете институције у САД и већински народ који је изашао на гласање. Демонска генијалност ове операције састоји се у навлачењу лудачке кошуље свакоме ко се усуди да примети да нешто дебело није у реду с изборима, а покерашка озбиљност којом се светској јавности сервира прича заиста задивљује.

Лепо каже пословица да не пада снег да покрије брег већ да свака зверка покаже свој траг. Па је савршено логично што је Бајдену одмах честитао низ политичких и пословних лидера којима је Трамп све време представљао уљеза и непријатну чињеницу, укључујући немачку канцеларку Ангелу Меркел, а није изостао ни Бил Гејтс, највећи борац против корона пандемије, због које је стотинак милиона гласачких листића морало да путује поштом како би се доскочило опаком вирусу. Судећи, међутим, по ћутању медија који су до јуче разапињали Доналда Трампа због смртне опасности његових предизборних митинга, масовно славље Бајденових присталица на улицама америчких градова, без икаквих заштитних мера, наједном уопште не може да наштети здрављу. У општој какофонији издвојио се и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг који је егзалтирано подсетио да је Бајден „одлучни присталица НАТО", што је посебно неопходно у суочавању са „агресивном Русијом".

Кад смо већ код Руса, интересантно је како је у еуфорији око америчких избора читава афера са „тровањем" Алексеја Наваљног отишла у медијски запећак. Занимљиво је да ни његовим присталицама, ни белоруској опозиционарки Светлани Тихановској, чија су главна тема „поштени избори", не пада на памет ни најблажа алузија на могуће изборне махинације америчке Демократске странке. Ништа од тога. Напротив, Тихановска се постарала да на сав глас честита Бајдену, јер „за разлику од Белорусије, где су гласове на изборима једноставно украли, у САД се рачунао глас сваког бирача". Главно је то што је Бајден победио америчког „Лукашенка", гласио би њен неизречени закључак. И да не заборавимо: Наваљни је такође Бајдену послао честитку.

Уколико Трамп,  и народ који га подржава, успе да одржи владавину закона у САД, све ће изаћи на видело и неће више бити оклевања као што је било у већем делу Трамповог првог мандата у коме су га черечили афером са генералом Мајклом Флином, истрагом Роберта Милера о наводној умешаности Русије у америчке изборе, затим импичментом уз константне нападе, исмевање и извртање његових речи. Сада се поред главних тв канала и Твитер, Фејсбук, Јутјуб и друге платформе директно укључују у рат у коме неће бити средњег решења. Или ће једна страна потпуно победити или друга. Као што је председник Абрахам Линколн у освит грађанског рата, говорећи о робовласништву које разједа САД, упозорио:

„Изнутра подељена кућа не може да опстане… Не очекујем да ће Унија бити распуштена, не очекујем да ће дом пасти, али очекујем да престане бити подељена". (A house divided against itself cannot stand… I do not expect the Union to be dissolved – I do not expect the house to fall – but I do expect it will cease to be divided.)

Трамповим људима поред храбрости треба искуство. Овај државни удар по својој природи личи на методе Лава Троцког, тако да би им најбоље било да консултују Технику државног удара Курција Малапартеа у којој он тврди да је таквој тактици једино Јосиф Стаљин могао и умео успешно да се супротстави.

Да ли је ово навлачење целог естаблишмента да учествује у колосалној превари, која ће их коштати угледа и слободе уколико се докаже да су им прсти у пекмезу? Уколико то није случај, Трамп слободно може да се нада затвору или бекству из САД, што је у шали поменуо у једном говору. У случају доласка нове администрације, његове присталице, посебно у институцијама, могу да се надају једино жестоким чисткама у којима треба да забораве на милост противника. Што би рекао један од јунака култног филма Видимо се у читуљи, „Списак постоји".

Демократе иду на то да узму власт милом или силом. Не задовољавају се тиме да су урадили нешто кул или твитнули попут Трампа који је сапет од првог дана на тај начин комуницирао своје намере и ставове. Ако Трамп није одлучан или нема сучим да се супротстави овој машини, исход је већ решен.

Овакав исход би за Балкан значио наставак власти жестоко уздрманих балканских НАТО диктатура, а понеко, попут Мила Ђукановића, могао би да се нада преокрету у своју корист, због чега не треба да чуди што је Ђукановић међу првима честитао Бајдену. Чистке које ће се у том случају догодити у САД треба очекивати и изван америчких граница. Што се Србије тиче, Бајденова победа значи и атлантистичку 1948. Што је уосталом била и она прва. Покушај тога смо већ видели подршком Миловој причи о државном удару 2016. године, али и шпијунском афером 2019.

Ови догађаји подсетили су и на чувени говор Малколм Екса „Листић или метак" (The Ballot or The bullet). У месецима пред изборе у САД су у серији нереда живот изгубиле десетине људи, што, сем у неколико случајева, посебно смрти Афроамериканца Џорџа Флојда, није привукло већу пажњу медија. У сваком случају, како год да се разреши ова драма коју читав свет гледа заустављеног даха (толико заустављеног да и права драма у Нагорно Карабаху, чији се врхунац догађа управо док Бајден проглашава „победу", пролази готово неприметно) тешко је очекивати да ће изостати нови нереди у Америци. Овог пута можда драматичнији од оних које смо могли видети до избора.

Треба имати на уму оно што се, кад је о Бајдену реч, тиче директно нас. Он је у мају 1999. изјавио: „Требало би да одемо у Београд и да окупирамо ту земљу у јапанско-немачком стилу", такође је тражио рушење свих мостова на Дрини, а и сам се похвалио: „Ја сам тражио бомбардовање Београда". Он је 2010. као потпредседник САД, приликом пријема Хашима Тачија у Белој кући, упоредио госта с првим америчким председником Џорџом Вашингтоном! Најзад, у јулу ове године је нагласио да се залаже за међусобно признање Србије и Косова и чување суверенитета и територијалног интегритета „обе земље".

Уколико, међутим, Трампови тимови адвоката успеју да докажу превару а Врховни суд ово потврди и Трамп буде онај који ће положити заклетву 20. јануара 2021. године, биће забавно гледати непријатност са којом ће политичари и медији и унутар САД и у свету морати да прогутају ову наранџасту кнедлу.

stanjestvari.com

 

https://iskra.co/reagovanja/stevan-gajic-listic-ili-metak/?fbclid=IwAR0_xUL53LI9s_CQhMHhyoF8KJqTWEf_2vBqvEeimmeA49XF-cY19KuTQ-s

 

 

Sent from my iPhone

Крај узалудног рата или победа којом је заустављен пројекат доминације светом?

politika.rs

Крај узалудног рата или победа којом је заустављен пројекат доминације светом?

8-9 minutes

---

Специјално за „Политику"

Др Миле Бјелајац*

Прошло је више од 100 година од Великог рата, а традиција опстаје, носе се цветови булки у реверима и обилазе гробља и споменици палима. Традиција опстаје и као државни празник у некадашњим земљама победницама, а одскора и у Србији. Враћена је и српска застава у меморијални центар у Компјену 2008. на месту где је Немачка потписала акт капитулације 11. новембра 1918. Ипак, тешко је заборавити да је 2018. тренутни политички разлог, тамо на месту централног славља, био старији од захвалности Србији за убрзавање краја рата и жртве које је поднела заједно са својим савезницима да се не оствари један пројекат доминације светом и наметање тешких услова свим пораженим нацијама. Диктирао би се мир тежи од оног који је Пруска наметнула пораженој Француској 1871. године.

Др Миле Бјелајац

Сто година после примирја од 11. новембра и 75 година од слома покушаја обнове пројекта који је поражен 1918. године, намећу се нове интерпретације за нове генерације које више немају властито сећање на те борбе и масовна страдања. Пригодним говорима француских и немачких државника инсистира се на једнаком страдању војника и једне и друге стране, њихова заједничка жеља да се врате што пре својим кућама. Обнављају се сећања на тешко страдање војника у блатњавим, затрованим рововима, на тактички промашено јуришање преко жица на митраљезе, несахрањене кости које су лежале на ничијој земљи. Дневници наде и страха писани од оних на првој линији, војника, лекара, рањеника, заробљеника, у масама су објављивани поводом стогодишњице. Вапај ужаснутих, овековечен у сликарству и литератури, пацифистичким покретима некада, замаглио је одговор на просто  питање – од чега су се победом одбраниле државе које су се нашле на путу великог дизајна.

Рањеници: Србин пали цигарету Бугарину (Фото Национална библиотека Француске)

Рат, који данас сматрају непотребном кланицом, поведен је са идејом креирања нове светске мапе моћи и са идејом очувања једне старе средњоевропске империје. Повеле су га Немачка и Аустроугарска. Нападнути су били Луксембург, Белгија, Француска, Србија и Црна Гора. Русија и Велика Британија браниле су дотадашњу равнотежу снага и постојећи поредак. И Немачка и Аустроугарска избегле су све понуде за мирно разрешење Јулске кризе 1914. Из свега што знамо, желео се рат јер је једино војничком победом могао бити диктиран мир који би значио успостављање новог светског поретка. Сматрало се да је последњи час док неке силе, као Русија, не ојачају и спроведу планиране војне реформе и доврше градњу железничке мреже.

Ратне операције отпочеле су на западу првих дана августа, упадом у Луксембург и нападом на Белгију и Француску. На Балкану, изузев симболичних хитаца на Београд 28. јула по објави рата, ратна дејства почела су тек 12. августа.

Српски војници над хумкама страдалих другова (Фото
Национална библиотека Француске)

Готово непрекинута историографска ревизија оцена о узроцима који су довели до рата и данас збуњује – сви су подједнако криви, али највише Балкан и Русија, пишу. Версај је био неправедан и ужасан мир који је довео до реванша побеђених само двадесет година касније. Версај је створио неприродне, вештачке државе које треба ликвидирати, такође пишу и проповедају. Остајући на међуратним покушајима ревизије оцена о узроцима рата, савремени историчари који су их оживели заборавили су да се у међувремену десио Други светски рат и да су ревизионисти у пракси показали своје право лице. Пројектима истребљења појединих народа или њиховог пресељења, протеривања, само су додате нове димензије као што је Холокауст и геноцид. Некада планирани рат супериорних и инфериорних култура (цивилизација), економске и геополитичке доминације добио је само у новим, изведбеним детаљима. Немачки историчари који су научно демистификовали ове намере, указали на континуитет циљева и пројеката, данас, 100 година касније желе се омаловажити и дискредитовати.

Канадско-британска историчарка Маргарет Макмилан не искључује да су миротворци из 1919. чинили грешке, али да сам Версајски уговор није узрок Другог светског рата. Често је постало опште место, пише она, да се за политичке одлуке из двадесетих и тридесетих година прошлог века кривица баца на сам мировни процес. Заборавља се да је одговорност била на онима који су их у том времену доносили. Чак и много деценија касније, овакве оцене су у оптицају. Тако се у миленијумском броју „Економиста", наводи Макмиланова, написано да је „Последњи злочин био Мир у Версају, чије су тешке одредбе омогућиле Други светски рат". Макмиланова закључује да Хитлер није водио рат због Версаја, мада му је он пружио изговоре за пропаганду – он је водио рат за доминацију у Европи. Планирао је уништење Пољске, Чехословачке и освајање Совјетског Савеза. Он је тражио експанзију немачког народа и животни простор. Успут, уништење Јевреја, бољшевика и других. Такође, она, али и француски историчар Жан-Жак Бекер и други, оспорава још једну честу флоскулу да је Версај створио Пољску, Чехословачку и Југославију јер су оне већ биле створене пре конференције, биле су свршен чин.

Победници и поражени у Компјену 11. новембра 1918. године (Фото
Музеј примирја у Компјену)

Британски историчар Макс Хејстингс упозорава у својој књизи „Париз 1919..." да је Версајски мир из 1919. имао мањкавости, „али да су Немци којим случајем били победници и диктирали услове, европска слобода, правда и демократија платиле би огромну цену. Немци су у Првом светском рату поставили територијалне ратне циљеве који нису били ништа мање амбициозни од оних које су њихове вође пропагирале у Другом светском рату. Стога је прилично погрешно описивати несумњиву европску трагедију од 1914. до 1918. као узалудну, што је став који често имају млађе генерације имајући у виду људске жртве". Додајмо, према истим плановима, Србија би била умањени протекторат Аустроугарске, а Срби из источне Босне и Херцеговине трајно протерани из Подриња. Југ би припао Бугарској и Великој Албанији.

Британски војни теоретичар Лидл Харт је поодавно устврдио да су пробој Солунског фронта, избацивање Бугарске и Турске из рата растресли Аустроугарску и присилили Немачку да хитно затражи примирје. Био је то школски пример стратегије посредног наступања и решења које је омогућио споредни фронт.

И ова проста истина је још у јесен 1918. заташкавана, војна цензура у Паризу није пуштала извештаје који би славили победу савезничке источне армије генерала Депереа, те одлучни допринос српске војске и њој придодатих двеју француских дивизија, коњичке бригаде и тешке артиљерије. О овоме су са горчином писали Депере и његови штабни официри, а посебно Луј Кордије, велики пријатељ српског народа и војске и душа ветеранске организације „Ратници са истока". После свих жртава на западном фронту, ловорике је требало да падну на вође које су тамо ратовале. О томе је сведочио и британски адмирал Ернест Трубриџ у својим дневницима, не без горчине али и британског смисла за реалности.

Ако и данас има сумње у ове наводе, њу ће најбоље развејати наводи историчара који су поодавно установили да је аустроугарска влада већ 25. септембра, дакле пре коначне капитулације Бугарске, увидела да је све изгубљено и да наступа слом, а немачка врховна команда дан уочи бугарске капитулације тражи од канцелара да се хитно поведу разговори о примирју. На западу, Зигфридова одбрамбена линија још није била начета, поготово не савладана. Аустроугарска је капитулирала 3. новембра на италијанском тлу, неколико дана раније Турска, док ће Мађарска потписати сепаратно  примирје пред војводом Мишићем и француским генералом Анријем, по овлашћењу командујућег генерала Депереа, 13. новембра у Београду.

*Доктор историјских наука

View article...

Enclosures:

160z120_ramonda-fraj.jpg (6 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_11//160z120_ramonda-fraj.jpg