SRBIJA SE BRANI NA KOSOVU A NE U RUMUNIJI

Mladen Obradovic, glavni sekretar
"Otacastvenog pokreta Obraz"

SAMO
"OBRAZ" IMA OBRAZ,SRBIJA SE BRANI NA KOSOVU

A NE U RUMUNIJI

@ Snežana MOLDOVAN-MILOŠEVIC

Poslednjih nedelja "Otacastveni
pokret Obraz" uspeo je da probije indirektnu medijsku blokadu kojoj je
godinama izložen, i brojnim akcijama podseti na svoju prisutnost u javnom
životu Srbije. Istina, u takozvanim demokratskim medijima, "Obraz" je
apostrofiran u negativnom kontekstu, zbog reakcije dela njegovog clanstva na
otvaranje izložbe kosovskih umetnika "Odstupanje" koju su sprecili
iz, kako su objasnili, patriotskih razloga. Medutim, vec na velikom narodnom
protestu, održanom 21. februara ispred Savezne skupštine, aktivisti ove
organizacije uspeli su da pošalju pravu sliku svoje borbe za Kosovo. Reka od 3.000
ljudi, koji su se najpre sastali na Trgu republike, a potom prošetali centrom
prestonice uz performans i kosovske pesme, bila je ubedljivo najzapaženija
kolona koja je došla na miting.

Mladen Obradovic, glavni sekretar
"Otacastvenog pokreta Obraz", ne krije zadovoljstvo što je ova
njihova akcija pozitivno ocenjena. S druge strane, ne krije ni razocaranje i
ogorcenost zbog aktuelnih dešavanja u Srbiji. Za razliku od politicara, koji su
na dan jednostranog proglašenja lažne države Kosovo sedeli u toplim i udobnim
kabinetima, aktivisti "Obraza" bili su u Kosovskoj Mitrovici,
pokazujuci na delu kako se brani deo srpske teritorije.

- Dan uoci proglašenja te takozvane
nezavisnosti uputili smo se u Kosovsku Mitrovicu, gde smo boravili više dana -
kaže Mladen Obradovic za "Svedok". - Naši ljudi su ucestvovali u
stražama koje se vec devet godina organizuju na mostu na Ibru u Kosovskoj
Mitrovici. Trudili smo se da na najkonkretniji nacin pomognemo našim ljudima.
Ljudi koji brane most od upada Šiptara su cistog srca i cistog obraza, a
Kosovska Mitrovica je u bukvalnom smislu tvrdava srpstva, najvažniji srpski
grad u ovom trenutku, grad u kojem se brani ostatak ostataka Srbije. Kad nismo
smogli snage da odbranimo srpstvo onda kad je trebalo u Kninu, pa posle toga u
Sarajevu, Banjaluci, u Podgorici, na Cetinju i tako dalje, sada moramo da ga
branimo u Kosovskoj Mitrovici. Ne daj Bože da sutra moramo da ga branimo u
Kragujevcu. Ako odbranimo Kosovsku Mitrovicu, odbranili smo i Kragujevac, i
Beograd, i Novi Sad.

Svedok: Da li je, iz ugla
"Obraza", Kosovo izgubljeno?

Mladen Obradovic: Ne, nikada nije
izgubljeno, niti ce ikada biti. Cak i u vreme turske okupacije svako srpsko
dete je bukvalno sa majcinim mlekom uzrastalo i dobijalo svest, kako su govorili
naši stari, da osveti Kosovo. Ta svest je tinjala u srpskim srcima dok se
konacno nije razbuktala u oslobodilackim ratovima 1912. godine, kada su u Crnoj
Gori iskovane medalje sa likom Miloša Obilica sa natpisom "Za osvetu
Kosova". To je najlepša srpska tradicija, borba za oslobodenje i borba za
ujedinjenje srpstva.

S: Da li smo mi, kao narod predvoden
politicarima, mogli da sprecimo 17. februar, odnosno okupaciju Kosova i
Metohije?

M.O: Narod koji je 60 godina živeo pod
komunistickim mrakom ocigledno nije imao dovoljno snage da na vreme predupredi
neke dogadaje koji ce uslediti. Opet se vracamo na pricu o Kninu; mi nismo
imali dovoljno snage, dovoljno smelosti i sposobnosti ne samo u državnom vrhu
nego, bojim se, ni u citavom narodu da shvatimo da se Knin ne brani u Beogradu
nego da se Beograd brani u Kninu. I te kako su nas zavaravali oni koji su
govorili suprotno.

S: Preneseno na sadašnju situaciju, to bi
izgledalo ovako: Tadicu, Koštunice, Nikolicu, ne brani se Kosovo u Beogradu niti
u Rumuniji, nego u Kosovskoj Mitrovici?

M.O: Pa, u Beogradu se još i može braniti,
ali u Rumuniji nikako.

S: Kakav je stav "Obraza" prema
politicarima koji su na dan proglašenja lažne države boravili sa Srbima na
Kosovu? Zar ne mislite da je to trebalo da ucine mnogo ranije?

M.O: Dobro je što su bili 17. februara,
ali trebalo je da budu mnogo ranije. Trebalo je pre deset i više godina, kad je
bilo prilike, premestiti ako ne prestonicu Srbije a ono barem mnoga
ministarstva i državne organe na Kosovo i Metohiju. Poznato je da naši
politicari vole da cuvaju fotelje; da su ih tad prebacili na Kosovo i Metohiju,
verovatno bi se jace borili da ih sacuvaju da su se te iste fotelje nalazile u
Prizrenu ili Prištini.

S: Mislite li da je jedna od opcija mogla
da bude da je, na primer, krajem prošle godine Priština proglašena prestonicom
Srbije? Koja su sve rešenja bila moguca?

M.O: Dijapazon rešenja je veliki. Trebalo
je još 1990, kada je zapoceto oslobadanje Srba od višedecenijske tiranije
Šiptara i komunistickog režima, to oslobodenje izvesti do kraja i u potpunosti
iskoreniti svaki oblik šiptarskog separatistickog delovanja i atmosferu bojkota
koji su oni još tada ispoljavali prema srpskoj državi. Mi smo njima dozvolili
da još tada osnuju paralelne institucije; imali su paralelno školstvo, vec tada
su bili proglasili državu Kosovo, samo što ih Amerika tada nije priznavala.
Katastrofalna greška je bila što smo dozvolili njihovom takozvanom nepostojecem
univerzitetu da održava svoju nastavu u prostorijama legalnog, državnog
prištinskog Univerziteta. Dozvoljavali smo Šiptarima da ne placaju struju,
vodu, porez, sve je to naša država dozvolila, finansirali smo zapravo njihovu
samostalnost, i sada se moramo boriti da se spašava ono što se spasiti može.

S: Na koji nacin?

M.O: Pre svega, mora se zavesti vanredno
stanje ako ne u citavoj državi ono bar na Kosovu i Metohiji. Takode, potrebno
je podici borbenu gotovost vojske na najveci moguci nivo. Potrebno je pod hitno
osposobiti srpsku vojsku da može da brani srpski narod, reorganizovati je,
smeniti nacelnika Generalštaba Zdravka Ponoša. To je ono što je
"Obraz" predlagao odavno. Mi smo 1. februara ove godine organizovali
akciju "Za vojsku sa obrazom", upozoravajuci na ono što nam se
sprema. Dalje, mora se vratiti sveštenstvo u vojsku. Kako mislimo da podignemo
moral vojnicima? Danas je srpski vojnik i srpski oficir izdat i ponižen.
Upropašcena vojska je slika i prilika upropašcene i izdate Srbije. Istorija nam
pokazuje da nijedan režim koji je ponižavao vojsku nije dobro završio. U
poslednjim godinama Kraljevine Jugoslavije vojska je bila izložena raspadu,
isto se desilo 1991, a i sada se isto dešava. Ako nemamo snažnu vojsku dostojnu
poštovanja, ne možemo ocekivati da ce nas bilo ko ceniti i poštovati, ne možemo
ocekivati da cemo uspeti da odbranimo sopstveni narod.

S: Na kom politicaru je sada najveca
odgovornost, ko ima najvecu šansu da, uslovno receno, profitira ako uspe da
išta uradi po pitanju zaštite i povratka otete teritorije?

M.O: Pogrešno je govoriti o bilo kakvom
profitiranju. Onaj ko pokušava da u ovom trenutku vodi racuna o interesima
svoje stranke, ko pokušava da sacuva stranku, taj nece sacuvati Kosovo i
Metohiju. Ovo nije stranacko pitanje, ovo je opšte srpsko pitanje. Dobro je što
smo na mitingu videli politicare iz razlicitih stranaka.

S: Ali nije dobro što smo videli politicka
obeležja, jer je prilikom organizovanja velikog narodnog protesta dogovor bio
da se ona ne isticu.

M.O: Mi nemamo ništa protiv što su na
velikom narodnom protestu bile zastave raznih organizacija, uostalom bile su i
naše zastave. Cak smatramo da je dobro što je bilo zastava raznih organizacija,
jer smatramo da se na taj nacin svima pokazalo jedinstvo mnogih politickih
grupacija u našoj zemlji koje žele da brane Kosovo i Metohiju. I odlicno je
bilo što se nisu mogle videti zastave Demokratske stranke i G17, jer su na taj
nacin jasno pokazali da njima nije stalo do Kosova i Metohije. Oni su izdali
Srbiju, kao što su to ucinili i sa Crnom Gorom.

S: Kako komentarišete napade na ambasade i
potonje pljacke prodavnica posle molebana? Gradom vec kruže glasine da je medu
huliganima bilo aktivista jedne parlamentarne stranke ciji se lider i clanstvo
nisu pojavili na protestu.

M.O: Srbija se budi, srpska omladina se
probudila i pobunila protiv sveopšte izdaje i poniženja.

S: Cekajte, neko ce reci da je to
podržavanje nasilja?

M.O: Šta to znaci "nasilje"? Da
li je nasilje kad vi branite sopstveni narod, i da li nije nasilje onda kad
ubijaju srpsku decu na Kosovu i Metohiji? Pre neki dan su u emisiji
"Kljuc" bila deca iz srpskih enklava. Na pitanje voditeljke Nataše
Miljkovic šta je za tebe sreca, jedna devojcica je zbunjeno gledala i odgovorila
"ne znam". Pa, zar to nije nasilje? I sad mi treba mirno da sedimo,
skrštenih ruku i da gledamo kako nestaje srpski narod na Kosovu i Metohiji?
Dokle tako, i zbog cega? Srpska omladina se borila protiv okupacije Kosova i
Metohije onako kako je znala i umela. A kad je rec o onima koji su uzimali
patike, sigurno je da oni pre toga nisu bili ispred ambasade Amerike. Taj koji
je bio ispred ambasade, sigurno bi nalupao šamare ovome koji je te iste veceri
krao po prodavnicama. Uopšte me ne bi cudilo da iza toga stoje aktivisti LDP i
šiptarska mafija.

S: Šta su aktivnosti "Obraza" u
narednih godinu dana?

M.O: Odbrana srpstva. Svim sredstvima.

MI SMO EKONOMSKI POROBLJEN NAROD &nbspS: Kakav stav bi Srbija trebalo da zauzme prema onim zemljama koje su priznale jednostranu nezavinost lažne države Kosovo? &nbspM.O: Slažemo se sa predlogom da se u potpunosti prekinu diplomatski odnosi, ali to ipak nije dovoljno. Mora se uraditi mnogo više. Moraju se zavesti ekonomske sankcije zemljama koje su priznale jednostrano samostalno Kosovo. Danas u Srbiji postoje mnoge strane kompanije koje isisavaju novac iz naše zemlje. Mi smo danas ekonomski porobljen narod. Ako uzmete u obzir cinjenicu da vlada potpuni monopol na tržištu mleka i mlecnih proizvoda, da to drži strani investicioni fond, a mi i ne znamo ko stoji iza tog fonda, nije ni cudo što imamo najskuplje mleko u regionu, a možda i u citavoj Evropi. Dalje, cak 90 odsto banaka je u stranom vlasništvu, i sav novac naše privrede odlazi van Srbije. Nama nije potrebna Evropska unija, mi smo sami sebi najveci neprijatelji i sami sebi možemo da pomognemo onda kada u ovoj državi prestane da se krade, kada pocnemo da vodimo racuna o sopstvenim nacionalnim interesima i u ekonomskoj sferi. Opšte je poznato da se 20 do 30 odsto novca od posla koji se radi za državnu upravu ili lokalnu samoupravu sliva u privatne džepove. Pa, gde to ima? Ako je budžet Beograda milijardu evra, to znaci da 200 ili 300 miliona evra odlazi u privatne džepove. Zašto se te pare ne daju srpskoj deci sa Kosova i Metohije, ili se ne ulože u vojsku pa da nabavimo ruske raketne sisteme, da nam niko ništa ne može? Ne, oni prodaju u bescenje naše tenkove, režu ih u staro gvožde, dok druge države, primera radi Izrael, iste te tenkove prepravljaju i koriste. Zašto? Da bi neko mogao da zida vile na Dedinju?

NATAŠA KANDIC, ŽENA KOJE NEMA &nbspS: Kako komentarišete prisustvo Nataše Kandic na proslavi povodom proglašenja nezavisnog Kosova? &nbspM.O: Ko je to? Ne znam ko je to. &nbspS: Sve je više komentatora i analiticara koji je nazivaju "ženom koje nema". &nbspM.O: Zaista ne znam ko je to...

JUNACKI BEG NENADA CANKA &nbspS: U kakvim ste odnosima sa Nenadom Cankom? &nbspM.O: Prica sa njim završena je 7. oktobra prošle godine, kada je imao samo toliko hrabrosti da sa skupštinske govornice govori kako smo mi nakot koji treba pobiti, a onda, kada je trebalo da dode i stane na crtu ispred nas, junacki je pobegao i zaklonio se iza trostrukog policijskog kordona.

TADICA NE SHVATAMO OZBILJNO &nbspS: Predsednik Boris Tadic je na Savetu bezbednosti, izmedu ostalog, rekao da je Srbiji protivpravno oduzet deo teritorije, ali da necemo upotrebiti silu. Kako to komentarišete? &nbspM.O: Mislim da je odlican komentar dao vladika Artemije koji vec mesecima upozorava da oni politicari koji se unapred odricu bilo kakve mogucnosti upotrebe svojih legalnih i legitimnih oružanih snaga za odbranu srpskog naroda, ocigledno ne žele dobro srpskom narodu. To su oni politicari koji rade za tude interese i ne zaslužuju da ih shvatamo na ozbiljan nacin.

ISTORIJAT POKRETA "Otacastveni pokret Obraz" je pokret srpskih pravoslavnih nacionalista i monarhista, koji se prema svom programu zalaže za duhovnu i državotvornu obnovu srpstva, a osnovna nacela su mu: "Bogoljublje i rodoljublje", "Srbska Srbija", "Domacinski poredak" i "Viteške oružane snage". &nbspIznikao je iz "Izdavackog doma Srbski obraz", koji je svoj rad zapoceo 1994. godine, sa blagoslovom episkopa Srpske pravoslavne crkve Danila Krstica. Osnivac i prvi predsednik Obraza bio je Nebojša M. Krstic, sociolog i teolog, koji je 2001. godine poginuo u saobracajnoj nesreci, pod još nerazjašnjenim okolnostima. &nbspPokret je postao politicki aktivniji od 2000. godine, a kao jedna od njihovih medijski najzapaženijih akcija bilo je sprecavanje održavanja gej parade u Beogradu 2001. "Obraz" je takode ostao upamcen i po svojoj akciji podrške Radovanu Karadžicu, nekadašnjem predsedniku Republike Srpske, i kampanji za širu upotrebu cirilice. &nbspMedu stavovima Obraza nalaze se i zalaganja "za svetosavski nacionalizam umesto bezbožnog internacionalizma", "za školu sa pravoslavnom verom umesto ateistickih laži", "za hristoljubivog Vladara umesto vlastoljubivih partijaša", "za srbsku stalešku sabornost umesto judeomasonske demokratije"... &nbspU Nacionalnom savetu "Obraza" okupili su se najugledniji srpski intelektualci, od kojih su najistaknutiji akademik profesor Kosta Cavoški i srpski dizajner i izdavac Krsto Milovanovic. Pokojni velikan srpskog glumišta Danilo Lazovic takode je bio clan ovog tela.

http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=60512