Milan Čelik Vesti 20.03.2010 12:46
Već duže vreme ignorišem neke u našoj sredini koji svo zlo, koje nas je spopalo pripisuju našim kulturnim i nacionalnim nedostacima. Njima smeta što mi krivimo neprijatelja za naše uništenje pa traže prostoumne analize naših ''mana'', insinuirajući da neprijatelj ima vrline koje mi nemamo. To sam već predugo trpeo i vreme je da se ti prostoumci sudare sa treznim razumom.
S kakvim povodom ti ljudi hule svoj narod nije toliko ni bitno koliko je šteta koju oni svome rodu nanose. To je ono kao kad lopov uzvikne ''Držte lopova!'' i svi se razlete u potragu dok on ne klizne sa scene.
Neki koji obavljaju tu besplatnu uslugu neprijateljskom taboru imaju naivne pojmove ili versku motivaciju u jednom likvidacionom procesu protiv našeg naroda kad nije vreme za opojne teorije. I dok ti naivnjaci ispravljaju srpske moralne cake, oni svesno ili nesvesno pretvaraju Srbe u stereotipičnog ''Untermenša'', sasvim po hitlerovskom šablonu.
Oni bi hteli da budu Srbi nad srpstvom, Srbi koji su evolvirali van orbite srpskog roda i sad prebivaju u nirvani neprijateljskih vrednosnih mera. Neki od njih bi hteli da se pokajemo što smo se branili jer to ne zadovoljava njihove verske zablude da Srbi trebaju da okrenu drugi obraz i izgube duplo više nego što im je oteto a ta teorija drugog obraza važi samo za Srbe.
Mnogi čak i misle da je naš problem što nismo dovoljno plemeniti da volimo ubice našeg naroda. U tom procesu ne učestvuju samo pojedinci nego i dobar deo državnog aparata. Da li je srpski problem pokvarenost srpskog naroda ili njegove kvizlinške vladajuće klike? Ti procesi psihološkog ratovanja protiv soptvenog naroda i u korist inostranog neprijatelja koji nas je zasipao bombama i osiromašenim uranijumom su od neprocenjive vrednosti.
Onaj ko sam u sebi traži neprijatelja, se svesno ili nesvesno saglašava sa neprijateljem. Zar nas NATO nije proglasio za sve neljudsko ne bi li sebi dao pravo da nas likvidira? Sad kad Srbi dodaju tom huljenju je ravno izdaji. Takvi postupci sabotiraju otpor prema neprijatelju i daju mu signale da kod Srba vlada metež.
Ljudi koji proturaju teze o srpskoj moralnoj labilnosti najverovatnije nisu nikad jeli hleba sa drugim narodima. Da su Srbi bili nemoralni u prošlosti, oni danas ne bi ni znali da Vuk Branković nije došao u boj na Kosovu, ali još važnije je, da nas Turci nisu napali na Kosovu, pitanje Vuk Brankovićevog morala ne bi nikad ni bilo tema. Mi smo i danas u sličnoj situaciji.
Kosmet nam je otet i mi se prepiremo oko toga kakvi smo mi a ne kakav je neprijatelj, kao da on uopšte nije faktor. Ispada da je ceo svet moralan a mi Srbi nemoralni, svi božiji narodi a mi đubre! Pa kako je došlo do toga da ti tako dobri i moralni narodi bez povoda dolaze u našu zemlju da nas pljačkaju, ubijaju i dele? Da li je u srpskom narodu došlo do zbrke pojmova?
Danas nije popularno da se priča o zverstvima i podlosti neprijatelja nego samo o onome što omogućava sadističko bičevanje srpskog nacionalnog bića dok konačno ne izdahne ili ne iskrvari.
Jesu li Srbi krivi što su Turci Bosnu prodali Austrougarskoj? Jesu li Srbi krivi što su živeli u svojim vekovnim domovima na teritoriji otuđenih i otetih republika? Da li su Srbi krivi što su pape katoličile a Turci turčili po Balkanu i mi se našli u zlom okruženju? Jesu li Srbi krivi što su Nemci izabrali Hitlera koji je došao da nas ubija? Jesu li Hrvati i Srbi krivi što je Hitler Dalmaciju dao Musoliniju a Hrvatima Bosnu a Srbima sve oteo? Jesu li Srbi izmislili komunizam ili je to bio nemački Jevrej koji je kasnije prebegao u London. Šta vi ljudi pričate?
Нема коментара:
Постави коментар