Kina bez prava glasa o Kosovu

Bez glasa o Kosovu

D. R. | 30. jun 2010. 20:46 | Komentara: 0

Kineskinja Sue Hankin izabrana je za novu članicu Međunarodnog suda pravde, ali neće moći da učestvuje u slučaju Kosova.

GENERALNA Skupština i SB UN izabrali su u utorak Kineskinju Sue Hankin za novu članicu MSP i ta odluka je odmah stupila na snagu. Kako nam je preneto iz Palate mira, novi arbitar iz Kine ne može da učestvuje u donošenju mišljenja o slučaju Kosova jer je veliki deo procesa prošao bez njenog učešća.

Mesto kineskog sudije bilo je upražnjeno od 28. maja, kada je prethodni penzionisan. Delioci pravde u MSP biraju se na devet godina, ali će dužnost Kineskinje trajati do 5. februara 2012, do kada je trebalo da radi njen prethodnik

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:290586-Bez-glasa-o-Kosovu

SRBIJA JE ZVANIČNO OBAVEŠTENA DA NEĆE BITI ŠIRENJA EU

HRVATI I NEMCI TVRDE: SRBIJA JE ZVANIČNO OBAVEŠTENA DA NEĆE BITI ŠIRENJA EU

sreda, 30 jun 2010 11:38 Gordana SIMONOVIĆ

 

Nepokolebljiv nemački stav da se zaustavi proširenje moglao bi da zada težak udarac politici predsednika Borisa Tadića, koji je javnost uveravao da će Srbija u rekordnom vremenu ući u evropski klub


Da li Evropska unija zaustavlja proširenje? „Posle Hrvatske niko više u EU", taj naslov, uz fotografiju nemačke kancelarke Angele Merkel, nalazi se na naslovnoj strani zagrebačkog nedeljnika „Nacional". 

Da je Evropska unija potresena ekonomskom krizom i umorna od proširenja, i nije neka vest. Ali nedeljnik „Nacional" u najnovijem broju tvrdi da je nemačka kancelarka Angela Merkel uverila članice Evropske unije da se, posle primanja Hrvatske, odustane od daljeg proširenja na jugoistok Europe. Tvrdi se i da su sve države koje pretenduju na članstvo o tome poslednjih dana poverljivo diplomatski obaveštene.

U prilog te teze navodi se odluka COREPER-a, Odbora stalnih predstavnika Saveta Evropske unije, da se Hrvatskoj dozvoli otvaranje tri preostala poglavlja pregovora o punopravnom članstvu, uz istovremeno odbijanje vodeće institucije Unije da raspravlja o zahtevu Srbije za kandidaturom.

Nepokolebljiv nemački stav da se zaustavi proširenje moglao bi da zada težak udarac politici predsednika Borisa Tadića, koji je javnost uveravao da će Srbija u rekordnom vremenu ući u evropski klub. To istovremeno izbija karte iz ruku zagovornicima teorije zavere, koji su godinama tvrdili da postoji neki scenario po kojem će Hrvatska za članstvo u Uniji morati da pričeka ostale države iz regiona.

Istovremeno, Belgija, koja 1. jula preuzima rotirajuće predsedavanje EU, poručuje da želi da postigne napredak sa tri zemlje koje žele da se priključe Uniji: Hrvatskom, Islandom i Turskom.

ČVRSTA ANGELA MERKEL Nemačka kancelarka još od marta 2009. istrajava na tome da EU nema snage za dalje širenje dok ne konsoliduje svoje institucije i unutrašnje odnose. Sada je Angela Merkel nametnula i Evropskoj uniji taj rezolutni stav.

I dok se u hrvatskim medijima nagađa kakve će to posledice imati na unutrašnju politiku Srbije, opšta je ocena da su odlukom COREPER-a Hrvatskoj otvorena i poslednja vrata za završetak pregovora u sledećih nekoliko meseci, po mogućnosti do kraja godine, kako bi na proleće 2011. mogao da bude potpisan konačni sporazum i određen datum ulaska.

Hrvatska će možda još imati nekih teškoća pri zatvaranju pojedinih poglavlja, posebno onog o pravosuđu ali, kako se u više navrata poručivalo iz vlade u Zagrebu, ni na tom planu ne bi trebalo da bude većih problema.

Odluka COREPER-a o Hrvatskoj mogu se protumačiti samo kao iskaz želje članica Unije da najzuad skinu sa dnevnog reda tu predugačku priču o hrvatskim pregovorima, ne samo zbog Hrvatske nego još više zbog same Unije.

BELGIJSKI PLAN Belgija želi da nastavi da radi na tri pitanja na kojima je radila Španija, a to su pitanja Hrvatske, Turske i Islanda, već je poručio belgijski poverenik za evropske poslove Šastel. Spomenuo je mogućnost otvaranja novog poglavlja u pregovorima s Turskom tokom idućih meseci. Što se tiče Islanda, on može da očekuje da će postati 29. članica EU, pošto Hrvatska bude primljena u članstvo, verovatno 2011. ili početkom 2012. godine, ocenjuje agencija AFP. 


Dojče Vele, Berlin

http://standard.rs/vesti/36-politika/4873-hrvati-i-nemci-tvrde-srbija-je-zvanino-obavetena-da-nee-biti-irenja-eu-.html

RE: Tadic : Srbi da dograde svoj identitet

 

From: Dobrosav Nikodinovic
Sent: Monday, June 28, 2010 6:29 PM

 

Ulaskom u EU Srbi gube identitet. Usvajajuci zapadnjacku subkulturu Srbi su vec ostetili svoj nacionalni identitet i veoma oslabili patriotska osecanja. 

Tadic je covek nekonzistentnog nacionalno identiteta. Ne zna se ni ko je ni sta je.
On najmanje ima pravo da prica o srpskom nacionalnom identitetu. On nema pojma sta je to Vidovdan, niti ga on intimno prozivljava. Danas  je bio na stranackoj slavi Vuka Draskovica umesto da je slavio - praznovao Vidovdan! Njemu je preca vlast od Srbije. Kakav Vidovdan i Tadic! Sto nije otisao na Gazimestan, u Gracanicu ili bar u Krusevac. On je veliki folirant i velika srpska stetocina.

Sest godina ga molimo da nam pomogne da podignemo spomenik Stefanu Nemanji u Novom Pazaru, a on cuti na nase brojne molbe i zahteve samo da  se ne bi zamerio Rasimu Ljajicu i Sulju Ugljaninu. Mozda on nema pojma ko je Stefan Nemanja. Da ista zna ne bi organizovao prosslavu Dana drzavnosti Srbije u Oeascu, skratio srpsku istoriju za 600 godina i cak poslao Rasima Ljajica da bude glavni govornik na proslavi u Orascu! Kad je Velja Ilic rekao u Skupstini da je to sramota za Srbiju razbili su mu glavu i jedva je ostao ziv- subduralni hematom koji je morao hitno da se operise otvaranjem lobanje. Kad Srbija ne bi imala unutrasnjih neprijatelja Tadic nikada ne bi bio ovo sto jeste. Zato drzi oko sebe muslimane, i ostalu petu kolonu. Zukorlic mu otvoreno preti,a on mu ne sme nista. Klanja se u Srebrenici, naterao je Skupstinu da donese Deklaraciju o genocidu u Srebrenici, a srskim zrtvama ni reci, Turci mu se polako a sigurno infiltriraju u Srbiju, on potpisuje Istambulsku deklaraciju koja je protiv Republike Srpske, a protivi se podizanju spomeniku OCU SRBIJE - STEFANU NEMANJI. Razorio je zemlju, dozvolio da buja kriminal i korupcija u Srbiji, unistio je pravosudje, na sve strane i kurta i murta otvaraju univerzitete, a on se ceslja. Ma to je jedna velika crnogorska nistarija, ako je uopste normalan. Jer ovolika steta koja je nastala za vreme njegove vladavine govori da zemlju vodi velika stetocina, prava srpska stetocina.

E pa najnoviji crni vic na racun njegove vladavine: Srbija je ekoloski najcistija zemlja u Evropi jer smo unistili i tesku i laku industriju.

 

---

http://www.pressonl ine.rs/sr/ vesti/vesti_ dana/story/ 123485/Srbi+ da+dograde+ svoj+identitet. html

NOVI SAD 28. 06. 2010

TANJUG

Srbi da dograde svoj identitet

Predsednik Srbije Boris Tadić poželeo je gradjanima Srbije srećan
Vidovdan, ističući da je taj praznik slava srpskog identiteta, ali i
poručivši da će Srbi u budućnosti morati da dogradjuju svoj identitet
tako što će više da rade i pokažu više discipline i prilježnosti

Predsednik Srbije Boris Tadić
poželeo je gradjanima Srbije srećan Vidovdan, ističući
da je taj praznik slava srpskog identiteta, ali i poručivši
da će Srbi u budućnosti morati da dogradjuju svoj identitet tako
što će više da rade i pokažu više discipline i prilježnosti.

"Danas svi naši sunarodnici obeležavaju ovaj dan kako i priliči
vekovima. Nije vreme za velike govore već za velika dela, i treba
angažovati sve državne i nacionalne potencijale kako bi se ostvarila ta
velika dela, a najveći zadatak je uvesti Srbiju u
EU", izjavio je Tadić na obeležavanju slave Srpskog pokreta
obnove u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, Srbija je za sobom ostavila 90-te godine, i danas
je demokratsko društvo na koje njeni gradjani mogu biti ponosni, ali i
dalje ima prostora za unapredjivanje institucija i demokratije.

"Verujem da ćemo za nekoliko godina moći da se nadjemo i kažemo da smo
naš posao završili, da će Srbija biti članica EU. Ponekad sa EU lomimo
koplja, ponekad nismo zadovoljni kako mi radimo, ponekad nismo
zadovoljni kako nas EU prihvata, ali uveren sam da ćemo na kraju
ostvariti taj naš veliki cilj", rekao je Tadić.

Predsednik Tadić je rekao da će Srbija u EU ući sa sopstvenim
identitetom, ali da će, kao i do sada, poštovati identitet drugih."Ne
možemo da odustanemo od poštovanja našeg identiteta i zato je
obeležavanje Vidovdana deo naše tradicije i deo našeg identiteta u
budućnosti", zaključio je Tadić.

 

POGLED IZ RUSIJE: ŠTA VIDOVDAN ZNAČI SRBIMA

POGLED IZ RUSIJE: ŠTA VIDOVDAN ZNAČI SRBIMA

ponedeljak, 28 jun 2010 11:43 Aleksandar MEZJAJEV

 

Šta je to danas sa tobom, zemaljska Srbijo? Ti si ponižena i zgažena. Međutim, Nebeska Srbija je živa i obasjava ljudske duše svojim neprolaznim svetlom. Srpski Vidovdan – to je i veliki praznik i Dan sećanja na srpske heroje


U životu Srba Vidovdan zauzima aposlutno posebno mesto. Taj praznik obeležava se u Srbiji od nezapamćenih vremena, a od 1389. godine on je poprimio i mističnu dubinu. Toga su dana Srbi beležili velike pobede i doživljavali velike katastrofe. Srpska vojska kneza Lazara 28. juna 1389. godine doživela je poraz u bici sa Turcima. Taj poraz je doveo do gubitka nezavisnosti Srbije u narednih skoro pet stotina godina. Međutim, Kosovska bitka zadugo je zadržala dalji prodor Turaka u Evropu. Prema predanju, u noći uoči bitke knezu Lazaru javio se anđeo i upitao ga: „Care Lazo, čestito koleno, kome ćeš se privoleti carstvu? Ili voliš carstvu nebeskome, ili voliš carstvu zemaljskome?" Lazar je na to odgovorio: „Zemaljsko je zamaleno carstvo, a nebesko uvek i doveka".

POČECI RATOVA Upravo je toga dana, 28. juna 1914. godine Gavrilo Princip ubio nadvojvodu Austrije Franca Ferdinanda. Tog dana je 1921. godine usvojen Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tog dana je 1989. godine (na 600-godišnjicu pobede na Kosovu Polju) predsednik Srbije Slobodan Milošević održao svoj čuveni govor na Gazimestanu. Taj govor je, s jedne strane, poslužio kao povod za pokretanje optužnice protiv njega od strane Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MTBJ), i čak prezentovan kao „materijalni dokaz" u sudskom procesu, a sa druge – pretvoren u oruđe borbe protiv samog Tribunala i postao dokaz falsifikovanja istorije od strane struktura MTBJ.

Upravo je tog dana 1990. godine lider hrvatskih neofašista Franjo Tuđman objavio ukidanje člana ustava Hrvatske, kojim je srpskom narodu bio garantovan „konstitutivni" (državotvorni) status, što je označilo i početak novog genocida Hrvata protiv Srba. Upravo je toga dana 1991. godine na zasedanju parlamenta Slovenije (tada još jedne od republika SFRJ) proglašena takozvana nezavisnost. Jedinice Jugoslovenske narodne armije 27. juna počele su operaciju stavljanja pod kontrolu granica Slovenije, a 28. juna počeo je napad slovenačke vojske na jedinice Jugoslovenske narodne armije. Taj dan se može smatrati i početkom građanskog rata u Jugoslaviji, koji se potom preneo na Hrvastku i Bosnu i Hercegovinu.

Upravo su toga dana 2001. godine „demokrate" Srbije, na čelu sa Zoranom Đinđićem, koji su izvršili državni prevrat, podlo „izručili" predsednika Slobodana Miloševića Hagu. U stvari, izručenjem ili ekstradicijom, ne navode se bilo koji, već jedino zakonski, tojest, sprovedeni uz poštovanje ukupne pravne procedure akti predaje lica iz jedne u drugu državu. U slučaju sa „izručenjem" Miloševića izvršeno je krivično delo, koje se kvalifikuje kao „kidnapovanje čoveka". Ustavni sud Jugoslavije je tako i odlučio da je „izručenje" Miloševića bilo nezakonito.

Na Vidovdan 2001. godine Slobodan Milošević  je otpremljen u Hag. Prema izveštaju lista „Glas", pre nego što se uspeo stepeništem u avion, on je upitao one koji ga šalju u Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju: „Znate li vi da je danas Vidovdan?"

MILOŠEVIĆEVO IZRUČENJE Evo kako opisuje izdajničko „izručenje" Miloševića bivši glavni tužilac MTBJ Karla del Ponte. „Oko 7 časova uveče vlada se oglasila javnom izjavom da se Milošević predaje u ruke MTBJ. (...) Oko 10 časova uveče njemu su stavljene lisice i naređeno mu je da ćuti. Miloševića su ukrcali u transportni avion S-130. (...) Tamo su ga premestili na holandski helikopter i dopremili na sletnu pistu na teritoriji zatvora u Ševeningenu, gde mu je bilo suđeno da ostane do same smrti. (...) Ja sam dobijala čestitke iz svih krajeva sveta. Najprijatnije od svega bilo je čuti glas Zorana Đinđića i drugih građana Srbije. (...) Na konferenciji zemalja donatora, koja je počela u Briselu sutradan po izručenju Miloševića (...), Jugoslavija je dobila 1,3 milijarde dolara". 1)

Tužilaštvo MTBJ je iskoristilo govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu na Kosovu Polju pred ogromnim skupom od preko milion ljudi kao dokaz predumišljaja za početak rata. A te njegove reči („Niko ne sme da vas bije!", „Čekaju nas bitke!") pozivale su na borbu protiv agresivnog nacionalizma, protiv podele naroda Jugoslavije! Saslušajmo o čemu je to govorio Slobodan Milošević na Vidovdan 1989. godine. „Nigde na zemlji naše otadžbine nemaju smisla takve reči, posvećene slozi, kao ovde, na zemlji Kosova Polja, koje je simbol nesloge i izdaje. U pamćenju srpskog naroda ta podela bila je odlučujući faktor gubljenja bitke i zla sudbina, koja je pratila Srbiju čitavih pet vekova. (...) Narod je doživeo svoju podelu kao najveću nesreću i zato je obaveza naroda u tome da je sam ukloni i zaštiti sebe u budućnosti od poraza. (...) Šest vekova kasnije mi se danas opet nalazimo u bitkama i pred novim bitkama! U Srbiji nikada nisu živeli samo Srbi. Danas je u njoj još više, nego pre, predstavnika drugih naroda. To nije mana Srbije. Iskreno verujem da je to njena prednost". 2)

Šta je to danas sa tobom, zemaljska Srbijo? Ti si ponižena i zgažena. Međutim, Nebeska Srbija je živa i obasjava ljudske duše svojim neprolaznim svetlom. Srpski Vidovdan – to je i veliki praznik i Dan sećanja na srpske heroje. Odajmo i mi, Rusi, priznanje srpskim herojima koji su živote dali za Nebesku Srbiju.

---

1. Del Ponte K. Lov. Ja i ratni zločinci. M., Eksmo, 2008. S.199-201
2. Celoviti govor S. Miloševića na Gazimestanu (na engleskom jeziku) vidi: http://www.slobodan-milosevic.org/spch-kosovo1989.htm. Prevod A. Mezjajeva.

http://fondsk.ru/

Prevod: R.D.

http://standard.rs/vesti/40-kultura/4856-pogled-iz-rusije-ta-vidovdan-znai-srbima-.html

Branko Dragaš: Fiks

Fiks

subota, 26 jun 2010 15:58 Branko Dragaš Tekstovi i kolumne

Piše: Branko Dragaš

KURS - Narkomani na vlasti su od početka godine prodali 1,2 milijarde evra da bi odbranili precenjeni dinar. Prema zvaničnim podacima od oktobra meseca 2009. prodato je 2,8 milijardi evra. Kurs se nije odbranio. Dinar konstantno gubi vrednost. Brane nešto što se ne može odbraniti. Brane precenjeni dinar suludo trošeći dragocene devize. Namerno ne biraju guvernera da bi završili špekulaciju. I ništa. Niko se ne buni. Građani očekuju da se nešto samo od sebe desi. A neće se desiti. Niko nama neće da donese slobodu od unutrašnjih okupatora... Moramo sami da se izborimo i oslobodimo od tlačitelja. Što pre to uradimo, prećemo otpočeti spas države i naroda.

Šta je moglo da se uradi za potrošenih 2,8 milijardi evra? Ako za otvaranje jednog radnog mesta treba 4.000 evra, onda je lako izračunati da smo mogli da zaposlimo 700.000 ljudi. Kojih? Evo predloga, mogli smo smanjiti broj onih koji primaju platu sa budžeta. Umesto da 500.000 ljudi svakog meseca prazne budžet, mogli smo da kompjuterizujemo državnu upravu i da 300.000 ljudi zaposlimo na novim poslovima da pune budžet. Ostaje nam još 400.000 ljudi koje bismo zaposlili sa biroa za nezaposlene i tako smanjili opštu nezaposlenost. Zašto to nismo uradili? Zato što ljudi koji su na vlasti ništa ne znaju o ekonomiji. I opasni su po društvo.

KORIDOR - Narkomani na vlasti nameravaju da prodaju uspešan Telekom da bi gradili koridore. Na kojima je saobraćaj iz dana u dan sve ređi. Stranci neće da plaćaju najskuplje i najgore puteve. U Sloveniji za sedam dana putovanja plaćate vinjetu 15 evra. Od Beograda do Niša povratna tura je 15 evra, na autoputu koji je u raspadu. Severni Koridor 10 se gradi pod sumnjivim okolnostima. Tender je osporen. Na tabli na autoputu koji to nije piše da odgovornog projektanta - nema, odgovornog izvođaća radova - nema, nadzornog organa - nema, odobrenja za izgradnju - nema, početak radova - nije određen, vreme izvođenja radova - nije naznačeno.

Neverovatno! Kao da smo u nekoj divljoj zemlji koja nema zakone, samo obesne vlastodršce. Tako je prekršen Zakon o planiranju i izgradnji u zemlji koja se kandiduje za ulazak u EU. Grade evropski koridor bez građevinske dozvole i bez projektne dokumentacije. Promenili su prošle godine i kaznene odredbe. Prema članu 149 Zakona bile su predviđene zakonske kazne za krivično delo - gradnja bez građevinske dozvole i glavnog projekta. Kazne su bile za izvođača radova do jedne godine, a za investitora i odgovorno lice kazna zatvora do tri godine.

Investitor je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za infrastrukturu. To znači da bi po prošlogodišnjem zakonu Mrkonjić dobio zatvor do tri godine. Toga u novom zakonu više nema. Pljačka je unapred bila pripremljena. Kako je onda određena cena na tenderu, ako nema glavnog projekta? Šta, u stvari, plaćaju poreski obveznici? Vrhunac apsurda je novinarska vest da jedan od izvođača krade pesak u opštini Kanjiža. Neki kradu, a neki i kraduckaju.

MOST - Narkotizovani predsednik države, opijen sopstvenim izgledom i neograničenom ličnom vlašču, prvo je svoje prijatelje i finansijere tajkune optužio da su nepristojno bogati, a onda ih je, videvši da su oni ljuti, pozvao da kupe svoj legitimitet tako što će sagraditi most. Vrlo interesantan predlog predsednika države. Nismo znali da se u demokratiji kupuju legitimiteti. U ličnom režimu je to moguće.

Pošto ste se nepristojno obogatili u vreme vladavine nepristojnog predsednika države, onda jedini način da postanete pristojni jeste da sagradite most. Predsednik nije rekao gde da se sagradi most i kakav most. No, tajkuni su kupili po nekoliko novih platana u Bulevaru, a možda će sagraditi most na nekom potočiću kod sebe u zavičaju. Time će forma biti ispunjena. Predsednik će biti zadovoljan. Najvažnija je formalna demokratija za naš formalan put u EU, koja se raspada pod budžetskim deficitima, štampanim evrima i lažnim, falsifikovanim statističkim izveštajima.

GUVERNER - Novinari su saznali da je kandidat za novog guvernera i Milka Forcan. Sve je moguće u ličnom režimu Borisa Tadića. Ona je, prema mišljenju većine muškaraca, lepa žena. I Boris Tadić je, prema mišljenju većine žena, zgodan muškarac. I kao takav je postao glavni čovek za odbranu države i ministar za telekomunikacije. Šta je BT znao o odbrani i telekomunikacijama? Kakve to veze ima?! On je zgodan čovek, prema mišljenju većine žena, pa ima sve što mu treba da bude nešto u vlasti. Šta će biti, to više nije ni važno. On se ionako ništa nije ni pitao. Dakle, po istom kriterijumu i MF može da bude guverner. Ona se neće mešati u svoj posao, ali može lepotom, prema mišljenju većine muškaraca, da nas predstavlja u svetu. I tako se demokratija svela na sprdanje sa institucijama i građanima. Ko je kriv? Građani! Zašto trpite i ćutite? Zašto ne izađete na ulice i srušite režim? Čega se bojite? Ne možete više ništa da izgubite. Sramota je da gunđate i ogovarate, ali uporno glasate za svoje tlačitelje.

IMOVINA - Da li se sećate pod kojim sloganom je krenula privatizacija? Podsetiću vas - početak za imetak! Prvi ministar za privatizaciju i rasprodaju je bio - Aleksandar Vlahović. Epilog - privatizacija je propala, rasprodata je i uništena srpska privreda, ali je Vlahović postao bogat čovek. Nepristojno bogat čovek.

Da li on treba da sagradi most? Da li je to dovoljno da on kupi svoj legitimitet? Vlahovićje funkcioner stranke predsednika države. On danas ocenjuje privatizaciju slabom trojkom. Podsmeva se građanima i nastavlja da uvećava svoje bogatstvo. Početak za imetak je bila dobro smišljena pljačka građana. Pa, reći ćete, šta sad da radimo? Građani treba da glasaju za onu političku stranku koja će nacionalizovati imovinu svih bivših ministara i premijera. Političku stranku koja će privesti zakonu sve političare koji su se obogatili baveći se politikom. Bili oni na vlasti ili u opoziciji. To nije važno. Važno je da društvu vrate imovinu koju su stekli na privilegijama režima. Imamo li tu stranku koja će to da uradi? Nemamo. Pa,šta onda da radimo? Napravićemo takvu stranku. Ko? Nije važno. Samo neka uradi svoj posao.Vreme katarze je pred nama.

KRIZA - Prošle godine je Srbija izgubila 170.000 radnih mesta. Eksperti za rasprodaju države tvrde da je kriza prošla i neće ozbiljnije ugroziti našu privredu. Prema poslednjim zvaničnim pokazateljima skoro 100.000 građana je upalo u problem sa vraćanjem kredita. To se desilo na rastu kursa od 103 dinara za evro. Šta će se desiti sa građanima koji su se zadužili četiri milijarde evra kada kurs bude 160 dinara za evro ili znatno više? Kako će oni da vraćaju uzete kredite kada im plate budu značajno pale? To je veliki problem koji nam dolazi.

Građani nisu hteli da poslušaju učene i iskusne ekonomiste, nego su naseli na marketinške trikove tržišnih talibana. Šta će raditi kada im čitave plate budu odlazile na kredite? Od čega će da žive? Kako će da opstanu? Oni koji su ih namamili na te kredite pobeći će iz zemlje. Niko se više neće sećati ministara koji su obećavali da će kurs biti stabilan narednih dvadeset godina. Šta dvadeset?! Pedeset godina će kurs biti stabilan!

Nova demokratska vlast će imati velike probleme da pomogne ljudima u nevolji. Niko nam novac više neće hteti da pozajmi. Ništa neće više imati da se proda. Pred te hrabre ljude stoji veliki istorijski zadatak. Građanima zato treba što pre saopštiti istinu. Neka znaju šta ihčeka i neka se pripremaju za to vreme.

BANKROT - Ugledni profesor Mlađan Kovačević i ja smo bili gosti Drugog programa Radio Beograda. Novinarka je imala hrabrosti da nas pozove i da slušaoci čuju naša stručna razmišljanja. Interesantno je da smo profesor Kovačević i ja prvi put zajedno u emisiji. Interesantno je da smo imali stručan razgovor i da smo se u svemu sjajno dopunjavali.

Kako je to moguće u današnjoj Srbiji gde su ekonomisti prodali svoju struku da bi služili političkom ološu i tajkunima? Moguće je jer je profesor Kovačević čovek visokih moralnih načela i ugledni ekonomista koji nije prodao svoju nauku. Znači, uglednih, stručnih i poštenih ljudi ima. Zašto takvi ljudi ne budu tvorci Novog ekonomskog programa. Evo, ja dajem svoj glas za profesora Kovačevića i znam da će još nekoliko hiljada stručnjaka i privrednika iz zemlje i sveta glasati za to.

Novinarka je bila hrabra i omogućila nam je da gostujemo u njenoj emisiji. Građani su imali prvi put priliku da čuju naše ideje uživo. I novinarka se iznenadila kada je čula argumente za uvođenje bankrota u državu. Složila se da je to najbolje rešenje. Moja ideja o proglašavanju bankrota državnih finansija stoji već godinu dana na mom sajtu. Građani iz matice i rasejanja mi se javljaju i podržavaju tu ideju. Državni ekonomisti kradomice čituckaju moje tekstove. Nema nikakvog odgovora. Muk... Zabili su glavu u pesak i čekaju da kriza sama prođe. Kako reče bivši premijer - dok ide - ide! To je njihova strategija od prvog dana. I zbog toga sam sve to napustio. Mnogima je tek sada jasno zašto sam otišao. Bilo je teško sve to izdržati. Idemo dalje!

Tabloid br 209, 24. jun 2010.

http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=7001:fiks&catid=104:komentari&Itemid=69

"Kanadski premijer Harper i Konzervativna partija su pod jakim uticajem srpskog i ruskog lobija u Kanadi."

Date: Thursday, June 24, 2010, 6:51 AM http://www.oslobodjenje.ba/index.php?id=7428   Kanadski premijer Stiven Harper uložio je veto na usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici u kanadskom parlamentu   Oslobodjenje, 24.06.2010   Pozivajući se na saopštenje Kongresa Bošnjaka Sjeverne Amerike, agencija Fena je javila da su Bošnjaci, žrtve genocida, koji žive u Kanadi, oštro protestovali zbog iskrivljavanja činjenica i blokiranja ove rezolucije, prenosi Blic.rs. -Premijer Harper je prvo u potpunosti odbacio rezoluciju tako što je umjesto nacionalnog imena Bošnjak upotrebio termin bosanski ljudi nad kojima je navodno izvršen genocid, čime je pokušao da kaže da je genocid vršen nad svim narodima u BiH. Zatim je smanjio broj žrtava genocida s više od osam hiljada na njegovih više od sedam hiljada i na kraju izbacio termin genocid, upotrebivši termin masovno ubijanje, navode u saopštenju bosanskohercegovačkih iseljenika u Kanadi. U saopštenju se dodaje da se još jednom pokazalo da su Harper i Konzervativna partija pod jakim uticajem srpskog i ruskog lobija u Kanadi. Nacrt rezolucije o genocidu u Srebrnici, koji je inicirao Kongres Bošnjaka i kanadski Insitut za istraživanje genocida, podržali su pojedini poslanici u kanadskom parlamentu. U njoj je predlagano da se 11. jul proglasi za dan sećanja na žrtve najvećeg zločina genocida u Srebrenici.

 

Хашки трибунал као оруђе исламизације Европе

23.06.2010

Петар ИСКЕНДЕРОВ

 

Хашки трибунал као оруђе пузеће исламизације Европе

Извештаји Главног тужиоца Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију по традицији се сачињавају по провереној схеми, коју је у праксу увела још Карла дел Понте. Дају се уверавања у неопходност да се «затвори мучна страница недавне историје» Балкана, затим – краћа оцена тока истраге по текућим пословима и најзад - карактеристика нивоа сарадње балканских држава са Трибуналом.

Није одступио од те схеме ни белгијски правник Серж Брамерц, који је говорио у Савету безбедности ОУН 18. јуна. Његов последњи извештај нарочито је важан за схватање политике Хашког трибунала и других међународних института према Балкану. Имајући у виду да сам Трибунал не располаже неопходним инструментима за «принуду на сарадњу», његове закључке користе друге организације «новог светског поретка», које сматрају да имају право да «кажњавају и помилују» читаве земље и народе. Није случајно у најновијем излагању господин Брамерц поново апострофирао, да је «подршка Европске уније у обезбеђивању сарадње (са Трибуналом – П.И) била не само изузетно ефикасна у прошлости, него остаје неопходна и убудуће».

Сегмент о значају подршке од стране Европске уније (читај – све већег притиска на балканске земље) Главни тужилац је сместио у онај део свог извештаја, у коме је било говора о узајамним односима Хашког трибунала и Србије. Серж Брамерц је поново окривио српске власти због тога, што се на хашкој оптуженичкој клупи још нису појавили бивши командант армије босанских Срба, генерал Ратко Младић, и бивши лидер хрватских Срба Горан Хаџић. Напори у циљу њиховог хапшења «до овог тренутка дали су мало опипљивих резултата», подвукао је референт и закључио, да «садашње оперативне стратегије Србије» у вези са тим питањем «захтевају преиспитивање».

Одредница о «преиспитивању стратегија» скопчана је са нарастајућим нестрпљењем руководства Хашког трибунала и његових међународних координатора, јер се обојица лидера српства и даље налазе изван сфере њиховог домашаја. Не треба сумњати да ће већ наредни (14-ти по реду) годишњи извештај Главног тужиоца бити сачињен уз употребу још жешћих антисрпских израза – разуме се, у случају да се Младић и Хаџић до тада не нађу на оптуженичкој клупи.

Тоналитет извештаја Сержа Брамерца у односу на друге балканске државе имао је принципијелно другачији карактер. Он је суздржано критиковао руководство Хрватске због «преосталог нерешеног питања нестанка важних докумената, који се односе на операцију «Олуја» 1995. године», када су хрватске власти, уз подршку босанских муслимана и натовских контингената, разбили Републику Српска Крајина, убивши неколико хиљада и учинивши избеглицама неколико стотина хиљада Срба. Што се Босне и Херцеговине тиче, она је и уопште остала изван критике Главног тужиоца.

Овакав прилаз до танчина кореспондира са односом Високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, НАТО и Европске уније према три државотворна народа те бивше југословенске републике, поред осталог и у оквирима преговора који се настављају о реформи њеног уставног уређења. Од босанских Срба се у ултимативном облику захтева да одустану од фиксираних «дејтонских» овлашћења, која су им дата. Хрвате суздржано критикују због толико суздржане опозиције прекомерној централизацији Босне и Херцеговине и дискусија које се с времена на време разбуктају у вези стварања посебног хрватског ентитета у саставу Босне и Херцеговине. Што се босанских муслимана тиче, њима полази за руком апсолутно све, па и очиглена тежња да се претвори Босна и Херцеговина у исламску државу, која живи по указима духовног лидера муслимана Мустафе Церића. Последњи међу босанским (и не само) муслиманима ужива неспорни ауторитет – нарочито након што је обелоданио своју «Декларацију европских муслимана», која је, у суштини, програм пузеће «исламизације» Европе. Ево само једног индикативног цитата из датог сочињенија: «Ми смо дужни да учимо Европу да прихвата муслиманске вредности и да цени зној муслиманских радника и интелектуалаца у изградњи цватуће и слободне Европе. Европа је дужна муслиманима за своју слободу и процват не само историјски. Ради се о савременом муслиманском доприносу њеном развоју, који нам даје за право да кажемо: Европа нам је дужна веома много».

Тешко да упорна тежња Хашког трибунала и института који стоје иза њега да обеле босанске муслимане представља покушај да се «одуже дугови по Церићу». Ради се о континуираним покушајима међународно-правног и војно-политичког распарчавања јединственог српско-православног простора. Други елеменат тог сценарија према Србији, Србима у Босни и Херцеговини, јесте тежња Вашингтона и Брисела да напабирче пропагандистичке поене међу муслиманским становништвом Балкана, како би се слободније осећали у конфронтацији са муслиманима у другим геополитичким зонама - у првом реду на Блиском и Средњем Истоку. О томе сведоче, поред осталог, лепоречиве изјаве покојног америчког конгресмена Тома Лантоша, који је једном приликом казао, да улогу САД у стварању муслиманске државе у центру Европе треба на достојан начин да оцене «не само одговарне вође муслиманских држава – таквих као што је Индонезија, - него такође и џихадисти свих могућих фела».

Дати китњасти цитат узет је из књиге «Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида»: под таквим називом у босанској Републици Српској ових дана ће угледати светлост истраживање, које је припремио утемељени у Холандији невладин фонд «Историјски пројекат Сребреница» (аутори су председник Фонда Стефан Караганович и др.Љубиша Симић). У књизи се чини покушај да се на основу анализа свих доступних материјала направи објективна слика трагичних догађаја, који су се десили у Сребреници у лето 1995. године и да се, поред осталог, оповргну оптужбе Срба за геноцид, које су потпомогнуте од стране Хашког трибунала. Преиспитивање тих једностраних концепција актуелно је уочи предстојећих средином јула у Босни и Херцеговини помпезних манифестација сећања на сребреничке жртве, које имају за циљ не само да створе морално-политички аргумент за скорашњу ликвидацију Републике Српске и угушивање српског отпора. Такво преиспитивање потребно је и зато, да би се упознала најшира светска јавност са оним сценаријима и механизмима, посредством којих се врши «међународно правосуђе» на Балкану.

Главни тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију Серж Брамерц је очигледно показао у Савету безбедности ОУН, да је Међународни трибунал за бившу Југославију ванправни институт и да служи једино као играчка у рукама САД, Европске уније и НАТО, Организације Исламска Конференција и других геополитичких играча. Да ли то схватају српски руководећи кругови, који још држе државну политику земље као таоца Хашког трибунала?
_____________________

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије».

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3117

Sarajevo najveće stratiše Srba

Sarajevo najveće stratiše Srba

 

Autor: Slađana Gajić

utorak, 22 jun 2010 21:42

Da je Sarajevo bilo najveće stratište srpskog naroda tokom ratnih godina, ukazuju i udruženja srpskih žrtava rata iz RS, ali i Stevo Pašalić, profesor demografije na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, koji je u svojoj knjizi "Antropogeografska stvarnost Srba u BiH 1992-2000." pisao o stradanjima i na prostoru Sarajeva. - Na osnovu podataka do kojih sam došao višegodišnjim istraživanjima, zaključuje se da je Sarajevo bilo najveće mjesto stradanja Srba u BiH za vrijeme rata. Nisam navodio podatke o broju stradalih Srba, jer nisam pronašao egzaktne brojeve. Na prostoru Sarajeva uništeno je ili spaljeno 56 naselja u kojima je srpsko stanovništvo bilo većinsko, a iz 105 naselja Srbi su protjerani. Tamo je bilo oko 28 stratišta, a za mjesto stratišta smatra se svaka lokacija gdje je stradalo više od pet ljudi - kazao je za "Fokus" Pašalić. Iako udruženja raspolažu s različitim podacima o broju stradalih Srba u Sarajevu, sasvim je evidentno da vlasti u Federaciji BiH ne žele da formiraju komisiju kako bi se utvrdila prava istina i kako bi zataškali da je u sarajevskom regionu stradalo nekoliko hiljada Srba. Nedeljko Mitrović, predsjednik Organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila RS, rekao je da Organizacija raspolaže podacima koji nisu pouzdani i da bi i zbog toga što prije u FBiH trebalo formirati Komisija koja će utvrditi tačan broj stradalih sarajevskih Srba. - Na sve načine želimo da izbjegnemo bilo kakve manipulacije brojem žrtava, ali raspolažemo podatkom da je na području sarajevskih opština stradalo od pet hiljada do osam hiljada Srba, ali zato Komisija treba utvrditi tačne podatke - rekao je Mitrović. Prema njegovim riječima, sarajevske vlasti neće da se utvrdi tačan broj stradalih, jer ne žele da se promijeni njihov broj od samo nekoliko stotina stradalih Srba. Prema podacima kojima raspolaže Savez logoraša RS na području Sarajeva stradalo je oko 6.600 Srba, mahom civila. - U samom gradskom jezgru stradalo je oko tri hiljade pripadnika srpskog naroda, a taj broj je duplo veći ako se uzmu u obzir i prigradska naselja. U Sarajevu je bilo 126 logora, a jedan se zvao i po tadašnjem predsjedniku Predsjedništva BiH, Aliji Izetbegoviću - rekao je Branislav Dukić, predsjednik Saveza logoraša RS. Staša Košarac, šef Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih Vlade RS rekao je da se u FBiH svim silama opiru pokušaju da se konačno utvrdi istina o stradanju Srba u Sarajevu. Zbog toga, kaže Košarac, ne žele da formiraju i komisiju koja bi istraživala istinu stradanja sarajevskih Srba. - Nije istina da su Srbi u Sarjevu stradali u sporadičnim incidentima kako to vole okarakterisati Bošnjaci i njihovi zvaničnici, a da su izvršioci gnusnih zlodjela tek pojedinci koji su izmakli kontroli. Sve je to i te kako bilo pod kontrolom Alije Izetbegovića i tadašnjeg vojnog, policijskog i civilnog rukovodstva RBiH. Između ostalih, mnogo toga o stradanju Srba mogli bi da kažu bh. političari, Haris Silajdžić, Ejup Ganić, Nijaz Duraković, Munib Alibabić i Edhem Bičakčić - kazao je Košarac, te dodao da nikako ne treba izostaviti stradanja Srba u sarajevskim opštinama Pofalići, Trnovo, Dobrinja i u logorima u Tarčinu, Hrasnici i silovanje više od stotinu žena srpske nacionalnosti. Kako je naglasio, za sva zlodjela i stradanja srpskog naroda još niko nije odgovarao.   Dokumentovana imena 3.299 ubijenih Šef Koordinacionog tima MUP RS za istraživanje i dokumentovanje krivičnih djela ratnih zločina, Simo Tuševljak rekao je da je kompletirano 3.299 dosijea ubijenih srpskih civila u Sarajevu, a da je kroz 126 logora prošlo najmanje tri hiljade Srba. - Još nemamo konkretnih podataka o broju stradalih Srba u Kazanima, jer nema preživjelih i svi koji su tamo odvođeni, izgubli su život. Smatramo da je tamo stradalo više stotina pripadnika srpskog naroda - rekao je Tuševljak. On je kazao da su 1993. godine bošnjačke vlasti vadile tijela iz Kazana i da je 101 tijelo prošlo kroz mrtvačnicu bolnice "Koševo". Prijave bez konkretnih aktivnosti Podneseno je oko 240 krivičnih prijava, odnosno izvještaja ili njihovih dopuna protiv 1.469 lica za koja postoji osnovana sumnja da su počinili jedno ili više krivičnih djela ratnog zločina, rekao je Košarac. Boris Grubešić, portparol Tužilaštva BiH, rekao je da se za predmete u vezi sa stradanjem Srba u Sarajevu vode istražnje radnje i da su procesi u toku. - Svi predmeti koji su dostavljeni Tužilaštvu BiH nalaze se "u radu" - rekao je Grubešić

http://tinyurl.com/2u3ofse

Parastos žrtvama zločina na Miljevačkom platou ...21. juna 1992

Parastos žrtvama zločina na Miljevačkom platou

Tanjug | 21. 06. 2010. - 13:34h | Komentara: 18

U Crkvi svetog Marka u Beogradu danas, u 11 časova, služen je pomen pripadnicima Teritorijalne odbrane bivše RSK koje su pre 18 godina hrvatske snage masakrirale na Miljevačkom platou, kod Drniša.

Zločin se dogodio 21. juna 1992. kada su hrvatske snage mučki napale ružičastu zonu pod zaštitom UN i zarobile 40 pripadnika TO Republike Srpske Krajine.

Pred očima pripadnika UNPROFOR-a, masakrirana su 23 zarobljenika kojima hrvatski vojnici "sude" na licu mesta sprovodeći krvavi pir nad živima i mrtvima, podseća se u saopštenju Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas".

Prema svedočenju preživelih, neki zarobljenici su "vešani o vojnički pojas, neki preklani, a neki likvidirani metkom u potiljak."

Umesto da tela ubijenih vrate porodicama, hrvatski vojnici su srpskim zarobljenicima, pod prijetnjom smrću, naredili da ih bacaju u krašku jamu u predelu Ljut, nedaleko od zaseoka Bačić.

Oni su kasnije svedočili o "ritmu" zločina i muklom odzvanjanju ljudskih tela koja su se gubila u jami bezdanki, poput onih u koje su hrvatske ustaše masovno bacali Srbe za vreme Drugog svetskog rata.

Dva meseca posle zločina, u prisustvu međunarodnih posmatrača, hrvatske vlasti su, uz pomoć speleologa, iz jame u delovima izvadili izmasakrirana tela srpskih vojnika.

Identifikacija je potrajala dva meseca, ali i pored najsavršenijih metoda, dvanaest tela do danas nije identifikovano.

Nakon tortura u zatvorima "Kuline"u Šibeniku, "Lora" u Splitu i "Kerestinac" u Zagrebu, 17 preživelih zarobljenika je razmenjeno u Nemetinu 14. avgusta 1992. godine.

Zločin na Miljevačkom platou zabeležen je na video kaseti koju su snimali sami počinoci, a neposredno nakon masakra, kao svojevrsni horor film kaseta je iznajmljivana za prikazivanje po video klubovima širom Evrope, podseća se u saopštenju "Veritasa".

Uprkos obilju validnih dokaza dostavljenim svim relevantnim međunarodnim i hrvatskim organizacijama i institucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava, za zločin na Miljevačkom platou još niko nije optužen, ni pred Haškim tribunalom, niti pred nacionalnim sudovima.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/194869/Parastos-zrtvama-zlocina-na-Miljevackom-platou

 

Емил Влајки: Политика рационалног холокауста

Политика рационалног холокауста

 

Емил Влајки

среда, 26. мај 2010.

Пријетећа политика холокауста у свјетским размјерима везана је за постмодернизам који је сутон, почетак краја „златног периода" модернизма За­пада (наравно, ради се о погоршању ситуације обичних грађана, а не владајућих слојева чија се богатства увећавају). Наука техника и технологија, посебно ин­форматика и аутоматизација, су се толико развиле, да су масе људи, добрим дијелом припадници средњих класа, постали „сувишни" унутар тржишних односа. Развој информатике и сервисних услуга не могу компензирати одстрањивање радне снаге из индустрије и пољопривреде. Поред свега, помјерање капитала Развијених према бившој Источној Еуропи и неким азијским земљама ('делокализација') гдје је радна снага (једнако стручна као и западно-еуропска) далеко јефтинија а пореске олакшице знатне, доводи до прогресивног пораста незапослености и пролетаризације пучанства на самом За­паду. Социјални систем „златног периода" капитализма ('држава благостања') се, рекли смо, урушава, буџети држава су све тањи, а основна филозофија живота постаје нео-либерализам, еквивалент за социјал-дарвинизам чија је суштинска мисао да јачи и способнији (достојније) преживља­вају и, углавном, управљају осталима. Ево што је Маркс прије 150 година про­фет­ски написао на тему пролетаризације живља на Западу, антиципирајући „друштво без рада": „Узмимо, да је производност индустрије толико узнапредовала да, умјесто двије тре­ћине становништва као раније, сада само једна трећина судјелује у материјалној производ­њи...Ове двије трећине које више не раде, састоје се дијелом од посједника профита и ренте, дијелом од непроизводних радника (посебно) непроизводних политичких радника. Могло би се претпоставити да се, са изузетком служинчади, војника, морнара, нижих чиновника, метреса, коњушара, кловнова и жонглера, ови производни радници налазе углавном на вишем ступ­њу образовања него ранији непроизводни радници и, нарочито, да су се намножили лоше плачени умјетници, музичари адвокати, љекари, учитељи, проналазачи, итд". (К. Марx, Теорије о вишку вредности, И, п. 152., Просвета, Београд, 1970) Пораст незапослености услијед пребрзог развитка науке, технике и технологије и делокализација, морално и материјално обезврјеђује становништво Запада које губе идентитет и наду. Све већи број живи од „социјале" која је све рестриктивнија. Расту ксенофобија, расизам и криминал. Структуре на власти, не желећи икакве радикалне промјене, покушавају преко палијативних политика одржати статус qуо погубних тржишних односа, али им то све теже иде од руке. Полицијске снаге и репресија расту, информатизација друштва и са­бласна контрола електронских комуникација деградира човјекову судбину. Све у свему, показује се да тржиште није више у стању регулирати цјелокупну производњу живота и његово одвијање. Иако се у читавом свијету буди свијест о мрачњаштву нео-либерализма и протести расту, за сада још нема неке велике кохе­рентне идеје као што су били кршћанство и марксизам, ни адекватног социјал­ног покрета, који би радикално повели Запад према људскијој будућности. Политички процеси који прате ове трендове су, такођер, за већину људи зас­трашујући. Власт се концентрира у рукама свјетске олигар­хије састављене од врхова (супра)националних институција и транснационалних корпорација која је на орве­ловско-хакслијевски начин у стању контролирати већину човјечанства. Очито је, да се у слиједећих неколико стољећа актуелни, смишљени холокауст, чије су жртве у овом часу највећим дијелом становници земаља у развоју, знатно учврстити као метод и узроковати погибију све већег броја пролетаризираних маса које ће прак­тично бити незапослене и овисит ће о милости политичих, војних, административних, идеологијских, финанцијских и полицијских моћника. Једино ће врхунска наука бити слободна, али ће број људи у том домену бити све мањи а приступ све ексклузив­нији. Што се тиче насиља, оно ће, у оквиру реченог, планираног холокауста, по­при­мити крајње драстичне облике на нивоу индивидуалног и групног сукобљавања. Али за разлику од досадашње хисторије гдје је људска врста тражила најадекватнији пут за саморазвитак доводећи себе често на ивицу самоуништења (на примјер, при­јетњом нуклеарног сукоба), ова врст насиља бит ће, у том смислу, безопасна, док ће институционалне форме насиља владајућег свјетског поретка бити крајње ра­ционалне. То значи да неће бити ратова који ће доводити човјечанство у питање али ће зато „локални ратови" и криминал бити стимулирани, а истовремено и брутално спријечавани. Највјеројатније је, да ће се аранжирати они војни сукоби који ће укупну популацију одржавати на бројчано прихватљивом нивоу док ће индивиду­ални и групни злочини, у оваквој перспективи, чинити додатне корекције службеној злочиначкој политици. Тако ће развитак све ирационалније рационалности и даље убирати свој крвави данак али, од сада, без страсти, крајње смишљено и програмирано. (Из књиге: Емил Влајки, Међународни односи постмодернизма, Литтера, Бања Лука, 2010.)

 

Пристигли коментари (17)

Донирајте НСПМ

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/politika-racionalnog-holokausta.html

VAC OČEKIVAO ZAHVALNOST

OČEKIVALI ZAHVALNOST

Izvor: Pravda, 21.06.2010; Strana: 9

 

Nemačka medijska grupa VAC saopštila je da je „odlučila da okonča svoj angažman u Srbiji i da se postupno povuče iz zemlje". Naljutili se što im Tadić nije dao „Novosti.", kad im je već Đinđić dao „Politiku". Pa Ve da se povuku... U znak zahvalnosti Nemačkoj što je pomogla puč u Beogradu 5. oktobra, pokojni premijer poklonio je „Politiku" Bodi Hombahu. Nova firma, sa osnivačkim kapitalom od 50 hiljada nemačkih maraka, preuzela je iz „Politike AD" sve što je vredelo. Tako je male akcionare prevarila i ostavila ih bez para, podsmehnuvši se radu zaposlenih i novcu koji su godinama ulagali u akcije. Onda je VAC prodao distributivnu mrežu, hiljadu šesto kioska, ugasio „Radio Politiku" pa „TV Politiku", u tom je „Politika" ostala bez zgrade, a akcije bez vrednosti. Sada se VAC dostojanstveno povlači, nema više šta da se opljačka, još jedan stub srpstva je polomljen, zadatakje ispunjen, „Politika" više ne postoji. VAC i Politika, čiji su većinski vlasnici država i javna preduzeća, vlasnici su po 50 odsto preduzeća „Politika novine i magazini", izdavača dnevnog lista „Politika". VAC je vlasnik i 55 odsto novosadskog „Dnevnika", a preostali udeo od 45 odsto ima kompanija „Dnevnik Holding", čiji je osnivač Skupština Vojvodine. U ovom zvaničnom saopštenju upadljivo nigde se ne pominju mali akcionari „Politike" koji su opljačkani, kao ni koliko vredi jedna akcija „Politike". Glavni urednici dnevnih novina „Večernje novosti", „Blic" i „Pres" upozorili su nedavno Vladu Srbije da Stanko Subotić Cane i nemačka korporacija VAC pokušavaju da preuzmu kompletno tržište štampe u Srbiji. Dobro ste se setili. Ali, kasno ste se setili. Ti kiosci, o kojima pričate, oteti su „Politici". Taj VAC, koji je pokušao i vas da usisa, prvo je usisao „Politiku", onomad kada je staru damu pokojni premijer poklonio Bodi Hom' bahu, u znak zhvalnosti što su Švabe pomogle puč i promenu vlasti. A zgodno je bilo: em daš lep poklon, em srušiš jedan stub srpstva... Em ubiješ najvećeg konkurenta... Sa osnivačkim kapitalom od komičnih 50 hiljada maraka, osnovano je novo preduzeće, u koje je prebačeno sve što vredi, da se prevare mali akcionari „Politike". Njima je ostala „Politika" AD i u njoj sekretarica i fikus. Takvu pljačku svet nije video, pa ni ovi urednici, dok i njima nije zaigrala mečka.

Autor: GORAN KOZIĆ

 

IZ DIPLOMATSKOG UGLA ..Neobavještajci

IZ DIPLOMATSKOG UGLA

 

Neobavještajci

 

Za Crnu Goru i Srbiju krajnje aktuelna, nedavno objavljena knjiga "Neobavještajna rovarenja obavještajaca", autora Milana J. Mijalkovskog i Veselina B. Konatara, otkriva genezu, cilj i rezultate neobavještajne djelatnosti velikih sila, prosto rečeno – njihovu subverzivnu djelatnost niskog intenziteta, koja dovodi do spolja dirigovanog samorazaranja suverenih država. Cilj je ideološko, kulturno i političko preobraćanje napadnute države radi anuliranja njene nezavisnosti i podređivanja interesima SAD, koje su od 1912. do danas izvršile 85 oružanih agresija bez odobrenja svog Kongresa.
Autori argumentovano dokazuju da su u tom cilju "vrećama novca unošenim u SRJ i SCG finansirani tzv. demokratska opozicija, televizija B-92, Otpor, itd." Onima koji su pristali da ruše svoju zemlju poklanjani su oprema za elektronske medije, kompjuteri, male štamparije. Za njih su organizovani tajni sastanci u Crnoj Gori i seminari u Budimpešti. U tim prljavim operacijama Amerikanci i Britanci su bili glavni koordinatori, a Evropska unija i posebno Njemačka su brinule o finansiranju takvih neobavještajnih rovarenja. Britanska ambasada je nadgledala dopremanje novca i opreme za tzv. nezavisne medije (str. 248) još od 1990, što jasno kazuje da uzrok agresije na SRJ nijesu bili kosmetski Šiptari. Godinama smo primjenjivali najočiglednije oblike političkog rata, napisao je Tim Maršal u knjizi "Igra sjenki" (izdanje TV B92), čiji navodi su opširno predstavljeni u knjizi Mijalkovskog i Konatara, dajući tužnu sliku naših ljudi koji su upali u neobavještajnu mrežu neprijatelja svoje države i služili joj do mjere da su bitno pomogli da agresori ostvare i svoju zadnju namjeru, koju su imali od samog početka, još od 1987, da bombarduju SCG i razbiju je na beznačajne feude.
Može poštenog čovjeka utješiti nada da će agresori do kraja ispoštovati svoju strategiju primijenjenu protiv SCG: "Države i pojedinci, žrtve neobavještajne (subverzivne) delatnosti najčešće kasno postaju svjesni posljedica. Protok vremena, kao veoma važan faktor, čini svoje i otuda sve države agresori primjenjuju rigorozna pravila zaštite tajnosti specijalnih operacija kada ih izvode, uklanjajući za sobom tragove i potirući dokaze. (str.32)." To bi moglo da objasni najavljeni brzi odlazak Gospodara i njegove svite s političke scene, jer treba "ukloniti tragove i potrti dokaze". U Srbiji su takvi "igrači" već neutralisani. Na primjer, Vuk Drašković nema više nikakav politički značaj, mnogi "prvoborci" 5. oktobra su odstranjeni s javne scene, strijeljan je, nažalost, Zoran Đinđić, i to po nalogu onih koji se bave "neobavještajnim rovarenjem obavještajaca" po Beogradu i Podgorici. A ko se više sjeća Dragoljuba Mićunovića, Vesne Pešić, Žarka Koraća, Momčila Perišića?

Stara posluga evroatlantista u Crnoj Gori i Srbiji mora da ode, jer je u planu njihovih neobavještajnih obavještajaca vrijeme za nove, još nekompromitovane sluge, a među njima i vjerske službenike: "... i religija je ušla u politiku... Kombinovanje politike i religije, projektovano i podgrijavano u kuhinjama obavještajnih službi velikih sila, u cilju izazivanja i upravljanja krizama, uspješno se ostvaruje u današnjem vremenu. (str.19)." Jedan od onih koji se kandidovao za ulogu novog sluge evroatlantista je muftija Muamer Zukorlić, jer je srpska Raška već na njihovom dnevnom redu, a na njegovom još od protjerivanja turskog okupatora.

Mijalkovski i Konatar su otvorili osinje gnijezdo agresora genetski modifikovanih u domaće evroatlantiste koji već odavno zuje.

Da li mi to čujemo?

(Autor je bivŠi generalni konzul SRJ u Bariju)

PiŠe: dragan mraoviĆ

 

http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2010-06-17&clanak=235323

Apel UN-u: Ispravite izveštaj o Srebrenici!

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/61417/Apel-UNu-Ispravite-izvestaj-o-Srebrenici

17. 06. 2010. 22:03h | Srna

Apel UN-u: Ispravite izveštaj o Srebrenici!

*Beogradski Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku uputio
je apel generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu da unese naknadne ispravke u
izveštaj svog prethodnika iz 1999. godine, u kojem su navedene
neutemeljene tvrdnje i monstruozne optužbe na račun Srba iz BiH u vezi
sa ratnim zločinima u Srebrenici.*

U tom izveštaju od 15. novembra 1999. godine navedeno je da se nad
muslimanskim stanovništvom Srebrenice jula 1995. godine "desio užasan
masakr, nakon što je Srebrenica pala pod opsadu srpskih snaga", i da su
opisane "scene nezamislivog divljaštva".

U izveštaju se navodi da je u dokazima haškog tužilaštva opisano "da je
hiljade ljudi ubijeno i zakopano u masovne grobnice, da je stotine ljudi
zakopano živo, da su muškarci i žene klani i sakaćeni, deca ubijana pred
očima majki, te da je jedan starac bio prisiljen da pojede jetru svog
unuka".

Beogradski Institut navodi da je temeljno proverio sporne tvrdnje iz
ovog izvještaja i nesporno utvrdio da su one potpuno neosnovane.

Utvrđeno je da je izmišljen starac koji je prisiljen da jede jetru svog
unuka, kao i ubijanje dece pred očima majki, sakaćenje i klanje
muškaraca i žena, zakopavanje živih ljudi, te da je broj poginulih
muškaraca, branilaca Srebrenice, značajno uvećan, a nije još ni konačno
utvrđen.

Institut apeluje na generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna da u interesu
istine unese naknadnu ispravku u ovaj izvještaj u delu koji spominje ove
neutemeljene navode i napominje da ti navodi nisu dobili potvrdu u
činjenicama ni nakon 15 godina.

"Ukoliko to iz bilo kojeg razloga nije izvodljivo, Institu traži da Ban
Ki-Mun izda nalog Sekretarijatu UN da tretira ovo obraćanje Vama kao
dokument UN i da ga distribuiše svim korisnicima Izveštaja iz 1999.
godine", navodi se u apelu Instituta.

Institut navodi da su neutemeljene tvrdnje bezbroj puta ponavljane u
medijima i dokumentima mnogih država, kao i da izveštaj generalnog
sekretara UN, iako obuhvata period od 1993. do 1995. godine, nijednom
nije pomenuo srpska stradanjana području Srebrenice.

Institut dodaje da u tom izveštaju nije našla mesta ni nesporna
činjenica da je od 9.390 meštana srpske nacionalnosti u opštini
Srebrenica, posle muslimanskih napada od maja 1992. do februara 1993.
godine, ostalo samo njih 860, što u procentima iznosi devet odsto.

U izveštaju generalnog sekretara se ne pominje ni memorandum o zločinima
nad Srbima u istočnoj BiH (Bratunac, Skelani, Srebrenica) u periodu od
aprila 1992. do aprila 1993. godine, koji je u junu 1993. godine predat
nadležnoj službi Saveta bezbednosti UN.

Ovaj deo izveštaja generalnog sekretara UN iz 1999. godine bio je
preuzet iz izjave Fuada Rijada, sudije Haškog tribunala, koja se
nalazila u saopštenju za štampu ovog suda od 16. novembra 1995. godine
povodom proširenja optužnice protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Beogradski institut je svoj apel uputio i predsedniku generalne
skupštine UN Ali Abdusalamu Trekiju i predsedavajućem Saveta bezbednosti
UN Klodu Heleru.

Generalni sekretar UN od 1997. do 2006. godine bio je Kofi Anan.

__._,_.___

Odaju počasti ideologu NATO bombardovanja

http://www.alo.rs/vesti/28191/Odaju_pocasti_ideologu_NATO_bombardovanja

Bruka i mazohizam Beogradskog univerziteta
Odaju počasti ideologu NATO bombardovanja

Sreda - 16.06.2010

Profesor američkog Prinston univerziteta Majkl Volcer, koji je žustro
zagovarao bombardovanje Srbije, danas će na inicijativu Fakulteta
političkih nauka u svečanoj sali Rektorata dobiti počasni doktorat
Beogradskog univerziteta!

Redovni profesor Univerziteta u Beogradu i bivši predsednik Srpskog
filozofskog društva Milan Brdar i profesor Portland stejt univerziteta u
SAD Aleksandar Jokić najoštrije su protestovali zbog tog čina.

- Dotični laureat se u svojim angažovanim tekstovima, poput mnogih
američkih autora, investirao za politiku svoje vlade, a da se pri tom
nije proslavio ni filozofski, ni logički, odnosno argumentativno.
Naprotiv, reč je o političkoj zloupotrebi filozofije - napisali su
ogorčeni profesori.

Profesor Brdar kaže za „Alo!" da je težina stavova koje je iznosio
Volcer bila velika.

- Volcer je to pisao u naučnim časopisima, kao filozof i to ima veću
težinu nego kada nešto slično kaže običan čovek - kaže Brdar. On kaže da
na ovaj način Srbije ponižava sebe na zapanjujući način.

- Pozivati u goste ljude spremne da vam 1992. ili 1999. saspu bombe na
glavu, a deceniju kasnije da vam se smeškaju u lice dok ih kitite
počastima, predstavlja zapanjujuć slučaj samoponižavanja i mazohizma, na
koji bi morali da reaguju svi koji još imaju nacionalnog dostojanstva i
samopoštovanja - kaže Brdar.

Na Univerzitetu u Beogradu su nam samo poručili da je rektor dr Branko
Kovačević na službenom putu, a sekretar Srpskog filozofskog društva
Slađana Rajić kaže da ona ne bi komentarisala protest dvojice profesora
i da će o tome da se konsultuje sa predsednikom društva.

Na FPN bez komentara

Nadležni sa Fakulteta političkih nauka, na čiju će inicijativu Volceru
da bude dodeljen počasni doktorat, juče nisu mogli da komentarišu
protest profesora Brdara i Jokića niti da objasne zašto su rešili da
odlikuju nekoga ko je navodno poznat po antisrpskim stavovima.

- Sutra ćemo izdati saopštenje i povodom dodele doktorata i povodom
protesta - kratko nam je poručila Sanja Milosavljević iz PR službe FPN-a.

R. F.

„Седморица из Сребренице“

Александар МЕЗЈАЈЕВ

 

„Седморица из Сребренице"

 

Поклон трибунала предстојећем шабашу убица сребреничких Срба

Изрицање значајних међународних судских пресуда, уприличено поводом неког «датума», у последње време постало је традиција. Поводом «јубилеја» догађаја у Руанди, званих «геноцид Туца», Међународни трибунал за Руанду осудио је на доживотну робију већину својих оптужених. «У част» 65-годишњице Велике победе над фашизмом Европски суд за човекова права донео је одлуку, којом је партизан-антифашиста В.М.Кононов проглашен злочинцем. Сваког лета, са приближавањем нове годишњице такозваних «догађаја у Сребреници» (11. јула), Међународни трибунал за бившу Југославију изриче своје пресуде «о делима геноцида», као да на тај начин приноси жртву у част годишњег празника шабаша, који приређују убице српског народа Сребренице, који се представљају као «жртве српског геноцида». Међутим, овог пута поклон Међународног трибунала за бившу Југославију је и најиздашнији: по први пут је трибунал одједном осудио седморицу оптужених (у медијима је процес означен као «Седморица из Сребренице» (Srebrenica Seven). 10. Јуна судско веће МТБЈ изрекло је своју пресуду у највећем, икада до сада одржаном, судском процесу у МТБЈ. У овом процесу судило се командантима војних јединица армије Републике Српске Вујадину Поповићу, Љубиши Беари, Драгу Николићу, Љубомиру Боровчанину, Радивоју Милетићу, Милану Гверу и Винку Пандуревићу. Процес је трајао четири године (од јула 2006.). Судска пресуда припремана је дуже од годину дана (одбрана у процесу окончана је марта 2006. године). Сви оптужени су проглашени кривим и осуђени на две доживотне робије и 90 година затвора.

И, тако је изречена друга у историји МТБЈ пресуда о проглашењу геноцида у Сребреници. Двојица оптужених проглашени су кривим за извршење геноцида. Пре тога је за скоро седамнаест година рада МТБЈ кривима за извршење геноцида проглашен само један оптужени – генерал Радислав Крстић. С тим у вези треба се подсетити, како је утврђен «геноцид у Сребреници» у пресуди МТБЈ генералу Крстићу. Ево завршних речи председавајућег судије А.Родригеса: «Генерале Крстићу, устаните...Суд може поверовати у то, да одлука о убијању хиљада цивила није била ваша одлука. Могуће да је ту одлуку донео неко други. Али сте ви, свеједно, криви, генерале Крстићу!» Ко не верује у тачност цитата, може проучити излагање судије Родригеса у оригиналу (1) Дакле, како се види из тих речи, суд не само да није утврдио постојање намере у чињењу оптуженог, него чак ни лице које је, тобоже, издало наређење за извршење злочина. Шта је било утврђено? Па ево шта: «Ви сте седели поред Младића и чули сте са каквим је тоном он разговарао са представницима холандског батаљона и босанске заједнице..» или «Нема никаквих доказа да сте ви издавали та наређења, али како се може поверовати у то, да ви то нисте знали!» (2)

А сада о доказима у процесу „Седморици из Сребренице". Ево, на пример, како су утврђиване чињенице о кривици В.Поповића: „Сведок Д.Ердемовић (3) је изјавио, да је видео „неког потпуковника". Судско веће сматра, да је тај потпуковник био Поповић. ...Сутрадан је Поповића видела како разговара телефоном са неутврђеним „босом" и чула како говоре о „плану А". Судско веће сматра да је „план А" значио убиство" (4) То је цитат из пресуде, коју је прочитао председавајући судија К.Агиус...

У нарочито сложеној ситуацији били су пуковник Беара и потпуковник Поповић, које су теретили за заверу са Ратком Младићем „лично", а такође, што је још опасније, са генералом Р.Крстићем, јер је Крстић већ осуђен и издржава казну. Управо је пресуда генералу Крстићу послужила као правни „основ" за све касније пресуде у МТБЈ. Сада нико од оптужених за геноцид није могао да оспорава саму чињеницу геноцида, већ само да се брани по принципу „ја ништа нисам знао" или „ја тамо нисам био". Пресуда генералу Крстићу била је основ и за одлуку главног судског органа ОУН – Међународног суда, у којој се „геноцид у Сребреници" третира као чињеница, коју је констатовао међународни тибунал. И мада је Међународни суд ОУН био дужан да утврди ту „чињеницу" самостално, он то није учинио, што је и разумљиво, јер већина судија Међународног суда су грађани оних истих држава из којих је и већина у Међународном трибуналу за бившу Југославију.

Треба истаћи да је у значајној мери пресуда „Седморици из Сребренице", заправо, пресуда Радовану Караџићу. Ево цитата из пресуде: „У марту 1995. године председник Р.Караџић је издао Директиву Врховној команди бр. 7, у којој је формулисан злочиначки план за напад на регионе који су се налазили под заштитом ОУН, са циљем да се примора цивилно становништво Сребренице и Жепе да напусте та подручја".

Приликом квалификовања догађаја у Сребреници као геноцида, МТБЈ је поново био принуђен да прибегне фалсификовању. На пример, у судској одлуци се говори о, тобоже, „утврђеном" броју погинулих 5336 људи (и додаје, да их „може бити чак 7826" – збиља, оригинална формулација за судску одлуку?). Међутим, приликом анализирања конкретних предочених доказа испоставља се да је бројка од пет хиљада - митска бројка, и да је резултат процене неких експерата. Уосталом, тако висок ниво доказа је схватљив, јер је бројка од седам хиљада, уз помоћ медија,одавно већ постала „утврђена чињеница" и навођена је као таква на највишем нивоу, укључујући и председника САД, и лидере европских земаља НАТО. Према томе, извршење „политичке наруџбине" овде је више него очигледно.

Пред изрицање пресуде председавајући судија је посебно подвукао, да се пресуда односи искључиво на седморицу оптужених, и никог више. То је лаж. Од сада ће у „аналима" међународне историје бити записано: „Међународни трибунал је изван сваке разумне сумње утврдио, да су „српске снаге", армија Републике Српске извршили следеће злочине: геноцид, убиства, кршење закона и обичаја рата, нечовечно поступање, прогон, насилно пресељење и терор према цивилном становништву..." Као што видимо, пресуда је формулисана тако да је свима осталима јасно: осуђени су председник РС Р.Караџић и командант армије РС, генерал Р.Младић, осуђене су све „српске снаге" које су стале у одбрану од уништења, осуђена је армија Републике Српске, која је бранила Србе у Босни од започетог од стране бошњака геноцида, а то значи да је осуђен српски народ. Свако ко покуша оспорити то – чак на основу мањкавости саме судске пресуде - ризикује да заврши у затвору. Ми смо већ писали о томе, да су у Босни и у низу земаља Европе донети закони, који квалификују као преступ „покушаје оспоравања случајева геноцида, које утврде међународни судови". И ти закони функционишу. Буквално је пре неколико дана председник адвокатске асоцијације Међународног трибунала за Руанду (МТР) П.Ерлиндер ухапшен у Руанди због оптужбе за „негирање геноцида". Чак ако оставимо по страни ту чињеницу да је геноцид Хуту против Туца у МТР био фалсификован, делатност П.Ерлиндера је професионална делатност адвоката. А то како се Трибунал за Руанду односи према својим адвокатима показује чињеница, да су власти Трибунала једноставно прећутале одговор на то хапшење! Званични захтев (и само то!) поднет је тек две недеље касније, након што је П.Ерлиндер, тобоже, покушао да у ћелији „изврши самоубиство". (Узгред речено, сада су руандске власти против П.Ерлиндера поднеле додатну кривичну пријаву због покушаја самоубиства!). Не треба сумњати у то да се власти трибунала за Руанду чак радују оном што се догађа П.Ерлиндеру – он је им је превише крви попио указујући на оне правне мањкавости и отворене фалсификате, који су уграђени у основу „утврђивања геноцида у Руанди"! Међутим, не сме се заборављати да је Апелационо веће трибунала за Руанду оно исто веће као и за трибунал за бившу Југославију, па је покушај уништења шефа адвокатске асоцијације МТР веома транспарентна порука свима који се осмеле да се боре за утврђивање истине у крвавим конфликтима на територији Руанде и бивше Југославије. Поред осталог, у пресудама „о Сребреници".

_________________________

(1) Види: Radislav Krstic becomes the first person to be convicted of genocide at the ICTY and is sentenced to 46 years imprisonment, ICTY Press-Release, 2 August 2001, // Званични сајт Међународног трибунала за бившу Југославију на интернету: www.icty.org. Пресс-релиз № OF/P.I.S/609e

(2) Исто.

(3) Искусни читалац добро познаје ту личност која је сведочила у више од десетак судских процеса у МТБЈ. У замену за давање лажних изјава Ердемовићу су «опростили» убиство више од 1200 људи. Лажност изјава Ердемовића доказао је Слободан Милошевић, али је Ердемовић наставио да прелази са процеса на процес и лаже.

(4) Види пресуду Тужилац против В.Поповића и других од 10. јуна 2010. године, // Званични сајт Међународног трибунала за бившу Југославију на интернету: http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610summary.pdf

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3099

Veliko Buđenje - Spartak protiv Bilderberga

Pogledajte ovaj fascinantni govor, prevedeno je...

June 08, 2010

Međunarodni Monetarni Fond, Ujedinjene nacije, Svetska Banka i Svetske Središnje Banke su stvorili dužnički zatvor za svakoga na ovoj planeti kroz njihov monetarni i financijski sistem baziran na novcu-dugu. Spartak je najpoznatiji vođa pobune robova svih vremena. Bilderberg Konferencija 03-06 juna - Sitges, Španija: Fascinantan govor Spartaka ispred policijskih snaga za ukidanje monetarne okupacije nacionalnih valutnih sistema ispunjenih novcem-dugom:


http://www.youtube.com/watch?v=oba_5zNc_8A&feature=youtube_gdata

Jugosfera kao nova Jugoslavija

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/121551/Jugosfera+kao+nova+Jugoslavija.html

BEOGRAD 13. 06. 2010

PRESS

Jugosfera kao nova Jugoslavija

Sve više diplomata iz Brisela zalaže se za projekat obnove
jugoslovenskog prostora jer je za EU lakše i jeftinije da u paketu reši
probleme zapadnog Balkana
s
SASTANAK U SARAJEVU... Lideri regiona Ivo Josipović, Haris Silajdžić,
Filip Vujanović i Boris Tadić

SASTANAK U SARAJEVU... Lideri regiona Ivo Josipović, Haris Silajdžić,
Filip Vujanović i Boris Tadić

Srpski poslanik u hrvatskom Saboru Milorad Pupovac pokrenuo je
inicijativu da se iz ustava „lijepe njihove" izbaci antijugoslovenska
odredba koja zabranjuje Hrvatskoj ulazak u bilo kakve balkanske saveze.
To je samo jedan u nizu koraka prema ostvarivanju Jugosfere, projekta
obnove jugoslovenskog prostora koji zagovara sve više diplomata iz EU.

Jer, posle ekonomske krize sve je više onih u Briselu koji smatraju da
je lakše i jeftinije da se sa celim zapadnim Balkanom izađe na kraj ako
postoji kao jedan organizam.

Provala dobre energije

Prof. dr Predrag Simić, nekadašnji ambasador u Parizu, kaže da na eks-Ju
prostoru dolazi do „otvaranja prostora", pre svega zbog ekonomske krize.

- Jugosfera je termin koji treba da izbegne sve veze sa jugonostalgijom,
a odgovara shvatanju koje živi na Zapadu da je nestanak Jugoslavije
ostavio veliku prazninu na osetljivom prostoru i da bi tu prazninu
trebalo da popuni savez koji bi ličio na Beneluks. Dakle, nije u pitanju
država, nego savez koji tesno sarađuje, sa prisnim ekonomskim vezama.
Svima je jasno da je neophodno da se stvori tržište koje omogućava
stvaranje većih preduzeća. Zato raste raspoloženje za stvaranje
Jugosfere ne samo u EU, nego i u regionu - tvrdi Simić.

On kaže da tako posmatrana Jugosfera ima podršku mediteranskih članova
EU na čelu sa Italijom, dok vodeće članice EU ovaj prostor vide kao novu
Grčku, kao budući izvor problema za ekonomiju Evrope.

- Napor grupe mediteranskih članica EU bio je presudan za organizovanje
konferencije u Sarajevu, ali je konstatovano da su izostale vladajuće
zemlje EU, što i u Srbiji dovodi do talasa evropesimizma. Države bivše
Jugoslavije okreću se zajedničkom grupisanju. Došlo je do sveobuhvatne
provale dobre energije između Hrvata, Srba i Bošnjaka. A neki političari
idu i korak dalje, kao Dinkić, koji je predlagao da se organizuju
zajedničke sednice vlada - kaže Simić.
Srbija i Hrvatska dogovorile se da zajedno proizvode tenk T-84

PRVI KORAK... Srbija i Hrvatska dogovorile se da zajedno proizvode tenk T-84

Međunarodna konferencija

Srbija i Hrvatska su sklopile sporazum o saradnji u oblasti vojne
industrije, što se može smatrati i kao simbolički gest obnove industrije
koja je bila najjača u vreme SFRJ. Ekonomije su u takvom stanju da
moraju da se okreću alternativi, a jedna od njih je razvoj vojne
industrije, objašnjava Simić.

Zmago Jelinčić, predsednik Slovenačke nacionalne stranke, kaže da
zapadna Evropa zagovara projekat Jugosfere kako bi „sve svoje probleme
rešila odjednom".

- Oni žele da nas sve stave u isti džak kako bi ovaj deo Evrope lakše
kontrolisali. Taj projekat je loše rešenje i sve probleme bivše
Jugoslavije treba rešiti na novoj međunarodnoj konferenciji, na kojoj bi
se postavilo pitanje svih sporova, a njih nije malo - zaključuje Jelinčić.

V. MILADINOVIĆ

Иран и Балкан: опасне паралеле за Русију

Петар ИСКЕНДЕРОВ

Иран и Балкан: опасне паралеле за Русију

Усвајање најновије резолуције о санкцијама Савета безбедности ОУН о Ирану може постати и најкрупнији политичко-дипломатски пораз Русије последњих година. Његов негативни ефекат ће се осећати кудикамо снажније од последица самопроглашења независности Косова (чему се Русија и даље противи). Ради се о неочекиваном повратку синдрома једностраних уступака Западу, који су одликовали политику Русије у 1990-им годинама – нарочито на балканском правцу. Међутим, настављајући да се креће на таласу западне политике у вези са иранским питањем, Русија ризикује да изгуби не само Балкан, него и шири регион, па и сопствено, с толико муке стечено, кључно место у вишеполарном свету.

Водеће иранско штампано издање, лист „Техран тајмс" у свом уводнику, посвећеном гласању у Савету безбедности ОУН (где су против санкција гласали партнер Русије у групи БРИК - Бразил, и чланица НАТО – Турска) отворено је писао о геополитичком дилу, који су реализовали Русија и САД. „Та чињеница да су Турска и Бразил, два савезника САД, гласали против резолуције, служи као још један доказ да се акције против Ирана, и последња одлука Савета безбедности, темеље на тајним погодбама, које су закључиле велике државе. Према томе, они који су говорили да су САД одустале од свог антиракетног штита у Источној Европи зарад тога да би добиле подршку Русије – вероватно су били у праву, написао је лист.

Руски спољнополитички ресор је у 2009. години морао у више наврата да демантује тврдње западних медија о постојању погодбе „ПРО у замену за Иран". И највероватније је да слична погодба, као децидно прописани и потписани сценариј, заиста није постојала. Али се ђаво, како то воле да кажу ти исти Американци, „крије у детаљима". А детаљи су такви, да је Русија драстично пооштрила свој став о Ирану, замрзнула реализацију већ закључених уговора са Техераном у војној сфери (поред осталог, о испорукама Ирану зенитно-ракетних комплекса С-300), и ризикује да изгуби стратешког партнера на целом Блиском и Средњем Истоку у условима, када од ње ништа није тражило такву исхитреност. Или ништа, осим сумњивих обавеза према председнику САД, Бараку Обами?

Међутим, последњи развој догађаја посведочио је о активизацији сложених и вишезначних померања у читавом региону и изван његових граница. Успешно посредовање горе поменутих Бразила и Турске у преговорима око обогаћивања иранског уранијума изван земље, реско заоштравање ситуације на Блиском Истоку и односи Турске и Израела, излазак на нов ниво геополитичких маневара око карабахског сређивања и тесно повезаних са њим енергетских пројеката (кључна улога у којима припада Турској, Ирану и Азербајџану, који заузима посебну позицију) - у свим тим схемама САД, очигледно, престају да играју одлучујућу улогу и ризикују да остану без савезника. Што се пак Ирана тиче, као што је познато, три пакета санкција које је одобрио Савет безбедности ОУН у 2006-2008. години нису приморала Иран да одустане од реализације своје општенационалне идеје, каква је нуклеарни програм. И нема никаквих назнака да ће се та ситуација променити и сада.

Али ће се зато променити за Русију, и то не у правцу набоље. Губећи Иран, демонстративно делујући упркос посредничкој мисији Бразила и Турске (коју је Москва устима председника Дмитрија Медведева раније формално подржала), и наглашавајући ретку солидарност са САД, Русија ризикује онај капитал који је она постепено почела акумулирати током последњих година – независност, јасност, офанзивност спољне политике и разговетне геополитичке приоритете. Једном руком гласати за драстично пооштравање санкција против Ирана, а другом дограђивати атомску електрану у Бушеру – нису ли то они ноторни «двоструки стандарди», због којих је Москва навикнута (и апсолутно оправдано) да критикује Запад?

Одмах након гласања у Савету безбедности ОУН Москва је очигледно покушала да поврати геополиитчке поене. Поред осталог, руски МИП је пожурио да обелодани обимни коментар свог департмента за информисање и штампу, у коме се, поред осталог, каже:

«Ми не можемо занемарити сигнале који стижу до нас о намери неких партнера да малтене одмах након одлуке у Њујорку пређу на разматрање додатних, још жешћих од резолуцијом СБ ОУН предвиђених мера утицаја на Иран. Ми то оцењујемо као испољавање курса који се коси са принципима заједничког рада у «шесторци» и формату СБ ОУН. За нас нису прихватљиви покушаји да неко на тај начин ставља себе «изнад» Савета безбедности. Категорички одбацујемо и националне одлуке, које се тичу увођења «екстериторијалних санкција», тојест, ограничавајућих мера по сопственом законодавству у односу на физичка и правна лица трећих земаља. Сличне одлуке, ако под њих потпадају руска правна и физичка лица, бремените су предузимањем узвратних мера с наше стране.

Нова резолуција оставља широко поље за настављање сарадње са Ираном у трговинско-економској области, по питањима енергетике, транспорта, мирног космоса. У контексту руско-иранских билатералних односа све те сфере имају значајан потенцијал и могућности за ширење. Од принципијелног је значаја за нас даље унапређивање сарадње са Ираном у области изградње реактора на бази лаке воде».

Сви горе наведени аргументи су исправни, али из неких разлога остављају снажан утисак «махања песницама након туче». Тешко да ће САД и Европска унија бити толико испуњени захвалношћу Русији да ће почети више узимати у обзир њене интересе и да ће, поред осталог, изграђивати своју даљу политику на иранском правцу, држећи се коментара њеног МИП. А изјаве на Смоленском тргу о подршци «даљем унапређивању сарадње са Ираном» имале би значајнији карактер да се Москва макар уздржала приликом гласања (како је то учинио неупоредиво мање утицајни у светским пословима Либан).

Ако се пак вратимо на околности руско-америчких дискусија о Ирану и интересима САД, видећемо да Вашингтон управо ту није одустао. Одустајање Барака Обаме од размештања стационарних објеката ПРО у Пољској и Чешкој лепо је срачунато и без било каквих договора са Русијом о Ирану, из разлога, пре свега, финансијско-економских трошкова. Уз то, није реч о одустајању од програма као таквог, већ о превођењу истог на виши технолошки ниво, како би се радарима и противракетама покрила додатна територија. Уместо два лепо видљива објекта Русија ће ускоро на својим копненим и поморским границама добити читаву мрежу мобилних уређаја. И Персијски залив, а и Црно море, у том ће погледу постати кључни региони. Није случајно што је америчка администрација у току преговора о закључивању новог Споразума о стратешком офанзивном наоружању основне и успешне напоре концентрисала на недопуштање увезивања његових захтева са програмом ПРО.

Но, можда је и најважније, а и нешто што највише наводи на опрез, заправо, директна аналогија између садашњег развоја међународних дискусија о Ирану и полиитке Русије на Балкану 1990-их и прве половине 2000-тих година. Тада је Русија такође формално захтевала од свих актера балканских конфликата да се стриктно држе међународног права, подстицала их на компромисе, гласала у Савету безбедности ОУН за резолуције о санкцијама као једином могућем средству за спречавање ескалације напетости, али је све то у резултату доводило до још већих асиметрија у архитектури балканске и европске безбедности. Декларисани принципи проглашавани су обавезним за све стране и народе региона, али су некако страдали једино Срби (историјски и геополитички савезници Русије). А формат међународних дискусија о статусу Косова – Међународна контакт група - и уопште плашљиво долази на садашње преговоре у саставу «шесторке» о иранском нуклеарном досијеу. Управо у оквирима «петорке» Русија је уступила позиције у косовском сређивању, пристајући на такозвана «три принципа», поред осталог на недопустивост враћања ситуације на Косову на ону до 1999. године. Ту одредницу су потом искористили присталице косовске независности као главни аргумент у корист независности српске покрајине.

Данас руски представници сасвим оправдано оптужују ОУН и лично њеног генералног секретара Бан Ки Муна због одуства жеље и неспособности да реши косовски проблем, а Европску унију и САД због пристрастности и једностраности. Али зар и у иранском питању Запад – прећутно приставши на постојање нуклеарног оружја у Индији и Пакистану и покривајући нуклеарне разраде Израела, али уводећи све жешће санкције против Ирана – не делује такође једнострано?

Балканско сређивање већ је доказало, и наставља да доказује, штетност већ истрошених међународних формата у виду различитих «петорки» и анемичних дискусија и одлука ОУН. Запад одавно већ користи сопствене механизме за осигурање својих геополитичких интереса. Јачање војно-полиитчке и трговинско-економске сарадње са Ираном (поред осталог и по питању разграничења Каспија и енергопројектима), укључивање у преговоре о иранском нуклеарном досијеу других – неангажованих – земаља, и најзад, јасна подршка независној и успешној посредничкој улози Бразила и Турске – уместо свега тога Русија је дала предност да пружи руку САД и Европској унији. Хоће ли Москва дочекати њихову руку, на пример, око Косова, Кавказа или енергетике? Балканско искуство нас приморава да на то питање одговоримо негативно.

____________________

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије».

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3088