Америчка база на Косову као расадник хероина

 

Тимур Блохин

4.06.2010, 19:59

Пре једно 2 године на Рунету био је популаран следећи виц: „Произвођач хероина признао независност дистрибутера". Реч је о Авганистану, земљи која је прва признала независност Косова, покрајине која се сматра претоварном станицом на путу дрога из Азије у Европу. Ко је одговоран за дистрибуцију хероина широм Старог континента и како изгледа стратешко партнерство албанске мафије и америчких војних лица? На ова питања одговара српски војни аналитичар, један од најугледнијих експерата за ситуацију на Косову Милован Дрецун.

    Први занимљив податак је да се према информацијама Интерпола највећи део Авганистанског хероина преко Космета шета у Европу. Од укупне количине дроге, која стиже на светско тржиште, процене су, да тако 65 одсто прелази преко територије Космета, док се на Европском тржишту, 90 одсто хероина прокријумчари преко овог подручја. Косово је заправо постало нека врста највећег складишта авганистанског хероина. Једна од рута за шверц хероина, дакле, иде из Авганистана преко Турске и Балкана. На балканском делу те руте су Космет, такозвани Санџак и Централна Србија. Интересантно је, да је америчка агенција за борбу против дроге означила Албанце са Косова као друге по важности кријумчаре наркотика на светском тржишту. Е сад, поред тих евидентних чињеница, дакле, да се дроге из Авганистана шверцују највише преко Космета у Европу и у свет уопште, постоји информација, рецимо, Стјуарта Келока, канадског детектива који је био некадашњи шеф јединице УНМИК полиције у Приштини, који је дао јавну изјаву и рекао, да криминалци са Косова  растурају наркотике по Европи уз прећутно одобравање САД. Келок је недељнику Европе изјавио, да су америчке дипломате на Косову спречавале хапшење познатих албанских наркодилера, и индиректно потврдио, да је главни мафијашки бос Хашим Тачи, садашњи премијер такозване владе Косова, како је рекао, амерички човек на Косову. Е сад, погледајте, долазимо до другог дела те везе. Несумњиво, да се дрога шверцује из Авганистана, преко Турске и Космета даље у Европу. Ко су главни дилери дроге на Космету?  Управо они, који су, између осталог, водећи политичари, који управљају привременим косовским институцијама, сад институцијама самопроглашене државе Косово. Они су, истовремено, и политичари, и вође главних организованих криминалних банди, које шверцују дрогу. Један од њих је сам Хашим Тачи, такозвани премијер.  Он је, ево, пре неки дан пријавио своју имовину на свега неких милион и двеста хиљада евра. Његова имовина је много већа. Она потиче управо од илегалних послова. Ја пред собом имам строго поверљиве биографије, које је оформио КФОР о тим људима. Између осталог, каже се у тој биографији, да клан Хашима Тачија располаже са три илегалне лабораторије за прераду хероина. По тим информацијама, Косовом у криминалном миљеу управља такозвана „дремичка" група, где су, поред Хашима Тачија  Џавид Халити, Кадри Весели, који је шеф илегалне Тачијеве обавештајне службе. Затим Агим Чеку, који је такође био премијер. Затим садашњи командант   такозваних Косовских безбедносних снага Сулејман Селими, па Фатмир Лимај, па Русе Мустафа, и остали. Дакле, једна комплетна врхушка, која управља свим тим илегалним пословима. Они имају своју илегалну обавештајну службу. Они имају политички утицај и располажу фондовима, које добијају од Европске Уније или неких арапских земаља за развој Космета, уствари контролишу илегалне послове.

Штампа редовно пише о вези између америчких војних лица на Косову и локалних наркодилера. Можете ли да потврдите ову информацију?

Америка се, као што знамо, званично бори против талибана у Авганистану и Ал Каиде, и наводно покушава да спречи производњу хероина. Међутим, у стварности се дешава нешто друго. Имали сте сада случај, када је смењен координатор обавештајних служби у Америци, појавила се информација у Америчкој штампи, да је CIA имала неке тајне акције, укључујући и шверц дроге, којима финансира, односно пуни своје црне фондове.  Између осталог, CIA пуни своје црне фондове тако, што подржава шверц дроге из Авганистана преко Косова. Ја располажем са два изузетно важна документа, који је оформила УНМИК полиција. Један од тих докумената је ХЗС 176 од 12. октобра 2003. године. У том документу је разоткривен један од канала за шверц наркотика. И управо по сазнањима обавештајаца УНМИК-а. Жарко Члабир, албански криминалац, користи возила КФОР-а за набавку, илегално транспортује наркотике и новац из Македоније на Космет преко граничног прелаза „Ђенерал Јанковић". Дакле, у документу пише, да Члабир има велики број сарадника, који раде унутар војних кампова КФОР-а на Космету. Дрога, која стиже из Авганистана преко Турске, убацује се у Македонији у возила КФОР-а и меша са храном и другом робом. Прво се камиони КФОР-а напуне легалном робом, онда се део пакета избаци, убаце се мали пакети са дрогом.  Када војна возила дођу у војну базу на Космету, илегални терет, односно дрога, се издваја и предаје локалним службеницима, који га износе из базе и дају албанским криминалцима. Члабир за шверц дроге користи неколико војних база, али му је главно одредиште Бондстил, пише у строго поверљивом документу УНМИК полиције. Е сад, погледајте друге документе. Такође обавештајни извештај УНМИКа 20. октобра 2002. године број ХС 33 02. Он указује опет на америчку базу Бондстил као место за шверц дроге. Тим извештајем је разоткривен  кријумчарски канал дроге на релацији Турска-Македонија-Космет-Албанија-Италија. Вођа те организоване криминалне групе, која шверцује дрогу том рутом, је Фадил Хасани, који живи у Урошевцу и Скопљу, бивши припадник 114. бригаде терористичке ОВК, и Нечад Жавитар Хасани, који је најбољи пријатељ Хашима Тачија, и заједно шверцују дрогу. По том документу, каже се, да група оперише на подручју кафанице „Ивикине". За месец илегалног транспорта пренесе се 150 килограма хероина и кокаина провереним каналом. Фадил Хасани сарађује са Дефи Дефијом, који је власник кафића поред америчке базе Бондстил на Космету.  Они су у блиским сарадничким односима, пише у документу, са високим америчким официрима, капетанима и мајорима, који учествују у шверцу дроге. Кад Хасанина група кријумчари дрогу, амерички војници пружају подршку на граници, да их не би зауставља.

 Таква разграната мрежа, вероватно, подразумева ангажованост криминалаца и из других балканских земаља?..

Када сам разговарао у једној балканској земљи, која се налази на тој авганистанској рути, са шефом локалне мафије, он је преда мном звао шефа тајне полиције те државе, да разговарају нешто. Поред њега била је група албанских криминалаца, која га снабдева дрогом, а затим је рекао, да  један од високо позиционираних функционера у влади те земље користи наркотике, и да он ради практично за њега тај посао. Дакле, у том ланцу шверца дроге из Авганистана налазе се такозване локалне мафије, дакле српска, црногорска и македонска. Албанска мафија је ту главна. А албанска мафија има стратешко партнерство рецимо са руском мафијом, али са чеченском мафијом. Па се бележи боравак појединих чеченских екстремиста, који се налазе или на обуци на Космету, или врбују људе за џихад на Северном Кавказу.   

Пред нашим микрофоном био је српски војни аналитичар, стручњак за ситуацију на Косову Милован Дрецун.

http://serbian.ruvr.ru/2010/06/04/9121942.html