POGLED IZ MOSKVE: KAKVU ODLUKU MSP O KOSOVU MOŽE DA OČEKUJE SRBIJA

POGLED IZ MOSKVE: KAKVU ODLUKU MSP O KOSOVU MOŽE DA OČEKUJE SRBIJA

utorak, 20 jul 2010 13:51 Petar ISKENDEROV

 

Nezavisno od presude, ne može se smatrati da je Srbija izgubila, nego da je reč  samo o izbavljenju Beograda od štetnih unutarpolitičkih i geopolitičkih iluzija


U četvrtak, 22. jula, Međunarodni sud UN u Hagu obelodaniće dugoočekivanu odluku o statusu pokrajine Kosovo, koja je proglasila nezavisnost od Srbije 17. februara 2008. godine. Presuda će biti savetodavnog karaktera, ali to ne umanjuje njen međunarodno-pravni značaj. Prvi put u svojoj istoriji Međunarodni sud razmatra pitanje o zakonitosti otcepljenja posebne teritorije od države članice UN bez njenog pristanka. Zato će i odluka imati karakter presedana za desetine drugih sličnih slučajeva, pored ostalog, i na postsovjetskom prostoru.

Međunarodni sud UN još od jeseni 2008. godine proučava da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Tada je Generalna skupština UN na zahtev Srbije uputila odgovarajuću molbu tom organu. Debate su bile burne, ali je konačni odnos glasova prevagnuo u korist Beograda: 77 delegacija glasalo je „za", šest ih je bilo „protiv", dok se njih 74 uzdržalo. Među uzdržanima se našla i većina članica Evropske Unije, koje su već tada smatrale pitanje statusa Kosova zatvorenim, ali su se na rečima priklonile pravu Srbije da se obrati višim sudskim instancama. Protiv su takođe glasali i glavni arhitekte kosovske nezavisnosti SAD i Albanija, kao i niz tihookeanskih država.

U početku se pretpostavljalo da će Međunarodni sud UN oglasiti svoju odluku još u aprilu ove godine, ali su potom u sredstva masovnog informisanja procureli podaci o razlikama koje su primorale sudije da uzmu dodatno vreme za razmišljanje. Osim toga, pojavila se informacija da je Zapad odlučio da pričeka sa presudom kako bi izvršio dodatni pritisak na Beograd po pitanju izručenja bivšeg komandanta armije bosanskih Srba generala Ratka Mladića Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

TRI VARIJANTE PRESUDE Međutim, sada je očigledno da dalje odlaganje više nije u planovima arhitekata novog svetskog poretka, tim pre što bi sudska odluka trebalo da bude dostavljena na razmatranje Generalnoj skupštini UN. Taj organ će doneti konačnu odluku. „Oglašavanje sudske presude neće biti poslednja etapa borbe: Međunarodni sud će svoju pravnu ocenu predati na razmatranje Generalne skupštine UN", potvrdio je šef srpskog ministarstva inostranih poslova Vuk Jeremić i obećao da će „borba za većinu glasova članova te organizacije biti mnogo teža". „Shvatamo da ćemo se najverovatnije suočiti sa žestokom i dobro finansiranom albanskom propagandom i zahtevom da se odreknemo našeg stava", izjavio je ministar. On je podvukao da je Srbija u toj situaciji obavezna da sačuva unutrašnje političko jedinstvo i „nastavi borbu mirnim diplomatskim sredstvima za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti i postizanje kompromisnog rešenja o budućem statusu Kosova i Metohije". Jeremić veruje da će objavljivanje stava Međunarodnog suda UN predstavljati „trenutak istine i upozorenje onima u Prištini koji su mislili da su svojim jednostranim aktima u stanju da menjaju norme međunarodnog prava". Postavlja se pitanje da li je opravdan optimizam srpske strane i kakva se presuda može očekivati od Suda?

Kao jedan od zvaničnih ciljeva podnošenja molbe Međunarodnom sudu UN, vlasti Srbije su navele težnju da se ukoči proces međunarodnog priznavanja nezavisnosti Kosova. Taj zadatak je u određenoj meri bio rešen. Do 8. oktobra 2008. godine, kada je Generalna skupština UN donela rezoluciju o predaji molbe u vezi sa Kosovom Međunarodnom sudu UN, samoproglašenu nezavisnost srpske pokrajine je za pola godine priznalo 48 zemalja, a u narednom periodu od skoro dve godine to je učinila tek 21 zemlja. Danas je takvih zemalja 69 od 192 države-članice UN. Istina, samo je jedna od njih – Kostarika – zvanično izjavila da može anulirati svoje priznanje u zavisnosti od sudske presude. Što se tiče Evropske Unije, od 27 zemalja članica, nezavisnost Kosova još uvek ne priznaju Grčka, Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka.

Međutim, problem za Srbiju svodi se na to što je odnos snaga u Međunarodnom sudu UN između pristalica i protivnika kosovske nezavisnosti zapravo suprotan situaciji u Generalnoj skupštini UN. Od 15 članica Suda, njih devet – uključujući predsednika – predstavlja zemlje koje su već priznale deklaraciju Prištine od 17. februara 2008. godine. To su Japan, Siera Leone, Jordan, SAD, Nemačka, Francuska, Novi Zeland, Somalija i Velika Britanija. Suprotan stav zauzimaju Slovačka, Meksiko, Maroko, Rusija, Brazil i Kina. Zato drugi zadatak koji su postavile vlasti Srbije – da se izbori za međunarodno-pravno priznavanje nelegitimnosti nezavisnosti Kosova – najverovatnije neće biti rešen. 

Na osnovu raspoloživih informacija, članovi Međunarodnog suda su tokom poslednjih meseci razmatrali tri varijante presude. Jedna od njih trebalo je da bude maksimalno rasplinuta i da sadrži osudu i jednostranih koraka albanskih separatista i prethodne politike vlasti Srbije u vreme Slobodana Miloševića, a da pri tom ne sadrži konstataciju ni „za", ni „protiv" nezavisnosti Kosova. Bilo je planirano da se upravo ta „krezuba" varijanta pusti u opticaj u slučaju kapitulacije Srbije na pitanju izručenja generala Mladića. 

Druga varijanta, na kojoj je insistirala u prvom redu Francuska, pretpostavljala je da će Međunarodni sud UN izjaviti da je to pitanje političke prirode, da izlazi izvan okvira njegovih ovlašćenja i da se mora rešavati isključivo na nivou UN i njenog Saveta bezbednosti. Međutim, ovakav scenarij izgleda sumnjivo, makar zbog toga što za konstataciju „nenadležnosti" o kosovskom pitanju Međunarodnom sudu UN uopšte nije trebalo razmatranje počev od oktobra 2008. godine, još organizovanje javne debate u decembru 2009. godine. 

Postoji i treća varijanta kojoj je, po svoj prilici, bila sklona većina sudija. Presuda će polaziti od tobože jedinstvenosti kosovskog slučaja, od nemogućnosti suživota Srbije i kosovskih Albanaca, neuspeha pregovora o statusu pokrajine i na toj osnovi se samoproglašenje nezavisnosti Kosova i njeno priznavanje od drugih zemalja kvalifikuje kao iznuđena odluka, kao „najmanje zlo". Toj presudi Suda bila bi pridodata „posebna mišljenja" niza njegovih članova – pre svega onih koji principijelno ne priznaju nezavisnost Kosova. Ta mišljenja, doduše, neće promeniti proalbanski karakter sudske odluke.

RUSKI INTERES Same albanske vlasti Kosova, uzgred rečeno, ne sumnjaju da će presuda Međunarodnog suda UN odgovarati njihovim interesima. Ministar inostranih poslova u pokrajinskom kabinetu Skender Hiseni već je obećao da je vlada „odlučna u nameri da uspostavi vlast na čitavoj teritoriji Kosova". Drugim rečima, pokušaće da stavi pod kontrolu njegove severne delove, naseljene Srbima. Sudska odluka će očigledno postati međunarodno-pravni argument za slične poteze.

Međutim, ako je sudska partija Srbije u vezi sa Kosovom najverovatnije izgubljena, ipak nije sve izgubljeno u nečem što se tiče dugoročnog značaja presude i njene uloge u drugim konfliktnim slučajevima. Zaključci, a naročito argumentacija Suda, pažljivo će se proučavati i tumačiti u drugim sličnim konfliktima, pored ostalog, onog na Kavkazu i drugim regionima postsovjetskog prostora. I ovde je potrebno posebno razmotriti moguće varijante za Rusiju.

Rusko vođstvo je od početka apsolutno pravilno naglašavalo da se njgova odluka da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije nije temeljila na kosovskom presedanu, već je polazila od konkretne situacije u kavkaskom regionu. Međutim, odbijanje Međunarodnog suda UN da se odredi protiv nezavisnosti Kosova objektivno slabi poziciju Zapada, koji poziva Rusiju da opozove priznavanje dve kavkaske republike. Osim toga, otvara se međunarodno-pravni prostor za postavljanje pitanja o preformatiranju principa sređivanja drugih konflikata na Balkanu i Crnomorsko-Kavkaskom regionu – od bosanskog i makedonskog, do pridnjestrovskog i nagorno-karabaškog. Za Rusiju situacija faktički izgleda ovako: iz aspekta nepovredivosti međunarodnog prava i naročito principa teritorijalne celovitosti država, za Moskvu bi svakako bila povoljna decidno prosrpska presuda Međunarodnog suda UN. Međutim, na planu obezbeđenja prostora za manevre u duhu „realpolitike" nije sve tako jednostavno. I iz tog aspekta, nezavisno od sudske presude, ne može se smatrati da je Srbija izgubila. Reč je samo o izbavljenju od štetnih unutarpolitičkih i geopolitičkih iluzija. Uzdanje u Međunarodni sud UN u startu je izgledalo kao malo produktivno, za razliku od drugih mehanizama za obezbeđenje srpskih interesa na Balkanu, povezanih sa realnom podrškom Beograda Srbima na Kosovu, Bosni i Hercegovini i drugim regionima Balkana.


Izvor: http://fondsk.ru/

Prevod Rajko DOSKOVIĆ

http://standard.rs/vesti/36-politika/4999-pogled-iz-moskve-kakvu-odluku-msp-o-kosovu-moe-da-oekuje-srbija-.html