Обрадовић: Куда нас води почетак буне против дахија

Обрадовић: Куда нас води почетак буне против дахија

четвртак, 14 октобар 2010 18:41 Бошко Обрадовић, Печат

 

Уколико режим не обезбеди услове за отворене јавне расправе, не ослободи медије и не организује изборе, улица ће постати једино место на коме ће се даље развијати наш медијски и политички живот Прича о дешавањима прошлог викенда у Београду, почиње суботом, 9. октобра, Даном пре и великим протестом око 15.000 породичних људи сабраних у Породичну шетњу за одбрану породице и отказивање геј параде. То је био први велики и јасно антирежимски скуп после 5. октобра 2000, који је организован без подршке споља, великих медија, политичких странака, а на апсолутно миран и достојанствен начин. Са овог протеста затражено је од највиших државних органа Републике Србије да откажу најављену провокативну и дискриминаторску манифестацију срама. Упркос противљењу већинске традиционалне Србије, више од 60 патриотских организација, више од 90 угледних јавних личности и ставу Српске православне цркве у целини, актуелни режим није желео да схвати озбиљност ситуације. Поставља се као кључно питање: зашто режим није хтео да саслуша ову поруку и вољу народа и откаже наметнуту геј параду?

Геј парада испред породице

Зарад страних ментора и бриселских комесара, који су несумњиво злонамерни према нашим националним и државним интересима, завладао је немир у друштву и учињено је насиље над Србијом, као поклон за долазак Хилари Клинтон. Државна организација геј параде је само најновији чин насиља над нашим националним поносом који вређа грађане Србије, посебно породичне људе који су окренути будућности и бољитку државе, и то су шетњом и показали 9. октобра. Тада није било ниједног разбијеног стакла, ниједног погаженог цвета, ниједног инцидента и проблема. Само питање: зашто држава за свој приоритет узима геј параду, а не помоћ породици и другим социјално угроженим категоријама становништва?

А у недељу? Коме је такав дан био у интересу? Да ли хомосексуалцима или „педерима у фотељама", којима је промоција идеологије хомосексуализма посао? Да ли грађанима Београда или онима којима је по ко зна који пут у интересу да у свет шаљу насилну слику Србије да би и даље владали као некакви европејци који демократизују примитивне Србе? Коме је у интересу било да жртвује живот стотине полицајаца, док обављају одговоран државни посао у веома тешким условима? Коме је у интересу да Срби поново иду на Србе и да се пролива крв нашом престоницом?

Ниједном одговорном и добронамерном грађанину Србије свакако није требало ово угрожавање живота и имовине, нити би ико од нас желео да живи у друштву у којем влада насиље. Међутим, сва одговорност за ове немире у српском друштву је на онима који су желели да на силу организују геј параду, против воље већина народа. Ово је било даље понижавање и растакање државе Србије, и неко за то мора да одговара. А то је несумњиво актуелни режим!

Избори проблема

Док нам се спрема даље протеривање Србије са Косова и Метохије, док регионализација води у нове сепаратизме, на првом месту у Војводини и Рашкој области, док се приводи крају продаја „Телекома", који представља телекомуникационо и привредно срце нашег државног система, док је Република Српска под притиском да пристане на самоукидање, док себе окривљавамо за све злочине, а доказане злочинце над српским народом пуштају на слободу и страни и домаћи судови, док влада несташица млека, пораст цена основних животних потреба, незапосленост и сиротиња - неко жели да се забавимо измишљеном темом угрожених права ЛГБТ популације и геј парадом.

За викенд су разлог да се нађу у Београду имале све социјално угрожене категорије становништва, које су више него незадовољне актуелним стањем у друштву: радници које су отпустили и оставили без хлеба и наде у транзицији, а њихове фабрике упропастили или продали странцима; труднице којима смањују примања у најосетљивијем психофизичком тренутку; сељаци које годинама уништавају увозом и одсуством субвенција државе; избеглице на које су заборавили и за чији окупирани завичај не хају; ратни војни инвалиди чију борбу и жртву вређају и понижавају; студенти, од чијег стандарда одвајају за организацију геј журки; омладина која неће да скандира издаји Србије; православни и остали верници традиционалних верских заједница који јавно промовисање хомосексуализма сматрају вређањем јавног морала; политички неистомишљеници свих врста који не подржавају овај погибељан пут у Европску Унију по сваку националну цену.

Шта да су сви они изашли за овај викенд? А имали су и те како права на то, јер их режим понижава и вређа у континуитету. У име свих њих говорио је протест породичних људи у суботу и протест Младе Србије у недељу.

Почетак

Политички и медијски послушници режима, могу ових дана покушавати да нас убеде да је на улици 9. октобра била шачица случајних пролазника, а да је сутрадан сва хулиганска Србија била у Београду. То, међутим, неће проћи! Прво, сви ми који смо за викенд били у Београду, знамо да смо тамо били да изразимо протест против режима који нас понижава и ради о глави обичном човеку и читавом народу и држави. Друго, не могу нам они који су претходни режим рушили на улици, навијаче проглашавали херојима демократије и за све то имали подршку споља, сада држати лекције о јавном реду и миру, сигурности грађана и имовине, и колективној безбедности. Више је него јасно да је гнев народа према отуђеном и ненародном режиму нарастао, да је режим изгубио сваки додир са стварношћу и да је за још који месец на власти спреман да жртвује све националне интересе, па и људске животе.

Улица као место живота

Постоје два пута. Први је да режим крене за даљим репресалијама: хапшењима, забраном патриотских организација, прогоном свих неистомишљеника и проширивањем листе за кривично гоњење на опозиционе странке. То би подразумевало проглашено или непроглашено ванредно стање и Сабљу 2, за њу се пуну деценију залажу другосрбијанци који би најрадије Србију ослободили и очистили од Срба. Уколико се режим определи за ову опцију, његов крај се убрзано приближава, ускоро ће се на улицама наћи сви они незадовољници режимом и следећи пут ће наступити заједно.

Други пут је да превлада разум и да се страсти смире, како би се смањиле друштвене тензије и спречио грађански рат. И у том случају, режим не сме бити аболиран за досадашњу кривицу понижавања Србије и његова смена мора доћи што пре. Од посебног је значаја да се прекине вређање и понижавање свега што је српско у нашем друштву, да Црква, патриотске организације и слободни интелектуалци добију простора на медијској и јавној сцени, како би се артикулисао глас народа који у овом тренутку нема свог заступника у политичком животу и на медијима. Уколико режим не обезбеди услове за отворене јавне расправе, не ослободи медије и не организује изборе - улица ће постати једино место на коме ће се даље развијати наш медијски и политички живот. Коме је то у интересу, има намеру да настави са репресалијама и режимским тоталитаризмом и Србију дефинитивно завије у црно. Онај у којем су остали последњи остаци демократских начела и патриотске одговорности, зауставиће се пред вољом народа и омогућити слободу за јавну реч, организовање и вољу народа на изборима. Уколико то не учини, речи попут издајника, тиранина, колонијалног управника, недемократе, квислинга и сличних, неће бити довољно прецизне да опишу актуелну власт и нову дефиницију даће улица.

http://in4s.net/index.php/politika/drugi-pisu/1610--kuda-nas-vodi-poetak-bune-protiv-dahija