KOLIKA ĆE BITI REPRESIJA VLASTI? ONOLIKA KOLIKO SU SE PRE TOGA BLAMIRALI!

MIŠA ĐURKOVIĆ: KOLIKA ĆE BITI REPRESIJA VLASTI? ONOLIKA KOLIKO SU SE PRE TOGA BLAMIRALI!

utorak, 19 oktobar 2010 06:58

 

Ko posle Trivankinih objašnjenja nije shvatio da je izmena Zakona o krivičnom postupku sasvim evropska i u našem interesu taj je sigurno iz antihaškog lobija


Prošlo je nedelju dana od onih burnih događaja u Beogradu, a mi i dalje nemamo pojma šta se tu dešavalo. OK, Čeda naravno jedini zna. Rekao mu valjda Vordsvort da su u pitanju Rusi, antihaški lobi, odmetnuti delovi bezbednosnih službi i sve ostale anticivilizacijske snage. Sećate se onomad je i Beba u Insajderu isto tako obnarodovao da su Zorana ubili Rusi. 

No za nas obične smrtnike stvari deluju daleko složenije. Ono što je jasno to je da je na ulice Beograda neko izveo dobro organizovanu diviziju od šest hiljada ljudi. Veoma mladih i strahovito besnih. Za 95 odsto njih apsolutno je nebitno ko ih je organizovao i sa kojim ciljem. Oni bi to svejedno radili da pokažu bes prema ovoj vlasti. Međutim mene veoma zanima ko je to radio jer bi tek time saznali razloge. 

Neki stručni ljudi kažu da je onakva koordinacija i organizacija trupa na terenu podrazumevala visinsku osmatračku poziciju sa koje komandant može da vidi sva dešavanja na ulicama i da brzo premešta grupe s jednog na drugi kraj scene. Otprilike taj neko bi ili morao da se nalazi na vrhu Beograđanke ili da koristi satelitske snimke. Zapitajte se koliko faktora može da sebi priušti u toku šest-sedam sati tu vrstu položaja i informacija. 

Po kuloarima je svašta moglo da se čuje. Od toga da je u pitanju obaveštajna aktivnost jedne nama bliske i takoreći bratske zemlje, do ispitivanja interesa koji bi za ovako podrivanje ili slabljenje režima imale one najuticajnije zapadne zemlje koje tako često vole da prave državne udare ili njihove probe. Sve zanimljivija postaje hipoteza u vezi sa scenarijom koji je par dana pred događaje u etar pustio Vasilije Mišković. Dakle, da je u pitanju klasična fols fleg akcija, koju režim režira uz pomoć zapadnih prijatelja kako bi sebi obezbedio pokriće za uvođenje represije u zemlju. 

Šta god da je u pitanju, režim se zaista ponaša kao da je ovo poslednje u pitanju. Skoro čitava žuta struktura pohrlila je da bez ikakvih podataka od nadležnih službi na najprimitivniji način pokuša da iskoristi ovo za zastrašivanje običnih građana i za okrivljavanje svih onih koji su im politički ili bilo kakvi oponenti. Najrelevantniji podatak je da se u roku od nedelju dana pojavio nacrt novog Zakona o krivičnom postupku, koji bi trebalo da produži dozvoljeni pritvor i smanji prava osumnjičenih. E sad, ko posle Trivankinih jasnih i preciznih objašnjenja nije shvatio da je to evropski i u našem interesu, taj je sigurno antihaški lobista. 

CENZURA I ZABRANE U međuvremenu je dodatno pojačana cenzura u ionako uštrojenim medijima, a počele su i zabrane. U sredu su žuti zabranili tribinu Vidovdana i Srskog Kulturnog kluba u Novom Sadu, na kojoj je trebalo da se govori o demografskoj politici i gej paradi. U subotu je na Palmi plus zaustavljena već snimljena emisija Olivere Milatović, u kojoj su o dešavanjima u Beogradu govorili Anđelković, Pavić, Glišić, Vukićević i Đurković. Možda je još zanimljivije ispao promašeni spin koji se na Prvoj televiziji pretvorio u burlesku. Naime, u emisiji gde je trebalo da pripadnici vlasti pokažu kako su pametni u odnosu na „tupavog i divljeg navijača", Kimi je u odnosu na režimske ljude ispao gospodin čovek i stvarni poznavalac materije u komparativnom kontekstu. Rečenica „Više bih voleo da mi se sudi u Ugandi nego ovde" ući će u anale domaćih televizija. Poslanik Milivojević je sa respektom uglavnom blenuo u njega, dok je legendarni Goran Petrović prikazao u najgorem mogućem karikaturnom obliku ono što treba da bude navodno ozbiljna režimska priča. Svaki normalan čovek je te večeri shvatio kakva je ovo država u poslednjih deset godina kad je takav čovek bio na čelu službe koja bi trebalo da brine o bezbednosti i celovitosti ove zemlje.  

Kako je sve to delovalo videlo se sledećeg dana kada su se u nervozi oglasili svi oni likovi od tužilaštava do NUNS-a. Evo, NUNS se opet oglasio i pre neki dan kako bi ponovo tražio zabranu. Naime opšte je poznato da su novinarska udruženja glavni borci za zabranu i ograničavanje slobode izražavanja. To što mi mislimo da bi oni trebalo da se bore za slobodu iste, to je zato što ne shvatamo kako smo mi ipak poseban slučaj. Elem, oni sada traže da se zabrani poslednja Legijina knjiga. Onih osam ranijih nije ih se mnogo doticalo, ali je problem što je ovaj sad počeo da iz prve ruke priča o tome kako je izgleda stvarno izveden Peti oktobar. Tako smo saznali da se pokojni Đinđić nije odvajao od tada još uvek jedinstvenog surčinskog klana, da se najviše uzdao u Bagzijevu kafu i zaštitu Čumeta i pokojnog Duće Spasojevića. S takvim svedočenjem džaba Homenove tvrdnje kako oni nisu bili nasilni itd. 

Uostalom ovakav režim, koji se urušava brzinom svetlosti, teško da može da smisli bilo šta drugo osim represije. To smo ove nedelje jako dobro videli s najvišeg mesta. Počelo je sa krajnje jadnim Krletovim blogom (emotivan, jašta). Kao vrhunac svog propagandnog umeća ovaj predsednikov drugar i Šaperov portparol dao nam je onaj jadni argument prema kome svako kome smeta peder, samo traži izgovor jer će mu sutra smetati Kinez ili Jevrejin itd. Dakle, kaže ovaj propagandni genije, ako vam smetaju oni što se trpaju u bulju, vi ste za holokaust, i time potvrđuje da ovi moraju da odu što pre jer će za dve godine isti da nam objašnjava kako je valjda Hitlerov sledbenik svako ko se sam ne firca u senfaru. 

KRLE VS. ĐILAS Lepši deo tog bloga je bio onaj lični napad na Đilasa što se nije prema istom problemu poneo na isti način. Problem je što je gradonačelnik odmerenim nastupom u Dnevniku 10. oktobra sebe digao za isto onoliko poena za koliko su se Tadić i Krle urušili i pokazao koga ovde stvarno spremaju za sledećeg premijera ove države.  

Kulminacija medijskog samourušavanja je Tadićev dvodelni intervju u „Politici" kod Bujketa. Činjenica da je predsednik ponovio narečenu Krletovu argumentaciju sa gomilom priče o svemu i svačemu i jadnim čedističkim napadima na opoziciju, kandiduje ga za najjadniji scenski nastup koji je ovde neki vlastodržac imao. Uostalom, šta reći za čoveka kome je dolazak Hilari Klinton lepa vest (!) iako mu je ona objasnila da će sa Haradinajem ili Tačijem upravo on da pregovara kao sa sebi ravnim predstavnikom nezavisne države? Koliko smo najebali najrečitije govori dosad nezabeleženo loženje da smo mi „lider u Evropi". Brate, ni Sloba nije otišao dalje od „lidera u regionu". 

Šalu na stranu, ovi nesrećnici su pokazali da je broj alterantiva kojima raspolažu jednak nuli. U nedelji kad bez ikakve javne rasprave raspisuju tender za bagatelnu prodaju Telekoma, iako je u alternativnim medijima jasno dokazano da se radi ne samo o lošem poslovnom potezu već i mnogo čemu gorem, shvatili su da su stezanje, zatvaranje i zabranjivanje jedine opcije kojih oni umeju da se sete. Takva logika je dovela dotle da internet portale u potrazi za informacijom i analizom prati zapanjujuća brojka ljudi. Sledeći korak, baš kao pre jedanaest godina u slučaju socijalista, jeste to da ni sami žuti ne čitaju svoje medije i da počinje da ih biva sramota u društvu kad neko pomene da su članovi DS. I treba. 

P.S. Fenomenalan vic:  Pitaju Mlađu Dinkića: „Kako da vam verujemo?", a on kaže: "Časna reč!"

 

http://standard.rs/vesti/49-kolumne/5697-mia-urkovi-kolika-e-biti-represija-vlasti-onolika-koliko-su-se-pre-toga-blamirali-.html