МУФТИЈА МУАЕМЕР ЗУКОРЛИЋ НЕ СХВАТА ДА ЈЕ СРБИН

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија - Бр. 1443/12  -20. 2. 2012. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

 

С  а  о  п  ш  т  е  њ  е

МУФТИЈА МУАЕМЕР ЗУКОРЛИЋ НЕ СХВАТА ДА ЈЕ СРБИН

           

            Муфтија Муамер Зукорлић не схвата да је Србин и не схвата суштину окупаторске власти: Турске, Млетачке Републике и Аустрије на српској земљи, од 14. до 20. столећа. Он борбу српског народа против окупатора осуђује и тврди, да су Срби у време Првог српског устанка убијали припаднике неке несрпске нације у Београду, Смедереву, Ужицу, Ваљеву, Нишу , Краљеву, Сјеници...

            Невероватно је, да један верски поглавар (чије се високо образовање подразумева), изјављује, да у овим местима и у околним селима није живео српски народ у време Првог српског устанка – 1804 – 1813. године. А живео је једино српски народ – као што живи и данас. Тај народ је био хришћанске и исламске вероисповести. Нису ти муслимани били Турци, него их је само окупатор приморавао да се тако представљају. Није тај народ припадао ни несрпској бошњачкој нацији, јер ће ту «нацију» створити од Срба тек Аустроугарска после 1878. године.

            Мутфтија Зукорлић тврди, да су Срби у време Устанка убијали припаднике других нација, а мисли на Србе муслимане. Не схвата, да је Турска користила Србе муслимане у борби против Срба православних  - то је био међусрпски обрачун. А многи преци данашњих муслимана у Рашкој (одакле је и муфтија Зукорлић), у време Првог српског устанка, били су православне вере и војници вожда Карађарђа. Већина ће их бити исламизирана у другој половини 19. столећа и до 1912. године – чиниће то Турци у договору с Аустријанцима и уз подршку осталих западноевропских држава. Тако ће те исламизиране Србе, колонијалисти (Турска и Аустроугарска) прогласити припадницима несрпске бошњачке нације. Учиниће то и са исламизираним Србима у Рашкој и у другим деловима Србије, те у Црној Гори, Херцеговин и Македонији, мада они, завичајно, нису из Босне. А сви су Срби.

            Муфтија Зукорлић, приликом својих антисрпских изјава, не схвата, да је у питању његова велеиздаја, јер организује и подстиче вернике против сопствене (српске) нације и против сопствене државе – Србије. А велеиздаја је најтеже кривично дело.

            Мустафа Зукорлић, приликом својих антисрпских изјава, прећуткује чињеницу о стратешкој одлици Турске – везаној за територије које би ослободили хришћани. На таквим територијама, муслимани нису смели да се задржавају, него су их морали напустити и преселити се на територију у оквиру турске државе. Тако је то наређивао султан, јер је знао, да ће ти муслимани, ако остану у хришћанској држави, вратити се вери својих предака и постати најогорченији непријатељи исламској држави – Турској. У таквим наредбама, подразумевало се да муслимани мора да оставе и своје некретнине и своје верске објекте. Тако су џамије остајале празне – без верника у својој околини. Ако муфтија Зукорлић не верује у ову стратешку доктрину Турске, нека прочита Хатишериф из 1830. године – који се односи на обавезу муслимана да напусте Кнежевину Србију.

            Мустафа Зукорлић би требало да буде свестан ове трагичне судбине српског народа у претходним столећима – непријатељ је користио у ратовима једне Србе против других Срба, као што ће то чинити западноевропске државе (Аустрија, Немачка...), користећи у ратовима Србе католике и Србе муслимане против Срба православних.

 

Милорад Буха, премијер                      Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

 

 

S postovanjem, R. Licina, ministar