IZ DIPLOMATSKOG UGLA.... Kacinov klanjec

IZ DIPLOMATSKOG UGLA

 

Kacinov klanjec

 

Izvjestilac Evropskog parlamenta za Albaniju, BiH, Srbiju i Crnu Goru Jelko Kacin nema dobre namjere prema Srbiji i to iskazuje na svakom koraku. Naravno, on za to ima sjajne kvalitete. Svojevremeno je sa tri promila alkohola naletio na hrvatski autobus, bilo je povrijeđenih, a on nije kažnjen, ali je mjesto udesa ušlo u istoriju Slovenije pod nazivom „Kacinov klanjec". Pošto je diplomirao na Odsjeku za opštenarodnu odbranu druga Tita, istakao se u secesiji Slovenije, kada je kao ministar za informisanje bio preteča NATO port-lažova Džejmija Šea. Uz dva specijalca s kalašnjikovima, šepurio se pred kamerama sa pištoljem za pojasom i najavljivao vazdušne napade JNA. Naravno, napadi su bili lažni, ali istina nije nikada bila jača Kacinova strana, jer on tvrdi da „svako ima svoju istinu". Po „njegovoj istini" JNA je napala samu sebe u Sloveniji, bacala kasetne bombe po Ljubljani, a nije „njegova istina" da su slovenački „teritorijalci" napadali vojnike bez municije (za što Ante Marković i njegova savezna vlada nikada nijesu izvedeni pred sud), držali ih u austrougarskim štalama, da su u junu 1991. ti njegovi teritorijalci strijeljali tri nenaoružana vojnika JNA pred austrijskim TV kamerama, da su slijedili Kardeljevu priču, iz 1947. godine, da je Jugoslavija „privremena tvorevina". Tito je preveslao Srbe i Crnogorce da zbrinu slovenačke naciste i hrvatske ustaše u FNRJ kako Slovenija i Hrvatska ne bi plaćale ratnu štetu Srbiji, iako je on lično rekao da su partizanske jedinice bile sastavljene od 90 odsto Srba i Crnogoraca sve do pred kraj rata. U ostatku od 10 odsto bilo je nešto Slovenaca, Hrvata i muslimana, a Šiptara ni za ukras, osim filmskog kapetana Lešija, jer su sva ta naša „braća" i „susjedi" u ogromnoj većini bacali cvijeće pred Hitlera u Mariboru i naciste u Zagrebu, borili se u nacističkoj „Handžar diviziji" i u fašističkoj „Bali Kombatar" kamarili, pod komandom Musolinija. Kacin se izlegao iz takvog gnijezda, a nije prošao „katarzu", pa nije čudno što mrzi Srbe. On, naravno, ne propušta priliku da to i pokaže. Štaviše, reče jednom prilikom, ako je on odabran za neprijatelja Srbije, „onda je to za mene čast".
Takav evropejski biser je optužio Srbiju „da davi sebe i susjede" i da ne hapsi svoje korumpirane ljude koje su podmitili, valjda, oni slovenački direktori što su uhapšeni u Ljubljani, a gradili Most na Adi. Potom u Podgorici reče: „Crna Gora je primjer cijelom regionu o pristupanju EU i NATO". Naivko. Prvo, on ne zna da Srbi neće u NATO ni za živu glavu, pa im taj primjer ništa ne znači, a neće ni u EU, što mu Toma Nikolić još nije rekao, jer ga testira koliko je bistar da to sam ukapira. Možda će kada Putin dođe u Srbiju u decembru. Drugo, pravi se da ne zna da su njegovi prijatelji u Podgorici, milogorski secesionisti, prvi na optužnici od 408 stranica u Bariju za nekakvo mafijaško udruživanje i pranje novca. Inače bi taj „čestiti" Jelko svakako rekao da i Crna Gora treba da hapsi svoje korumpirane ljude i kriminalce.
Možda razlog Jelkovoj mrzovolji prema Srbima objašnjava i jedna formula iz logike koja se uči u gimnaziji. Ako je A = B, a B = C, onda je A = C. Ako je EU, recimo – A, njen činovnik Jelko – B, a rad na štetu Srbije – C, onda i A radi na štetu Srbije.
Kada bi srpske vlasti znale ovu matematiku, Jelko bi dobio status kakav zaslužuje: persona non grata. Doduše, tako nešto mu je nedavno nagovijestio Dačić, ali Kacin ima mnogo svojih mentola u Beogradu i Podgorici koji mu tepaju o „mračnim devedesetima" i „srpskoj krivici", pa još misli da „ima pravo na svoj lični stav" kojim pljuje sve Srbe.
I da gazi narode, a ne duva u balon.
(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)

Piše: Dragan Mraović

 

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2012-09-13&clanak=347299&naslov=Kacinov%20klanjec