Јасмина Вујић, Драгољуб Антић |
субота, 22. март 2014. |
 Ускоро се навршава 15 година од НАТО бомбардовања. Званичници у Србији од 2001. године до данас су на разне начине избегавали да покрену питање страховитих последица овог бомбардовања и на животну средину и на здравље људи. Група наших стручњака и научника уз помоћ колега из расејања су управо због тога у септембру 2001. године организовала Међународну конференцију о еколошком опоравку тадашње СР Југославије (ENRY2001) на којој је било представљено 142 рада од 320 аутора из 21 земље, и обрађене теме су укључивале: утицај ратних дејстава на животну околину, еколошке последице уништавања индустријских постројења, загађење вода, ваздуха и земљишта токсичним хемикалијама и тешким металима, као и биомедицински ефекти и психосоматске и социјалне последице бомбардовања.
Штампан је и извареднан зборник радова са ове конференције од близу 1000 страна и то на енглеском језику [1]. У закључцима ове конференције је изнето да је у току НАТО бомбардовања уништено 78 индустријских постројења, да је 45 енергетских постројења било уништено или оштећено, и да је као последица тога испуштено на хиљаде тона канцерогених, мутагених и токсичних хемикалија, укључујући бар десетак токсичних хемикалија које су одавно стављене на листу забрањених хемикалија према Штокхолмској конвенцији. Уз то је око 150 хиљада тона нафте и нафтних деривата и око 367 хиљада тона керозина било запаљено, више од 20 хиљада цивилних зграда је уништено, и испаљено је најмање 31 хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом.  Битно је да се истакне да су на овој конференцији одржане чак 4 сесије о мерењима присуства осиромашеног уранијума на територије СР Југославије и последицама његовог коришћења на околину и здравље људи. Укупно је било 19 радова на ову тему из 9 земаља, и први пут је 11 еминентних светских стручњака из 8 лабораторија у свету представило резултате својих независних мерање узорака из БиХ, са Космета и уже Србије. Ту је први пут приказано и да су узорци пројектила са осиромашеним уранијумом који су прикупљени на нашој територији такође садржали и мале количине плутонијума (који не постоји у природи), као и изотопа уранијума (U–236), којих такође нема у природном уранијуму [2]. Присуство ових изотопа указује да се ту није само радило о осиромашеном уранијуму (нао нуспроизводу обогаћивања уранијума), већ о могућој мешавини са прерађеним реакторским горивом. Министарство за енергетику САД је дало објашњење да је до мешања са прерађеним реакторским горивом највероватније дошло у њиховом постројењу Падука (Paducah) за обогаћивање уранијума [10].
Према свим информацијама до којих смо могли да дођемо [3–7], у току бомбардовања 1999. године пројектили са осиромашеним уранијумом нису коришћени северно од Врања. Већина ових извештаја који су припремљени у оквиру Програма заштите животне средине Уједињених Нација (UNEP) се могу наћи на сајту: UN Environmental Programme (UNEP), Post Conflict and Disaster Management Branch (http://postconflict.unep.ch/) |
NASTAVAK…http://www.nspm.rs/srbija-i-nato/ekoloske-i-zdravstvene-posledice-nato-bombardovanja-1999-s-akcentom-na-osiromaseni-uranijum.html
Нема коментара:
Постави коментар