Ukrajina: jugoslovenski scenario?

Ukrajina: jugoslovenski scenario?

Objavljeno u: Komentar nedelje

28 Februar, 2014 Petak u 9:24

Pod nadzorom su bili kavkaski džihadisti

 

A napad je došao od ukrajinskih buržuja. Zapad–Rusija: 1 prema 1.

(Autorski osvrt koji prenosimo objavljen je u francuskom dnevniku „Figaro" u rubrici STAV, sa napomenom: Srpskohrvatski pisac Slobodan Despot iznosi niz sličnosti između ukrajinske krize i sukoba koji je doveo do raspada Jugoslavije, ukazujući na huškačku igru Zapada koji postavlja svoje pione na Istoku, ne vodeći računa o stvarnim potrebama regiona.)
Umesto da uspostave primirje, koje je svojevremeno i bilo razlog njihovog osnivanja, Olimpijske igre su veoma riskantan period za Vladimira Putina. On je u avgustu 2008. morao brže-bolje da napusti otvaranje OI u Pekingu da bi lično poveo kontraofanzivu u Južnoj Osetiji koju je iznenada, uz podršku NATO, napala Gruzija. U Sočiju, gde je bio domaćin, nije sebi dao slobodu da obuče uniformu. Rusi su ponosni na svoju sportsku veličinu i samim tim osetljivi kad se ukaže prilika da se istaknu. Naposletku: krah njihovog jadnog saveznika Janukoviča zasenio je velelepnu ceremoniju zatvaranja. Pod nadzorom su bili kavkaski džihadisti a napad je došao od ukrajinskih buržuja. Zapad–Rusija: 1 prema 1. Samo su anestezirani novinari, plaćeni pre svega da ne razmišljaju, izostavili ova neobična podudaranja kalendara. Isti će i dalje tvrditi, a da ne trepnu, da je obaranje režima u Kijevu proisteklo iz spontanog narodnog ustanka koji, navodno, EU i SAD prate sa legitimnim saosećanjem, ali koji one nipošto nisu podstakle, a kamoli pokrenule. U pitanju je ideološki aksiom koji nijedna činjenica ne može pobiti, pa čak ni snimljeni razgovori američkog ambasadora u Ukrajini i zamenice američkog državnog sekretara Viktorije Nuland – Madam „Fuck the EU!" – iz kojeg se može zaključiti da naši oslobodioci iz '45 smatraju ceo Stari kontinent najobičnijom šahovnicom, gde sebi dopuštaju da manipulišu pionima, pa i pravilima igre. Je li neka evropska država opozvala svoje diplomate nakon ove uvrede? Nijedna? Zato što dodvoravanje ide sa poricanjem stvarnosti, zato što su evropski državnici spremni da „sjebu Evropu" ako im američki šefovi to nalože.
Video sam kako ista komedija, ista glupost, ista sentimentalna pristrasnost razaraju Jugoslaviju, divnu zemlju u kojoj sam rođen, i kako je pretvaraju u niz smešnih, etnički čistih baronija, koje podsećaju na Nemačku iz vremena braće Grim, na Italiju iz doba Dekamerona.
U nekom drugom životu, ovoj komediji bih prišao cum grano salis razmatrajući univerzalni ratorijum („pacovsko svratište") koji je najavljivao Aleksandar Zinovjev, koji je prvi uvideo da totalitarizam nije puka slučajnost naše civilizacije, već njen cilj. Ali već sam imao prilike da vidim kako ista komedija, ista glupost, ista sentimentalna pristrasnost razaraju Jugoslaviju, divnu zemlju u kojoj sam rođen, i kako je pretvaraju u niz smešnih, etnički čistih baronija, koje podsećaju na Nemačku iz vremena braće Grim, na Italiju iz doba Dekamerona. Zar vas „FUCK" gospođe Nuland ni na šta ne podseća? E pa mene da. Nakon sporazuma koje su na jedvite jade izneli Evropejci i njihov ambasador Kutiljero u Lisabonu 1992, u cilju mirnog raspodeljivanja Bosne, bio je potreban samo jedan poziv ambasadora SAD, ničim izazvano obećanje Aliji Izetbegoviću, fundamentalističkom predsedniku muslimanske partije – kako bi ovaj povukao potpis koji se još nije ni osušio i time dao zeleno svetlo građanskom ratu. „Fuck Europe, Alija! Mi ćemo ti dati celu Bosnu!" Tako je, ili ne baš doslovce, navedeno u Memoarima gorenavedenog Vorena Cimermana. Te memoare nijedan evropski novinar, sklon moralisanju, nije naveo, treba li podsećati.
„Spontana" revolucija u Majdanu? Pod palicom i obukom srpskih specijalista pokreta „Otpor" koji su elegantno (i uz moju tadašnju naivnu podršku) zbacili predsednika Miloševića 2000, istog onog čiju je odgovornost i spremnost na saradnju hvalio Žak Širak (pripazite se Judinog poljupca!). Specijaliste je formirala National Endowment for Democracy i njeni anglosaksonski teoretičari manipulacije, po kojima je nenasilna revolucija samo jedno od sredstava – i to najjeftinijih – za preuzimanje vlasti kod drugog. A taj drugi, to je naravno bilo koji moralno kompromitovani režim na međunarodnoj sceni koji će oklevati u pribegavanju sili. Jer možemo zamisliti šta bi neka samopouzdana zapadnjačka civilizacija uradila u slučaju oružane pobune u svojoj prestonici! Treba samo obratiti pažnju kako se pariski režim poneo prema učesnicima Manif pour tous („Demonstracije za sve") koja je bila nenasilna i mnogo masovnija od ustanka u Kijevu, gde su se proslavili neonacisti.
Analogije s Jugoslavijom su zapanjujuće. Kao u Hrvatskoj, na Kosovu i u Bosni, naslednici gubitnika Drugog svetskog rata uklanjaju spomenike koje su podigli pobednici. Otpor nacizmu se već u Zapadnoj Ukrajini asimilovao sa velikoruskim imperijalizmom. Očito je da rusofone zone ukrajinskog jugoistoka neće prihvatiti novu kijevsku vlast. Oni će se oglušiti o novu centralnu vlast, kao što su nekad učinili Srbi iz Krajine, odbacujući otcepljenje Hrvatske, koje je podsticala Nemačka. Sa predvidljivim licemerjem, koje ih najviše i odlikuje, članovi Atlantskog pakta će to otcepljenje proglasiti ilegalnim, zaboravljajući da su se oni prvi ostrvili na ukrajinski demokratski proces i obespravili snagu ulice. Kao i prilikom razaranja Jugoslavije 1991. Kao i pri zbacivanju Miloševića 2000.
Međutim, „pedagogija pamćenja" u kojoj je Sovjetska Rusija jedno vreme briljirala, već je oveštala veština na našim prostorima. Ako su pape raskolnici iz Rima mogli iz istorije da izbace legitimne pape iz Avinjona, Vašington i Brisel će bez muke ubediti u svoj stav kako je sumnjiva kijevska vlast predvorje demokratije na pragu evroazijskih stepa. Zar nisu isti uspeli da hrvatskog revizionističkog generala Tuđmana, čiji bi spisi u Francuskoj bili zabranjeni, proglase poslednjim svetionikom civilizacije, licem u lice sa srpskim hordama? Zar nije bestidni BHL (Bernar Anri-Levi) išao u Sarajevo da bodri svog prijatelja Izetbegovića, proslavljenog islamistu, autora ratoborne Islamske deklaracije?
Sistem zapadnjaka je da na Istoku podrže i ohrabre one pojedince koje bi, da su se kod njih pojavili, bacili u zatvor.
I tu moja razgaljenost u suočavanju sa „velikom geopolitičkom igrom", koja je za naivčine prekrivena „humanizmom", prerasta u melanholiju. Pomišljam na neprilike i gorčinu koji čekaju ove Ukrajince što danas igraju pred vratima Evrope kao Beograđani 2000. godine. Nakon „obojene revolucije", prilike se u Srbiji nisu popravile. Ali zato je njom prodefilovao niz tirana, zapadnjačkih ulizica, od kojih je s vremenom svaki bio sve nesposobniji i gluplji. Sistem zapadnjaka je da na Istoku podrže i ohrabre one pojedince koje bi, da su se kod njih pojavili, bacili u zatvor. Ali, kao što je Čerčil rekao Meklinu, kad se ovaj čudio tome što se Jugoslavija prepušta komunistima, nakon konferencije u Teheranu: „Ni vi ni ja ne planiramo tamo da živimo. I šta onda?"

Piše: Slobodan Despot za pecat.co.rs