Eksperti su vrlo temeljito i uz pozivanje na odgovarajuce pravne izvore i norme vrlo jasno rekli da to jeste pravni akt i to opste prirode jer proizvodi pravno dejstvo prema vecoj grupi unapred nepoznatih lica, tj. deluje erga omnes, te su dokazali da jeste unet u unutrasnji pravni sistem iako nacin na koji je to uradjeno, posredno i zaobilazno, jasno ukazuje na nameru prikrivanja sustine od javnosti. Zatim su dokazali da se to moze tumaciti kao medjunarodni ugovor jer je upravo nasa strana dala ugovorni kapacitet Kosovu koje to pre ovog nije imalo, a da medjunarodne ugovore mogu zakljucivati i lica bez medjunarodnopravnog subjektiviteta ili sa parcijalnim subjektivitetom, a da nije ni potrebno da budu clanice UN. I jos mnogo toga, sve obrazlozeno. I na kraju, zakljucili su da to jeste akt koji podleze ustavnopravnom ispitivanju pred tim Sudom, a ta ustavna kontrola jedino moze da pokaze da je Briselski sporazum tj. Prvi sporazum o principima ... neustavan odnosno protivustavan.
Profesor Ratko Markovic je prvi izlagao i prosto je "pocistio" argumente predstavnika institucija, te je cak, na kraju, i uz odstupanje od prakse u tom Sudu, dobio mali aplauz kao odusak onih koji su ga slusali. Ostali su bili mladji od njega, ali podjednako impresivni. Svako je, na neki nacin, pristojno ali cvrsto ukazao da je ovo trenutak kad treba odbraniti i sacuvati integritet Ustavnog suda i da je pred sudijama pravna stvar cije ce resavanje da ih odredi kao pravnike i kao sudije Ustavnog suda.
Selaković: Briselski sporazum politički akt
Ustavni sud Srbije ne može da ocenjuje Briselski sporazum, jer je to politički akt, poručio je na javnoj raspravi ministar pravde Nikola Selaković istakavši da bi u suprotnom sud preuzeo nadležnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku.
Pred Ustavnim sudom u toku je javna rasprava o predlogu Demokratske starnke Srbije da se Briselski sporazum proglasi neustavnim.
Pripremila Sanja Ljubisavljević
Obrazalažući stanovište zašto USS treba da odbaci taj predlog, Selaković je rekao da Vlada vodi dijalog sa Prištinom u skladu sa Rezolucijom Skupštine Srbije koja je politički akt, u nameri da se uspostavi politička saglasnost o određenim pitanjima, prenosi Fonet.
Naglasio je da je postojeći politički kontekst takav da ne omogućava Srbiji da jednostrano definiše suštinsku autonomiju Kosova, već to mora da se uradi kroz dijalog svih strana kojih se to pitanje tiče.
Ako bi USS proglasio Briselski sporazum neustavnim, to bi nam vezalo ruke i dovelo bi nas u bezizlaznu situaciju, rekao je Selaković.
Mi suštinsku autonomiju Kosova i Metohije jednostrano da određujemo ne možemo, a da je to neko mogao da uradi, uradilo bi ustavotvorac 2006, rekao je Selaković, neposredno posle javne rasprave o predlogu Demokratske stranke Srbije da se Briselski sporazum oceni kao nestavan.
Prema rečima Selakovića, ono što možemo je da "razgovaramo o tome koji treba da bude obim suštinske autonomije i šta ona treba da sadrži", a "jedna od faza u definisanju šta treba da bude suštinska autonomija Kosova i Metohije u sastavu Srbije je Briselski sporazum".
Ja nisam jedan od onih cinika koji će da vam kaže "uzmite Ustav pod mišku pa idite na Kosovo i Metoiju i pokažite da je to Srbija", rekao je Selaković.
Selaković kaže da njega, kao i ubedljivu većinu građana Srbije, boli stvarnost na Kosovu i Metohiji, ali to ne znači da treba da gurnemo glavu u pesak i da je ignorišemo, pa da nas ta stvarnost pokosi i da ne ostane od nas ništa.
Samo i isključivo kroz politički dijalog, kao što je to činjeno i pre zaključivanja Briselskog sporazuma, kao što se to čini i danas, samo na takav način mi možemo da doprinosimo rešavanju problema na Kosovu i Metohiji, na prvom mestu velikih problema srpske zajednice koja tamo živi, kaže Selaković.
Selaković je ocenio da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija osnova za sve što je navedeno u Briselskom sporazumu, uz napomenu da ne možemo da se pozivamo na nju samo kad nam odgovara njen sadržaj.
On je rekao da će vlada prihvatiti ocenu Ustavnog suda, bez obzira na to kakva bude.
Akademik Kosta Čavoški je u ime predlagača pozvao USS da odlučujuje "po savesti i časti", a da ne naseda na "nemaštovite ujdurme vlasti".
Čavoški je rekao da Briselski sporazum nije politički, već opšti pravni akt, tako da je USS nadležan da ga razmatra, ocenivši da njegovu neustavnost može svako da vidi.
Prema njegovim rečima, Briselskim sporzumom zatiru se poslednje institucije Srbije na Kosovu i narušava njen teritorijalni integritet.
Predsednica USS-a Vesna Prelić Ilić rekla je da je situacija specifična i da je zato USS sazvao javnu raspravu kako bi čuo različite argumente.
Predsednik skuštinskog odbora za Ustavna pitanja Aleksandar Martinović naglasio je da ni Skupština ni Vlada nikad neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije.
Kosovsko pitanje dugo traje, za njega nema brzih odgovora, rekao je Matrinović.
Jasno nam je da je država još tada bila u rasulu i da ovde vlada pravni haos. Mi ne očekujemo od Ustavnog suda da tu stvar reši, već nam je stalo da neko ko je nadležan za pitanje ustavnosti i zakonitosti uradi svoj posao korektno, rekao je potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić.
Samardžić kaže da je "u raspravi preovlađivao stav da Ustavni sud treba da prihvati predlog i oceni ustavnost Briselskog sporazuma" kao i da "ocena, po onom što se čulo, ne može biti drugačije nego da je sporazum u suprotnosti sa Ustavom".
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1631439/Selakovi%C4%87%3A+Briselski+sporazum+politi%C4%8Dki+akt.html
Нема коментара:
Постави коментар