Претражи овај блог

уторак, 7. април 2015.

Ratko Dmitrović: Sami smo krivi

 

Тито је био веома интелигентан. Знао је да је српски народ бројан и веома значајан за оно што он хоће. Он се плашио Срба и мрзео их. Како другачије протумачити да је Србија имала највише штете од комунистичког режима.

Потребно је познавати средњевековну Србију, првенствено из Немањићког периода па видети која је била величина српскога народа.То је елетна нација, одмах после Ромеја, а свели смо се на ништа, на народ који иде назад деценијама и у изгледу је перспектива нестанка српскога народа. Томе су допрели многобројни ратови у којима је Србија више него десеткована. У ратовима страда генетски највреднија популација, а преживели су слабијег квалитета. Турска је вршила генетску селекцију поробљених народа, па и српског. Сваке четврте године  комисија Турака је обилазила сваку породицу за редом  поробљених народа и узимала је набољу српску децу и од њих стварала турску нацију. Тиме је почињен генетски геноцид над српским народом, остајао је Србима генетски мање квалитетна популација. Непрекидна борба српског народа за слободу, велики ратови који су имали и 43% ратних жртава (академик Милорад Екмећић) су такође били генетски геноцид српског народа. Срби су страдали не само у ратовима, већ и селективном режимском миру, као што је био комунистички. Тито је знао да му власт могу угрозити само Срби, јер су га Срби довели на власт. Најснажнији нагон је нагон за самоодржање. Србија је имала многобројну сиротињу, чији нагон за самоодржање је нјугроженији. Титу је требала већина гладних којима је обећао благостање. И засиста сиротињу је подигао  на ниво достојан човека, али је све држао у страху, јер сваког момента си могао бити окривљене и да ти смакне главу као султан Сулејман.  Tако је српски народ непрекидно живео у страху.

Страхом се мењала физиологија организма, измењени организам је вероватно стекао промењну генетскe структурe мутацијом гена. Те гене је наследио српски народ па и данас живи у страху који објективно не одговара конкретном понашању Срба: Срби и данас живе у страху. Тај страх се види у комуникацији са одрећеним категоријама људи. Срби нису психички слободан народ. чак је постао кукавички, лако прихвата туђина и туђинско. 

 

Али највећи кривац за људске трагедије је религијска идеологија. Скоро сви ратови су верски ратови, па чак и они који су империјалистички. Увек се то сукоб различитих религијских идеологија. Азија и Африка букти од верских ратова. У Европи је рат  хришћанских догми, углавном западне хришћанске идеологије против изворног хришћанства. Амери су уништили Индијнце својом бскрупуложношћу и безкомпромисношћу. тако су се понели и према Србима, настоје да униште највећу православну државу очекујући огроман ратни плен - руско богсато ресурса.

 

Неопходно је да се то стање научно верификује. Али Србија нема таквих капацитета. Невероватно изненађење праве појединци невероватних квалитета који блистају у некоом послу, као што је спорт, а и такмичењима по свету у науци, уметности. Сада се јавља плејада, серија, музички талентованане деце које открива ТИНК ТВ. То буди српску наду да Срби нису генетски тотално дегенерисани. Али системи образовања, социјалне политике, културнине политике су у Србији криминални. Српско занање је веома ниско, образовање је политичко режимско.

 

Но широка је та српска прича и овако испричана је само у крпама.

 

Нема нико да САНу скрене пажњу на то. Али највероватније да наши акдемици наслућују менталне промене српскога народ, нажалост у непожељном требду.

 

Али заиста код Срба постоје историјски наслећени несвесни страхови : од Турака, комуниста, власти, великих институција (Црква), ненародних режима као свих неизвесности.

 

др Добросав Никодиновић

 


From: Dragn RAKIC <dragan@noos.fr>
To: srpski_svet@yahoogroups.com
Cc: dnikodinovic@yahoo.de
Sent: Monday, 6 April 2015, 14:48
Subject: RE: [srpski_svet] Ratko Dmitrović: Sami smo krivi

 

Ne znam kakvi su bili Srbi za vreme turske okupacije odmah posle kosovske bitke, ka osto ne znam ni kakvi su bili nesto kasnije,

ali znam barem iz pisanja i dokumenata koje je ostavio moj deda Milan Vukelic od Berlinskog kongresa 1879 pa do danas ko je bio odgovoran

za sve muke koje su oni , ili izvestan broj njih pretrpeo do danas. Ukratko, moj deda Milan Vukelic koji je bio u grupi 52 Srbina iz Hrvatske koji su

bili osudjeni na smrt u « veliko izdajnickom procesu » 1908 a kasnije pomilovan posle intervencije Francuske, Velike Britanije, Nemacke, pisao je da je u to vreme

Srbija bila lider u regionu postovana od strane svih.

Georgije Magarasevic, moj pra –pra deda je predlagao u svojim izdanjima Matice Srpske da Srbija nauci mnoge stvari od Evrope, dok je njegov stariji rodjak, Josip Juraj Strosmajer,

predlagao hrvatskij da se priblizi Rusiji, zbog cega je bio odstranjen od strane Vatikana.

"Уочен је страх код Срба који нема основа у реалности. То је наслеђени историјски несвесни страх."

Ovo sto je receno u ovoj recenici bih rekao da je tacno iz sledecih razloga. Iz mnogih dokumenata novije istorije, vise je nego ocigledno da se srpski mentalitet promenio dolaskom

na vlast komunista i KP pod vodjstvom J.B. Tita i njegovog rezima, koji je apsolutno upropastio sve sto je srpsko i na vise nacina. Prvo, unistenjem srpske buzoazije i aristokratije,

izabravsi najnekulturniji i najprimitivniji sloj stanovnistva kojem je decenijama ispirao mozak nekom «  nasom socijalistickom revolucijom, i bratstvom i jedinstvom » sa onima koji su

vrsili anihilaciju srpske inteligencije. Sta je bilo u interesu jednoga proletera ? Srpska inteligencija, elita ili «  narod ima 'leba da jede « ? Sigurno ovo drugo sto je i dan danas ostalo

kao prioritet kod vecine Srba. Posto sam se skolovao 10 godina i ziveo u Ljubljani, mogu da kazem da takav mentalitet, kao ni takvo ponasanje vlasti nisu postojali. Dok su sve Katolicke crkve

slobodno i javno slavile sve praznike i posto sam kao djak mogao slobodno da idem na veronauku, to mogu da potvrdim. Pravoslavna crkva u Ljubljani je bila zatvorena, ispred nje policajac,

i Srbi nisu imali tu slobodu da slave svoju veru. Zasto se izvesni « deda Mraz » slavio sirom cele Jugoslavije kao slucajno od 24. Decembra pa do Nove Godine u toj komunistickoj Jugoslaviji ?

Kasnije, ili 60.tih godine, zasto je patrijarh srpski German u Beogradu bio prinudno smesten na nekoliko koraka od Titove rezidenciju u Uzickoj ulici ? Zato sto je i on bio komunjista ili da bi

bi ga komunisti kontrolisali ? I tu su bili opet sloseri, bravari, krojaci snajderi,

Sta su Srbi radili za sve to vreme ? Pevali su da se zaklinju drugu Titu ( Kiti) da mu se « kunedu » da nece skrenuti s njegovog puta. To rade i dan danas, jer se u to doba « srecno zivelo »

Dok su svi ostali sebi gradili svoje, Srbi su pevali o bratstvu i jedinstvu,tapsali Ustavu iz 1974, itd. Zasto jos onda niko nije reagovao u Srbiji i branio srpsku istoriju, tradicuju i kulturu ?

Ko je za to bio kriv ? Evrope, Amerika ili copavi vodja, njegova partija pa is am srpski narod?

 

 

 

 

 

 

Зашто се Срби понашају према странцима, власти, Цркви, националним мањинама, снисходљиво?

 

Уочен је страх код Срба који нема основа у реалности. То је наслеђени историјски несвесни страх.

 

Срби Рашке области се понашају према муслиманима Сбије са јасно израженим страхом - у присуство муслимана одмах промене понашање, прилагоде свој говор муслиманком начину говора, постају сервилни према муслиману, уступају му првенство ако чекају у реду, ако нема места за седење за све, не опонирају ако се не слажу са излагањем присутног муслимана, претерано су љубазни према њему, спусте поглед према земљи, не одвраћају му ако муслиман грди државу Србију, ако се ружно изражава о српским институцијама, непристојно се шали на рачун Срба, не опомињу га ако се исувише слободно помаша прелазећи у границу непристојности, претерано обраћају се присутни Српкињама, па сродницама Србина саговорника, удварачки, ако су при гозби претерано нутка присутног муслимана, продаје му јевтиније него осталима, присутни Србин упадљиво ружно прича о другим Србима, повлађује у свему присутном муслиману. А околности су такве да нема никаву потребу да се тако понаша, чак би требало да је оштар према муслиману, да га опомене или бар да прекине разговор и удаљи се, али ништа од тога се не дешава. Дешава се да не можете разликовати Србина од муслимана, јер се Србин мимикријом невероватно изједначио са муслиманом, па се изненадите кад се муслиман обрати Србину по имену.

 

Тако се исто понашају према полицији, неком чиновнику власти, према безобразном свештенику, који прича глупости који немају везе са реалношћу, допушта му да чиновник, свештеник ружно се изражава о цивилима Србима, назива их комунистима, неверницима, антихристима. Страшна  је била власт комуниста, Голи оток је остао и данас страшна тајна, чести су ратови, окупације, српска историја је историја ратова, политичке неправде према Србима трају непрекидно, изгладњавају нас до застрашености.

 

А Хрвати, Бугари, Шиптари, муслимани су увек били на страни оног ко је против Србије. У миру увек ситно подривају Србију. Невероватна је чињеница да су Шиптари на Косову  починили нтолико  тешких злочина Србима - набијали их на поломљену флашу, убијали им децу пред родитељима, вадили им органе без анестезије, а ни једна Србин није узвратио, није се осветио, није запалио ни шупу Шиптару.

 

Срби су дуго били у ропству под Турцима. Створен је рајински менталитет, трпељивости, понизности, удворичности, лажљивости, полтронства, неискрености. Турчин је имао право на све, Србин на ништа. Било га је страх од Турчина, организам је реагова устрашено, неуровегетативни систем, симпатикус, је променио равнотежу према парасимпатикусу, повећан је адреналин. Временом су се створили условни рефлекси.  Функционисање  неуровегетативног система на измењен начин  је наслеђено код нових генерација.

 

Власт је увек била у позицији силе, никад се ниси осећао невиним у присуство власти, што је узбуђивало неуровегетативни систем.

 

Свештеници увек код цивила говоре о греху, о божјој казни, о строгом суду светог Петра, никад не одобравају цивилу ако се не слажу са попом и  цивил прихва попустљиво понашање.

 

 Хрвати су починили страховите геноцидне злочине, увек окривљују Србе, колају приче о злочиначким мотивима Хрвата, прича се страшна историја, што све мења функционисање неуровегетативног нервног система, лучење адреналина је појачано.

 

И заиста, Србин све што оставари у рату изгуби у миру. У рату нагон за самоодржањем

повећа своју спремност, Срби постају храбрији, борбенији и самим тим ефикаснији, а у миру нагон спалсне, несвесни део психе је активан, размишља се са асоцијасијама, Србин постаје мекши, попустљив на своју штету.

 

Невероватно, али истинито Срби пате од наслећених историјских несвесних страхова и сходно томе се понашају.

 

 

 

 

 

 

  DRUGA STRANA Sami smo krivi

 

Ratko Dmitrović | 03. april 2015.http://www.novosti.rs  

              

Hrvatska samo primenjuje ono što su njeni vešti političari davno nametnuli, a srpski (ovo shvatiti uslovno) prihvatili

 

TO deluje podsvesno, po sopstvenoj inerciji, ukorenjeno je duboko, seje strah, parališe, drži pod kontrolom i mozgove čiji vlasnici misle da su na sasvim suprotnoj strani. To je rođeno davno, u onoj prvoj Jugoslaviji, odraslo i razvilo se u drugoj, Titovoj, decenijama pulsira i daje rezultate u korist same ideje i ideologa uknjiženih kao njeni tvorci. Kako se to zove?

 

Nema imena ali može da se opiše? Otprilike: Mi smo veliki, imamo bogatu istoriju, državotvorni smo, oni su mali, neostvareni, treba pokazati toleranciju, dati im i ono što im ne pripada, makar i na našu štetu.

 

Ovo je iz prve preliveno u drugu Jugoslaviju, modifikovano, prilagođeno novom vremenu i novim okolnostima, pečatirano sa "Svaki nacionalizam je opasan ali je srpski najopasniji". Na tome je napravljen model Jugoslavije sa šest republika i dve autonomne pokrajine u Srbiji. Drugi to pokrajinsko "bogatstvo" nisu dobili; na tome je 1971. godine eskalirao Maspok, s istim onim ljudima koji će dvadeset godina kasnije izazvati građanski rat i razbiti Jugoslaviju; na tome je sačinjen Ustav SFRJ iz 1974. godine, podignute demonstracije u Prištini, 1981. godine, prekinut 14. kongres SKJ, 1990. godine, s kog se Slovenci i Hrvati vraćaju iz Beograda rešeni da u tek slegloj prašini od rušenja Berlinskog zida crtaju međunarodne granice sopstvenih, nacionalnih država.

 

Otuda ovo što danas gledamo na liniji odnosa između Srbije i Hrvatske, a podseća na loš vodvilj postavljen u seoskom domu kulure.

 

Dvadeset godina Srbija - ona službena, režimska - nije izgovorila jednu rečenicu kritike (kamoli šta drugo) na račun Hrvatske, njene politike, odnosa prema Srbima i Srbiji. Za to vreme u Hrvatskoj traje podmukla, povremeno otvorena, purgerski uglađena pa brutalna antisrpska delatnost... i nikom ništa. Zarad gore navedenih obzira (srpskih), delovanjem one sile iz prve Jugoslavije, Beograd je na sve to ćutao.

 

Pre dva dana progovorio je Vulin, pod temperaturom, nespretno ali je bar prekinuo ćutanje. Nadamo se ne zauvek, i ne samo on. Nije ovde važan Vulin imenom i prezimenom, već funkcija koju, kako bi Hrvati rekli, obnaša. Ni Šešelj službenom Zagrebu ne predstavlja problem. On je od početka svog političkog delovanja samo srpski problem, drugima je alibi, s opravdanjem ili bez njega, svejedno je.

 

Hrvatska samo primenjuje ono što su njeni vešti političari davno nametnuli, a srpski (ovo shvatiti uslovno) prihvatili.

 

 

 

__._,_.___


Posted by: Dobrosav Nikodinovic <dnikodinovic@yahoo.de>


.


__,_._,___

Нема коментара: