Саво Штрбац: Гоне Србе као нацисте, нека неко заустави хрватску државу!

Саво Штрбац: Гоне Србе као нацисте, нека неко заустави хрватску државу!

среда, 22. јул 2015. | КМ Новине 0

 

Злоупотребљавајући систем Интерпола Хрватска прогони неограничен број Срба оптужујући их ђутуре за ратне злочине по месту боравка без обзира где су се налазили у тренутку почињеног злочина.

Хрвати - Свезници ватренији од свог епицентра гоне Србе јер су се бранили

Нема веће бриге за Србе који се хапсе као кад се бере воће. Завршена је сезона (рат) и берба се одвија редом, сви су зрели (оптужени). Тим поводом разговарали смо са председником удружења "Веритас", Савом Штрбцем, који је први јавио о хапшењу генерала у пензији Борислава Ђукића у Црној Гори али и о многим другим хапшењима. Подаци којима располаже у најмању руку су - шокантни.

Заинтригирала нас је чињеница да је највећи број медија вест пренео половично односно можда најважније податке - изоставио. Штрбац у том тренутку није имао времена да детаљно прегледа све вести али каже да је Срна највише пренела а од других агенција, Фонет, ТАНЈУГ кратко...

Штрбац: Ваљда је то превише медијима. Имам ја још једно изручење из Ирске, данас ми је стигло да су човека изручили из Ирске у Хрватску, али је превише било у једном дану, сутра ћемо то пустити.

КМ Новине: Како медији и на који начин селектују који део изјаве треба да се пренесе, а шта је битно, а шта није? Шта је то што јавност треба да зна и обрати пажњу, како на који начин се прогоне сви Срби који су имали веза са Крајином, односно Републиком Српском који су били укључени у те војне акције у одбрану Српства?

Саво Штрбац - ''Веритас''

Штрбац: Дакле, кад ми у саопштењима кажемо ко је ухапшен 151 (стотину педесет један) Србин до сада, по Интерполовим потерницама Хрватске у цијелом свету, ту је и Аустралија, Америка, Енглеска, Србија, Црна Гора, Македонија, Босна... Дакле, многе европске државе, чак и Русија, онда то има много теже значење него кад кажемо ухапшен један генерал како год да се звао, јер ово је један појединац, а оно систематско прогањање Срба, је ли тако? И бивших припадника ЈНА, да кажем још 49 их је изручено у Хрватску до сада. И када кажем 18 да их је ослобођено, јер су поступци обустављени након дуго година вођења борбе, и то је важно. Пази, сада рецимо има људи које су, као капетана Драгана, годинама држали у екстредиционом притвору, њега девет и по.

Имали смо људе овде, у Грчкој двојицу преко двије године, па су дошли у Хрватску и након месец дана су они тамо обуставили поступак. Нека неко заустави ову Хрватску државу, нека неко заустави тај Интерпол.

Интерпол нема никакве техничке могућности да проверава истинитост неких тврдњи. Он је ту само као трансмисија – што му дође од чланица он само проследи. И без улажења у суштину. Хрвати то максимално злоупотребљавају све ове године, злоупотребљаваће и унапријед. Пракса јесте новијег доба да држава чији је држављанин човек са потернице, може да реагује и онда се потерница скида или се не ставља на Интерполову листу, не доставља се. То раде Босанци, па су скинули њихове људе и нема их на Интерполовим потерницама.

КМ Новине: То је значи једини механизам да се Србија укључи активно?

Штрбац: Србија да се укључи али пази ова је потерница још од `93.

КМ Новине: И нико није обраћао пажњу на њу?

Генерал у пензији Борислав Ђукић

Штрбац: Јасно, ове потернице се обнављају, колико ја знам, сваке пете године. Пет година је рок трајања, па ако након пет година држава која је расписала не реагује, онда се скида, ако реагује, онда је они поново стављају за наредних пет година. Тада се може када се поново стави реаговати – држава чији је држављанин. Међутим, овде се не зна „ни ко пије ни ко плаћа" – чији смо ми држављани. Овај човек је рођен у БиХ – Ђукић код Босанског Новог...

КМ Новине: Али има држављанство Србије.

Штрбац: Има и држављанство и Србије и, колико ми је његова жена рекла, скоро сигурно има и БиХ – по рођењу му припада.

КМ Новине: И шта је сада опција? Он ће бити изручен и у неком кратком периоду ће бити предат властима у Хрватској из Црне Горе.

Штрбац: Тај кратки период – шта то значи, то може бити пар месеци, може бити пола године, може до годину дана. Ппо Европској конвенцији, Црна Гора обавештава Хрватску да је ухапсила човека тог и тог са њихове потернице. Овамо су веома штури подаци, генералије и кратак опис дела и назив дела. И када Хрватска добије такво обавештење има рок укупно, може се и продужити, укупно 40 дана најкасније да достави захтев за изручење који има своју форму и своје обавезне прилоге. У прилозима су судски акти, у овом случају оптужница, пошто пресуде нема и изводи из Закона и новог Кривичног закона, где су описи дела и исто тако из кривичног поступка где се пише шта се све њему гарантује.

КМ Новине: Али њему није суђено у одсуству.

Штрбац: Њему је подигнута оптужница у одсуству, још нема пресуде. Да буде јасније – капетан Драган нема ни оптужницу, капетан Драган има само истрагу... Једнако је то – кад они изручују, изручују и под истрагом и под оптужбом и правосудно осуђене у одсутности, наравно.

КМ Новине: Питање је сада – који је механизам, како, на који начин, које снаге да се мобилишу да не дозволимо више овим хрватским властима, односно босанским властима да јуре Србе као фазане у лову и да их ова држава испоручује, односно изручује. Шта је то што би требало да се деси, да се уради?

Штрбац: Ту има више корака. Овде је било покушаја до сада у неколико наврата да се Хрватска натера да изврши ревизију тих поступака. У задњем списку, а и то сам доставио, у задњем том списку, који је размењен између Хрватске и Србије, тј. то је стање на дан 31. март 2013. године. То је колико знам, задњи списак који је размењен између ових држава – 577 лица је на том списку у тзв. активном статусу,  ја сам то назвао – списак процесуираних само за ратне злочине. То су они који су под истрагом, под оптужбом или правосудно осуђени. Врло често се оптужбе одбијају када виде да нема елемената за кривично дело, онда тужилац преквалификује ратни злочин оружану побуну. А оружана побуна је под амнестијом и онда се поступак обуставља.

КМ Новине: Јесте, али немају право накнаде...

Штрбац: Немају право на накнаду штете. Хрвати кажу када неко тражи накнаду штете – рецимо када би сада капетану Драгану преквалификовали (оптужницу), он би био помилован, је ли тако за оружану побуну, али му за девет година проведених у затвору не би дали ништа иако је човек потрошио милионе и Срби који су му скупљали паре за одбрану. Хрвати кажу... "па шта ви хоћете – дајемо вам помиловање, још би хтјели паре, гдје то има, не може то тако". То је један од начина да се изврши притисак.

Када је оно било да ли ће Хрватска ући у Европску унију или не – онда су многи, па међу њима и неки Срби говорили „само да уђе у Европску унију, па ће бити много боље Србима. Мораће се понашати у складу са европским стандардима. Били је и оних других, међу којима сам и ја био који је говори „једном кад они уђу, биће још горе Србима" и на жалост је тако. Они су се ове две године много погоршали у односу на Србе, па су се вратили тамо негде на почетак 90-тих. Хрватска држава је донела закон о ништавости, „ништетности" како они кажу, правних аката, војних судова, судова СФРЈ, СРЈ и Србије ако су у контрадикторности са њиховим позитивним прописима. Другим речима ништа не важи, никакве пресуде, оптужнице не важи код њих. И ми би требали узвратити, ја сам својевремено писао, сличном мером, јер биће тек хаос ако Србија једног дана уђе у европску унију. А у европској унији важи свим чланицама, тзв налог за хапшење, „ухидбени налог" како хрвати кажу, па се онда по скраћеном поступку сви изручују у Хрватску. Замисли хаос, колико је са њихових спискова колико у Србији живи и онда би били сви изручени у Хрватску. Дакле, по мени, држава би Србија морала угледат се мало на Хрватску, многе ствари морали би се угледати на Хрватску – која је борба за сваког њиховог „бранитеља", неког Пургу, па овога Марића недавно што су га наши изручили – ту се сви укључују и онда су сви јединствени и позиција и опозиција, сви себи приписују поене, сви су каже нешто урадили у томе.

КМ Новине: Ми практички немамо институцију, немамо организацију, никог осим вашег удружења ко би известио на ту тему?

Штрбац: Јесте, јесте, на жаласт данас је умро Јанко Радмановић који је суђен у Хрватској на 20 година у одсутности. Основао је једну организацију „Регион 91" окупљала је припаднике бивше ЈНА који су у Хрватској и другим републикама осуђени за ратне злочине. Он нигде није могао да добије никакву помоћ иако се обраћао свима, добијао је одговор „а ко вам је крив? Као припадницима бивше ЈНА, ко вам је тражио да правите ратне злочине?" итд. Људи су били на задацима, он је конкретно као и многи други био опкољен у касарни у Славонском Броду и бранио се. Попну се на црквени торањ и туку, митраљеско гнездо и не знам шта, ови узврате, сруше и сад је то ратни злочин. Суштина је заправо у систематском прогањању једног народа врло перфидно и кроз ове кривичне поступке. Поред ових бројки које сам рекао колико их је процесуирано за ратне злочине – према хрватским подацима 21500 Срба је процесуирано за оружан у побуну било својевремено. Ми ћемо, ова генерација Срба, не само из Хрватске, али ништа биље није ни са осталима ни у Словенији, Косово, Босна. Они ће нас гањати док смо живи. Ако неко дожииви 97 или 100 година исто ће га хапсити ко сада из Другог свет рата нацисте што хапсе.

 

У чему је суштина – суштина је што се сви они понашају као победници, једино се ми понашамо, генерално, као поражени и као злочинци. Признајемо ми и пораз и да смо „лоши мимци" и да смо „злочинци"...

КМ Новине: И све радимо да то докажемо?...

Штрбац: Управо то је – то је нека, како ја то гледам стратегија државна. Ево рецимо бившим генералима, па једној групи са Бенковачког подручја... Свима који су били команданти војних јединица, шефови полиције и територијалне одбране – покренута је истрага.

Њима Хрватска ставља на терет све што се десило у четири године на том подручју – сваку крађу, сваку пљачку, свако паљење куће, свако убиство, све све све њима ставља без обзира кад је ко био на којој дужности и директно им кући шаљу, на кућну адресу им шаље тај пакет и они као обичну пошту примају, препорука обична.

Иако у законима нашим и у тим међудржавним уговорима, споразумима пише да не може пошта са суда једне државе ићи на другу странку, мора ићи дипломатским путем. И онда ја устанем прошле године и пишем неку своју колумну и прозивам ову државу. И тамо још упоредим када неко напише ћирилицом и пошаље адресу ћирилицом у Загреб, они врате и кажу незаконито...

Не знају да читају и онда тамо нека директорица поште каже тако пише у некаквим актима те међународне асоцијације пошта. А ми имамо споразуме међудржавне, имамо своје законе који каже „држава мора имати увида због чега јој општужује нека друга држава њене грађане" посебно због ратних злочина, њених држављана. И онда су већина судова и тужилаштава почели да достављају дипломатским путем, а ево истој тој групи у петак ме обавештавају како им је стигла у току дана, сада више није решење о покретању истраге него оптужница на кућну адресу. Шта да раде? – мене питају, а не државу. Велим људи јесам вас задњи пут учио – не примајте то, враћајте, нека поштар наш напише да је то незаконито (ко што су они написали да је ћирилица незаконита), а ово јесте незаконито.

Не може се тако уручивати, нека упуте дипломатским путем. Дипломатским путем значи да правосуђе, министарство правосуђа то упути што добије из Хрватске надлежном суду или тужилаштву и тај суд или тужилаштво позива дотичнога на кога је адресовано и уручује му и он потписује пред њима на записник да му је уручена оптужница, пресуда или решење о отварању истраге. Ту држава прави и контролу, држава мора знати шта (на њеној територији) ради друга држава. Да нисам ја устао нико то не би ни приметио.


Са Савом Штрбцем, директором Документационо информационог центра "Веритас" разговарао Стево Мрђен / КМ Новине

Read more: http://www.kmnovine.com/2015/07/gone-nacisti.html?utm_source=dlvr.it&utm_medium=facebook#ixzz3gcTVIdqe

 

Клинтон треба да се стиди онога што је рекао у Сребреници

ИНТЕРВЈУ: ЏУЛИЈАН ХАРСТОН, бивши помоћник генералног секретара УН

Клинтон треба да се стиди онога што је рекао у Сребреници

Форин офис воде дипломате које су почињале каријеру у време опсаде Сарајева и зато су Срби за њих негативци, али ни то неће вечно трајати

Политика коју Лондон и САД воде према Србији у великој мери је одређена потребом да оправдају интервенцију због Косова. Ако бисмо се сада понашали другачије, признали бисмо да је то била грешка, каже Џулијан Харстон, британски дипломата који је каријеру изградио у мировним мисијама широм света и који је за време рата и у послератним годинама службовао у Београду, Загребу и Сарајеву у оквиру мандата УН. Са места помоћника генералног секретара УН отишао је у пензију, због чега се данас осећа слободнијим да говори о догађајима од пре 20 година који су због британске резолуције у СБ УН и напада на премијера Александра Вучића у Поточарима поново узбуркали јавност. Прашина се подигла због отварања докумената у којима се види да су САД, Лондон и Париз одлучили да дозволе улазак трупа Ратка Младића у Сребреницу не обавештавајући холандске трупе које су штитиле муслиманску енклаву. Харстон, који је стигао у мисију УН у Загребу неколико недеља пре покоља у Сребреници, назвао је у ауторском тексту у „Политици" у најмању руку чудним изјаве Холанђана да су остављени на цедилу и да УН нису хтеле да услише њихову молбу за помоћ из ваздуха. Харстон, који живи у Београду, пише да је и тадашњи холандски министар одбране поручивао мисији да не рачуна на те бомбардере. У интервјуу за наш лист додаје да је заузимање територије једна ствар, а убиство 8.000 људи нешто сасвим друго и да нико у Лондону или САД није свесно одлучио да дозволи ово последње:

– Не знам шта људи више желе да чују о Сребреници. Ако хоћете некога да кривите, кривите босанске Србе. Нико није планирао масакр шест месеци унапред, Младић је само искористио околности: мандат УН био је слаб, однос чланова мисије на терену са канцеларијом у Загребу и Њујорку био је јако лош, Насер Орић је ноћу излазио да би убијао Србе и онда би се ујутру вратио на територију где су га штитиле УН, холандски војници нису били за тај посао и лоше су се слагали са локалним муслиманским становништвом. САД су имале информацију, коју им је обезбедио српски обавештајни извор, о томе да се припрема напад и о томе нису обавестиле УН, које су тражиле додатне трупе, али им је СБ рекао „не".

Да ли је то био геноцид?

Према конвенцији УН о геноциду – да, то јесте био геноцид, али према тој истој конвенцији и убиство само једне особе могло би да се назове геноцидом ако је постојала намера о истребљењу групе. Ја не користим ту реч јер мислим да се њено значење испразнило.

Зашто је онда толико важно да се догађај у Сребреници назове управо тим именом?

А зашто је Србији толико важно да се не назове тако? Могуће је да је то психолошка ствар, да се узима да је масакр много гори када му прикачите „геноцид".

Да ли је сврха свега тога „етикетирање"?

Ако и јесте, онда у том смислу и треба да буде, јер је у Сребреници заиста намерно убијено више хиљада дечака и мушкараца. Не знам да ли међународна заједница одлучује да ли ће прихватити Србију ако Србија прихвати геноцид. Могуће је да се Србија увек гура корак даље него што она жели.

Како то да је ваша земља написала резолуцију о Сребреници док остаје нема када је реч о геноциду над Јерменима и ономе у Руанди?

Ни ја не схватам британску резолуцију. Уопште ми није јасно шта је била њена сврха. Било је јасно да је Руси никада неће прихватити. То нема везе са тим што их је Србија замолила да то ураде – Руси имају врло јасну политику о том питању.

Није ваљда да Форин офис, за који сте ви радили, није имао никакве политичке мотиве док је састављао тај текст?

Ако мислите на укидање Републике Српске (РС), не знам шта би усвојена резолуција могла да уради у том погледу.

Тешко је бранити ентитет заснован на геноциду.

Али, РС није заснована на геноциду већ на Дејтонском споразуму. Дејтон је направио то чудовиште које зовемо БиХ, пропалу државу у којој ништа не функционише. БиХ је гора сада него што је била у време Дејтона, који је само оснажио националистичке сентименте и легализовао етничко чишћење поделом на ентитете.

Да ли је у реду прослава „Олује"?

Она је у најмању руку неосећајна, а у најгорем – провокативна. Али ту долазимо до политичке подршке коју су Хрвати уживали. Док за независност имају да захвале Немцима, дотле за „Олују" имају да захвале САД.

Чији председник из тог времена, Бил Клинтон, поводом каменовања Вучића у Сребреници каже да до напада вероватно не би дошло да је премијер дошао мало касније. Како то коментаришете?

Клинтон треба да се стиди онога шта је рекао. Кад је требало да Вучић дође, када све буде готово? А зашто би онда уопште долазио? Био је то добар Вучићев гест, а о његовом боравку тамо требало је да брину домаћини, а не Клинтон. Он се у Сребреници похвалио да су му Косово и БиХ највећи успеси као председника. Хеј! Две пропале државе! Не желим више да слушам ни њега ни његову супругу која наплаћује 300.000 долара од оних који који желе да чују шта она има да каже.

Али такви говори и резолуција ваше земље, ипак, и даље сведоче о Србима као вечитим негативцима…

Али Срби и јесу били негативци у том рату.

Само они?

Не, наравно, али у грађанском рату најјача страна ради најгоре ствари, а Срби су били најјачи. Ја сам, радећи за УН у Београду, годинама покушавао да представим и српски угао гледања на ствари. Политику према Београду у Форин офису креирају дипломате које су почињале каријеру у време опсаде Сарајева и које још увек доживљавају Србе као лоше момке. Треба времена да се то заборави. Сигурно је да ће се и такав однос према Србији променити.

Каква је будућност региона, може ли доћи до нових сукоба?

Не искључујем конфликт у Македонији. Не верујем да ће доћи до новог сукоба у БиХ и Србији јер мислим да је људима доста ратовања. Ако ХДЗ победи на изборима у Хрватској, Загреб ће вршити притисак да се Херцеговини да јачи глас у БиХ, мада не нужно и хрватски ентитет. У БиХ нешто мора да се промени набоље јер, иако је Ангела Меркел у Сарајеву

казала да је импресионирана напретком у БиХ, истина је да тамо нема никаквог напретка.

Помињете Меркелову која је јако укључена у балканска збивања, док је Британија, чини се, искључена. Да ли је резолуција била начин да Лондон преузме иницијативу?

Ако јесте, онда је тај покушај сасвим пропао. Онда је та резолуција и већа катастрофа него што сам мислио. Британија је изгубила меку моћ, нигде у Београду не видите британске банке, већ искључиво немачке, француске… Дејвид Камерон се не интересује за спољну политику и никада није тамо где се одлучује о Украјини. Тамо су увек Меркелова и Франсоа Оланд. Камерон је добио насловне стране када је казао да је  Путин као Хитлер, али му нико није рекао: „Дајте да видимо како ће та ваша изјава бити доживљена у земљи која је изгубила 26 милиона људи борећи се против Хитлера. Можда то и није тако паметна идеја, немојте то да радите." Американци су измислили јавну дипломатију, али дипломатија се одиграва „у мраку". Дипломата сам 50 година и не сећам се да је икада у свету било опасније време, са више проблема, а да су политичари били неспособнији. Немамо државнике. И не знамо ко је премијер Француске, Холандије, немамо људе попут Митерана или Де Гола.

Кажете да НАТО у Русији види егзистенцијалну претњу. Да ли је то параноја?

Пре бих рекао лењост. Алијанси је лакше да има једног, старог непријатеља него многих, правих, озбиљних непријатеља у Авганистану, Ираку, Малију, Јемену. Русија као опасност је глупост. Ко може да поверује у то да Владимир Путин жели уличне борбе у источној Украјини. На крају ћемо имати  Украјину као федерацију, која ће на дуге стазе преговарати о чланству у ЕУ, и која уопште неће преговарати о уласку у НАТО. Крим никада више неће бити део Украјине.

Како оцењујете однос ЕУ према Грчкој?

Понашање ЕУ према Грчкој је шокантно. Немачка је последњих месеци у великој мери упропастила имиџ због начина на који се односила према Грчкој. Имали су добру спољну политику у последњих 25 година, али су сада подстакли антинемачки сентимент у Европи. Кристин Лагард и ММФ казали су да без обзира на то што су Атина и европски кредитори постигли договор, тај дил неће функционисати. У Грчкој ће и после 20 година бити исто тако лоше као и сада.

Шта нам то говори о ЕУ?

Био сам поред конзервативног британског премијера Едварда Хита када је преговарао о уласку Британије у Европску заједницу. Он је био само за заједничко европско тржиште, слободан проток робе, капитала и ако баш мора – радне снаге, али не и за заједничке институције. Нико у Британији није федералиста. Ми не верујемо у заједничке институције ЕУ. Шта ја имам са неким из Литваније? Немам заједнички језик, културу, историју и ниједан Британац неће слушати како му литвански комесар говори шта да ради. Ипак, не бих волео да Британци на референдуму изгласају излазак из ЕУ, за шта постоје велике шансе, јер то не би било добро за нашу економију.

Сматрате да је недавно постигнут договор са Иранцима лош попут оног у Дејтону. Зашто?

Оба су склепана, заснована на оптимизму, а не на реалности. Иранци су добили превише. Нећу да кажем да је то неки нови Минхенски споразум, али није ни далеко од тога. Мада, морам да приметим да су разговори са Техераном били јако чудни – преговарали смо полазећи од тога да Иран не може да има нешто што ми сами, наравно, имамо.

Јелена Стевановић

објављено: 21.07.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Klinton-treba-da-se-stidi-onoga-sto-je-rekao-u-Srebrenici.sr.html

CIA zna gdje su Dražine kosti!

12.07.2015. • 16:30h • Press / Dušan Marić

Poznati beogradski advokat, Miroslav Todorović, koji se dvije decenije borio za ispravljanje nepravde, odnosno rehabilitaciju đenerala Draže Mihailovića, u intervjuu za Press otkriva neke do sada neobjavljene podatke, priča o tome ko je Draži došao glave i hoće li se ikada saznati gdje su posmrtni ostaci komandanta četničkog pokreta.

• Komentari 0
• Pošalji komentar

Tvrdite da je Tito 1954. godine naredio da kosti ubijenog Draže Mihailovića s Ade Ciganlije budu prenesene na Čukaricu?

- Tito se plašio i mrtvog Draže zato što je znao da je Draža u srcima većine Srba. Tih godina se javno pričalo da je Draža ubijen i sahranjen na Adi. Da ostrvo ne bi postalo mjesto hodočašća, Tito je naredio da Ada bude rekonstruisana i od ostrva napravljeno poluostrvo, da bude srušen zatvor u kojem su robijali politički zatvorenici, pokrivena krečana u koju je bačeno Dražino tijelo i tijela još osam njegovih saradnika istovremeno ubijenih, a da tijela budu izmještena.

Zašto na Čukaricu?

- Čukarica je šumovito prigradsko naselje s puno praktično nedostupnih mjesta, a drugi razlog jeste taj što je Tito ispoljio cinizam prema srpskom narodu i premjestio Dražu na Čukaricu gdje je ubijen veliki vladar knez Mihajlo.

Mislite na Košutnjak?

- Da. Mihajlo je tu ubijen.

Na tom prostoru nije bilo otkopavanja?

- Nije. Zato što nijednom režimu nije odgovaralo da budu pronađeni Dražini posmrtni ostaci.

Kako je uopšte moguće utvrditi lokaciju grobnice na tako velikom prostoru?

- U prijemnoj prostoriji CIA, pored biste njenog osnivača su i dokumenta o Draži i njegovom pokretu. Tu su i podaci o mjestu na koje su izmješteni njegovi ostaci.

Zašto to ne objelodane?

- Čekaju da u Srbiji nestane boljševizma. Neće da dozvole da mu kopaju kosti i liju lažne suze komunisti koji su ga ubili.

Nije imao pravo na odbranu!

Draža je rehabilitovan u tom smislu što je sudski postupak u kojem je osuđen ocijenjen kao nezakonit i montiran. Kada se može očekivati prava i potpuna rehabilitacija?

- Dražinu molbu za pomilovanje zvanično je razmatrao i odbio Prezidijum Narodne skupštine, koji je sve do 1953. godine bilo najviši državni organ u Jugoslaviji. Utvrđeno je da je molba odbijena bez zasjedanja Prezidijuma.

Da li je to stvarno bila Dražina molba?

- Jeste, ali pisana pod dejstvom meskalina. Ponizna i puna pokajanja. Dražino suđenje je završeno 15. jula 1946. godine. Molba za pomilovanje nosi isti datum. To znači da osuđeniku nije omogućeno pravo da uloži žalbu višem sudskom organu. Presuda je postala izvršna danom njenog objavljivanja. Sve je to potpuno protivzakonito. Zbog toga je Viši sud u Beogradu nedavno poništio tu presudu. Đeneralu nije omogućeno pravo na odbranu. Budućim generacijama ostaje u amanet da u nekom ponovljenom postupku utvrđuju da li je on bio zločinac ili je bio veliki rodoljub koji se nije snašao u vrtlogu svjetskih zbivanja. Istorijske činjenice i svi dostupni dokumenti upućuju na zaključak da je bio ovo drugo.

Tvrdite da je dr Darinka Lukić Draži davala lijek meskalin. Kako ste došli do tog saznanja?

- Za istoriju više nije sporno da je Darinka Lukić, ljekarka rođena u selu Subotica, kod Koceljeva, stavljala čuveni opijat meskalin u Dražinu hranu i time mu mijenjala karakter i misao.

Zašto čuveni?

- Zato što se radi o preparatu koji je korišćen u čuvenim moskovskim procesima 1936. i 1937. godine. Poznato je da su Buharin i Tuhačevski, istinski revolucionari, pod uticajem meskalina izjavili na suđenju da je smrtna kazna slaba kazna za grijehove koje su činili tokom Oktobarske revolucije. Tako je bilo i s Dražom.

Iz kojih razloga bi Ranković i Tito drogirali generala Mihailovića?

- Njihov motiv je bio da ga naprave malim, poniznim i neprijateljem srpskog naroda.

Po meni, on je u završnoj riječi djelovao vrlo pribrano?

- Zato što po konspirativnoj naredbi predsjednika sudskog vijeća, sudije Mike Đorđevića, doktorka Darinka nije stavila meskalin u Dražinu hranu uoči završne riječi. Zato je ona i trajala punih sedam sati. General je u svom posljednjem govoru vizionarski opisao sudbinu srpskog naroda, uzroke njegovih podjela. Objasnio je kako je moglo da se dogodi da u Srbiji zavlada režim koji nije prijemčiv srpskoj duši, da Srbi prigrle crvenog mesiju koji će im iščupati korijene i onesposobiti ih za mnoga buduća vremena.

Zašto bi sudija učinio taj „propust" i pustio Dražu da se od Srba i života oprosti na dostojanstven način?

- Zato što mu je na kraju jednoipomjesečnog suđenja proradila savjest. Htio je da na taj način umanji svoj grijeh, umiri svoju savjest. Taj proces je kao kob progonio sudiju Đorđevića. Kasnije se odao alkoholu. Govorio je da su ga Tito i komunisti izdali i prevarili, da je osudio nevinog čovjeka. Vikao je: "Ja, Srbin, osudio sam Srbina na smrt prije suđenja".

Tvrdite da su noć uoči strijeljanja Ranković i Krcun dolazili u zatvor kod Draže, da je Krcun bio pijan i da je tukao Dražu. To su potpuno novi podaci.

- Nedavno sam kontaktirao s drugom suprugom Aleksandra Rankovića, Slavkom, profesorkom s Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Od nje sam saznao da su, čim je stigla vijest da mu je odbijena molba za pomilovanje, Dražu posjetili Krcun i njen muž.

Gdje je to bilo?

- Na Topčideru, u pomoćnoj zgradi pored zgrade u kojoj je suđeno Draži. Krcun ga je izveo iz ćelije, šutirao, makazama mu čupao bradu. Bio je pijan. To je razljutilo Rankovića, koji je uz riječi: „Pijanduro jedna, pusti tog mučenika!" napustio to mjesto. Istu informaciju dobio sam od dr Koče Jončića, šefa obezbjeđenja na Dražinom suđenju. Krcunovo ponašanje izazvalo je upravnika zatvora s Ade, zvanog Bosanac, prezivao se Mitrović, da i on bjesomučno šutira Dražu.

Tvrdite da postoji mgućnost da je zatvorenik podlegao od Krcunovih udaraca.

- Postoji vjerovatnoća da je izdahnuo na tom mjestu i da je samo prenesen na Adu i bačen u krečanu, uz prethodnu zvaničnu egzekuciju koja je izvršena pucanjem u mrtvo Dražino tijelo. U istražnim spisima isljednika Mileta Milatovića, kasnije unaprijeđenog sudiju, nalazila se fotografija Dražinog polomljenog tijela na dnu krečane, koja je potom napunjena fekalijama iz susjedne septičke jame.

Koliko su ti podaci pouzdani?

- Potvrdu ove informacije o Rankovićevoj i Krcunovoj posjeti i šutiranju našao sam i u spisima o Dražinom suđenju.

Gdje su ti spisi?

- Spakovani u 14 velikih kutija, smješteni su u posebno odjeljenje Vrhovnog vojnog suda u Beogradu, do kojih sam došao svojom snalažljivošću. Ali, i od zatvorenika iz zatvora koji se nalazio pored krečane čuo sam da su s prozora vidjeli kako iznose i vuku po zemlji Dražino tijelo, koje je izgledalo kao da je beživotno, dovlače ga do krečane i uz pucanj bacaju u nju. Jedan od zatvorenika, poratni profesor Univerziteta u Čikagu Majkl Šaškašijević, o tome je pisao i u svojoj knjizi.

Otkud to da se kao mjesto Dražinog strijeljanja pominju Banjica, Lisičiji potok...?

- Po Titovom lukavom receptu, prije nego što je donijeto na Adu, generalovo beživotno tijelo je kamionom vozano beogradskom okolinom, uz mjestimične pucnje. Upravo zato da se ne zna gdje je tačno ubijen. Ali, Amerikanci sigurno znaju gdje se nalaze Dražini posmrtni ostaci.

Dedijer tvrdi da su Čerčil i Staljin bili protiv toga da Draža bude uhapšen, da su Tito i Kardelj podržavali njihov stav da Dražu treba evakuisati na Zapad, ali da su Ranković i Krcun bili izričiti da „srpski narod" mora da sudi đeneralu?

- Laž je da su Tito i Kardelj podržavali Čerčila i Staljina u njihovoj želji da Draža ne bude uhapšen i likvidiran. Čerčil je to tražio od srpskih komunista, a Staljin je poštovao Dražu kao prvog vođu pokreta otpora u Evropi, naravno i kao Srbina. Međutim, Tito je vrlo lukavo organizovao Dražino hapšenje u selu Panos, kod Višegrada, pored rijeke Undrulje, uz Kalabićevu pomoć. Da bi prikrio svoju ulogu, Tito se tada sklonio u Poljsku. Draža je uhapšen u februaru 1946. godine, a ondašnjim vlastima predat 13. marta. U međuvremenu, bio je u privatnom Krcunovom zatvoru, u kojem je neprekidno mučen najgrubljim metodima.

Mnogi tvrde da Kalabić nije izdao Dražu, da su to komunisti izmislili i tako se grubo našalili s Dražom i njegovim najodanijim ratnim komandantom, ali i cijelim četničkim pokretom.

- Kategorično tvrdim da je Kalabić policiju i Krcuna doveo do đeneralovog skrovišta. Kalabić ga je ubijedio da treba da pređu u Srbiju i dižu novi srpski ustanak. Ovaj mu je povjerovao. Dok su se kretali, preobučeni udbaš, mladić zvani Mandalo, oborio je Dražu i svezao mu ruke. Koji minut ranije Draža je tim preobučenim udbašima govorio da će ih nagraditi Karađorđevom zvijezdom, za lojalnost pokretu i monarhiji.

Po Dedijeru, kad je čuo za Dražino hapšenje, Staljin je zvao Tita, bio je bijesan, pa je Kardelj sljedećeg dana morao da ide u Moskvu, na raport?

- Postoje istorijske zabilješke o žestokom Staljinovom ukoru Đilasa i Kardelja, a to znači i Tita, što su uhapsili i likvidirali Dražu i njegovih deset najbližih saradnika.

Zašto Amerikanci nisu spasli Dražu? Spasao im je nekoliko stotina pilota.

- Amerikanci su do posljednjeg časa činili napore da spasu Dražu. Poslali su mu poseban avion, s njihovim zvaničnim izaslanikom Mekdaulom, na improvizovani aerodrom u mjestu Preljine. Kada je Amerikanac pozvao Dražu da uđe u spasonosni avion, on mu je odgovorio: „Ja bih vas poslušao kada bih mogao da na đonovima svojih cipela ponesem i svoju otadžbinu i da je preselim u Ameriku".

U TV emisiji "Trezor" na RTS gledao sam izjavu glumice Ružice Sokić da je na snimanju filma „Bitka na Sutjesci", kad se zapio s Ričardom Bartonom, pred mnogo svjedoka Tito izjavio da je Draža bio veliki komandant. Da li nešto znate o tome?

- Vjerovatno je Tito na neki način uvažavao Dražu kao vojskovođu. Zato što je poslije kapitulacije Jugoslavije Draža sa samo dvadeset pristalica uspio da podigne ustanak protiv njemačkog okupatora i formira Jugoslovensku vojsku u otadžbini bez ičije pomoći. Samo zahvaljujući svojoj hrabrosti i sposobnostima. Sve do Teheranske konferencije, u decembru 1943. godine, ta vojska je bila priznata od saveznika. Onda ne čudi što je Tito rekao pripitom Bartonu, svom dvojniku u filmu „Bitka na Sutjesci", da je Draža bio veliki komandant.

http://pressrs.ba/info/press-nedelje/cia-zna-gdje-su-drazine-kosti-11-07-2015

НАТО пере руке од "Олује"

НАТО пере руке од "Олује"

петак, 17 јул 2015 09:42

• 
• 

Хрватску је непријатно затекла вест да САД, али ни Велика Британија и Немачка неће бити део војне прославе којом Загреб слави две деценије од акције "Олуја" у којој је убијено и нестало 2.000 Срба, а више од 200.000 протерано.

Загреб поводом 20 година етничког чишћења, за које Србија тврди да је геноцид, планира параду Вуковарском улицом у Загребу, недуго после сребреничког обележавања две деценије које је ускомешало регион каменовањем српског премијера Александра Вучића.

Директор "Веритаса" Саво Штрбац мишљења је да су разлози овакве одлуке западних земаља комплексни, а као један од првенствених истиче процесе и пресуде пред међународним правосуђем. Он додаје да је и сребренички напад на српског премијера вероватно утицао да се не одазову Загребу.

- Званичници са запада се у декларацијама и говорима дотичу пресуда Хага и Међународног суда правде где су и Хрватска и Србија водиле процесе за геноцид. Чак и за говорницом у Сребреници позивали су се на одлуке судова УН. Могуће је да је сребренички догађај натерао Запад на размишљање и анализу куда води подршка једној страни и терање друге да прихвати "истину" која им се сервира - каже Штрбац за "Вести".

Саво Штрбац подсећа и на америчку улогу у "Олуји", на коју се осврнуо и директор Института за новију историју Миле Бјелајац, указујући да су САД учествовале у обуци хрватских војника и извиђању јер су њихови авиони учествовали на почетку хрватске офанзиве. Он сматра да је рат у Хрватској био "осмишљени пројекат који је, како се показало, као највећу тековину донео измену етничке слике у Хрватској".

Читали пресуде

Саво Штрбац је понудио и интересантну могућност због чега су западне земље избегле учешће на паради у Загребу.

- Ваљда су у западним земљама званичници читали пресуде за "Олују" и видели да су хрватски генерали у првостепеном поступку осуђени на дугогодишње казне као део удруженог злочиначког подухвата с циљем трајног и присилног исељења Срба, да би тек у другостепеном срамно због судије Мерона са три према два превагнула ослобађајућа одлука - рекао је Штрбац.

- Ово одбијање хрватског позива је мали гест и уступак српској јавности јер су очигледно на примеру Грчке схватили да иако тамошња влада попушта, народ и јавност више не може да трпи. Такве гестове је запад требало да према Србији покаже и раније, још на питању Космета и других проблема јер би онда лакше превладали проблеме у региону - тумачи Бјелајац за "Вести" и додаје да запад покушава да придобије српско мњење за улазак у НАТО.

Срби из Чикага тужили америчку агенцију

Срби у Чикагу су у име свих прогнаних Крајишника поднели 2010. године колективну тужбу Федералном суду против правних наследника агенције Милитери профешенел рисорсиз (МПРИ) која је, како тврде, била саучесник Хрватске у операцији "Олуја".

У тужби се позивају на то да је МПРИ саветовала, обучавала и опремала хрватску војску за ту операцију 1995. године и тако јој помогла у протеривању и геноциду над Србима. Због тога је и тражена накнада нематеријалне штете у износу од 10,4 милијарди долара!

Саво Штрбац каже да су Срби ангажовали три тамошње адвокатске канцеларије у којима ради 80 правних заступника.

- Поступак је крајем прошле године ушао у фазу медијације, у покушају да две стране постигну договор - казао је Штрбац за "Вести".

Д. Декић (Вести)

http://www.srpskenovinecg.com/svijet/svijet/region/34539-nato

Саво Штрбац: Мерчеп и његове жртве

Саво Штрбац: Мерчеп и његове жртве

четвртак, 16 јул 2015 14:01

• 
• 

Загребачко Жупанијско државно одвјетништво 2. јула изменило је чињенични и законски опис оптужнице против Томислава Мерчепа коме је суђење у току.

Мерчепа је првобитна оптужница из јуна 2012. теретила да је као комадант резервне јединице МУП, од октобра до децембра 1991, наредио хапшење и мучење 52 српска цивила са подручја Загреба, Кутине и Пакраца, од чега су 43 убијена, троје се воде као нестали, а шесторо је преживело тортуру, што је квалификовано као ратни злочин против цивилног становништва. Измењена оптужница га терети да као саветник у МУП и стварни командант резервне јединице МУП стациониране у Пакрачкој пољани и Загребу, није учинио ништа, иако је за те ствари знао, да своје подређене спречи у неовлашћеном привођењу, мучењу и убијању цивила.

Међу жртвама је и трочлана породица Зец из Загреба, Михајло (38), Марија (36) и њихова ћерка Александра (12), коју су 7. децембра 1991. ликвидирали припадници Прве загребачке специјалне јединице при МУП - "Јесење кише", којом је командовао оптужени Мерчеп. Њихове убице су убрзо пронађене и ухапшене. У преткривичном поступку признали су убиства и одвели полицију на место где су покопали жртве. За дело за које су били пријављени пре саслушања није било предвиђено обавезно присуство браниоца у преткривичном поступку. По расветљавању злочина, дело се преквалификује, починиоци се, по савету адвоката, у истрази бране ћутањем, претходни искази се изузимају из списа, а поступак се обуставља у недостатку доказа.

Међу Мерчеповим жртвама су и брачни пар Михајло (60) и Љубица (60) Вучковић, те Стоја Игњатовић (58) и њен син Младен (36) сви из Марина Села - Рибњаци. Михајло и Стоја су 18. а Љубица и Младен 20. октобра 1991. одведени у Пакрачку пољану на информативни разговор, са којег се више никада нису вратили. Њихови посмртни остаци ексхумирани су 1993. из Пакрачке пољане, а по други пут реексхумирани 2010. са једне локације у селу Кукуњевци, и у међувремену су сви идентификовани.

Једна од Мерчепових жртава је и Мирко Цицвара (51), иначе до рата директор Рибњака у Пакрачкој пољани, где је и живео и одакле је у октобру 1991. одведен у новоформирани логор у том месту. Његова супруга Ана, која се у то време налазила у Немачкој, вратила се да тражи мужа, али га до данас није пронашла. Њихов стан, у којем је била и већа количина новца од продате куће, био је проваљен и опљачкан. Почетком новембра исте године у селу Клиса ухапшен је и Мирков отац Јосиф (77) и одведен у оближњи логор "Рибарска колиба" у Марином Селу где му се губи траг. А почетком децембра исте године у Клиси је ухапшена и Миркова сестра Драгица Босанац (55) којој се од тада такође губи траг. Њих двоје нису на попису Мерчепових жртава.

А ко је Мерчеп?

Рођен је 1952. у Боровом насељу код Вуковара, завршио Вишу грађевинску школу и до рата радио као грађевински инжењер. На првим вишестраначким изборима 1990. као кандидат ХДЗ ушао је у вуковарску владу и постао секретар народне одбране, а био је међу локалним званичницима који су основали паравојне јединице. У августу 1991. Марин Видић Били, као представник хрватске владе, у писму упућеном највишим представницима власти оптужује га за многа зла у Вуковару, између осталог и за ликвидације многих Срба. Средином августа те године је и ухапшен од његових сарадника, па уместо да већ тада одговара за злочине, прелази у Загреб и бива постављен за саветника министра унутрашњих послова и за команданта специјалне јединице полиције која је учествовала у борбама на многим ратиштима, иза које су остајали крвави трагови. Бавио се и политиком, а 2000. је био и председнички кандидат.

Иако се знало још од почетка сукоба деведесетих за његове злочине, ухапшен је тек у децембру 2010. под притиском међународне заједнице и извештаја о његовој улози у злочинима над Србима у Пакрачкој пољани, Госпићу, Вуковару и Загребу крајем 1991. и почетком 1992. који је крајем 2006. на својој веб-страници објавила ЦИА. Притвор му је укинут у јулу 2012. од када се брани са слободе. У међувремену је доживео два инфаркта и отежано се креће.

Од првог рочишта за главну расправу протекло је скоро три и по године, одржано је безброј рочишта и саслушано много сведока, поред оштећених и цели политички, војни и полицијски естаблишмент из тог времена. Идуће рочиште је заказано у септембру ове године на којем ће бити саслушан и Андрија Хебранг.

Утисак је да се никоме не жури да заврши овај правно једноставан поступак. А вероватно неће ни бити окончан док не прођу парламентарни избори. И према измењеној оптужници, оптуженом се може изрећи максимална казна од 20 година затвора. Све испод тога било би изругивање правди и омаловажавање жртава. (Новости)

http://www.srpskenovinecg.com/svijet/svijet/region/34528-savo-strbac

Zapad je naplatio Vučiću neuspeh u UN: Put u Srebrenicu neoprostiva kratkovidost

Posted date: јул 14, 2015In: SPEKTAR

Piše: Dmitrij Sedov

Stičе sе utisаk dа rukоvоdstvо Srbiје svеt pоsmаtrа krоz prizmu blаžеnе smirеnоsti, kоја је dоbrа аkо sе pоsmаtrа sа glеdištа hrišćаnskоg mоrаlа, аli niје i prаktičnа zа zаštitu sоpstvеnih nаciоnаlnih intеrеsа. То је zаtо štо blаžеnа smirеnоst оnој drugој strаni niје ni nа krај pаmеti, јеr оnа nаstаvlја stаru liniјu dеmоnizаciје Srbа kао rušitеlја bаlkаnskоg svеtа.

Dоbiја sе pаrаdоksаlnа slikа. Srbi, nајvеćа držаvоtvоrnа nаciја nа Bаlkаnu, pоstаlа је žrtvа mеđunаrоdnе zаvеrе čiјi је cilј dа im sе оduzmе intеgrаciоnа i stvаrаlаčkа ulоgа, kојu оduvеk imајu. Оd uјеdinitеlја slоvеnskih zеmаlја njih su prеtvоrili  u аgrеsоrе i о vrаt оkаčili  plоčicu оnih kојi mrzе drugе nаrоdе. Uprаvо u kоntеkstu rеšеnjа tоg pitаnjа аnglоsаksоnci nаprаvili suđеnjе u Sаvеtu bеzbеdnоsti UN tаkо štо ćе sе dоnеti rеzоluciја pоvоdоm 20.gоdišnjicе trаgеdiје u Srеbrеnici, kојоm ćе  Srbiја biti оsuđеnа.

Svојоm izјаvоm dа tа rеzоluciја imа isklјučivо pоlitički cilј i dа nе služi јаčаnju mirа nа Bаlkаnu, Rusiја је blоkirаlа njеnо izglаsаvаnjе.

Rеklо bi sе dа је suštinа pоtpunо јаsnа: Zаpаd pојаčаvа pritisаk nа Bеоgrаd zbоg njеgоvоg оdbiјаnjа dа sе pridruži аntiruskim sаnkciјаmа i pоdrškе mаkеdоnskој vlаdi u njеnоm оtpоru аlbаnskој „rеvоluciјi u bојi".

Маdа ni јеdnа оd tе dvе strаnе srpskе pоlitikе niје dоminаntnа zа njеnо krеtаnjе kа ЕU, оnе su izаzvаlе bеs kоd nоvih dоmаćinа i tеžnju dа sе bаtinаnjе (dа bi sе nеpоslušnim pružiо primеr) nаstаvi.

Nеshvаtаnjе srpskе dеlеgаciје dа ćе tо bаtinаnjе biti nаstаvlјеnо u Srеbrеnici, ukоlikо sе tаmо bаnе sа „pоsеtоm оprоštаја", prеdstаvlјаlо је nеоprоstivu krаtkоvidоst.

Nаrаvnо, mоžе dа sе prеtpоstаvi dа је nаpаd nа Аlеksаndrа Vučićа i licа kоја su u njеgоvој prаtnji biо spоntаn i dа је dо njеgа dоšlо nа iniciјаtivu rоđаkа bоšnjаkа, izginulih prе 20 gоdinа. Ipаk, prеvišе је tеsnо pоvеzаn tај nаpаd sа nеuspеhоm аntisrpskе rеzоluciје u SB UN i likоvаnjеm u Bеоgrаdu zbоg tоgа. Аkо finе mаnirе, kојimа sе svе prаštа,  оstаvimо pо strаni i аkо sе оzbilјnо rаzmisli о оnоmе štа sе dеsilо nа grоblјu, nеizbеžnо ćе sе dоći dо zаklјučkа: Zаpаd је prоnаšао nаčin kаkо dа nаplаti Bеоgrаdu nеuspеh u UN.

Prеmiјеr Srbiје А.Vučić је оtputоvао u Srеbrеnicu dа mоli zа оprоštај, оčiglеdnо, nаdајući sе dа ćе tај аkt nа Bаlkаnu dа оtvоri еru milоsrđа. Vаšingtоn ćе dа pusti suzicu, dа zаmоli dа sе izrаčunа kоlikо žrtаvа pаti zbоg bоlеsti nаstаlih dеlоvаnjеm оsirоmаšеnоg urаnа, dаćе miliоnе dоlаrа zа njihоvо lеčеnjе i zа klinikе zа dеcu sа urоđеnim аnоmаliјаmа.

Pоslе tоgа ćе аmеrički kоngrеs dа dоnеsе rеzоluciјu kојоm sе оsuđuје nаpаd nа suvеrеnu Јugоslаviјu i u imе аmеričkоg nаrоdа ćе dа sе izvini Srbimа zа tu čudоvišnu аgrеsiјu. Bivši rukоvоdilаc infоrmаciоnе kаmpаnjе NАТО-а u vrеmе rаtа, Džimi Šiа, ćе dа sе sruči  krоz prоzоr štаbа u Brisеlu uz krik: „Pојеlа mе sаvеst zbоg svih mојih lаži", а Маdlеn Оlbrајt ćе Hаšimu Таčiјu dа pоšаlје tеlеgrаm u kоmе ćе biti nаpisаnо: „Меđu nаmа је svе gоtоvо!". А u Hаgu ćе isprеd zgrаdе МТBЈ dа sе pоdignе spоmеnik Јudi Iskаriоtu kојi ćе u rukаmа dа drži nаtpis: „Sаtаnа је njihоv gаzdа!"

Аli sаnjаrеnjа Аlеksаndrа Vučićа nisu dоbilа stvаrnе оbrisе. Umеstо blаžеnе slikе svеоpštе lјubаvi i mirеnjа оn је dоbiо pо nаоčаrimа i biо prinuđеn dа zајеdnо sа grupоm licа kоја su gа prаtilа, pоbеgnе.

Srpskоg prеmiјеrа је izdаlа sklоnоst dа vеruје zаpаdnim pоlitičаrimа i оrgаnizаciјаmа „zа lјudskа prаvа".

Оn nikаkо  nеćе dа shvаti dа zа njih оn nе prеdstаvlја rаvnоprаvnоg pаrtnеrа, vеć оbјеkаt dеlоvаnjа sа јаsnо оgrаničеnоm  ulоgоm. Dаnаs је tа ulоgа u tоmе dа sе srpski nаrоd prеtvоri u stаdо kоје ćе uz pоkličе о „dоbrоm živоtu" biti pоkоrnо sаtеrаnо u tоrоvе ЕU.

Nа tеritоriјi bivšе Јugоslаviје pоstоје dеsеtinе mеstа mаsоvnih оbrаčunа nаd Srbimа, о kојimа  pо svеtskim mеdiјimа mаlо štа mоžе dа sе nаđе. То је i Kоsоvо, tо је i Krајinа, tо је i Rеpublikа Srpskа. Svе tе tеritоriје su оbilnо nаtоplјеnе srpskоm krvlјu, аli zbоg nеčеgа rukоvоdiоcimа Bеоgrаdа niје ni nа pаmеt pаlо dа tо pitаnjе pоdignu kао pitаnjе zа uzајаmnо  mirеnjе i prаštаnjе, vеć sе sаmi stаvlјајu nа mеstо krivcа. Zаtо štо slаbiје biјu, štо dоkаzuјu i rаzbiјеnе nаоčаrе Аlеksаndrа Vučićа.

(fsksrb.ru)

http://webtribune.rs/zapad-je-naplatio-vucicu-neuspeh-u-un-put-u-srebrenicu-neoprostiva-kratkovidost/

Демонстранти се током Mајдана крили у канадској амбасади

© Sputnik/ Алексеј Фурман

Свет

13:25 13.07.2015(освежено 13:40 13.07.2015) Преузмите краћи линк

026809

Учесници антивладиних демонстрација који су захватили Кијев почетком 2014. године током недеље су користили амбасаду Канаде у престоници Украјине као уточиште, саопштио је лист „Торонто стар", позивајући се на истраживање које је спровела агенција „Канадијан прес".

 

© Sputnik/ Алексеј Фурман

Савет Европе: МУП Украјине ометао истрагу о Мајдану

„Према многим изворима у Кијеву и Отави, све је почело када је један демонстрант којег је пратила полиција почео да маше канадским пасошем пред чуварима амбасаде. Чим су се врата отворила, за њим су ушли и други демонстранти, наоружани палицама и камењем", саопштио је лист.

Амбасадор Канаде у Украјини Роман Вашчук признао је у интервјуу агенцији да је човек са канадским пасошем „био некако повезан са групом (протестаната)". Он је признао и да су се демонстранти смештали у главном холу амбасаде током недеље. Та чињеница, како наводи лист, никад се није чула из канадске амбасаде.

Шеф канадске дипломатске мисије додао је да протестанти нису нанели никакву штету својим присуством у згради.

„Као што смо рекли, то је трајало неколико дана и након одласка оставили су цвеће", изјавио је Вашчук.

 

© Sputnik/ Алексеј Фурман

Кога је Украјина издала на Мајдану

Према његовим речима, након инцидента који је он назвао „гестом који је требао да изазове реаговање и изађе се у сусрет људима, настрадалим у нередима", Амбасада је појачала мере безбедности.

Како је саопштио агенцији извор у МУП-у Украјине, због акција протестаната била је покренута истрага. Након што је Виктор Јанукович напустио земљу, истрага је обустављена.

„Није било великих препрека да се уђе унутра. Нема тако много чувара. У исто време Канада је више подржавала протестанте, него Владу Украјине", рекао је један од њих.

Опширније: http://rs.sputniknews.com/svet/20150713/3243630.html#ixzz3fmFGYRND

 

Zabranjeno spominjanje

 

  DRUGA STRANA Zabranjeno spominjanje

 

Ratko Dmitrović | 10. jul 2015. 21:30 | Komentara: 79

 

Nikada u Evropi srpske žrtve nisu bile istovetne žrtvama drugih naroda. Zločin u Srebrenici niko ne poriče, ali Srbi traže da se makar spomenu njihove žrtve koje su pale prve, mnogo pre Srebrenice

 

Nema tu ničeg novog i nema mesta čuđenju. Nikada u Evropi srpske žrtve nisu bile istovetne žrtvama drugih naroda, pa zašto bi danas bilo drugačije. Ko u Evropi i svetu zna za koncentracioni logor Jasenovac? Da li se negde spominje Jasenovac osim među Srbima. U tom selu na obali Save ubijeno je više od pola miliona Srba, desetine hiljada Jevreja, Cigana...

 

Nije ovo "velikosrpski jasenovački mit" već podatak Zemaljske komisije Republike Hrvatske, iz 1945/46. godine, komisije u kojoj nije bilo Srba. Od svih logora Drugog svetskog rata najstrašniji, po načinu ubijanja, bio je Jasenovac. Ali, kao da nije postojao. Evropa ne zna za Jasenovac, niti je Jasenovac interesuje.

 

Zna li neko u Evropi da je u prvoj godini rata Nezavisna Država Hrvatska u sistemu logora Jadovno likvidirala 40.000 Srba. Ne zna, niti je to zanima. A i zašto bi, žrtve su Srbi.

Ko je u Evropi čuo za pokolj u glinskoj crkvi, po načinu gde je izveden i kako je izveden, najstrašniji zločin u ljudskom rodu za poslednjih 200 godina. Ritualno klanje Srba, njih više od hiljadu, na svetom mestu, u crkvi, na oltaru. Evropa o tome ne govori. Razumljivo, žrtve su Srbi.

 

Ko danas u Evropi sme da spomene podatak da je iz Hrvatske, od 1990. do 1995. godine, proterano najmanje 450.000 Srba, da im je oteto 37.000 stanova, srušeno na desetine hiljada kuća, da ih je nekoliko hiljada ubijeno? Zna li Evropa da je u Sisku, u leto 1991. godine - prvi je o tome progovorio Stipe Šuvar - ubijeno više od 500 Srba? Ne zna, niko joj nije kazao. Zabranjeno je.

U Sarajevu je za vreme poslednjeg rata ubijeno oko 7.500 Srba. Uglavnom iz neposredne blizine. Najmanje ih je stradalo od dejstva srpske artiljerije, kao što želi da prikaže bošnjačka strana. Te Srbe niko ne spominje, oni nikome u Evropi nisu važni. Za njih nema deklaracije.

 

U okolini Srebrenice, od 1992. do 1995. godine, muslimanske snage ubile su, na strašan način, birajući dane velikih pravoslavnih praznika, 3.267 Srba, u ogromnoj većini žena, dece i staraca. Evropska javnost o tome ništa ne zna, nije joj kazano, ne sme da se kaže.

Zločin u Srebrenici niko ne poriče, Srbi svakako ne, ali Srbi traže, mole, da se makar spomenu njihove žrtve koje su, ovo je izuzetno važno, pale prve, mnogo pre Srebrenice. Ne vredi, ubijanje Srba međunarodna zajednica ne beleži kao zločin.

 

Znam da je sve ovo većini vas poznato, da vam je muka i od spominjanja srpskih stradanja i od odnosa Evrope prema tom stradanju, ali ako o ovome prestanemo da govorimo, ako zauvek zaćutimo, izgubićemo i to jadno pravo da se bar podsećamo mi Srbi između sebe. Druge to ne interesuje.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:556926-Zabranjeno-spominjanje

 

--

Михаило Меденица: Слава России! Овог пута нам нису спасли образ, већ гузицу - кад образ одавно немамо

 

четвртак, 09. јул 2015.

Образа, на жалост, одавно немамо, и зато само две речи - Слава России! Овог је пута на коцки била гузица, да простите, гола и добрано модра! Овог се пута заиста бранила част генерација поколења која, на срећу, неће морати да живе само да би понизно умирали под стигмом геноцидног ДНК! Неће се рађати како би узалудно доказивали да нису оно што им нису ни очеви били, и да злочини имају име и презиме, а не националност! Због тога руски вето на резолуцију о Сребреници јесте историјски међаш, већи и славнији него што ико тренутно може да појми, али, рекох, то је оставштина за поколења - генерације које ће знати да цене и помињу Русију с једнаком љубављу као и Србију! Наравно, већ се с ланаца отргао онај чопор бесних сеоских керова који по команди кидишу на сам помен Русије, радујући се коски и нешто дужем ланцу којим ће газде наградити лавеж и крваве чељусти… Питање је вазда исто мада сваки пут звучи све глупље: „Која је цена руске помоћи"?! Не знам, заиста, можда велика, можда мизерна, али у сваком случају ништавна у односу на ону који би довека плаћали да је резолуција изгласана! Вето Русије није тек глас против срамног и лажног слова којим су осведочени „пријатељи" писали некролог Србији, већ је Москва на себе преузела улогу жиранта за лажну меницу нацији која би тај проклети кредит отплаћивала новорођенима, намирујући довека само камату! Нема ово везе са љубављу према Русији, већ захвалности према држави којој смо се окретали само кад другари са Запада нису желели да се играју с нама у паркићу терајући нас као вашљиву децу, па трчали у тај исти паркић кад ипак одлуче да им треба неко ко ће беспоговорно трчати по лопту… Ако су нам и помогли из интереса - нису одмогли из „љубави", као пријатељи који нам долазе на вечеру да би нам спавали са женом..   На страну и вето, али заборавило се да Србије дословно не би било да руски цар није запретио сепаратним миром са Аутроугарском уколико Енглези и Французи не притекну бродовима у помоћ живим лешевима српких војника и збегова на обали Албаније, што им није била намера сматрајући да се нема шта спасавати и да ће плима бити далеко сврсиходније решење српског питања. Сличних је примера на десетине, само мало ко жели да их се сети, лакше је заборавити зарад могућег позива оне фине деце из паркића кад вашљиви клинац треба да изиграва стативу… Нисам ја русофил колики сам србофил, и управо то ме обавезује да кажем: Слава России! Да би поколења имала образ - они су нам сачували гузицу! (Михаило Меденица – Два у један)

> http://www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-slava-rossii-%E2%80%93-ovog-puta-nam-nisu-spasli-obraz-vec-guzicu.html

Grčki premijer Aleksis Cipras: Sutra će Grčka celu Evropu povesti novim putem!

5. jul 2015. 15:03 · 13 komentara

80

Grčki premijer Aleksis Cipras oglasio se nakon glasanja rekavši da će Grci već sutra postaviti novi kurs kojim će krenuti cela Evropa.

„Danas je dan slavlja jer je domokratija uslov da slavimo. A kada demokratija pobedi strah i ucene, ondo to vodi do spasenja i napretka.

Danas je grčki narod poslao veoma snažnu poruku. Poruku dostojanstva i odlučnosti. Poruku da preuzima odgovornost za svoje postupke.

Mnogi će možda pokušati da ignorišu volju vlade. Ali niko ne može da ignoriše volju naroda koji želi da živi dostojanstveno, da žive život pod svojim uslovima.

Danas demokratija pobeđuje strah. Odlučnost našeg naroda je glavni adut protiv straha. Uveren sam da ćemo sutra postaviti kurs za sve narode Evrope.

Onaj koji će nas vratiti izvornim evropskim vrednostima demokratije i solidarnosti i koji će poslati jasnu poruku da smo odlučni ne samo da ostanemo u Evropi, već i da u njoj dostojanstveno živimo. Da se razvijamo o radimo kao jednaki među jednakima.

Dozvolite nam, dakle, da zauzmemo odlučan stav u podršci demokratiji za bolju budućnost svih nas u Grčkoj i u Evropi.

Pun sam nade.

Hvala vam.“, stoji u izjavi premijera Ciprasa.

(Blic)

http://www.vestinet.rs/u-fokusu/grcki-premijer-aleksis-cipras-sutra-ce-grcka-celu-evropu-povesti-novim-putem

Mihailo Šaškijević: Jasenovac je kod Hrvata stanje duha

Jasenovac je kod Hrvata stanje duha

Dragan VUJIČIĆ | 05. jul 2015. 12:27 | Komentara: 21

Mihailo Šaškijević (86), politički emigrant, profesor Univerziteta u Čikagu, o svom burnom životnom putu: Kroacija se od Tuđmana do danas nalazi u konstantnom stanju Jasenovca

MIHAILO Šaškijević, u devetoj deceniji života, i dalje sebe smatra jugoslovenskim političkim emigrantom. Živi u SAD. Rođen je 1929. u Dubrovniku, a u Čikago je stigao 1959. preplivavši deo Tršćanskog zaliva. Tokom Drugog rata Nemci su ga hapsili jednom, a od 1944. Tito sedam puta.

Njegov otac je, kako sa ponosom ističe, Vladimir Šaškijević, kapetan bojnog broda Kraljevske mornarice, zapovednik razarača “Dubrovnik”, koji je na poslednji put, u Marselj, odveo kralja Aleksandra Karađorđevića.

Tokom Drugog rata, kao petnaestogodišnjak, 1944, dobrovoljno se priključio Dražinoj vojsci. Bio je u zatvoru u Glavnjači u ćeliji pored Milana Nedića, a potom na Adi Ciganliji jula 1946. kada je tamo streljan zapovednik kraljevske vojske u otadžbini. O tome je svedočio 2013. pred Vladinom komisijom u Beogradu.

Šaškijević je kao profesor matematike na Univerzitetu u Čikagu ostvario zavidnu akademsku karijeru. Početkom ovog veka, 2002, ponovo se našao u žiži javnosti u Hrvatskoj i Srbiji kada je izabran za predsednika Upravnog odbora naslednika akcionara Srpske banke iz Zagreba, čiju je ogromnu imovinu opljačkala Pavelićeva vlast, a komunisti uzeli od njih i tako nastavili pljačku. Nekretnine, zgrade, hoteli i brodovi akcionara Srpske banke iz Zagreba postali su plen Brozove države od 1945.

On je i autor dvanaest knjiga. Poslednju, “Besnilo Hercegovine zloduh Kroacije”, objavio je pre desetak dana u biblioteci “Metafizika”. Za ovog intelektualca, Jugoslavija, po modelu države kakvu je stvarao kralj Aleksandar, jedina je tvorevina u kojoj mogu biti zadovoljni svi narodi iz regiona, dok je “kroatizam” najveće zlo koje je i ubilo tu državu. Titovu Jugoslaviju naziva “brozovijom” koja nije imala ništa zajedničko sa dubokim, kulturnim i humanim jugoslovenstvom.

JOŠ SE NE ZNA KO JE UBIO KAŠIKOVIĆA * PRE desetak godina objavili ste knjigu o ubistvu srpskog emigranta Nikole Kašikovića 1977. Takozvana srpska emigracija nije bila srećna zbog toga.
- Tu knjigu sam napisao na osnovu dokumenata iz policije Čikaga i FBI. Zvanično, još se ne zna ko je ubio Kašikovića i sedmogodišnju devojčicu Ivanku Milošević, a SNO iz Čikaga i dalje nudi 25.000 dolara za informaciju. Dokazi američkih istražitelja, gde još nije stavljena tačka na slučaj, govore da zločin nije počinila Titova Udba, iako ih je bilo u emigrantskoj SNO. Kašiković je, prema američkim dokumentima, ubijen u obračunu unutar SNO zarad najprizemnijih ciljeva.

* Poslednji put u srpskoj javnosti bili ste 2013. kada ste svedočili o streljanju Draže Mihailovića. Rekli ste da vam je to bila dužnost i čast, a potom ste negodovali...

- Bio sam u zatvoru na Adi Ciganliji kada je general Mihailović streljan. Lično sam ga poznavao. Sa njim sam i večerao 1944. po mom dolasku u redove JuVO, jer je moj otac bio njegov prijatelj, a i komandant Vojnopomorske oblasti JuVO u Boki. Nisam video kada je tog jula 1946. streljan, ali sam čuo hice. Neposredno po Dražinoj likvidaciji čuo sam i priče drugih Brozovih sužnjeva o tome gde je sahranjen i to mesto sam pokazao Komisiji.

* Upravo ste objavili knjigu esej “Besnilo Hercegovine zloduh Kroacije”. U Hrvatskoj ćete zbog nje, u najmanju ruku, biti optuženi za govor mržnje.

- U mom eseju nema mržnje, ali govori o mržnji koja u Kroatima živi kao i 1941. Ja se sećam tog vremena, Jasenovca, zabrane ćirilice, kada se pisalo po zidovima “Srbe na vrbe” i klicalo “Za dom spremni”. Zar Hrvatska i danas ne živi u tom vremenu? Zar Stepinca ne kanoniziraju za sveca? Gro puka u Kroata danas tvrdi da njihova država podjednako baštini i Antu Pavelića, i Tuđmana, i Broza. Kod Kroata danas Jasenovac ne označava nacistički logor, već je to stanje duha. Kroacija se od Tuđmana do danas se nalazi u stanju Jasenovca.

* Teške kvalifikacije izgovarate na račun Hrvata.

- U mojoj knjizi stoji: “Ako Kroat sruši tvoju crkvu ti njegovu ne diraj, čuvaj je. Ne vraćaj zlo zlim jer ćeš postati Kroat. Budi čovek sa Kroatima. Uvek im se u nesreći nađi, priđi i pomozi. Neće proći dugo vremena i oni će shvatiti da si prijatelj jer si duhovno bogat. Shvatiće da su im Srbi a naročito Jugosloveni prijatelji, jer su oni duhovno uzdignuta gospoda dok su im njihovi politikusi i popovi najgori zlotvori”.

* Pišete da su u Kraljevini Hrvati kako su dobijali bolje uslove za život brže postajali Jugosloveni i da je to za njih bilo potom fatalno.

- Ante Pavelić je bio pametniji i dalekovidiji zločinac od Adolfa Hitlera. Shvatio je da Kroati koji ubrzano postaju Jugosloveni u stvari postaju Srbi u širom smislu te reči i on je smislio kako da to zaustavi. Dok je Hitler mislio da može da fizički pobije ceo jevrejski narod ubijajući ih industrijski, Pavelić je znao da to nije moguće sa Srbima i zato se odlučio na najbestijalnije zločine. Snaga Pavelićeve zamisli je ne u zločinu nego u načinu izvršenja. To je ono što je stvorilo nepremostiv jaz između dva naroda. Ustaše su ubijale decu u kolevci, noževima, maljevima, kamama, kopajući jaz koji teško može biti prevaziđen. Srpskom opsadom Vukovara 1991. Pavelić je trijumfovao sa dna pakla. I danas on likuje iz groba u Španiji.

* Tvrdite i da Stepinac nije bio manje zlo od Pavelića.

- Pavelić je od Hitlera dobio nešto nalik na državu, a od pape Pija nešto nalik na priznanje. Lojzika je nastavio tamo gde je Pavelić morao da stane. Nasilna pokrštavanja koja su upisana u hrvatskim katoličkim knjigama nije poništio. Nikad nije obišao neko naselje i ukazao pomoć žrtvama svojih popova. Sa druge strane, sveti otac je shvatio veličinu Pavelićevog pokolja i posle rata ga je spasao od pravde. Fizički pokolj pripada Paveliću, a duh pokolja je delo Pija 12 i Alojzija Stepinca.

* Crnogorce nazivate “Crveni Kroati”. Među njih ste svrstali Miloševića, Karadžića, Mladića, odnosno Vukovar, Srebrenicu, granatiranje Dubrovnika...

- Crnogorci su podvrsta Hercegovaca i u izvesnom su patološkom jedinstvu sa njima. Srbi su se još pre 100 godina uzdigli na stepen jugoslovenstva, a Jugosloveni su humano, radno i hrišćanskim duhom zadojeno društvo. Odavno je Srbija prevazišla uske nacionalne granice, a Crveni Kroati su zagospodarili Srbijom u Miloševićevo vreme i oni su vodili Srbe put Vukovara i Srebrenice. Neprosvećeni, bolesno ambiciozni i surovi, oni možda i nisu shvatili da vode svoj narod u jamu koju im je davno Pavelić iskopao.

* U Srbiji je i danas mnogo onih koji slave Brozovu državu...

- U Hrvatskoj se u “brozoviju” kunu njihovi politikusi. Njima AVNOJ u Jajcu 1943. nije skup isluženih robijaša koji su 1943. mogli predstavljati samo kaznionice u kojima su robijali, već temelj današnje države. Politikusi kod Kroata razumeju da pred Evropom ne mogu danas veličati Pavelića i to ostavljaju pučanstvu. Srbima koji se i danas kunu u “brozoviju” mora biti makar sumnjivo što gro Kroata danas i Pavelića i Lojziku i Budaka i Tita smatra utemeljivačima svoje države. Pametniji Srbi su odavno shvatili ovu hrvatsku prevaru.

* Za Aleksandrovim projektom niko ne žali ni sa jedne strane Save.

- Jugoslavija nije autentično Aleksandrov projekat, već je stvorena Ilirskim pokretom i najviše u Zagrebu. Nju nije uništio Hitler kada je okupirao, nego Ante Pavelić i Broz.

BORBA KOJA TRAJE 13 GODINA

* NALAZITE se na čelu Upravnog odbora potomaka akcionara Srpske banke iz Zagreba...

- Moj deda Stevan Karamata bio je jedan od osnivača i većih deoničara banke. Kada smo se mi, potomci akcionara, prvi put okupili 2001. i 2002. u Zagrebu, Beogradu, odnosno Čikagu, obnovu Srpske banke shvatili smo pre svega kao obnovu srpskog društva. Podsećam, Banku su utemeljili 1895. Jovan Matijević i njegova supruga, a namena je bila pomoć srpskim siročadima, preko udruženja “Privrednik”.

* Deoničari su bili veoma značajni ljudi.

- Da, među njima su bila i dva kraljevska namesnika - Radojko Stanković i Ivo Perović, Jovan Jovanović Zmaj, Simo Matavulj, Marko Car, Ivan Meštrović, Mihailo Pupin, Mihailo Petrović - Mika Alas, familija Nikole Tesle. Biti deoničar Srpske banke je bila dužnost i čast svakog dobrostojećeg Srbina. Skup akcionara Srpske banke je bio u stvari “gornji dom” srpskog društva. U povratak imovine krenuli smo kada smo pomislili da je odlaskom Miloševića i “brozovija” postala prošlost i da se društvo vraća u normalne i civlizacijski uređene tokove. Borba traje više od 13 godina.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:555989-Jasenovac-je-kod-Hrvata-stanje-duha