Курти примењује Хитлерово „коначно решење"
5-6 minutes
План нацистичког вође Адолфа Хитлера под називом „Коначно решење" (die Endlosung der Judenfrage), пред Други светски рат и током њега, односио се на потпуно искорењивање јеврејске популације. У операцији „Рајнхард" на разне начине је вршено систематско истребљење Јевреја до степена геноцида. Од тог доба коришћење синтагме „коначно решење" значило је злокобну претњу народима који по националним, расним, верским и другим карактеристикама не припадају већинском на одређеној територији да због тога треба да нестану, баш како је то Хитлер чинио својим планом под тим страшним именом.
Званичник Приштине Албин Курти користи синтагму „коначно решење" кад је реч о српском народу на Косову и Метохији. Постоји очигледно његов јасан план за „коначно решење" у односу на српски живаљ на Космету по угледу на вођу нацистичке Немачке и он се понаша у складу с тим. Није, дакле, реч само о реторичким претњама, већ о Куртијевом плану за затирање Срба, што конкретно и чини.
Хитлерово „коначно решење" значило је истребљење јеврејске популације у Немачкој, Куртијево „коначно решење" значи да за српски народ на КиМ нема места. Понавља да „морамо све учинити да коначно решење дође што пре". На терену примењује нацистичке методе. Нацистички вођа помраченог ума протеривао је, хапсио, убијао и застрашивао јеврејско становништво. Уништавао је њихове верске објекте. Поруке мржње биле су исписане на зидовима синагога и других јеврејских објеката. Одузимана им је имовина. Слати су у концентрационе логоре. Нису поштеђени ни деца, ни жене, ни старци. Срби су, сем на северном делу Космета, смештени у гета, али ни у том ограниченом простору не дају им мира. Јер циљ је да нестану, да буду затрти. Такве методе примењује Курти против Срба на Косову и Метохији. Спровођење Куртијевог „коначног решења" је у току.
Од почетка године наши сународници на КиМ нападнути су 75 пута. Демолирају им куће, амбуланте, школе; на зидове ових и других објеката исписују застрашујуће поруке које имају циљ да заплаше Србе и принуде их на одлазак, а да протерани – њих око 200.000 – и не помисле да се врате. Судбина Драгице Гашић, која нема мира у Ђаковици и коју терају из њеног стана у граду у којем је рођена и где је живела, мрља је на лицу Брисела, Вашингтона, Лондона, Берлина.
Не преза се ни од напада на децу. Куртијево „коначно решење" темељи се управо на чињеници да ће се сваки српски родитељ после напада запитати има ли смисла остати на родној груди ако су му деца у сталној опасности. За Србе право и правда не постоје. Разним конструкцијама, лажним сведоцима, измишљотинама, Срби се осуђују.
Нацисти нису у време Хитлера уништавали или ружили сакралне објекте Јевреја. Курти то чини с храмовима Српске православне цркве. Богослужење у Цркви Христа Спаса у Приштини, уз присуство десетак верника, проглашава провокацијом. На храму се исписују поруке мржње и претње баш онакве какве су Јеврејима упућивали нацисти. Појачава се кампања да се црква сруши или претвори у некакав шиптарски музеј. Хапсе се монахиње. Храмове СПЦ Курти проглашава својом културном баштином. Он и његова дружина негирају српски Косовски бој, а бесни су на честитку америчког дипломате Србима за Видовдан. Чују се са званичних места гласови да треба срушити споменик Косовским јунацима на Газиместану. Истовремено, Курти, који мисли да све почиње с њим, одбија да спроведе једину обавезу Приштине – оснивање ЗСО, а за језеро Газиводе рекао је да је то „затворено питање" и додао да је то „коначно решење".
Све ово се дешава пред очима међународне заједнице, али све пролази испод њеног радара. Штавише, неки из ЕУ потпаљују ватру. Немица Виола фон Крамон, изасланица ЕП за КиМ, позвала је Куртија да дође у северни део Косова „јер је то јединствена држава". Иако не скрива да је лобиста Приштине, што је неспојиво с функцијом коју обавља, јер је ЕУ неутрална према дијалогу Београда и Приштине, она злокобно, попут свог земљака из прве половине прошлог века, призива сукобе. Осокољен овим позивом Курти најављује поход на север Космета. „Спремни смо на све", поручује. Берлин и Брисел све то гледају не реагујући. Ћути и Вашингтон.
Председник Вучић је недавно упозорио да имамо посла с неодговорним људима, неразумних, али екстремних схватања. Али, зна се чије је чедо Приштина. Зна се ко је њен родитељ и зашто они не реагују. Или чекају „коначно решење" по рецепту нацистичког вође из прошлог века, сада у лику његовог настављача из Приштине.
Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац
Enclosures:
160z120_KURTI.jpg (3 KB) |
Нема коментара:
Постави коментар