Kosovo pokušava da na krilima ukrajinske krize uđe u NATO - Kosovo Online
6-8 minutes
Analitičari i iz Prištine i iz Beograda složni su donekle u oceni da scenario munjevitog uključenja Kosova u NATO nije nešto što će se tako lako odigati, ali Prištini u ovom slučaju na ruku idu neke okolnosti, prenosi Euronews Srbija.
Pre svega ta što je kriza na istoku Evrope pokrenula pitanje bezbednosti u čitavom svetu, ali posebno na starom kontinentu, pa sada i pojedini veliki igrači izvan EU, pokazuju spremnost da se to što se dešava iskoristi i kao zamajac u rešavanju otvorenih pitanja u regionu.
Osim toga, mnogi u Prištini, kao i oni koji su zainteresovani za ostvaranje njenih ciljeva videlu su u čitavom procesu i šansu da se preostale članice EU, koje su istovremeno i članice NATO, podstaknu da promene svoju odluku o nepriznanjvanju kosovske nezavisnosti.
Te okolnosti i Priština je videla kao put za ostvarivanje svojih ciljeva, a iako oni mogu delovati "megalomanski", stavljanje nekih od njih na sto je svakako više od onoga o čemu se u globalnim okvirima uopšte i moglo govoriti pre ruske invazije na Ukrajinu.
Šta se zapravo dešava?
Kosovska vlada, koja od izbijanja krize upućuje zahteve za hitan prijem Prištine u NATO, osnovala je juče Međuinstitucionalnu radnu grupu za integraciju u tu organizaciju. Radna grupa je osnovana je na sednici vlade u cilju, kako je obrazloženo, unapređenja procedure za pristupanje u Severnoatlantskoj alijansi, priključenja u Partnersvo za mir, ali i "jačanja prisustva Kosova u međunarodnim bezbednosnim mehanizmima".
Ukazuje se, međutim, da na krilima ovih zahteva vlasti u Prštini pokušavaju da lobiraju i za priznanje nezavisnosti država članica NATO-a, koje su istovremeno i članice EU, a koje ne priznaju Kosovo, kao i članstvo u drugim međunarodnih organizacijama.
I američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar nedavno je saopštio da bi trebalo raditi na pronalasku "trajnog rešenja za nerešene sporove".
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka ukazuje da je reč o korišćenju trenutka.
"Mislim da je reč o jednom političkom momentu, zbog rata u Ukrajini, da se iz Prištine promovišu kao zapadni partneri i insistiraju na nečemu što u oviom trenutku nije realno", rekao je za Euronews Srbija Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.
Može li Priština da ostvari svoje zahteve
Surlić navodi da u ovom trenutku članstvo Kosova u NATO nije realno iz više razloga.
"Prvo, već je pomenuto da četiri zemlje članice NATO-a ne priznaju Kosovo kao nezavisnu. Kosovo ima sporan status i zato je to neprihvaljivo za NATO. Drugo, Priština ne ispunjava neke druge uslove, nema vojsku, ima bezbednosne snage koje ne odgovaraju NATO standarima, a treće i najvažnije je da je NATO u punom kapacitetu pristuan na Kosovu, po rezoluciji 1244 je dužan daobezbeđuje mir i stabilnost svim građanima na Kosovu i nema nikakve bezbednosne pretnje za one koji žive na teritoriji Kosova", kazao je Surlić.
On je rekao da je bezbednost postala prva tema zbog aktuelnih dešavanja te dodao i da se tradicioalno neutralne zemlje poput Irske, Finske, sada opredeljuju da bi mogle da razmisle o članstvu u NATO.
Kako navodi, zato jeste moguć pritisak na Srbiju.
"Taj pritisak se očekuje i na Srbiju, koja ima neutralni položaj. Budući da EU sve više razmišlja o bezbednosnom okviru, pojedine zemlje EU će tražiti od Srbije da u procesu priključivanja EU Srbija podnese zahtev i za članstvo u NATO", naveo je Surlić.
Baraljiu: Sve članice NATO nisu priznale Kosovo
Sa druge strane, upoznati sa prilikama u Prištini poslednje poruke tamošnjih vlasti ocenjuju kao kosovsku poruku svetskim zvaničnicima, ali ukazuju i na to da je za ulazak u NATO najpre potrebno ispuniti određene standarde.
Mazlum Baraliju profesor na Univerzitetu u Prištini kaže da je jedan od glavnih kamena spoticanja u nameri kosovskih zvaničnika upravo to što nisu sve članice ove organizacije priznale nezavisnost Kosova.
Naime, Grčka, Slovačka, Rumunija i Španija su članice NATO-a koje nisu priznale Kosovo, te ih kosovski zvaničnici svakodnevno pozivaju da to učine.
"NATO standardi su poprilično visoki, čak možda najviši u smislu organizovanja neke vojno političke organizacije. Članstvo zavisi od volje članica ove organizacije. U ovom slučaju, možda glavni problem može da bude zapravo pristanak četiri članice koje još uvek nisu priznale nezavisnost Kosova", smatra Baraliu.
Krasnići: NATO je na Kosovo ušao bez neke rezolucije na početku
Međutim, politički analitičar iz Prištine Miljazim Krasnići smatra da je sve neizvesno.
"NATO je na Kosovo ušao bez neke rezolucije na početku. Sada on jeste tu na osnovu Rezolucije 1244, ali u nekom kritičnom trenutku ako se vidi da je ugrožena bezbednost regiona, NATO će najverovatnije da ubrza neke procedure za prijem Kosova, možda i Bosne", kaže on.
Apliciranje za članstvo Prištine u NATO alijansi nije jedini zahtev prištinskih zvaničnika. Osim toga, iz Prištine su najavili i inteziviranje apliciranja za članstvo u EU i Savetu Evrope i drugim međunarodnim institucijama. Takođe, predsednik kosovskog parlamenta smatra i da je potrebno dodatno naoružanje.
Budžet KBS 100 miliona evra
Naime, budžet Kosovskih bezbednosnih snaga iznosi 100 miliona evra, pa je kosovska vlada formirala fond za njihovo dodatno finansiranje, što analitičari različito tumače.
Profesor Baraljiu smatra da on nije dovoljan pre svega zbog, kako smatra, kompletne situacije u regionu.
"Taj budžet nije dovoljan, pogotovu da odgovara pretnjama i pritiscima i situaciji geopolitičkoj i političkoj, koja vlada na Balkanu i u Evropi. Prema tome, taj budžet treba povećati, iz drugih izvora nema mogućnosti da se povećava taj budžet, nema od kuda da se uzme više. Maksimum koji je moguć je dat, 100 miliona, pa se gleda ta mogućnost i opcija preko građana i volje građana kroz donacije", kaže Baraljiu.
Sa druge strane, analitičar Miljazim Krasnići smatra da Kosovo nije ugroženo u bezbednosnom smislu, pa i ne vidi potrebu za većim budžetom.
"To je neka inicijativa Vlade da dobije neke poene, inače ne vidim ni ugroženost funkcije te organizacije, ali eto vlada ponekad želi da promoviše sebe nekim akcijama. Kosovo zaista nije ugroženo u bezbednosnom smislu. Sve dok je KFOR tu, ne samo Albanci, nego i Srbi i svi su bezbedni jer KFOR je tu zaista da pruži bezbednost za sve", kaže Krasnići.
Нема коментара:
Постави коментар