На прагу новог апсолутизма
Владимир Првуловић
5-7 minutes
Tреба да будемо забринути. Не само ми из мале Србије на ветрометини, већ две трећине популације данашњег не-НАТО-вог света.
Да ли смо свесни шта се око нас догађа? Све је подређено НАТО-у, а НАТО и његови чланови и претенденти на чланство су подређени САД. Управо смо се уверили да је и Генерална скупштина УН постала позорница за промоцију америчких, НАТО-вих концепција о уређењу савременог света. Шефови 193 државе чланице УН или њихови изасланици присутни у сали, пажљиво слушају и аплаудирају говору америчког председника (коме чак и померају сатницу због присуства на сахрани енглеске краљице). Сви седе и аплаудирају када путем видео-линка (што није предвиђено документима УН) говори украјински предсeдник Зеленски. Када они заврше, пола сале ГС УН се испразни. Све важне информације, најаве преуређења света, претње непослушнима и директиве су већ чули. Само треба да их спроводе или ће бити изоловани.
Очигледно је на делу спровођење, под вођством САД, плана и смерница изражених у делу покојног Збигњева Бжежинског „Велика шаховска табла". Дакле, једина велика сила биће САД, а Русија, Кина, Индија и друге велике земље само регионални пиони на светској „табли". Чак се ни стари амерички теоретичар међународних односа и изумитељ пингпонг дипломатије, још жив и разуман Хенри Кисинџер уопште не чује, јер је пригушен и отписан.
Шта се десило са међународним правом и тешко достигнутим међународним документима? Шта се десило са Завршним документом и договорима Конференције КЕБС (ОЕБС) из Хелсинкија 1975. о мирном уређењу односа у Европи и савременом свету? Од Савета безбедности УН неодобрени 78-дневни напад НАТО-а крстарећим ракетама на СРЈ (Србију) 1999. и непоштовање документа СБ 1244 о његовом окончању, потврђују напред изнету тезу. Шта се десило са другим међународним организацијама, које су све под паском САД?
Да ли је јасно да је Европска унија у функцији спровођења директива САД и НАТО, чак и на своју економску и другу штету? Где су нестале неутралне земље, које су биле стожери мирољубиве политике после Другог светског рата? Међу њима, две важне карике – економски јака Шведска и земља у успону Финска, које су од неутралног статуса имале економске и политичке користи, данас чекају да им Турска одобри статус придружених чланица НАТО-a, иако су на границама другог, не-НАТО-вог света. Још званично неутрална Швајцарска, која је стално под притиском САД, те се одрекла и „свете" тајне банковних рачуна, као њеног адута у светском банкарству, данас од САД наручује 36 борбених авиона Ф-35А и пет ракетних ПВО система „патриот" у вредности од преко 8,4 милијарде евра, са испоруком до 2031. године! Иако су за њену величину територије и контролу граница до сада коришћени мопеди и мотоцикли. Пољска, балтичке земље, Чешка, Словачка, чак и С. Македонија, уз сагласност САД, шаљу своје коришћене тенкове Украјини, а заузврат им се нуде нови амерички уз „повољније" цене (!?), у складу са политиком „НАТО оружје за НАТО чланове". Само што ће то плаћати грађани ових држава у кризи.
Да ли је ово довољна аргументација за тврдњу о планираном апсолутизму САД и НАТО у данашњим међународним односима. То се манифестује у економији, производњи и коришћењу природних сировина и енергије (замислите блокиран и миниран новоизграђени „Северни ток 2", на штету Немачке и ЕУ земаља), али и у науци, култури, музици, позоришту, журналистици, па чак и у спорту. Сетите се блокирања Ђоковића да се такмичи у Аустралији и на УС Опену ове године и поред попуштања антиковид мера, забране руским и белоруским такмичарима да се такмиче у међународној конкуренцији и других неправилности. Не заборавимо толерисање допингованих америчких атлетичара и спортиста на олимпијадама, бициклистичком Тур де Франсу и пливачким такмичењима. Сетите се судијске крађе златне медаље нашем пливачу Милораду Чавићу у трци на 100 м лептир стилом, на Олимпијади 2008. у Пекингу, у корист Американца Мајкла Фелпса, који је евидентно био други. Све спортске светске асоцијације доследно спроводе политичке директиве из Беле куће.
Зиму ће Европа, не само њена економија, већ и становништво, пропатити без руског гаса и нафте, али ће, на своју штету, поштовати санкције које према енергији из ове земље прописује Америка. А за то време ће САД неумерено штампати доларе без адекватног покрића, поклањати оружје и помоћ Украјини, иако није чланица ЕУ ни НАТО-а, тражити од европских савезника да Украјини доставе своје оружане системе, а обећавајући да ће им, заузврат, продати новије и модерније системе који се производе у САД.
Шта на све ово да кажу две трећине светске популације и земље које нису ни у ЕУ ни НАТО, а боре се против тешкоћа модерног времена. Да ли је решење – постизање извесне равнотеже преко земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) или ново савезништво Русије и Кине, видећемо? Ако коалиција западних земаља под управом САД то буде дозволила. За Јужну Африку сумњамо да ће остати у поменутој коалицији.
За сада остају бриге да све то није довољно да се заустави погубни точак кретања савременог света и историје. Надамо се само да неће кулминирати светским нуклеарним сукобом у којем би сви били губитници, а цивилизацији можда уследио повратак у преисторију.
Редовни професор универзитета
Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
Нема коментара:
Постави коментар