Носилац златне значке у антируском трансу: Трифуновић опет лаже о тзв. државном удару - ИН4С
ИН4С
4–6 minutes
Дарко Трифуновић, самозвани експерт за безбједност и носилац златне значке Војнобезбједносне агенције, који често коментарише друштвено-политичке прилике у Црној Гори и региону, у познатом антируском заносу се изнова обрушио на државу Русију објашњавајући њену наводну улогу у догађајима у Македонији и Црној Гори.
Овога пута је за канал Балкан инфо поново рафално сасуо мноштво неистина о тзв. државном удару и намјерама руских обавјештајних служби 2016. године да изврше преврат у Црној Гори и убију Мила Ђукановића одајући при том признање службама безбједности Србије што су, како тврди, откриле намјере и документовале контакте руских агената са Сашом Синђелићем, каснијим свједоком сарадником на чијем је лажном припејд свједочењу изграђена цијела конструкција монтираног процеса против лидера Демократског фронта и групе грађана из Репулике Србије.
Овим задњим наступом и понављањем познатих бесмислица и измишљотина за потребе Ђукановићевог режима Трифуновић је само потврдио своју улогу у ширењу лажних вијести и подвала због којих су страдали недужни људи, првенство држављани Србије и лидери Демократскиг фронта, што је чинио и 2016. године.
У покушају да буде што убједљивији у доказивању умијешаности Русије у дешавања у Црној Гори и на Балкану, њеном наводном хибридном дјеловању и приказу стања у Србији, коју описује као државу у којој знатан утицај имају ретроградне и проруске снаге, Трифуновић саопштава и једну проблематичну и врло опасну инсинуацију као да је неко у Србији покушао одговорност за убиство Зорана Ђинђића свалити на Британце, што он, наравно, демантује алудирајући да иза тог атентата, као иза свега осталог, стоје остаци Милошевићевог режима и проруске снаге. Подсјећамо јавност а и самог Трифуновића, да то уопште није истина.
Нико у Србији, поготово од званичних органа те државе, није доводио у везу службе Уједињеног краљевства са убиством српског премијера и није јасно зашто Трифуновић сада помиње Британце у том контексту, осим ако не жели да инсинуацијама и успутним помињањем скрене пажњу са правих криваца што се може довести у везу са чињеницом да УК није баш наклоњено режиму Мила Ђукановића у последње вријеме.
Значи, британске службе се уопште не помињу, али се тајна служба Црне Горе итекако помиње у догађајима везаним за атентат на Зорана Ђинђића и њен траг је јако видљив, што ће, сигурни смо, у неком будућем времену, бити објелодањено и све бити познато. Чудно је да Трифуновић не помиње лица са легитимацијама и оружјем СДБ Црне Горе (само припадници службе могу имати легитимације) која се доводе у везу са тим злочином, а са којима је претходно остваривао контакте и један утицајни војни генерал из Београда, што би ВБА Србије морала знати.
Осим тога, лица која се из Милошевићевих снага безбједности помињу у атентату на Ђинђића, су се одрекла њега још 1999. године, а неки од њих чак пребјегли из Београда и, заједно са Земунско-сурчинским клановима, се прикључили СДБ Црне Горе и били на услузи режиму Мила Ђукановића. То је цијела истина.
Зашто та прича није испричана до краја, најбоље би могао објаснити пуковник Миле Новаковић који је полицијску акцију „Сабља", након убиства премијера Ђинђића, добро започео али се зауставио на пола пута и тако организатори и налогодавци тог злочина остали поштеђени.
Пуковник Миле Новаковић је баш у вријеме „Сабље" 2003. године долазио у ЗИКС Спуж да обиђе и заједно са СДБ Црне Горе и тадашњим судијом Војног суда у Подгорици Миливојем Катнићем, омогући пребацивање у Србију затворенику Саши Синђелићу, који је још тада лишен слободе због бјекства из војног гарнизона Рашка и убиства у Хрватској. То нам све говори да је Синђелић још из тог времена под контролом оних који су прикрили његов злочин у Хрватској, дали му други идентитет и много година касније га употријебили да лажно свједочи у тзв државном удару, што би Трифуновићу али и ВБА требало бити познато.
Наравно то Трифуновић не помиње јер је, према незваничним информацијама нашег портала, он дугогодишњи агент црногорске тајне службе и њен поуздан ослонац у безбједносном сектору Србије, а постоје индиције да има и статус припадника те службе са свим њеним овлашћењима, што би надлежни у Црној Гори требали утврдити.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Нема коментара:
Постави коментар