четвртак, 10. јул 2025.

Страни интерес и домаћи протести

Драган Новак

6–8 minutes

У тренутку кад се свет суочава с глобалним енергетским изазовима и потребом за одрживим изворима енергије, Србија се налази на прекретници која превазилази пуку економску рачуницу. Лежишта литијума у долини Јадра представљају стратешку сировину за 21. век, али су истовремено постала тачка притиска у ширем геополитичком надметању.

Иако су протести против експлоатације литијума представљени као локални еколошки покрет, више извора указује на то да су они инструменталисани у ширем контексту дестабилизације Србије и њене оријентације ка Европској унији. Руски медији, државне агенције и проруски налози на друштвеним мрежама интензивно су промовисали наративе против пројекта у долини Јадра, али и саму идеју енергетске сарадње Србије са западним партнерима. У тим наративима, рударење литијума је симбол „колонијалне експлоатације", а сваки вид стратешке сарадње с ЕУ представља „издају националних интереса".

Видљив траг спољног утицаја огледа се и у активностима налога на мрежи „Икс", повезаних са страним центрима моћи који се противе европској интеграцији Србије, укључујући и познате трол налоге попут @DD_Geopolitics и @GlobalDiss, који су последњих дана здушно подржавали протесте против власти у Београду, представљајући их као „борбу против западног колонијализма". Ти налози, који већ годинама учествују у дигиталним кампањама против демократских процеса у Европи, сада су фокусирани на дестабилизацију Србије кроз спинове, мимове и коментаре који дискредитују сваки облик сарадње с Европском унијом.

Такође је била изразито присутна мрежа домаћих медија с проруском уређивачком политиком – укључујући портале попут „Србин инфо", „Националист" и „Правда" – који су месецима објављивали текстове с насловима попут „Литијум трује српски народ", „Литијум – нова окупација" или „Зелени фашизам из Брисела". Садржаји са тих сајтова често су превођени и дистрибуирани преко телеграм канала повезаних с медијима са Истока, а затим вирално ширени по „Фејсбуку" и „Твитеру" уз коментаре који позивају на „устанак против западне окупације".

У том светлу, посебно је индикативна улога Млађана Ђорђевића, бившег саветника председника Бориса Тадића и познатог лобисте за руске интересе, који се у јавности профилише као „независни опозиционар" и промотер суверенистичких идеја. Ђорђевић се годинама јавно залаже за тешње везе Србије с Москвом, укључујући и отворено противљење чланству Србије у ЕУ. Његово присуство и утицај унутар покрета који се противе експлоатацији литијума, као и његови јавни иступи у којима оптужује Запад за „економски колонијализам", представљају наставак проруског наратива, сада каналисаног кроз еколошке и цивилне иницијативе.

У истом правцу иде и недавна изјава руског идеолога и утицајног пропагандисте Александра Дугина, који је 30. јуна 2025. године изјавио: „Александар Вучић је готов, сви Срби желе да га нема!" Оваква отворена политичка порука, пласирана из центра једног од кључних идеолошких кругова Кремља, додатно потврђује да поједини спољни актери не само да подстичу наративе против европске интеграције Србије, већ и отворено циљају актуелну власт у Београду, желећи њен пад.

Иако се Ђорђевићево деловање формално не повезује с политичким структурама, бројни аналитичари указују да се иза кулиса одвија координација између проруских медијских канала, локалних организатора протеста и политичких актера са снажним везама у Кремљу. Ђорђевић је у више наврата истицао да пројекат ископавања литијума представља „западну замку" за Србију и да би његово прихватање значило „дефинитивно удаљавање од Русије".

С друге стране, подршка ископавању литијума у Србији стигла је од високих званичника Европске уније. Бивши комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи изјавио је: „Литијум из Србије може да игра кључну улогу у европској транзицији ка зеленој енергији. Ако се процес води транспарентно и у складу с еколошким стандардима, то је шанса за целу Европу." Немачки европосланик Михаел Галер рекао је: „Европска унија мора улагати у сопствене ресурсе, а Србија је наш природни партнер."

Док међународни актери литијум виде као шансу, део домаће јавности види опасност. Дискурс је испуњен емоцијама, манипулацијама и политичким калкулацијама, али једно је јасно – литијум више није само сировина. Постао је симбол политичког избора, економског модела и геополитичког сврставања. Иако се јавни дискурс у Србији често води у знаку популизма и поларизације, стратешка слика је јасна: питање литијума није само питање екологије, већ и питање енергетске независности, политичке оријентације и међународног положаја Србије. Управо зато је ова тема постала мета спољних утицаја, дезинформација и кампања чији је циљ да Србија остане заробљена између интереса великих сила.

Вишегодишња подршка руских државних и провладиних медија протестима у Србији – од екологије до политике – није случајна нити изолована. Медији попут „РТ Балкан", „NewsFront" и „Russia beyond" често преносе селективне информације о протестима против ископавања литијума, представљајући их као народни устанак против „западног диктата". Паралелно, ти исти медији дају простор и протестима против актуелне власти у Београду, подстичући атмосферу дестабилизације, неповерења и политичке парализе.

Такво медијско деловање надовезује се на наратив према којем су литијум, инвестиције, зелена транзиција и европска будућност део „неоколонијалног пројекта". У тој слици, Србија је представљена као жртва страних интереса, а сваки покушај сарадње с ЕУ или САД као чин издаје. Тиме се протести против рударења вешто повезују са ширим таласом деструктивних политичких протеста који тренутно потресају Србију, додатно урушавајући њен економски капацитет, инвестициону стабилност и европску перспективу.

У таквом амбијенту тешко је раздвојити аутентични грађански отпор од организоване спољне кампање. Иако постоје легитимне еколошке забринутости, чињеница да се оне толико поклапају са спољнополитичким интересима Москве отвара простор за сумњу у искреност и спонтане мотиве одређених актера. Руски интерес је јасан – да се спречи Србија да постане део европског ланца снабдевања стратешким сировинама и да остане подложна политичком и енергетском утицају Кремља.