Istoričar Momčilo Pavlović izjavio je za Kosovo onlajn da poruka koju je Aljbin Kurti na srpskom jeziku nedavno uputio Srbima na Kosovu nije umirujuća i da ona znači da oni više nisu ni manjina, već etnička zajednica i da moraju da se integrišu u zakone Kosova, da ne koriste podršku iz Srbije i da na izborima ne učestvuju Srbi koji zastupaju srpski interes. Ključna stvar koju Kurti nije rekao, prema Pavloviću, je „sloboda za Srbe - sloboda od straha".

On u tom smislu podseća na tajne spiskove, privođenja Srba zbog bedževa, natpisa na majicama na srpskom ili na engleskom, nezakonite pritvore od više meseci, presude koje su neutemeljene...

Srbi, ističe, treba da očekuju nastavak te uporne izazivačke politike, a Kurti je poručio i da ima podršku međunarodne zajednice.

„Treba da očekuju i nastavak pokušaja na sve moguće načine, uz vidnu podršku zapadnih zemalja, posebno onih koji su stacionirani na Kosovu, da se potpuno zaokruži i cementira kosovska državnost, ali bez Srba, ili sa Srbima svedenim na neki beznačajni procenat i bez ikakve uloge", upozorava Pavlović.

Povodom podataka koje je Kurti izneo o izgrađenih 138 i renoviranih 13 kuća, naš sagovornik kaže da je srpska imovina na Kosovu i Metohiji, upravo pod Kurtijem potpuno uzurpirana.

„Bilo bi idealno da je Kurti u tom obraćanju na srpskom uputio reči pomirenja i napravio plan o bezuslovnom masovnom povratku Srba na svoja ognjišta i da se onda ti Srbi, naravno, uz pretpostavku da se stvore ekonomski uslovi za život, vrate. Ljudi proterani 1999. godine i kasnije, sad su u već dobrim godinama. Druge generacije teško će se vratiti", konstatuje Pavlović.

Uočava da je Kurti poručio da je Kosovo i Metohija po rastu bruto godišnjeg proizvoda među prvima u Evropi, čak šest odsto, ali da pritom nije rekao da je to entitet na američkoj i nemačkoj infuziji sa velikim donacijama.

Kurti, kako kaže, govori o dualnim ili paralelnim institucijama, a pritom ne spominje „da je samo Kosovo paralelna državna struktura, parastruktura".

Istorijski gledano, Pavlović, navodi da su Kosovu komunisti prvi put dali teritorijalnost, omeđili granice i dali prvo oblasnu, a kasnije i pokrajinsku samoupravu.

„I Srbi i Albanci su, ne samo pod komunistima, nego i pre toga, naravno uz ekscese kao što su svuda, živeli jedni pored drugih. Bilo je problema, ali u suštini taj život je tekao. I sada dolazimo na to pitanje da dva od tri stuba srpskog bitisanja ili identitetskih tačaka na Kosovu, a to su crkva, obrazovanje, odnosno jezik, i zdravstvo, da se ti stubovi integrišu u nekakve kosovske institucije ili kosovske zakone", navodi ovaj istoričar.

Kako ocenjuje, nije realno da se Srbi na Kosovu obrazuju na nekom drugom jeziku, posebno na nižim nivoima, i podseća da su Albanci pod Ibrahimom Rugovom napravili potpuno paralelni sistem obrazovanja od osnovnog do univerzitetskog.

„Oni su se školovali po raznim podrumima, garažama, medresama, džamijama... Tek je Milošević uz pomoć Rima uspeo da to pitanje nekako reguliše. Prema tome, bez saglasnosti Srba, to će biti još jedna nametnuta norma. Zapad koji permanentno žali, daće izjavu gde će žaliti, ali realnost je sasvim drugačija. To mora biti nekakav proces i voljna radnja srpskog naroda - da li želi da uči po nekakvim programima koji će biti napravljeni ne znam gde, pa će onda, na primer, iz istorije, srpska deca učiti da je Srbija izvršila agresiju na Kosovu, da su predstavnici OVK borci za slobodu, a da su njihovi predstavnici, heroji i junaci i moraće da obeležavaju određene datume ili da idu na spomen obeležja", ukazuje Pavlović.

Školovanje na svom jeziku, napominje, tekovina je 19. veka i Srbi su to imali čak i u Osmanskom carstvu, uključujući Prizrensku bogosloviju, škole u Prištini, Skoplju i Tetovu što je nekada bilo Osmansko carstvo.

„Sve u svemu, ovo nije umirujuća poruka. Ovo je poruka za njegovo biračko telo i nekih Srba koji, razume se, kako vreme ide, iz životnih potreba nalaze za shodno da sarađuju sa režimom Aljbina Kurtija", zaključuje Pavlović.

Kurti se, podsetimo, 18. septembra obratio Srbima na Kosovu video porukom u kojoj je između ostalog rekao da želi što bolju saradnju sa srpskom zajednicom i da dualizam zdrastvenog i obrazovnog sistema nije održiv, već da je potrebna inkorporacija.