Србија између кратког руског ланца и европског дугог штапа
Јасна Петровић-Стојановић
6–7 minutes
Ако су ЕУ и председавајућа Европске комисије Урсулa фор дер Лајен видели интерес у доношењу одлуке о одрицању од руског гаса, онда су се или грдно прерачунали или им уопште није важно како ће се грејати грађани уније. А они, као и индустрија у земљама чланицама, течни природни гас (ЛНГ) данас плаћају 100 евра за мегават-сат – руски је пред почетак рата у Украјини коштао три пута мање. Према последњим подацима Евростата, домаћинства у ЕУ се сада суочавају са 20 одсто већим рачунима за грејање, а чак 15 милиона њих не може да загрева своје домове. Челници ЕУ су мудро посаветовали грађане да се у борби против хладноће ослоне на топле џемпере и ћебад, а недавно су се похвалили да су им складишта гаса попуњена више од 72 одсто и да за њих нема зиме.
Било зиме или не, чланице Европске уније одобриле су 19. пакет санкција против Русије, који, између осталог, укључује забрану увоза руског гаса на европско тржиште од 1. јануара 2027, годину дана раније него што је првотно било планирано. Постепено укидање стартује од 1. јануара 2026. Бугарска је већ много пута показала да ће пре себи пуцати у ноге и остати без пара за транзит гаса, него што ће се супротставити одлукама Брисела и САД. Због тога, с правом постоји бојазан да ће оставити и Србију и Мађарску без енергента који до ње стиже „Турским током".
Након што су се власти у Србији огласиле упозорењем да се наша земља налази у веома тешкој, готово безизлазној ситуацији због забране увоза руског гаса, огласила се европска комесарка за проширење Марта Кос. Поручила је да одлука Савета ЕУ не значи да ће чланице уније зауставити транспорт руског гаса до трећих земаља, међу које спада и Србија. Нагласила је да ЕУ подржава Србију и друге балканске државе у диверсификацији увоза енергената.
„Решење Савета ЕУ не предвиђа да ће земље чланице морати да прекину транзит руског гаса у треће земље, као што је Србија", била је категорична комесарка.
Др Михајло Рабреновић, оснивач Евросфере, пита се да ли Марта Кос говори истину или је реч о полуистини која би могла скупо да кошта Србију: „Она (можда) формално говори истину, али само напола. Позивајући се на одлуку Савета ЕУ, она наводи да забрана увоза руског гаса од 1. јануара 2026. не значи аутоматски и забрану транзита ка трећим земљама. То јесте тачно – али само ако се државе чланице сагласе и ако политички и безбедносни услови то дозволе. У документима ЕУ нигде се не гарантује да ће гас сигурно стизати до Србије, већ се предвиђа могућност ревизије снабдевања и ограничења из разлога безбедности енергетског система", објашњава Рабреновић и додаје да председник Вучић с правом упозорава на реалан ризик да оно што је на папиру дозвољено – у пракси може бити онемогућено.
„Марта Кос говори о 'де јуре' могућности, а Вучић о 'де факто' стварности. У међувремену Русија у овако комплексној ситуацији Србију држи на кратком ланцу – није закључила нови уговор о испоруци гаса, како би задржала утицај и покушала да обесхрабри Београд у заштити својих интереса у вези са НИС-ом.
Брисел, који жели да се представи као савезник, требало би да захтева диверсификацију само у мери у којој је спреман да је стварно и помогне подршком у финансирању изградње нових интерконектора и инфраструктуре преко Хрватске, Румуније или из других праваца. У супротном, реч је о још једној полуистини која Србију може скупо да кошта", категоричан је Рабреновић.
Обрни-окрени, сва је прилика да поједини представници ЕУ говоре полуистину, Русија користи зависност као полугу притиска, а Србија упозорава на целу истину. А у политици полуистина често наноси већу штету него лаж, јер ствара утисак сигурности тамо где сигурности нема.
– Не треба занемарити ни шири контекст, односно чињеницу да је удео руског гаса у укупном увозу ЕУ пао на 12 одсто, а пре рата у Украјини био је 45 одсто. Сходно томе, искључење руских количина неминовно ће повећати притисак на цене и доступност енергената, што захтева благовремене заштитне механизме за домаћинства и индустрију у Србији – упозорава оснивач Евросфере.
Финансијски аналитичар Владан Павловић каже да ће се укидање спроводити фазно, те да за Србију није проблем само то већ и то што нема ни краткорочни, ни дугорочни уговор, већ само онај до јануара 2026. године. Из тог разлога нејасно је у коју категорију спадамо.
– Бугарска ће прекинути само доток за краткорочне уговоре, али не и за дугорочне. Сматрам да ћемо ми добити изузеће и дозволу за нови уговор, мислим да је то већ и договарано приликом посете Урсуле фон дер Лајен Београду, мада није званично поменуто, тако да нема разлога за драму. У противном, чека нас колапс који није решив ове зиме, а вероватно ни следеће. Како год, до 2027. се дефинитивно морамо диверсификовати, а то значи изградњу руте која иде кроз Северну Македонију и за почетак повезивање на румунски гас – истиче Владан Павловић.
Додатне количине из Азербејџана, Грчке и Мађарске
У случају најгорег сценарија – да се Србији, дакле, забрани увоз руског гаса, алтернативе су азербејџански гас, течни природни гас (ЛНГ) са терминала у Грчкој, из Румуније, Турске и Мађарске, која је главно гасно чвориште, а до ње може да стиже и ЛНГ са Крка. Будући да је Србији годишње потребно око 3,2 милијарде кубика гаса из ових других праваца, могла би да се обезбеди трећина, односно милијарда кубика. Остало би морала да повлачи из складишта у Мађарској или да докупи још неке количине (не)руског гаса, под условом да капацитети гасовода нису претходно заузети за транзит гаса неке друге
Нема коментара:
Постави коментар