kosovo-online.com

Mijačić:   Kurtijeva pobeda Srbima ne znači ništa dobro

7–8 minutes

---

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa za poglavlje 35 Dragiša Mijačić izjavio je da pobeda Aljbina Kurtija na izborima na Kosovu ne znači ništa dobro srpskom narodu, budući da je njegova politika prema srpskoj zajednici jasna i tu neće biti nekih iznenađenja, prenosi RTS.

Mijačić je u gostovanju na RTS istakao da je Kurti pobednik jučerašnjih izbora na Kosovu i da se albanski narod izjasnio da želi njega da vidi za premijera u naredne četiri godine.

„Ta pobeda je jasna. Ogleda se u prilično velikim ciframa, tako da zaista možemo smatrati da je Kurti apsolutni pobednik ovih izbora", rekao je Mijačić.

Ocenio je da ključ Kurtijevog uspeha nije u vremenu održavanja izbora, već u propasti Demokratskog saveza Kosova koji je izgubio oko 50.000 glasova koji su se prelili na Kurtijevu stranu.

„Cela ta mistifikacija oko dijaspore, ona stvarno nije promenila odnose u odnosu na ono što smo gledali na februarskim izborima. Ključ je u tome da je Demokratski savez Kosova zaista izgubio jako puno glasova", naveo je Mijačić.

Mijačić je rekao da su se u prethodnom periodu dogodili lokalni izbori u oktobru, tri priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i ukidanje sankcija Evropske unije.

„To je donelo neku prevagu, naročito kod glasova Demokratskog saveza Kosova koji cene stabilnost koju Kurti donosi sa svojom vladavinom. Najveći problem Kurtija su bile sankcije EU", naveo je Mijačić.

Ukidanje sankcija EU uticalo na ishod izbora

Na pitanje da li je EU ukidanjem sankcija favorizovala Kurtija, Mijačić je odgovorio da nije, već da su se poklopile kockice da je Evropski savet zasedao u decembru, ali da je taj potez Brisela svakako uticao na ishod izbora, kao i nedavno priznanje Bahama, a pre toga i priznanja Sudana i Sirije.

„Vi imate tri priznanja, plus ukidanje sankcija, najava velikih investicija nakon formiranja institucija. I Kurti je juče rekao da se očekuje preko milijardu evra investicija. Kad imate takvu zaleđinu, naravno da oni glasači koji nisu striktno vezani za političke subjekte, a to se pokazalo kod glasača DSK da su oni prešli na stranu Kurtija i on je dobio takve rezultate da može samostalno da vlada", rekao je Mijačić.

Govoreći o rezultatima srpskih stranaka, Mijačić je rekao da prema trenutnim rezultatima Srpska lista ima devet od deset mandata, a da je jedan mandat pripao Rašićevoj stranci.

„To se pokazuje u svakom novom ažuriranju podataka da prosto nekih 300-400 glasova Rašić ima više nego što mu je potrebno za taj jedan mandat. Tako da ja nisam siguran da Srpska lista može da osvoji 10 od 10. Ona može da podnese žalbu pravosudnim organima na Kosovu imajući u vidu da je Rašić osvojio neke glasove u albanskim sredinama, a postoji pravna praksa kada su takvi glasovi oduzimani, jer glasovi nacionalnih manjina mogu da se računaju samo tamo gde postoje te nacionalne manjine. Da li Srpska lista ima snagu da se izbori za svoje mandate ispred pravosudnih organa, ja lično ne verujem, do sada je praksa pokazala da oni zaista nisu našli mogućnosti da podnesu valjanu tužbu za takve akcije", istakao je Mijačić.

Prema zakonu, kako je objasnio Mijačić, premijer mora da pozove subjekte iz nevećinskih zajednica koji su osvojili najviše glasova da participiraju u vladi sa najmanje jednim ministrom.

„Aljbin Kurti je prekinuo tu ustavnu praksu. To je apsolutno protivustavna praksa, kršenje ustava", rekao je Mijačić i dodao da se Srpska lista do sada nije žalila na te poteze.

Mijačić je istakao da je Srpskoj listi i srpskom narodu potreban neko ko zna da vodi pravnu borbu.

„Nama više nisu toliko neophodni političari, nama su potrebni pravnici koji poznaju kosovski pravni sistem i koji će se boriti za prava kosovskih Srba ispred kosovskih institucija. Ukoliko Srpska lista učini nešto po tom pitanju, možemo se nadati nečem boljem, ali za sada oni to zaista nisu pokazali, ni minimum interesovanja za takvu vrstu borbe", rekao je Mijačić.

Kurti dao jasne premise šta očekuje od dijaloga

Istakao je da je Kurti međunarodnoj zajednici pokazao da ima kredibilitet da vlada na Kosovu.

„Međunarodna zajednica je pokušala neku vrstu sankcija i kaznenih mera za njegovo ponašanje. To nije dalo rezultat, tako da ja verujem da će se ući u jednu letargiju, naročito imajući u vidu sve ono što se dešava u Srbiji, što se dešava sa evropskim integracijama Srbije i međunarodnim kredibilitetom Srbije. Mislim da ova pobeda Kurtija svakako ne znači ništa dobro srpskom narodu, već će značiti kontinuitet njegove politike koju smo videli kako je izgledala poslednje četiri godine, a sada uz znatno manji međunarodni pritisak nego što je bio do sad", naveo je Mijačić.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Mijačić je rekao da je Kurti dao jasne premise o tome šta očekuje od dijaloga, a da mu izborni rezultat mu daje vetar u leđa.

„Pitanje je šta u stvari Srbija želi. Kurti je i ranije nagovestio da on od Zajednice srpskih opština očekuje rešenja kao što su viđena u Hrvatskoj. Ona ni ustavno niti u skladu sa prirodom tih sporazuma ne treba da liče na ono što imamo u Hrvatskoj, ali on će svakako gurati tu svoju politiku, a pitanje koliko će Srbija naći snage i volje da se odupre takvim pritiscima", naveo je Mijačić.

Zdravstvo i školstvo na najvećem udaru

Dodao je da će zdravstvo i školstvo biti na najvećem udaru.

„Videli smo i saopštenje Evropskog saveta koji kaže da zdravstvo i školstvo treba da se integrišu u skladu sa kosovskim zakonodavstvom. Kako će to ići, kako će srpska strana reagovati na to, to zaista u ovom trenutku nije jednostavno predvideti, ali svakako neće biti rešenja, kao što se očekuje, da budu prihvatljiva, bilo Beogradu, bilo Srbima na Kosovu", istakao je Mijačić.

Dodao je da Kurti nema ni novca ni volje da integriše zdravstvo i školstvo na način na koji on želi.

„Na način da to budu kosovske institucije da pružaju zdravstvo i školstvo srpskom stanovništvu. Po Ahtisariju, Srbi na Kosovu imaju pravo da imaju svoje institucije koje se finansiraju preko centralnog budžeta Kosova od strane Republike Srbije. Sad, da li je starija kokoška ili jaje, to sve zavisi od pritisaka međunarodne zajednice da se pre svega pošalje statut Zajednice srpskih opština na razmatranje koji predviđa odredbe kako će se rešiti to pitanje. Da li će Kurti nastaviti sa tim, sa praksom odbijanja ili će nešto popustiti kako bi dobio značajna sredstva od međunarodne zajednice. To u stvari znači, da li će biti fleksibilniji u narednom periodu ili će zadržati jednu čvrstu ruku vladanja kao što je bilo do sad. I vlade Kurti 1 i Kurti 2 su se razlikovale, možda Kurti 3 bude nešto između ta dva, ali svakako njegova politika prema srpskoj zajednici je jasna i mislim da tu neće biti nekih iznenađenja", rekao je Mijačić.

Србија је спремила одговор на признања тзв. Косова

politika.rs

Србија је спремила одговор на признања тзв. Косова

Дејан Новаковић

14–18 minutes

---

Свечано отварање Амбасадорске конференције Републике Србије обележила је снажна порука председника Александра Вучића о изазовима с којима се суочава наша земља и циљевима српске дипломатије током предстојеће године. Вучић је очување мира и стабилности, одбрану територијалног интегритета и суверенитета, као и даљи економски развој, означио као три главна циља Србије, износећи детаље о сложеној политичкој ситуацији у којој их је неопходно остварити. На свечаности одржаној јуче у Палати „Србија" Вучић је поручио да се свет суочава с великим променама и да је стога улога амбасадора морала да се преобликује.

„Некада су амбасадори служили за успостављање контакта; данас технологија то олакшава. Оно што остаје и што се повећава јесте улога сваког од вас у креирању политике кроз утицај на политику земаља у којима служите, на различите начине", рекао је Вучић, указујући на савремен захтев да дипломате не буду само представници, већ активни учесници утицаја. Напоменуо је да је очување мира и стабилности највећи изазов за Србију у наредном периоду. „Оно што ми морамо да остваримо и то неће бити нимало лако, сада то делује као некаква бесмислена флоскула, као нешто што је подразумевајуће, као нешто о чему не мора да се говори и као нешто што ћемо свакако да остваримо. Најтежи циљ за остварење у наредном периоду биће очување мира и стабилности у земљи", рекао је Вучић.

Кад је реч о ситуацији у свету, Вучић је навео да је Србија од америчке администрације очекивала велике помаке напред, али се то није десило, додајући да је изостала и подршка других великих сила у најтежим тренуцима за нашу земљу. „Кад говоримо о царинама, санкцијама НИС-у, ништа од тога не иде у прилог интересима Републике Србије. Истовремено, у тренуцима кад нам је било тешко, нисмо ту подршку добили ни од других великих сила, ни на истоку, ни у ЕУ", рекао је Вучић. Додаје да је било ко од великих сила могао у таквим нелаким тренуцима за нашу земљу да каже да је ту за нас, али да је свако имао неке своје додатне разлоге за притисак, очекујући још више од Србије и тражећи много, а не дајући ништа.

„Добро смо разумели ту поруку и мислим да је важно да смо је добро разумели, знајући да не можемо сами у свету. Зато и јесмо на европском путу и остаћемо на европском путу, бар док будем председник и док буде оваква парламентарна већина, али ово нам је за наук – да морамо сами да градимо своју снагу, да морамо о себи да бринемо, ни о коме другом и по том питању да будемо веома себични, да се трудимо да урадимо што је могуће више за свој народ, за своје грађане, а да не размишљамо хоће ли неко други бити нама задовољан или не", истакао је Вучић.

Осврнувши се на сукоб у Украјини, подсетио је како су се циљеви и поруке свих страна у том конфликту мењали и сукоб постајао све жешћи. „Кад о томе говорим, сасвим је јасно да, кад би се рат сутра зауставио, а при томе ценимо и поштујемо напоре председника САД Доналда Трампа, остао би отворени сукоб између Европљана и Руса", додао је Вучић.

Један од најупечатљивијих делова Вучићевог обраћања био је фокус на питање Косова и Метохије, које је поново истакао као кључну тачку спољне политике. Вучић је рекао да Србија има „одређене ствари у сефу" и да ће када дође време представити своје адуте у дипломатској борби против таласа признања независности тзв. Косова. „Србија мора да покрене талас дерекогниција као одговор на кампању која је почела кроз нову рунду признања тзв. Косова од земаља попут Сирије и Судана. То ће бити приоритет сваког српског дипломате у наредном периоду", рекао је Вучић, наглашавајући изазове с којима се српска дипломатија суочава због промена у међународним позицијама неких држава према Приштини. „За нас је КиМ неотуђиви део Србије, тако је било и тако ће бити и знам да није пријатно кад о томе морате да говорите у Лондону или Вашингтону, али то је тако, те вас молим да немамо расправа у вези са тим, немамо разговора. У противном, нисте заступали нашу политику", истакао је Вучић.

Указао је да Албанци и велике силе које их подржавају не поштују ништа што је до сада потписано у оквиру дијалога Београда и Приштине. „Кад је реч о признавању тзв. Косова, реч је о туђим претензијама не само на територију Србије, већ и на цео регионални простор. У случајевима признања Судана и Сирије, јасан је и недвосмислен утицај Турске и Саудијске Арабије", појаснио је Вучић.

Истакао је да, кад су покушали да у УН донесу резолуцији о геноциду у Сребреници, нису Србију чак ни консултовали, ни око учешћа, а камоли око одлуке. „Захваљујући огромном ангажману и раду, успели смо да покажемо да једна мала земља може да се супротстави и, ако хоћете у броју гласова, на неочекиван начин, победи велике силе", рекао је Вучић. Како је навео, то је био први велики пораз комбиновано највећег дела земаља Европске уније, не рачунајући њих четири које су гласале или против или уздржано и САД, упркос притисцима које су вршили на све мање земље широм света. „Ми смо успели да огромном борбом, снагом и енергијом остваримо велику победу, без обзира на то како они то рачунају. Без обзира на то што су правила за исход гласања била трагикомична и нимало нису приличила демократском уређењу држава које су изгласавање резолуције захтевале", истакао је Вучић.

(Фото Танјуг В. Илић)

Поред питања КиМ, Вучић је упозорио да се интензивно наоружавање и формирање војних савеза у региону не могу потцењивати, оценивши да ти процеси представљају озбиљне безбедносне ризике за Србију. Председник је посебно указао на споразуме о војној сарадњи између Приштине, Тиране и Загреба, наглашавајући да политика региона и шире постаје сложенија и да Србија мора пажљиво да прати те промене кроз своју мрежу дипломатских и безбедносних канала. „Изненада добијате састанке Приштине, Тиране и Загреба, које сви отприлике ниподаштавају и кажу 'а где ће они нас да нападну'. Зашто су одржали те састанке? Што су потписали уговор о сарадњи и војном савезу? Због чега? Због сира и војне музике? Нису. Због чега су ширили те војне споразуме са Словенијом, због чега су покушавали тако напорно да уведу и Бугарску у те процесе? Сасвим је извесно да то нису радили због приче за новине. Напротив. И кад сам разговарао с генералним секретаром НАТО-а и кад сам разговарао с људима у ЕУ, сви су слегали раменима", рекао је Вучић.

Указао је да се последице тога данас виде, од кршења Повеље Уједињених нација и Резолуције 1244 до тога да Американци недвосмислено и отворено наоружавају Албанце на Косову и Метохији, као и Турска. „Испорука хаубица и свега другог има један једини циљ, а то је директно угрожавање Србије и њеног територијалног интегритета и наравно напад на цивилно становништво и војно-полицијске структуре Србије. Други циљ не постоји. Због чега постоји толико наоружавање Републике Хрватске? Једна константна, перманентна кампања против Републике Србије и против српског народа и свих представника Србије?", упитао је Вучић.

Додао је да су сви у окружењу или у НАТО-у или на НАТО путу, као што је Босна и Херцеговина. „Моје је питање – а против кога је то усмерено, од кога да се заштитите? Ваљда је НАТО довољно јак да увек и у сваком тренутку савлада неку малену Србију. Тешко да би се Србија усудила, а притом и знају да то није наша политика да било кога нападнемо у региону. Због чега стотине нових точкаша, оклопна возила, авиони, противваздухопловно оруђе и све друго? Због Аустрије, која је војно неутрална? Само на папиру, наравно, то је јасно свима. Неће бити. То је због Србије", рекао је председник.

Вучић је навео да се због заштите источног крила у евентуалном сукобу с Руском Федерацијом гомилају трупе у нашем окружењу. „Наш је посао и свих који се баве политиком да сачувамо мир и да добро разумемо шта нам раде, али да на то реагујемо мирно, смирено и трпељиво. Србија, све док снажи своје капацитете и док њена економија иде једнаком брзином или расте брже него њихове економије, не може да буде угрожена. Зато је важно да свуда разговором, дијалогом покушавамо да решавамо проблеме. Неће бити једноставно, али ћемо морати да сачувамо мир јер смо генерације људи у нашој земљи губили од почетка прошлог века до краја прошлог века. Време је да имамо један век мира, један век стабилности и сигурности за наше грађане. То нам је први циљ – очување мира и стабилности", истакао је председник Вучић.  

Како наводи, други циљ је борба за територијални интегритет Србије и истакао да одступања од Устава Србије и територијалног интегритета наше земље не сме бити. „Око тог циља нити има посебних разговора, осим разговора о томе како да уређујемо наше односе, не по принципима међународно признатих држава, већ по принципима бољег живота за све који живе на простору између Приштине и Београда, али одступања од Устава Србије и територијалног интегритета наше земље не сме бити. У складу с тим разговарати увек са свим владама, осим са онима чије је чедо независно Косово. Са њима око тога нема шта да разговарамо, јер су увек били и увек ће по том важном питању бити против нас", рекао је Вучић.

Председник наводи као трећи циљ убрзавање економских активности Србије. „Због тог циља биће потребно значајније присуство српских дипломата у азијским, афричким и централно и јужноамеричким државама. То нарочито важи за Кину, али важи и за неке друге азијске земље, јер ту немамо једноставно довољно људи да то радимо. Економија је за нас од кључног значаја, посебно нове технологије, вештачка интелигенција и повезивање са свима од којих можемо да добијемо нова технолошка знања, као и коришћење капацитета нуклеарне енергије и изградња малих и великих нуклеарки, јер су то ствари о којима ми не знамо готово ништа или веома мало и зато је важно да школујемо што је могуће већи број људи и да сазнамо што је могуће више", рекао је Вучић подсетивши и да се Србија налази на европском путу и додао да је посао свих српских дипломата да ураде све што је могуће да држава на том путу напредује, али да границе морају да постоје и да граница понижења мора да буде последња граница.

Прекинули смо понижење државе у разговорима о РЕМ-у

Председник Вучић је разговоре о РЕМ-у оценио као понижавајуће за једну државу, наводећи да је једини принцип био да наводно независни кандидати морају да имају већину. „Заиста ме је срамота било како су изгледали разговори о РЕМ-у, колико смо се као држава понижавали, на шта смо све пристајали, шта смо све радили, да је у једном тренутку то морало да буде прекинуто. Они то отворено говоре, они знају да су то људи који су против нас, никакви то независни кандидати нису, нису се чак тако ни понашали и нису се ни трудили да нам то објасне, јер смо знали да је реч о нашим политичким противницима", каже Вучић.

Како каже, током разговора о РЕМ-у нису постојали никакви принципи ни закони. „Једини је принцип био они морају да имају већину. Како да имају већину, зашто, где то пише, због чега? Не зна се. И од седам према два, поклоните им шест према три. Хајде, учините им да не бисте имали двотрећинску већину, да не можете да доносите одлуке против неких од њихових медија, дајте им да буде пет према четири. На крају су рекли да не може да се прихвати одлука 20 савета националних мањина од 24, већ мора да буде један од два кандидата од преостала четири савета националних мањина јер ти су, ваљда за њих, па је четири више од 20. Држава је понудила да однос у РЕМ-у буде четири-четири, али да ни то није прихваћено. Онда смо понудили и рекли, ево нема проблема, ево ви изаберите председника, ми ћемо да имамо први годину дана пет на четири, а онда идемо у ротацију. Ви имајте већину пет према четири, а ми да имамо председника РЕМ-а, али ни тај предлог није прихваћен", подсетио је Вучић.

Према речима председника, то им није одговарало јер траже да они буду прве две године рачунајући да се заврше избори у којима би могли да не дозволе постојање оних медија који се њима не допадају, а да једини „професионални, независни" буду они који свакога дана обмањују, лажу и фалсификују реалност. „Успели су у неком тренутку чак и Ану Брнабић, која се борила веома храбро, да је буквално људски сломе. Имала је проблем и унутар странке којој припада и пред свима другима. Ја сам морао буквално и њу да заштитим, а видим жена плаче изненада јер је под немогућим притиском. И не сањате како то изгледа. Прекинуо сам то и рекао – до виђења, пријатно, завршено, сад нека буде како год хоћете. Не разумете каква су то понижења била. Не разумете на какве смо ми глупости пристајали", рекао је Вучић.

Ђурић: Треба јасно заступати интересе наше земље

Амбасадорску конференцију формално је отворио министар спољних послова Марко Ђурић, нагласивши тежину тренутка за српску дипломатију. У уводној изјави, Ђурић је истакао да Србија живи на размеђу епоха, у времену када се догађаји смењују муњевито, а улога дипломатије се убрзано мења. „Овај скуп представља потребу, не само формалну церемонију, већ кључну платформу да наши амбасадори из прве руке чују приоритете спољне политике, размене ставове и заједно дефинишу пут који нас очекује у 2026. години", рекао је Ђурић, указујући на комплексност глобалних изазова који захтевају координисану и снажну дипломатску акцију.

Ђурић је посебно нагласио да је Косово и Метохија једно од централних питања којим ће се Србија интензивно бавити у наредној години, позивајући дипломате да се припреме за „значајне изазове и прилике" у глобалном јавном и политичком простору. „Пажњу у 2026. години треба посветити јавној дипломатији. Данас се борба за српске националне интересе у великој мери одвија у јавној и у виртуелној сфери. Ту сви морамо да понесемо део одговорности. Наравно, борбу предводе председник, влада, министри, али и шефови дипломатско-конзуларних представништава имају значајан удео у одговорности да у земљама пријема на јасан, концизан, убедљив и артикулисан начин представе оно што су државне позиције Србије", рекао је Ђурић додајући да је реч о борби да Косово и Метохија остане у саставу Републике Србије, која мора да буде представљена као приоритет најширој јавности у земљама пријема, без обзира на то да ли оне признају тзв. Косово или не.

Конкурс „Буди српски дипломата"

Министар Ђурић је најавио да ће приоритет у раду Министарства спољних послова у 2026. години бити јачање кадровских капацитета и потенцијала и истакао да зато наредну годину МСП почиње јавним позивом на конкурс „Буди српски дипломата". „Главни циљ је да на меритократским основама привучемо квалитетне људе различитих профила, различитих професионалних и личних позадина, који ће ојачати нашу дипломатску службу, али ојачати и техничке службе министарства. Како самог министарства, тако и дипломатско-конзуларних представништава. Сви знамо колико нам треба и нових квалитетних младих дипломата, али и колико нам треба и везиста, техничких секретара, различитих људи с новим вештинама које налаже време у којем живимо и у којем се налазимо", рекао је Ђурић.

www.antic.org

Александар Боцан-Харченко о НИС-у: Русија не жели да одустане од потраге за решењем

nspm.rs

: Александар Боцан-Харченко о НИС-у:  Русија не жели да одустане од потраге за решењем, оно ће бити пре свега у духу и оквиру пријатељских односа две земље

:

~4 minutes

---

петак, 26. децембар 2025.

Амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко изјавио је да се тражи решење за Нафтну индустрију Србије (НИС) које ће, како је рекао и руски председник Владимир Путин, бити пре свега у духу и оквиру пријатељских односа две земље.

Боцан-Харченко је нагласио да Русија, када је реч о НИС-у, не жели да одустане од тражења решења и каже - ми одустајемо, а ви живите како желите.

"Што се тиче НИС-а тражи се решење и желим да истакнем да је веома важно да процес тече без објашњавања неких детаља, што можда сада и није неопходно, а можда је чак и штетно. Ово је ситуација кад је тишина најбоља атмосфера и ствара најбоље услове за наставак покушаја да се пронађе најбоље решење", рекао је Боцан-Харченко за Танјуг.

Додао је да је таква атмосфера важна и зато што питање НИС-а није једноставно већ доста компликовано. Према речима амбасадора, важно је када се говори о НИС-у да се зна шта је узрок тих дешавања и ситуације у Србији, јер је НИС и кључна компанија за Србију, а у области енергетике најважнија.

"Основни разлог су санкције САД, који нису легитимне и законите и немају образложење шта им је циљ. Изгледа да су то санкције уперене против Србије, јер Србија има најтежу ситуацију", рекао је амбасадор и додао да неки медији заборављају ту чињеницу.

Када се говори о НИС-у, додао је, заобилази се основни разлог и одмах почињу критике на рачун Русије да још нема решење и да би Москва могла да га нађе одмах.

"Немогуће је наћи решење одмах и на брзину", рекао је он.

Амбасадор је подсетио да је председник Србије Александар Вучић рекао да има још корака до решења и додао да је то јасно, јер све није завршено. Како је рекао руски амбасадор, морамо да гледамо на ситуацију око НИС-а у склопу свих изјава и пре свега веома садржајне изјаве председника Владимира Путина дате 19. децембра на годишњој конференцији.

"Све је рекао и навео основне и кључне ствари и наравно и у тој изјави постоје и одлучност и поткрепљена нада да ћемо наћи решење које ће пре свега бити у духу и у оквиру наших пријатељских односа", казао је Боцан-Харченко.

Додао је да је за јавност у таквој ситуацији најважније да зна има ли горива или нема, да ли га имају бензинске пумпе, која је цена и да нема редова.

Амбасадор је као изузетно важну оценио чињеницу да је из угла НИС-а ситуација у Србији иста као што је била и пре санкција.

"То пре свега показује и потврђује да је НИС изузетно озбиљна и снажна компанија што је достигнуће наших заједничких напора. НИС је компанија која је у сваком смислу те речи била припремљена и за тешке а не само за најбоље ситуације, као и то да може да преживи очувавши енергетску стабилност земље и стабилност енергетског тржишта", рекао је амбасадор и нагласио да је то најважније.

Боцан-Харченко је изразио уверење да период у коме се тражи решење неће бити на штету потрошача и додао да ту мисли и на грађане који купују гориво и на веће потрошаче као што су аграрни сектор или "Ер Србија".

"НИС је могао да буде припремљен за санкције само уз нашу интензивну и присну заједничку сарадњу и уз веома изузетну стручну активност групе 'Гаспром' и Владе Србије", рекао је он и оценио да ова ситуација има шири значај у смислу економског развоја и економске стабилности Србије.

Боцан-Харченко је навео и да је и за "Гаспром" као компанију веома важно да се сачува функционалност и постигнути ниво развоја.

(РТ Балкан)

www.antic.org

Драгош Вучковић: СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА НА ИВИЦИ ПРОВАЛИЈЕ

iskra.co

Драгош Вучковић:   СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА НА ИВИЦИ ПРОВАЛИЈЕ

darkon

21–27 minutes

Драгош Вучковић: СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА НА ИВИЦИ ПРОВАЛИЈЕ

23.12.2025. - 11:39

Ако погледамо укупна светска економска и политичка догађања само од почетка ове године, са великом извесношћу се може тврдити да ће следећа година бити једна од оних судбоносних прекретница у светској историји. Помно пратећи у дво-деценијском континуитету актуелне економске и политичке процесе у свету, уочио сам више закономерности, које ће се у пуном светлу показати нарочито од следеће године. Прва и најважнија је фактичка супремација економије у односу на политику, јер економска кретања опредељују основне политичке смернице у свету. Сама пропаст западног неолибералног економског концепта, економско посустајање Колективног Запада и сви политички манерви којим они безспешно покушавају да се спасу од надолазеће велике економске кризе, само су доказ тога. Западне елите једноставно немају други излаз осим да покушају да своје нагомилане економске проблеме реше путем великих турбуленција. У свету већ побеђују нови, далеко успешнији нови економски концепти, поготову на Истоку ( Кина и Русија ), праћени својим специфичним политичким теоријама. Друга закономерност је да ни један економски концепт не може бити универзалан за цео свет, колико год то Колективни Запад упорно деценијски покушавао са својим неолибералним. Он ће бити неминовно замењен новим специфичним, са ослонцем на сличне и прихватљиве за сваку државу или регион, са нагласком на савременост, али обавезно комбинован са историјом, културом, традицијом сваке посебне државе или региона. Ове одразе новог мултилатералног економског, а и политичког поретка већ увелико имамо данас, стим што ће он већ од следеће године тек добити на замаху. Трећа закономерност говори о томе да никада овакви тектонски економски и политички поремећаји у свету, каквим присуствујемо данас, нису решавани на миран начин, већ великим светским економским кризама, као и крвавим светским и регионалним ратовима. Сваку велику економску светску кризу пратили су ратови, којима је губитничка економија на силу покушавала да из ње изађе. Очити доказ за то су и велики регионални ратови које имамо данас у свету, Украјина, Блиски Исток и др., али ће избијати и развијати се и нови ( Венецуела, Тајван на пр. ), како се ситуација у свету буде заоштравала. На нашу срећу нуклеарни бар за сада није опција. Четврта закономерност, после ових неминовних криза и ратова, говори о неминовном формирању нових светских институција, структура и елита, процес који је спор, али трајан и који, бар за један дужи временски период дефинише водеће учеснике у светској економији и политици.

 Страховитим економским успоном Азије, а посебно Кине, тежиште економског раста ће наставити да се помера са Запада према Истоку, па ће нормално и удео ових земаља у већ постојећим или сасвим новоформираним међународним економским организацијама морати да се мења. Те организације пре или касније мораће да одражавају стварну глобалну расподелу економске моћи. Овај текст ће се потрудити да кратким прегледом глобалних носилаца економске моћи пружи потпору овим уоченим законитостима, а и да на посредан начин буде путоказ за излаз из тешке економске и политичне кризе у Србији..

Већ почетком наредне године, полако али сигурно креће дефинитиван расплет на узаврелој светкој економској и политичкој сцени, међутим са непредвидивом динамиком. Наилазак велике светске економске кризе ће вероватно коначно натерати Колективни Запад да са Истоком за преговарачким столом договори сфере утицаја и бар основна заједничка светска правила понашања, а да то нису она писана на Западу. Сами пра-почеци овог процеса су већ видљиви у покушајима успостављања мира у Украјини, те, наоко привлачне Трампове идеје Ц-5, Core-5, водећих најутицајнијих земаља ( САД, Јапан, Кина Русија и Индија ). Ово је заиста одраз реализма и жеље за изградњом нове међународне архитектуре без глобализације, али до праве и истинске је још доста далеко. Најпре треба сачекати да време одради своје, да се не испостави да је Америка овим само хтела да купи одређено време, док се не избори са својим економским проблемима и надолазећом кризом, па да, као „изузетна „ нација поново крене да заводи ред у свету.

НОВА ВЕЛИКА ЕКОНОМСКА КРИЗА

Данас присуствијемо судбоносним процесима на Колективном Западу који неминовно воде до отвореног срљања ка новој великој економској кризи, која може надмашити и Велику депресију из тридесетих година прошлог века. Ово реално можемо очекивати већ од наредне године, а што ће бити праћено потпуном урушавању неолибералног западног економског концепта и свега онога што носи са собом, даљим продубљивањем дужничког ропства огромног броја земаља, све већом економском и политичком раслојавању и поделом земаља, надолазећим великим социјалним потресима, те и неминовном сменом елита на власти, као продуктом свега овога. Почетак саме ове нове светске кризе вероватно ће бити сама инплозија, прва америчке, а онда и осталих западних економија, попут онога што се догађало са бившим СССР-ом. Ово ће се проширити неминовно на целу светску економију, а  „црних лабудова", односно окидача вероватно биће истовремено више, од завршетка рата у Украјини, даљих заоштравања царинског рата  и реакција светских берзи, појаве нове светске валуте ( евентуално златног јуана ), преко, већ поменутих, нових већих регионалних ратова у свету који су већ на видику, па све до овог најсвежијег покушаја конфискације руских девизних резерви од стране Колективног Запада.

 Како је Колективни Запад из светске кризе 2008/9 изашао искључиво штампањем нових пара и која је само тако фактички замаскирана, без икаквих озбиљнијих структурних промена у западним економијама, посебно америчкој, ова нова светска економска криза ће се појавити буквално као њен наставак, али у много горем облику. Она ће бити сублимација кризе светског дуга, ресурса и америчког долара. Глобални тренутни дуг од око 350 билиона америчких долара, по некима и преко 400 билиона, који се само у овој години повећао за преко 20 нових билиона долара, те је сад 3 – 4 пута већи од глобалног БДП-а, сасвим довољно говори о озбиљности глобалне економске ситуације. Гро тог дуга је на страни земаља Колективног Запада, где наравно предњачи Америка, док управљање њиме сигурно да постаје један од главних изазова економске стабилности. Зар сва трвења око горње границе њеног јавног дуга, а што је постало једно од најважнијих политичких питања последњих година, није очит доказ супремације економије, односно потврда прве наведене законитости. Тим више што и сама даља ескалација америчког дуга, као и дугова Енглеске и Француске, може лако да буде такође један од окидача нове светске еконимске кризе. Поред наведеног, ова планина дуга ствара апсолутну зависност од инфлације, јер се без инфлације цео систем урушава.

Тренутно присуствујемо својеврсном економском парадоксу – сукобу монетарне инфлације са технолошком дефлацијом, где светска елита бежи из традиционалних облика богатстава и масовно улаже у опипљиву имовину, што је процес који указује на дубоку промену са далекосежним последицама за глобалну економију. При свему овоме цене реалне имовине, злата, земљишта, некретнина добијају све више на замаху, па ће ускоро постати недоступне и самој средњој класи. Источни економски гиганти, Кина, Русија и Индија, тешко да ће дозволити поновно преливање ове кризе у своја дворишта, поучени искуством кризе из 2008/9. Они се већ  увелико спремају за надолазећу кризу, ширећи и учвршћујући своју међусобну економску сарадњу углавном у сопственим валутама, као и своје заједничке економске институције и спроводећи снажан процес дедоларизације.

КОЛЕКТИВНИ ЗАПАД

Делим мишљење наших угледних аутора који већ о Америци говоре као о империји у банкроту, јер без обзира што је она имала и још увек има огромне користи од прилива капитала из читавог света, тешко је очекивати да се ишчупа из дужничке замке коју је сама створила. Већ се усталила динамика да САД на сваких десет година више него удвостручује свој јавни дуг, што је погубно. И од самог врха америчке власти већ допиру признања да је „ера неспорне доминације Америке завршена". У том даљем њеном паду, који ће се тек убрзати наредне године, њена владајућа елита вуче тотално ирационалне потезе, где  у царинском рату, односно „трговинском покеру" са целим светом покушава да спасе своју посрнулу економију. Ресурси за то су јој врло ограничени, а и времена је све мање, док са друге стране прете енормне штете за њу саму, пошто се основни економски параметри, овим мерама, уопште нису побољшали. С једне стране, овај царински рат, углавном усмерен на Кину и њено „економско обуздавање", постигао је доста скромне ефекте, а са друге, онај наметнут савезницима, првенствено ЕУ, Јапану и Јужној Кореји, створио је код њих само додатно неповерење и незадовољство. Не може се ни једна велика економија, па ни америчка, одбранити од неминовног пада завођењем својеврсног харача у свету, како супарничкој, тако и савезничкој страни.

 Комбинација великог буџетског дефицита са абнормалним федералним дугом, коме прети експлозија, сигурно доводи и тек ће довести и сам амерички долар, као водећу светску резервну валуту, у доста тежак положај. Његова хегемонија наравно да се неће окончати преко ноћи, она ће још потрајати, процес дедоларизације ће бити трајан, без обзира на спорост и ширину захвата. Сама америчка владајућа елита на челу са непредвидивим Трампом, је релативно брзо увидела сав ћорсокак у који воде ови исхитрени и непромишљени економски потези, па су већ од ове јесени почели да стижу од ње и неки нови сигнали.

 Најпре је чувена стратешка РАНД корпорација препоручила да САД одустану од „апсолутне победе" над Кином, као и да прихвате политику једне Кине, предлажући нови „модус вивенди" између ове две силе. Наиме САД су се помириле са чињеницом да их је Кина економски превазишла по већини показатеља, а и на војном пољу да немају шансе у сучељавању са њом. Као надоградња недавно је стигла и готово револуционарна нова Стратегија националне безбедности, коју прати тотални заокрет од свих досадашњих и којом се САД одричу од улоге глобалног хегемона, са залагањем за светски систем „равнотеже снага", без светског центра, са суверенитетом свих земаља на првом месту, са завршеном ером масовних миграција, без даљег ширења НАТО-а, за „мир кроз снагу", као основном одредницом, са Русијом као партнером и хитним решавањем украјинског рата, са Кином као главном егзистенцијалном претњом, али која мора бити обуздана на економском пољу, са индо-пацификом као кључним геополитичким бојиштем у будућности и многим другим. Све ово је итекако охрабрујуће, само да не буде то панично тражење предаха док САД не испливају из жестоке надолазеће економске кризе. Дубоко сам уверен да су ово очајнички потези једне опадајуће светске империје, која на време није препознала тренутак када треба да крене са повлачењем кући, која се једноставно „преадутирала" у светском преферансу, пренапрегла до пуцања, а све у силној жељи да вечито глуми светског економског, политичког и војног „шерифа". У економији то је већ постала Кина, док улогу војног, полако, али сигурно, преузима Русија.

Амерички „млађи брат", ЕУ је тренутно вероватно у још већим економским проблемима, потпуно заглављена између Трампових, односно царина „старијег брата" и кинеског технолошког напретка. Водећа немачка привреда  стагнира већ четврту годину, при чему полако посустају и водећи гиганти, постајући тако оличење њене слабости. Трампов бесомучни харач, од 15% царине, стотина милијарди долара обавеза за улагање у САД и куповину америчких енергената, на који је ЕУ сама пристала, као и својеврсни „кинески шок" којим су погођене, ЕУ компаније више реално не могу парирати на светском тржишту конкурентима из Кине, Индије, Бразила, Мексика и др. земаља. На овај начин ЕУ је и дефинитивно постала највећи вазал САД-а у историји, чиме је увелико повећала вероватноћу своје економске рецесије.

Са пуно разлога управо западни аутори већ отворено најављују будуће грађанске ратове у ЕУ, који се најпре очекују у Енглеској и Француској, а што ће бити продукт социјалне нестабилности, економске стагнације и пада, као и кукавичлука и неспособности владајућих елита које немају ама баш никакву идеју како из овога изаћи. Додао бих слободно овоме и страховити пад демократије и слободе говора, као два основна стуба на којима је ЕУ подигнута. На све ово дошао је недавно и нови болан ударац из САД-а кроз већ наведену нову Стратегију безбедности, у којој САД виде данашњу Европу као савез националних држава којима управљају патриотске странке, ударајући тако у саме темеље њених институција. Овом стратегијом САД само верификују своје фактичко повлачење из Европе и остављају практично Украјину у старетељство ЕУ, јер „европски савезници поседују значајну предност у односу на Русију у готово сваком погледу, осим у нуклеарном оружју". Трамп овим дефинитивно огољује Бриселску елиту заједно са њеном „кулом од карата" коју је годинама градила. Из свих ових разлога велики сам скептик што се тиче даљих економских кретања кризе у ЕУ, сви су изгледи да им она тек сада надолази у пуном капацитету.

Колективни Запад је тако постао егзактни пример где се оцртавају све оне наведене четири законитости из уводног дела текста. Без обзира на све покушаје да он врати свој ранији неприкосновени економски статус у свету, што се лепо види и у наведеној Трамповој стратегији која се бави и јачањем енергетских капацитета, повећањем производње и „реиндустријализације", све су то само партикуларни покушаји оживљавања већ потонулог неолибералног западног концепта. Без крупних структурних економских промена и замене овог пропалог система неким новим савременијим и хуманијим моделом, Колективни Запад ће и даље бити у економској и политичкој дефанзиви у свету. Бојим се да његове актуелне владајуће елите нису ни мало спремне на тај корак, јер би он истовремено значио страховити губитак њихове моћи.

КИНА, РУСИЈА, БРИКС

Економски нагли успон Кине, о коме су написане читаве студије, јасан је доказ посебно прве две наведене законитости. На овом месту је сасвим довољно констатовати да су две највеће светске економије у протеклих четврт века буквално замениле своја места, при чему је, по подацима из 2024 год., БДП Кине сада за преко 30% већи него у САД. Обим економског и техничког капацитета Кине најмање је дупло већи од оног у САД, кинеска потрошња по паритету куповне моћи се удвостручује, подижићи стварни обим њене економије на двоструко већи ниво од америчког. Кинеска индустријска производња премашује америчку више од четири пута, добијајући технолошку битку са остатком света. Она постаје глобални лидер у развоју вештачке интелигенције, ослањајући се на сопствене технологије, као и у роботици, где је јача од остатка света заједно, што јој обезбеђује несметан даљи развој.

 Сада долазимо до круцијалног питања, шта је формула овог успеха? Одговор је врло прост – у начину организације целокупног економског или привредног система, у адекватном капиталистичком, предузетничком економском моделу, синхронизованог са комунистичким политичким уређењем. Деценијска супремација овог економскиг модела, праћена енормним привредним растом, нормално да је постала кост у грлу Колективног Запада. Када су се Трампове царине показале скоро непродуктивним у њеном економском обуздавању, кренуло се ратном претњом око Тајвана, где САД вешто сада потурају Јапан, за овај нови „прокси рат" за неопходне ресурсе.

Сви су изгледи да Русија сигурно побеђује у свом „прокси рату" са Колективним Западом, рату који је и покренут небили се исти тај Запад дочепао изузетних украјинских ресурса. Но економска ситуација у Русији је реално далеко од кризне, за 90% популације земље рат не утиче на свакодневни живот, с обзиром на критичну важност економске подршке Кине и Индије. Већина процена економских параметара показује да не постоји ни један забрињавајући макроекономски показатељ, те да следи наставак економског раста, додуше нешто споријег. Све ово само показује да историјске западне санкције нису оштетиле Русију, већ су је само ојачале.

Међутим, нереално је очекивати да даљи наставак украјинског рата и западних санкција неће утицати на економску стабилност Русије у будућности, кроз даљи раст камата, мањак производних капацитета и квалификоване радне снаге ван сектора одбране, мањих прихода од нафте, а све већих издвајања за војску. Тим пре што је што је њена економија почетком овог рата доживела структурну трансформацију, од деценијске усмерености ка Западу, до добрим делом милитаризоване економије сада окренуте Истоку. Губитнички Запад отуда и покушава да Русији зада ових дана још један ударац који је се огледа у плану конфискације њених девизних резерви, које привремено поседују, како би помогли Украјини, а што прети да изазове глобални финасијски домино ефекат. То би само подстакло даљу дедоларизацију у светској трговини, док би и евро лако могао да доживи додатно смањење свог статуса.

БРИКС+  се тренутно сматра највећом економском групом на свету, која по већини економских показатеља надмашује чувени Г-7. Као група земаља незападног света, она је, кроз своју постепену институционализацију, постала, уз ШОС, најбољи показатељ глобалног обухвата мултиполаризма. На њему самом, као и на његовим главним чланицама, Кини, Русији, Индији, Бразилу и Јужној Африци, лако могу да се уоче наведене законитости, само грубим погледом на њихов досадашњи економски развој. Свакако да унутрашње поделе, услед различитих националних интереса, а посебно огромног притиска Колективног Запада, највише на Индију и Бразил, ометају јединство БРИКС-а и његову способност да оспори доминацију САД и долара. Ту је и покушај солирања саме Кине са промоцијом сопственог економског модела унутар БРИКС-а и глобалне улоге јуана.

 Свесни свих ових отпора, лидери БРИКС-а, су се, бар за сада, посветили проширењу финансирања у локалним валутама, диверсификацији извора финасирања и јачању међусобне сарадње у трговини. У овогодишњој декларацији БРИКС-а из Рија је стратегија економског партнерства до 2030 год., која појачава улогу Нове банке развоја и иницијатива под називом Нова инвестициона платформа, са ширењем плаћања у нациналним валутама, те нова концепција берзе житарица, а све у жељи да се створи економска независност од Запада. У силном страху од губитка хегемноније долара , коју већ пореди са губитком светског рата, Трамп се промтно обрушио на целу ову палету економских иницијатива у којој нема, гле чуда, америчког учешћа. Многи угледни економисти се, међутим, слажу да време БРИКС-а тек долази, те да Америка неће моћи довека да му прети.

КА НОВОМ ЕКОНОМСКОМ КОНЦЕПТУ

Пад западног неолибералног економског концепта натерао је многе водеће светске економисте и филозофе да се озбиљно позабаве његовом заменом. Према Арноа Орану, ми улазимо у један од периода поновног подешавања капитализма, од слободне трговине ка „оружаној трговини", карактеристичној за меркатнилизам, чије нормално стање стални сукоб, војни или другим средствима принуде. Огромни успон Кине, са економским и политичким системом другачијим од западног, схваћен је као хегемонистички изазов, па се перцепција Запада постала много радикалнија и ратоборнија у свету ограничених ресурса. Други пак најављују неминовну трансформацију овог концепта у такозвани надзорни капитализам, док Јанис Варуфакис отворено најављује технофеудализам, као облик производње и дистрибуције који покреће капитал у облаку и који тржишта земењује феудима у облаку ( као што је Амазон ), а капиталистички профит рентирањем облака. Таквом капиталу је неоходна нова идеологија која би га оправдала. Дубоко сам уверен да су све ово само покушаји да се преживели неолиберални економски концепт просто „репарира", поправи и оживи, без неопховних структурних промена које би промениле његове основе. Са тим основама, које се огледају у слободном тржишту, либералној демократији, филозофији индивидуализма, светској култури и др.,он је заиста доживео да удари о зид својих граница раста и буде приморан на велику дефанзиву. Међутим, водећа глобалистичка западна структура уопште о томе не размишља, она је изгледа одложила успостављање светске владе и усвојила привремени пројекат сукоба цивилизација, не борећи се више против национализма и мултиполарности, већ их форсирају како би дошло до општег рата, како то суморно одсликава Александар Дугин.

Нове идеологије, које долазе након краха неолиберализма, како то лепо запажа Бранко Милановић, неће бити универзалне за цео свет, већ патрикуларистичке, ограничене по обиму –  географски и политички- и усмерене на одржавање хегемоније тамо где владају, без претензија да своја начела учине универзалним. Како би се избегли њихови међусобни сукоби, по њему, неоходно ће бити прихватање бар ограниченог скупа основних принципа, односно немешање у унутрашње послове и одсуство агресије. Враћајући се поново на уводни део овог текста, сасвим је реално очекивати, и то у скоријој будућности да свака држава или регион усвоји свој одговарајући економски концепт, који ће бити поткрепљен и адекватном политичком идеологијом, што је дефинисао Дугин. На то ће на крају бити и натерани, јер ће саме последице надолазеће економске светске кризе бити разорни. Кинески модел је можда тренутно најбољи пример, без обзира на бројне западне критике, које упозоравају да се она сада суочава са преломним тренутком свог развоја, услед споре и болне транзиције ка виској технологији, иновацијама и домаћој потрошњи, те да може лако искусити сопсвени „кинески шок" , овог пута изнутра, што би уздрмало цео глобални економски поредак. Русија свој модел, заснован на великој улози државе у функционисању капиталистичког економског система, још увек дотерује, усмеравајући га све више на традиције евроазијатства, те у неоконзервативизму и неоевроазијатству тражећи исходиште своје нове и живе идеологије у сучељавању са Западом.

Дубоко сам уверен да Србија, као и читав наш регион, морају промтно мењати свој економски модел развоја. Он мора црпети снагу из наше историје, обичаја, културе, али и прихватити корисна искуства других сроднијих модела. Овај постојећи неолиберални нас води све дубље у економско западно ропство и све ће мо више бити изложенији великој економској кризи која ускоро долази. Идеолошки Србија би морала опстати на демократским коренима, са израженом социјалном и солидарном нотом, вишевекторски усмерена у овој ери мултиполарности, али првенствено упућена на старе, историјске и проверене савезнике. Неће још пуно воде протећи Дунавом док се на њему не буду почеле да кроје нове сфере утицаја.

У Београду, децембар 2025 год.     Мр. Драгош Вучковић

https://iskra.co/reagovanja/dragos-vuckovic-svetska-ekonomija-na-ivici-provalije/

Фицо: Оно што ЕУ ради Србији нема везе са здравим разумом

iskra.co

Фицо:   Оно што ЕУ ради Србији нема везе са здравим разумом

darkon

~2 minutes

---

Фицо: Оно што ЕУ ради Србији нема везе са здравим разумом

17.12.2025. - 15:57

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Премијер Словачке Роберт Фицо изјавио је да ће на самиту ЕУ – Западни Балкан говорити у корист Србије, као и да оно што ЕУ ради Србији нема везе са здравим разумом и да је кажњавају због њених суверених ставова.

Он је на седници Одбора за европске послове словачког парламента рекао да председник Србије Александар Вучић намерава да бојкотује састанак Европског савета „у знак протеста" и истакао да ЕУ не може да кажњава земљу због њених суверених ставова, а да јој истовремено ствара нове услове и обавезе, преноси Таср.

„Оно што раде Србији нема никакве везе са здравим разумом", рекао је он у вези са припремама Србије за приступање ЕУ.

Према Фицу, ЕУ је у дубокој кризи „чак и у тако основним стварима" као што је њено проширење.

Земље чланице Европске одложиле су отварање Кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст), а како се наводи у закључцима Председништва ЕУ о проширењу Савет ће се вратити питању отварања тог кластера у складу са преговарачким оквиром.

Председник Александар Вучић изјавио је да неће отићи у Брисел на самит ЕУ-Западни Балкан јер сматра да мора да штити интересе Србије и додао да ће Србија свакако наставити европским путем.

sputnikportal.rs

Косово и Метохија – Фаза милитаризације

pecat.co.rs

Косово и Метохија – Фаза милитаризације

Слободан Иконић

12–15 minutes

фото: Forca e Sigurisë së Kosovës

Промовисање КБС-а у професионалну војску није само у Куртијевом интересу пред изборе, већ и у остварењу његове великоалбанске идеје, уз геостратешки интерес великих НАТО играча, Турске пре свега

У касарни „Адем Јашари" у Приштини крајем новембра је обележен новокомпоновани празник посвећен тзв. косовско-безбедносним снагама (КБС), пропраћен већ устаљеним паролама о тзв. КБС као наследници терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК). А зашто не би још једном подсетили да је тзв. КБС наследница тзв. ОВК, чијој четворици команданата се данас суди у Хагу за ратне злочине и злочине против човечности, када уместо реакција са Запада стиже ћутање као одобравање. Обележавање овог датума почело је пре 13 година, када су тзв. КБС први пут представиле своје симболе, идентитет, уз неизоставно помињање НАТО стандарда.

Упркос Уставу тзв. привремених приштинских институција, урађеном по плану Мартија Ахтисарија, по којем КБС могу да буду реда величине до 2.500 припадника у активном саставу и 800 чланова у резервном саставу и користе се у сврху цивилне заштите, не смеју да поседују тешко наоружање и слично, процес трансформације такозваних косовских безбедносних снага у тзв. „косовску војску" почео усвајањем измена три закона крајем 2018. године: трећа фаза, која подразумева набављање сложених борбених система, планирана је за 2025. годину и, према неким проценама, требало би да се заврши до 2028. године.

Аљбин Курти у овом тренутку користи наоружавање Косова као важан предизборни адут јер је то једна од централних унутрашњополитичких тема у Приштини, посебно у контексту актуелне политичке кризе која води ка новим изборима. Набавка оружја, посебно видљиве испоруке попут турских дронова „Бајрактар", Курти представља као доказ своје одлучности да заштити „суверенитет" и „безбедност Косова". Овим директно апелује на националистички настројене бираче и јача његову слику снажног и непоколебљивог лидера. Курти често понавља тезу да је наоружавање Србије и „српске претње" разлог за хитно јачање Косовских безбедносних снага (КБС). Овим се стално одржава тензија и мобилише бирачко тело око перципиране спољне опасности, што је класичан предизборни маневар. Војни аналитичари и медији у Србији су отворено коментарисали да је испорука дронова из Турске темпирана као „поклон" Куртију непосредно пред локалне изборе у октобру и новембру 2025. године, како би му се подигао рејтинг.

Улагање преко милијарду евра у војску и развој домаће индустрије муниције (фабрика у Ђаковици) Курти представља као конкретан успех своје владе у области безбедности и развоја, што користи у кампањи да покаже резултате свог мандата. Укратко, наоружавање Косова је и стварни дугорочни пројекат, али је начин на који се он медијски промовише и темпирање испорука и најава фабрика несумњиво део Куртијеве политичке стратегије за добијање што веће подршке на изборима.

НАОРУЖАВАЊЕ И ЗАХВАЛНОСТ Вршиоц дужности премијера лажне државе Аљбин Курти на поменутој церемонији је рекао да је више од 430 милиона евра уложено у наоружање и опрему и захвалио САД на подршци. „Посебно треба истаћи противтенковски систем 'џавелин' од САД, а у процесу смо пријема хеликоптера 'блек хок', и ово је тренутак када треба да се захвалимо нашим савезницима, Натоу, посебно Сједињеним Америчким Државама, које су уз нас и опремом, оружјем и муницијом, али и обуком. Обука у иностранству се учетворостручила, буџет за одбрану и безбедност се утростручио, а то је обавеза коју имамо према одбрани наше домовине", закључио је Курти и обзнанио да ће за тзв. косовске безбедносне снаге (КБС) бити издвојено више од милијарду евра у наредне четири године, уз и најаву развоја војних дронова који ће бити произвођени на тзв. Косову.

Уз САД, Немачку, Британију, важан снабдевач тзв. Косова борбеним система је и Турска, која је лажној држави већ испоручила непознат број сопствених противоклопних ракетних система – ОМТАС, а Приштина је од Анкаре набавила и ручне ракетне бацаче ХАР-66, турску верзију познатог америчког М72 ЛАВ (Light Antitank Weapon, LAW), који се већ налази у оперативној употреби тзв. КБС-а.

Косово је набавило, између осталог, беспилотне летелице „Бајрактар ТБ2" из Турске, што је Курти јавно потврдио и похвалио се тиме на друштвеним мрежама; Приштина разматра и куповину америчких хеликоптера „Блек хок"; планирано је повећање издвајања за одбрану за 60% у наредне четири године, са циљем улагања више од милијарду евра у војску; Курти је најавио и покретање производње муниције на Косову до краја 2026. године. Турска државна компанија за одбрамбену индустрију МКЕ (Макине ве Кимyа Ендüстриси А.Ş.) потписала је уговор о изградњи прве фабрике муниције на Косову по принципу „кључ у руке". Фабрика ће бити изграђена у индустријској зони у близини Ђаковице, тачније у селу Јахоц и имаће капацитет за производњу око 20 милиона комада муниције годишње. Планирано је да фабрика буде завршена и покрене производњу до краја 2026. године.

У Гњилану је 8. новембра отворена прва фабрика војних дронова, која ће производити и дронове камиказе; ознаку „мејд ин Косово" дронови бренда Скифери (Соко) носиће два дрона; КБС учествују у међународним војним вежбама, попут „Дефендер Еуропе 25", и постоје најаве о формирању заједничке војне јединице са Оружаним снагама Албаније.

ТУРСКИ НЕООСМАНСКИ СНОВИ Неоосманска стратегија, дубоко уграђена у визију турске државе под Ердогановим вођством, потврђена је и испоруком дронова камиказа Приштини три месеца пре рока. Контејнери с хиљадама камиказа турских борбених дронова „скајдагер" који носе експлозив, а које је Турска чак три месеца пре договореног рока, испоручила лажној држави Косово, представља не само кршење свих међународних права и дестабилизацију региона већ и доказ да Турска није напустила сан о османској власти на Балкану.

Турска својим наоружавањем Косова и инвестицијама у његову одбрамбену индустрију настоји да оствари вишеструке стратешке, економске и политичке циљеве у региону Западног Балкана. Турска види Балкан, а посебно Албанце на Косову и у Албанији, као сферу свог историјског и културног интереса. Кроз војну сарадњу, Турска јача своје „меке моћи" и позиционира се као кључни савезник Приштине, што јој даје већи политички утицај у региону. Неки аналитичари сматрају да Турска жели да попуни потенцијални вакуум који би могао настати уколико Сједињене Државе или Немачка смање своје присуство у региону, сигнализирајући да је спремна да преузме водећу улогу у осигуравању безбедности Косова.

У ствари, рекло би се да се ради о реакцији НАТО на војну параду која је недавно одржана у Београду. У тој функцији су и војни споразуми склопљени између Албаније, Хрватске и тзв. државе Косово, а затим и споразум Хрватске и Словеније. То све изгледа смешно, јер су ове земље чланице НАТО и нејасно је по ком основу праве локалне савезе, и то баш око нас, осим ако није директна претња нама. То је упозорење НАТО Србији за све што смо на паради показали да имамо, да не би требало више да показујемо мишиће.

У присуству Куртија и председника скупштине Димаља Баше, председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи је поводом „Дана снага" 27. новембра изјавила да су тзв. КБС достојна наследница тзв. ОВК. Османи је истакла да је „косовска војска" понос „синова и кћери", и да ће сваког дана јачати, као и да ће постати оперативна, док је Курти егзалтирано изнео хвалоспев: „Ви сте војници историјског народа и величина једног народа мери се нашом историјом. Наш народ је велики, то је славан народ са историјом. Ви сте наставак Ослободилачке војске Косова…"

Комадант ове паравојне формације и братанац оца тзв. ОВК Адема Јашарија Башким Јашари навео је да су „показали посвећеност, професионализам и дисциплину у испуњавању своје мисије – заштите суверенитета и територијалног интегритета Косова'". Он је само један од потомака покојних команданата терористичке ОВК који данас „поносно" носе униформу КБС. Осим команданта Башкима Јашарија, братанца Адема Јашарија, униформу тзв. косовске војске данас носи Љуан Харадинај, братанац Рамуша Харадинаја, односно син покојног команданта тзв. ОВК Шкељзена Харадинаја, који је погинуо у сукобу са српским снагама безбедности. Са таквом традицијом је био и Азем Куртај који је као активни припадник тзв. КБС, на Бадњи дан 2023, из ватреног оружја, ранио Стефана Стојановића (11) и његовог брата Милоша Стојановића (21) који су носили бадњак. Отац Азема Куртаја био је припадник тзв. ОВК Дануш Куртај, а погинуо је током НАТО агресије у затвору Дубрава. Његови стричеви такође су били припадници тзв. ОВК, а посебно се истакао стриц Хајруш, који је био командант 162. бригаде ОВК у Качанику, а појавио се и као сведок у Хагу.

Већ има запажања да датум није изабран случајно: јер, „дан снага" се обележава 27. новембра, а албански национални празник Дан заставе, односно дан када је Република Албанија прогласила независност, Албанци обележавају дан касније, односно 28. новембра. Управо је у Валони, где је 1912. године први пут подигнута застава са црним двоглавим орлом, прослављен Дан заставе Албаније, на којем су присуствовали званичници са обе сгтране Проклетија али без Аљбина Куртија, који је очигледно и даље у веома затегнутим односима са премијером Албаније Рамом.

То Куртија није спречило да са „Косова" у великоалбанском стилу поручи да су „сви напори албанских патриота кроз векове крунисани независном Албанијом и независним 'Kосовом'". Честитку је искористио и да Албанце на „Косову" подсети да је на данашњи дан, 1955. године рођен за Албанце јунак, а за Србе обичан терориста. „На овај дан је у Преказу рођен врховни командант ОВK Адем Јашари, човек који ће бити на челу борбе за слободу „Kосова". Такође, 28. новембра 1997. године, ОВK је, први пут, јавно иступила како би свету ставила до знања да је овај народ спреман на сваку жртву и да никада неће одустати од борбе за слободу", написао је Kурти.

(НЕ)УПОТРЕБЉИВА РЕЗОЛУЦИЈА Према Резолуцији 1244, иначе, на Косову и Метохији не би смела да постоји ниједна оружана формација, осим Кфора, а тај документ је предвиђао и демилитаризацију тзв. ОВК и других наоружаних група Албанаца. Приштина је, међутим, 2009. године формирала тзв. КБС од косовског заштитног корпуса, односно бивше тзв. ОВК, а скупштина привремених институција је 2018. године, без присуства српских представника, усвојила закон о трансформацији такозваних КБС у војску. Ипак, то што пише у Резолуцији 1244, иако би требало, није спречило заменика команданта Кфора генерала Федерика Колину да се састане са командантом КБС Башкимом Јашаријем и да прими нешто што личи на медаљу, а додељује је ова паравојна формација. С друге стране, кад год се Кфор прозове за своје нечињење или лоше чињење, он се управо позива на ову Резолуцију 1244 и истиче да му она одређује статус и деловање.

Не треба заборавити да је ОВК симбол оружане борбе за остваривање великоалбанских циљева и то не само на „Косову", већ и у Албанији, Црној Гори и Македонији, односно свуда у региону где има Албанаца. И цела та прича је темељ да се те тежње остваре и војним средствима. Оснаживања војне компоненте великоалбанске приче је јасна порука да од ње нема одустајања. Популарност ОВК међу Албанцима последњих месеци поново расте и због суђења Тачију у Хагу а Курти и Османи су остали на маргини тога, јер их Албанци не доживљавају као политичке наследнике ОВК. Зато сада покушавају да се својим изјавама о „наслеђу ОВК" приклоне том тренду и политички профитирају од емоција које суђење изазива.

Иако КБС тренутно има мандат првенствено за цивилну заштиту и реаговање у ванредним ситуацијама, власти у Приштини раде на њиховој трансформацији у професионалну војску Косова. Реторика о "наследници" ОВК има за циљ да ту трансформацију прикаже као логичан и природан развој догађаја. Повезивање са ОВК има јак симболички набој, наглашавајући суверенитет и спремност на одбрану, што је део шире политичке поруке према унутрашњој и међународној јавности. Зато изјаве ове врсте изазивају оштре реакције у Београду и код српске заједнице на Косову, где се ОВК сматра терористичком организацијом одговорном за ратне злочине, зашта у Приштини много не маре, све док имају подршку оних који су и створили ову наказну творевину на југу Србије.

https://www.pecat.co.rs/2025/12/kosovo-i-metohija-faza-militarizacije/