pecat.co.rs
Косово и Метохија – Фаза милитаризације
Слободан Иконић
12–15 minutes
фото: Forca e Sigurisë së Kosovës
Промовисање КБС-а у професионалну војску није само у Куртијевом интересу пред изборе, већ и у остварењу његове великоалбанске идеје, уз геостратешки интерес великих НАТО играча, Турске пре свега
У касарни „Адем Јашари" у Приштини крајем новембра је обележен новокомпоновани празник посвећен тзв. косовско-безбедносним снагама (КБС), пропраћен већ устаљеним паролама о тзв. КБС као наследници терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК). А зашто не би још једном подсетили да је тзв. КБС наследница тзв. ОВК, чијој четворици команданата се данас суди у Хагу за ратне злочине и злочине против човечности, када уместо реакција са Запада стиже ћутање као одобравање. Обележавање овог датума почело је пре 13 година, када су тзв. КБС први пут представиле своје симболе, идентитет, уз неизоставно помињање НАТО стандарда.
Упркос Уставу тзв. привремених приштинских институција, урађеном по плану Мартија Ахтисарија, по којем КБС могу да буду реда величине до 2.500 припадника у активном саставу и 800 чланова у резервном саставу и користе се у сврху цивилне заштите, не смеју да поседују тешко наоружање и слично, процес трансформације такозваних косовских безбедносних снага у тзв. „косовску војску" почео усвајањем измена три закона крајем 2018. године: трећа фаза, која подразумева набављање сложених борбених система, планирана је за 2025. годину и, према неким проценама, требало би да се заврши до 2028. године.
Аљбин Курти у овом тренутку користи наоружавање Косова као важан предизборни адут јер је то једна од централних унутрашњополитичких тема у Приштини, посебно у контексту актуелне политичке кризе која води ка новим изборима. Набавка оружја, посебно видљиве испоруке попут турских дронова „Бајрактар", Курти представља као доказ своје одлучности да заштити „суверенитет" и „безбедност Косова". Овим директно апелује на националистички настројене бираче и јача његову слику снажног и непоколебљивог лидера. Курти често понавља тезу да је наоружавање Србије и „српске претње" разлог за хитно јачање Косовских безбедносних снага (КБС). Овим се стално одржава тензија и мобилише бирачко тело око перципиране спољне опасности, што је класичан предизборни маневар. Војни аналитичари и медији у Србији су отворено коментарисали да је испорука дронова из Турске темпирана као „поклон" Куртију непосредно пред локалне изборе у октобру и новембру 2025. године, како би му се подигао рејтинг.
Улагање преко милијарду евра у војску и развој домаће индустрије муниције (фабрика у Ђаковици) Курти представља као конкретан успех своје владе у области безбедности и развоја, што користи у кампањи да покаже резултате свог мандата. Укратко, наоружавање Косова је и стварни дугорочни пројекат, али је начин на који се он медијски промовише и темпирање испорука и најава фабрика несумњиво део Куртијеве политичке стратегије за добијање што веће подршке на изборима.
НАОРУЖАВАЊЕ И ЗАХВАЛНОСТ Вршиоц дужности премијера лажне државе Аљбин Курти на поменутој церемонији је рекао да је више од 430 милиона евра уложено у наоружање и опрему и захвалио САД на подршци. „Посебно треба истаћи противтенковски систем 'џавелин' од САД, а у процесу смо пријема хеликоптера 'блек хок', и ово је тренутак када треба да се захвалимо нашим савезницима, Натоу, посебно Сједињеним Америчким Државама, које су уз нас и опремом, оружјем и муницијом, али и обуком. Обука у иностранству се учетворостручила, буџет за одбрану и безбедност се утростручио, а то је обавеза коју имамо према одбрани наше домовине", закључио је Курти и обзнанио да ће за тзв. косовске безбедносне снаге (КБС) бити издвојено више од милијарду евра у наредне четири године, уз и најаву развоја војних дронова који ће бити произвођени на тзв. Косову.
Уз САД, Немачку, Британију, важан снабдевач тзв. Косова борбеним система је и Турска, која је лажној држави већ испоручила непознат број сопствених противоклопних ракетних система – ОМТАС, а Приштина је од Анкаре набавила и ручне ракетне бацаче ХАР-66, турску верзију познатог америчког М72 ЛАВ (Light Antitank Weapon, LAW), који се већ налази у оперативној употреби тзв. КБС-а.
Косово је набавило, између осталог, беспилотне летелице „Бајрактар ТБ2" из Турске, што је Курти јавно потврдио и похвалио се тиме на друштвеним мрежама; Приштина разматра и куповину америчких хеликоптера „Блек хок"; планирано је повећање издвајања за одбрану за 60% у наредне четири године, са циљем улагања више од милијарду евра у војску; Курти је најавио и покретање производње муниције на Косову до краја 2026. године. Турска државна компанија за одбрамбену индустрију МКЕ (Макине ве Кимyа Ендüстриси А.Ş.) потписала је уговор о изградњи прве фабрике муниције на Косову по принципу „кључ у руке". Фабрика ће бити изграђена у индустријској зони у близини Ђаковице, тачније у селу Јахоц и имаће капацитет за производњу око 20 милиона комада муниције годишње. Планирано је да фабрика буде завршена и покрене производњу до краја 2026. године.
У Гњилану је 8. новембра отворена прва фабрика војних дронова, која ће производити и дронове камиказе; ознаку „мејд ин Косово" дронови бренда Скифери (Соко) носиће два дрона; КБС учествују у међународним војним вежбама, попут „Дефендер Еуропе 25", и постоје најаве о формирању заједничке војне јединице са Оружаним снагама Албаније.
ТУРСКИ НЕООСМАНСКИ СНОВИ Неоосманска стратегија, дубоко уграђена у визију турске државе под Ердогановим вођством, потврђена је и испоруком дронова камиказа Приштини три месеца пре рока. Контејнери с хиљадама камиказа турских борбених дронова „скајдагер" који носе експлозив, а које је Турска чак три месеца пре договореног рока, испоручила лажној држави Косово, представља не само кршење свих међународних права и дестабилизацију региона већ и доказ да Турска није напустила сан о османској власти на Балкану.
Турска својим наоружавањем Косова и инвестицијама у његову одбрамбену индустрију настоји да оствари вишеструке стратешке, економске и политичке циљеве у региону Западног Балкана. Турска види Балкан, а посебно Албанце на Косову и у Албанији, као сферу свог историјског и културног интереса. Кроз војну сарадњу, Турска јача своје „меке моћи" и позиционира се као кључни савезник Приштине, што јој даје већи политички утицај у региону. Неки аналитичари сматрају да Турска жели да попуни потенцијални вакуум који би могао настати уколико Сједињене Државе или Немачка смање своје присуство у региону, сигнализирајући да је спремна да преузме водећу улогу у осигуравању безбедности Косова.
У ствари, рекло би се да се ради о реакцији НАТО на војну параду која је недавно одржана у Београду. У тој функцији су и војни споразуми склопљени између Албаније, Хрватске и тзв. државе Косово, а затим и споразум Хрватске и Словеније. То све изгледа смешно, јер су ове земље чланице НАТО и нејасно је по ком основу праве локалне савезе, и то баш око нас, осим ако није директна претња нама. То је упозорење НАТО Србији за све што смо на паради показали да имамо, да не би требало више да показујемо мишиће.
У присуству Куртија и председника скупштине Димаља Баше, председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи је поводом „Дана снага" 27. новембра изјавила да су тзв. КБС достојна наследница тзв. ОВК. Османи је истакла да је „косовска војска" понос „синова и кћери", и да ће сваког дана јачати, као и да ће постати оперативна, док је Курти егзалтирано изнео хвалоспев: „Ви сте војници историјског народа и величина једног народа мери се нашом историјом. Наш народ је велики, то је славан народ са историјом. Ви сте наставак Ослободилачке војске Косова…"
Комадант ове паравојне формације и братанац оца тзв. ОВК Адема Јашарија Башким Јашари навео је да су „показали посвећеност, професионализам и дисциплину у испуњавању своје мисије – заштите суверенитета и територијалног интегритета Косова'". Он је само један од потомака покојних команданата терористичке ОВК који данас „поносно" носе униформу КБС. Осим команданта Башкима Јашарија, братанца Адема Јашарија, униформу тзв. косовске војске данас носи Љуан Харадинај, братанац Рамуша Харадинаја, односно син покојног команданта тзв. ОВК Шкељзена Харадинаја, који је погинуо у сукобу са српским снагама безбедности. Са таквом традицијом је био и Азем Куртај који је као активни припадник тзв. КБС, на Бадњи дан 2023, из ватреног оружја, ранио Стефана Стојановића (11) и његовог брата Милоша Стојановића (21) који су носили бадњак. Отац Азема Куртаја био је припадник тзв. ОВК Дануш Куртај, а погинуо је током НАТО агресије у затвору Дубрава. Његови стричеви такође су били припадници тзв. ОВК, а посебно се истакао стриц Хајруш, који је био командант 162. бригаде ОВК у Качанику, а појавио се и као сведок у Хагу.
Већ има запажања да датум није изабран случајно: јер, „дан снага" се обележава 27. новембра, а албански национални празник Дан заставе, односно дан када је Република Албанија прогласила независност, Албанци обележавају дан касније, односно 28. новембра. Управо је у Валони, где је 1912. године први пут подигнута застава са црним двоглавим орлом, прослављен Дан заставе Албаније, на којем су присуствовали званичници са обе сгтране Проклетија али без Аљбина Куртија, који је очигледно и даље у веома затегнутим односима са премијером Албаније Рамом.
То Куртија није спречило да са „Косова" у великоалбанском стилу поручи да су „сви напори албанских патриота кроз векове крунисани независном Албанијом и независним 'Kосовом'". Честитку је искористио и да Албанце на „Косову" подсети да је на данашњи дан, 1955. године рођен за Албанце јунак, а за Србе обичан терориста. „На овај дан је у Преказу рођен врховни командант ОВK Адем Јашари, човек који ће бити на челу борбе за слободу „Kосова". Такође, 28. новембра 1997. године, ОВK је, први пут, јавно иступила како би свету ставила до знања да је овај народ спреман на сваку жртву и да никада неће одустати од борбе за слободу", написао је Kурти.
(НЕ)УПОТРЕБЉИВА РЕЗОЛУЦИЈА Према Резолуцији 1244, иначе, на Косову и Метохији не би смела да постоји ниједна оружана формација, осим Кфора, а тај документ је предвиђао и демилитаризацију тзв. ОВК и других наоружаних група Албанаца. Приштина је, међутим, 2009. године формирала тзв. КБС од косовског заштитног корпуса, односно бивше тзв. ОВК, а скупштина привремених институција је 2018. године, без присуства српских представника, усвојила закон о трансформацији такозваних КБС у војску. Ипак, то што пише у Резолуцији 1244, иако би требало, није спречило заменика команданта Кфора генерала Федерика Колину да се састане са командантом КБС Башкимом Јашаријем и да прими нешто што личи на медаљу, а додељује је ова паравојна формација. С друге стране, кад год се Кфор прозове за своје нечињење или лоше чињење, он се управо позива на ову Резолуцију 1244 и истиче да му она одређује статус и деловање.
Не треба заборавити да је ОВК симбол оружане борбе за остваривање великоалбанских циљева и то не само на „Косову", већ и у Албанији, Црној Гори и Македонији, односно свуда у региону где има Албанаца. И цела та прича је темељ да се те тежње остваре и војним средствима. Оснаживања војне компоненте великоалбанске приче је јасна порука да од ње нема одустајања. Популарност ОВК међу Албанцима последњих месеци поново расте и због суђења Тачију у Хагу а Курти и Османи су остали на маргини тога, јер их Албанци не доживљавају као политичке наследнике ОВК. Зато сада покушавају да се својим изјавама о „наслеђу ОВК" приклоне том тренду и политички профитирају од емоција које суђење изазива.
Иако КБС тренутно има мандат првенствено за цивилну заштиту и реаговање у ванредним ситуацијама, власти у Приштини раде на њиховој трансформацији у професионалну војску Косова. Реторика о "наследници" ОВК има за циљ да ту трансформацију прикаже као логичан и природан развој догађаја. Повезивање са ОВК има јак симболички набој, наглашавајући суверенитет и спремност на одбрану, што је део шире политичке поруке према унутрашњој и међународној јавности. Зато изјаве ове врсте изазивају оштре реакције у Београду и код српске заједнице на Косову, где се ОВК сматра терористичком организацијом одговорном за ратне злочине, зашта у Приштини много не маре, све док имају подршку оних који су и створили ову наказну творевину на југу Србије.
Нема коментара:
Постави коментар