OBRAĆANJE PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE VOJISLAVA KOŠTUNICE SAVETU BEZBEDNOSTI UN

OBRAĆANJE PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE VOJISLAVA KOŠTUNICE
SAVETU BEZBEDNOSTI UN

 

POLITIKA - SVET I MI - Utorak, April 03, 2007 23:15

 

KostunicaUN04_m Poštovani gospodine predsedniče,
poštovani predstavnici zemalja članica SB, gospođe i gospodo, Želim pre svega
da izrazim posebno poštovanje prema ovom visokom telu svetske organizacije.
Verujem da je prisutnim uvaženim predstavnicima država članica Saveta
bezbednosti dobro poznata činjenica da je Srbija stara evropska država. Ona je,
pored ostalog, bila član još Lige naroda, a jedna je od zemalja-osnivača
Ujedinjenih nacija. Sa svojom viševekovnom državnom tradicijom, Srbija je
učestvovala u izgradnji evropske istorije i izgradnji trajnih i univerzalnih
vrednosti sveta u kojem živimo. Tu pre svega mislim na suštinske vrednosti kao
što su vladavina prava i pravda.

 

Siguran sam da delimo zajedničko uverenje da svaka država
ima neprikosnoveno pravo, zagarantovano Poveljom UN, da za nju važe opšta
načela međunarodnog prava i elementarna pravda. Do danas niko nije pokušao da
ospori osnovni princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta
međunarodno priznatih država, ili da prekrši princip nepovredivosti međunarodno
priznatih granica. Naglašavam da je to tako bilo sve do predloga Specijalnog
izaslanika Martija Ahtisarija, koji u tom pogledu predstavlja istorijski
presedan.

 

Srbija je već jasno saopštila da je Specijalni izaslanik
Ahtisari - suprotno načelima međunarodnog prava, suprotno Povelji UN, suprotno
Rezoluciji SB 1244, suprotno Završnom helsinškom aktu, suprotno Ustavu
Republike Srbije i suprotno elementarnoj pravdi - predložio da se otme 15 odsto
teritorije Srbije. Njegov predlog predviđa da se jednostrano prekroje
međunarodno priznate granice Srbije i da na njenoj teritoriji albanska
nacionalna manjina, u neposrednom susedstvu postojeće, stvori još jednu
albansku državu. Kada se jedna država i jedan narod suoče sa ovakvim pokušajem gaženja
prava i pravde, tada svaki građanin i cela zemlja pouzdano znaju i najdublje
osećaju da je u samim temeljima ugroženo njihovo državno i nacionalno
dostojanstvo.

 

Zato Srbija, gospodine predsedniče, odlučno odbacuje
Ahtisarijev predlog kao protivpravan i nelegitiman akt rasparčavanja države
Srbije. Nikada i niko nije Specijalnom izaslaniku mogao dati mandat da prekrši
princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da promeni državne granice
Srbije. Istina je da je Generalni sekretar UN Martiju Ahtisariju poverio mandat
da bude posrednik u razgovorima za određivanje budućeg statusa srpske pokrajine
Kosovo i Metohija. Kao što je i istina da SB nije, niti je mogao, dati
Ahtisariju mandat da otvori pitanje državnog statusa Srbije, zato što to ne
dozvoljava Povelja UN.

 

Savet bezbednosti je pravo mesto da se Martiju Ahtisariju
postavi pitanje na čemu on zasniva svoj predlog da se prekrši princip
suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država i da se
Srbiji, državi članici UN, na taj način otme značajan deo njene teritorije.
Pošto Specijalni izaslanik do sada o tome nije rekao ni jednu jedinu reč,
krajnje je vreme da saznamo pravni osnov ovakvog njegovog predloga. Naravno,
gospođe i gospodo, da svi znamo da, sve dok je na snazi Povelja UN, za ovakav predlog
ne može postojati pravni osnov. Kršenje prava ne može nikakvim objašnjenjem
postati pravo, niti onaj koji raspolaže silom može pravno nasilje da pretvori u
pravo.

 

Pravo pitanje glasi: zašto Ahtisari nije delovao saglasno
mandatu koji je dobio i zašto nije bio posrednik u vođenju razgovora koji su se
morali kretati u okviru Rezolucije 1244, odnosno Povelje UN? Umesto da bude
posrednik, Ahtisari je odlučio da napravi ultimativni predlog koji nema ni
najmanje dodirne tačke sa stanovištem Beograda i koji je direktno suprotan svim
važećim međunarodnim normama.

 

Onog trenutka kada se Specijalni izaslanik odlučio da
radi suprotno Povelji UN, pokazalo se da on i nema za cilj da pomogne da dve
strane postignu kompromisno rešenje. Nema sumnje da je Ahtisari svesno stao na
jednu, albansku stranu, i ponudio predlog koji zadovoljava interese samo
albanske strane. Kao dokaz najbolje može da posluži činjenica da je Srbija ovaj
plan bez ostatka odbacila, a albanska strana bezpogovorno prihvatila.

 

Srbija je, gospodine predsedniče, to hoću posebno da
naglasim, od samog početka veoma strpljivo pokušavala da Specijalnom izaslaniku
ukaže da je za uspeh njegove misije ključno da se pridržava dve osnovne
obaveze. Prva je da se razgovori moraju voditi u okviru Povelje UN, a to znači
puno poštovanje načela nepovredivosti međunarodnih granica i poštovanja
suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojećih država. A druga je obaveze
bila da bude posrednik u pronalaženju kompromisnog, obostrano prihvatljivog
rešenja, a nikako zastupnik jedne, u ovom slučaju albanske strane. Očigledno je
da se Ahtisari, i pored našeg stalnog podsećanja, u potpunosti oglušio o ove
dve ključne obaveze. Zato je njegov predlog u direktnoj suprotnosti sa Poveljom
UN, zbog čega Srbija sa punim pravom insistira da Savet bezbednosti odbaci ovaj
predlog kao protivpravan i nelegitiman.

 

Upravo zbog nedostatka bilo kakvog pravnog osnova da se
Srbiji otme njena teritorija, sve češće se u poslednje vreme mogu čuti
upozorenja da će albanski separatisti i teroristi, ukoliko Kosovo ne dobije
nezavisnost, pribeći masovnom nasilju. Srbija pita da li SB može da pređe preko
otvorene pretnje nasiljem i, više od toga, da dozvoli da pretnja nasiljem bude
argument za stvaranje nove države na teritoriji već postojeće i međunarodno
priznate države. Srbija je uverena da je autoritet SB neprikosnoven u
odbacivanju svake pretnje i da će se ovo visoko telo najodlučnije suprotstaviti
posezanju za nasiljem kao sredstvom rešavanja kosovskog pitanja, kao što bi to
učinilo u slučaju bilo kojeg sličnog problema.

 

Koristim ovu priliku, gospodine predsedniče, da ponovo
nedvosmisleno ukažem svim uvaženim državam članicama SB da je Srbija potpuno
opredeljena da konstruktivno i odgovorno učestvuje u razgovorima za
pronalaženje kompromisnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu. Od najveće je
važnosti da se uoče svi nedostaci u prethodnom pregovaračkom procesu i da se
novi međunarodni posrednik u potpunosti usredsredi na pronalaženje kompromisnog
rešenja, koje bi nužno moralo biti saglasno fundamentalnom principu očuvanja
suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije.

 

Srbija je potpuno uverena da je moguće pronaći takvo
kompromisno i istorijski pravično rešenje. Srbi i Albanci vekovima žive zajedno
i vekovima Kosovo i Metohija pripada Srbiji. Srbija ispoljava čvrstu i dobru
volju da albanska nacionalna manjina saglasno Rezoluciji 1244 ostvari suštinsku
autonomiju u pokrajini Kosovo i Metohija. To znači da bi, s jedne strane, bilo
omogućeno Albancima da u Pokrajini sami upravljaju svojom vlastitom budućnošću
i ostvaruju svoje interese, a Srbija bi, saglasno Povelji UN, zadržala svoj
suverenitet i teritorijalni integritet. Te dve stvari je apsolutno moguće
pomiriti. Za Srbiju bi u takvom slučaju bilo potpuno prihvatljivo da UN
nadgledaju sprovođenje i ispunjavanje suštinske autonomije Kosova i Metohije
unutar Srbije.

 

Koliko je ispravan ovaj pristup koji predlaže Srbija
najbolje se može videti ako postavimo pitanje, koja bi se nacionalna manjina
danas u svetu usudila da odbaci ovako definisanu suštinsku autonomiju. Verujem
da smo svesni da će - ako se jednom napravi presedan, i ako se nacionalnim
manjinama jednom da pravo da, razbijajući postojeće države, krše Povelju UN -
to značiti da je svet prešao Rubikon. Nema sumnje da se iz ovakvog presedana
mogu izroditi krajnje opasne posledice po mir u svetu.

 

Zato stav Srbije glasi da je nužno započeti novi
pregovarački proces sa novim međunarodnim posrednikom, kao i da se moramo
usredsrediti na raspravu o najboljem obliku suštinske autonomije za Pokrajinu.
Ponavljam da su Srbi i Albanci vekovima živeli zajedno i da je nedopustiv
zaključak albanskih separatista da je nemoguć zajednički život. Istinska
demokratska načela i opšteprihvaćeni princip multietničnosti podrazumevaju
podelu odgovornosti za zajednički život. U toj podeli odgovornosti albanska
strana bi preuzela sve nadležnosti iz dogovorene suštinske autonomije. Širom
sveta su pronalažena različita rešenja za ostvarivanje autonomije nacionalnih
manjina i nedopustivo je da, samo u jednom slučaju, samo jedna manjina dobije
ekskluzivno pravo da stvori državu, i da samo za tu manjinu ne bude dovoljan ni
najviši oblik autonomije.

 

Vreme je da stvari postavimo na pravi i valjan način i da
započnemo neposredne razgovore Beograda i Prištine. Nažalost, do sada, i pored
insistiranja Beograda, do takvih razgovora zapravo nije došlo. Više puta je
ponavljana činjenica da je dosadašnji međunarodni posrednik Marti Ahtisari, pre
nego što je dao svoj predlog, organizovao samo jedan sastanak na kojem je
razgovarano o statusu Pokrajine. Ako se svi slažemo da je kosovski problem
složen, podrazumeva se da se takvo pitanje ne može razrešiti na jednom jedinom
sastanku. Zato je potrebno iskazati čvrsto opredeljenje da kontinuirani dijalog
dve strane do postizanja obostrano prihvatljivog sporazuma bude jedini način
utvrđivanja budućeg uređenja Pokrajine, i - što je posebno važno - da to bude
put koji je obavezujući za sve strane. Ako jedna strana ne želi dijalogom da
dođe do rešenja, već preti nasiljem, moraju se definisati jasni mehanizmi da se
teror onemogući, odnosno sankcioniše.

 

Poštovani gospodine predsedniče, Srbija danas konkretno
predlaže da osnova za novi pregovarački proces bude sveobuhvatan razgovor o
sprovođenju važeće Rezolucije 1244. Pravi je trenutak da objektivno sagledamo
da li su i u kojoj meri do sada ostvareni obavezujući uslovi koji su jasno
definisani ovom Rezolucijom. Još konkretnije, Beograd u punoj meri podržava
inicijativu Rusije da SB odredi svoju misiju koja bi posetila Srbiju i na licu
mesta se uverila u dosadašnji stepen ispunjenosti obaveznih standarda. Na prvom
mestu bi misija SB mogla sama da se uveri koliko se prognanih Srba za ovih osam
godina vratilo u Pokrajinu. Dobro je poznato da je od 1999. godine više od
200.000 Srba prognano iz Pokrajine. Samo iz glavnog grada Pokrajine Prištine je
prognano više od 40. 000 Srba i danas u Prištini živi svega oko 100 Srba. Šta
zapravo znači da u glavni grad Pokrajine ne mogu da se vrate prognani Srbi? Da
oni ne mogu da se vrate u neke krajnje nepristupačne sredine, možda bi neko i
mogao da pronađe neki logičan razlog. Ali činjenica da prognanici ne mogu da se
vrate zato što nisu bezbedni u glavnom gradu Pokrajine i da oni nisu bezbedni u
drugim velikim gradovima kao što su Peć, Prizren, Uroševac, Gnjilane najbolje
svedoči u kojoj su meri neispunjeni standardi koje je naložila Rezolucija 1244.

 

Uoči ove sednice SB teroristi su raketama gađali srpski
manastir Dečani koji potiče iz 14 veka, i koji se nalazi pod zaštitom UNESKO-a.
A Dečani nisu jedini manastir koji se našao na udaru terorista. Za poslednjih
nepunih osam godina teroristi su srušili preko 150 takođe drevnih manastira i
crkava, od kojih mnogi predstavljaju vredno srpsko i evropsko kulturno nasleđe.

 

Zbog svega toga naredni korak koji nas očekuje morao bi
biti utvrđivanje stvarnog stanja u sprovođenju Rezolucije 1244, i Srbija je
uverena da je to najbolji način da započnemo novi ciklus razgovora. Posebno
naglašavam da Rezolucija 1244 eksplicitno potvrđuje državni suverenitet i
teritorijalni integritet Srbije na Kosovu i Metohiji i zahteva da se obezbedi
suštinska autonomija za Pokrajinu. To omogućava da ova važeća Rezolucija SB
zauzme centralno mesto u budućim razgovorima o uređenju Pokrajine.

 

Srbija i ovom prilikom upozorava da Rezolucija 1244 SB
ima obavezujuću snagu za vlade svih država članica UN. Nijedna država ne sme da
prekrši ovu Rezoluciju i da se jednostrano određuje prema budućem statusu
Pokrajine. Svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo bi
najgrublje i naglašavam dvostruko kršenje normi UN. Bile bi prekršene i Povelja
UN i važeća Rezolucija 1244, čime bi svaka država koja se odluči na takav
protivpravni akt direktno pogazila autoritet svetske organizacije. Podrazumeva
se da bi Beograd u potpunosti kao ništavno odbacio svako priznanje nezavisnosti
Pokrajine, jer bi to predstavljalo direktno mešanje tih država u unutrašnje
stvari Srbije. U tom slučaju Srbija bi insistirala da SB poštujući sopstvenu
Rezoluciju 1244 zaštiti i potvrdi nepovredivost suvereniteta i teritorijalne
celovitosti Srbije i njenih međunarodno priznatih granica.

 

Želim posebno da vas upoznam da je Srbija krajem prošle
godine donela novi Ustav. Mora se uvažiti činjenica da je na referendumu više
od polovine ukupnog broja punoletnih građana iskazalo svoju slobodnu volju,
ponovno utvrđujući kao ustavnu kategoriju da je pokrajina Kosovo i Metohija
neotuđivi deo teritorije Srbije. Pitanje teritorijalne celovitosti Srbije u
potpunoj je nadležnosti suverene volje naroda Srbije, a donošenjem novog Ustava
nedvosmisleno i izričito su potvrđene sadašnje međunarodne državne granice
Srbije.

 

Podsećam još jednom da je Srbija stara evropska država i
da ona ne dozvoljava da se pravo i pravda gaze otimanjem njene teritorije.
Dostojanstvo moje zemlje i mog naroda neodvojivo su povezani sa Kosovom i
Metohijom na kome je nastala naša država, naša vera, naša kultura i naš
nacionalni i državni identitet. To je pitanje istine, prava i pravde za Srbiju.

 

Kao i svaka suverena država Srbija svoju budućnost vidi u
svojim međunarodno priznatim granicama, i svoju budućnost vidi u punoj celini
svoje državne teritorije. Možete biti sasvim sigurni da srpski narod nikada
neće dozvoliti da se njegova država komada, niti bi ikada mogao priznati
postojanje nezavisne države na svojoj teritoriji.

 

Na samom kraju, gospodine predsedniče, zahvaljujem Vam na
prilici da izložim stavove Srbije, da obavestim SB da je Srbija odbacila
Ahtisarijev predlog, i da zatražim od SB da, uz novog međunarodnog posrednika,
pokrene nove pregovore, koji će ovoga puta važeću Rezoluciju 1244 uzeti za
jasan i čvrst okvir pronalaženja sporazumnog rešenja.

 

Hvala vam na pažnji.

 

http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=182394

Powered by ScribeFire.