Руске заблуде

Чудна руска очекивања и поверење у Обаму као да ће он уопште моћи да води битно различиту политику од осталих председника САД

 

Руске заблуде

 

Шта су у суштини добри односи Русије са САД? То можемо без великих анализа упоредити са добрим односима „вука и овце". Вук је могуће неће појести само ако је баш сит, али ако је гладан, појешће је одмах, а о „добрим односима" ће можда размишљати тек када се добро наједе. Па и тада ће закључити да је добро што ју је појео јер од „добрих односа" су му само крчала црева.

 

Американци никада нису испоштовали ни један договор са Москвом, па то неће учинити ни са овим „Уговором о смањењу стратешког офанзивног наоружања" који тренутно воде председник Русије Дмитриј Медведев и председник САД Барак Обама. Генеза америчких превара о смањењу, ограничавању, распоређивању… офанзивног нуклеарног наоружања, као и о смањењу конвенционалних војних снага, је доста дуга – што можете видети и на сликама. И у доба најжешћег хладног рата потписивали су се неки уговори али ни један од тих уговора САД нису испоштовале до краја. Вечито се на крају испоставило да су Руси остали преварени а да се америчка политика према Русији у суштини никада није променила.

 

Да не помињем на који начин и како је од стране запада обманут последњи председник СССР-а Горбачов кога су увукли у замку „модернизације и демократизације" СССР-а да би га на крају распарчали. Коју је све помоћ запад обећавао СССР-у да би се повукао из Источне Немачке и омогућио Немцима да се поново уједине и данас доминирају ЕУ. Од све те обећане помоћи и пара није било ништа, али је зато једна империја (СССР) распарчана, а уместо помоћи и темељно опљачкана. Иако је тврдо обећано да се НАТО неће ширити на бивше републике СССР-а данас је НАТО стигао на границе Русије а остало је да се у НАТО укључе још Украјина, Белорусија и Грузија па да Русија буде потпуно опкољена.

 

С тога сматрам да је овај споразум Обама покренуо како би само симулирао побољшање односа са Русима а у позадини се крије куповина времена како би САД изашле из економско-финансијске кризе у коју су упале. Према америчким стручњацима и стратешким плановима САД би ако направе дил са Кином могли да из кризе изађу за две године. Бар тако Американци мисле. У међувремену треба „купити" 2010 и 2011 са што мање потреса, поготову на привредно-финансијском плану, нафтном и енергетском тржишту, око рата у Авганистану и обуздавање Ирана, а ту су им Руси јако потребни као савезници. САД је неопходно потребан предах да би се консолидовали и новим снагама кренули на каспијски регион богат нафтом – кога не би било ни могуће освајати да СССР није разбијен. Стога Обама има врло деликатну улогу да кроз најаву обустављања градње ракетног штита у Европи, тај посао само пролонгира и практично завара Русе да се односи са Америком побољшавају - те да новог хладног рата са Русијом неће бити. Други Обамин задатак је да обустави даље ширење НАТО-а на Украјину и Грузију како би Москву и практично уверио да је дошло до обустављања експанзионистичке политике САД и опкољавања Русије.

 

У ове две године на унутрашњој дестабилизацији Русије треба спровести суптилан план и ударити клин неслоге између Путина и Медведева. То треба спровести ситним корацима фаворизовањем и „попуштањем" Медведеву како би се он руској јавности представио као ефикаснији и оперативнији у комуникацијом са светским лидерима. Односно као бољи државник од Путина. Када тај раздор на линији Медведев – Путин проради, онда је за 2012 године све припремљено за напад на Русију и изнутра и споља. То је погодна година јер су у априлу 2012 избори за председника Русије, па ће политичке снаге бити окренуте ка изборним кампањама. Још ако то буде изборна трка између Медведева и Путина, руска јавност се може поделити а са тиме и створити погодно тло за деловање страних специјализованих служби како се то данас догађа у Ирану иако је Ахмединеџат убедљиво победио на изборима. Већ су пласиране приче о 2012 години као години светске катаклизме због наводног удара метеора, али ту и тамо помиње се и могућност великих сукоба, светског рата… Важно је да прича уђе грађанима у уши, а да ли ће 2012 године ударити метеор у нашу планету или ће тај „метеор" бити велики потреси у Русији још није за причу. Та прича из светских глобалних медија биће тачно и прецизно темпирана када овај могући раскол између Медведева и Путина буде видљив, за шта ће се опет побринути ти исти глобални медији - стварајући климу раздора и напетости међу Русима. То је већ више пута виђена добро уиграна тактика дестабилизације једне државе – а држава се најлакше урушава расколом њеног руководства.

 

Нисам противу ограничавања офанзивног нуклеарног или конвенционалног оружја, и уопште до смањења претње и употребе силе, али овакви договори до сада никада нису довели до повећања безбедности у свету нити до престанка многих вештачи испровоцираних ратова. То се неће ни догодити све док се САД не „сруше" као доминантна војна сила Света. Од самог завршетка Другог светског рата САД тероришу планету изазивајући ратове, рушећи владаре и режиме, постављајући неке друге (још горе) али према својим потребама „кооперативне" да не кажем поданичке режиме. Ради се то кроз форму заштите људских права, „демократизације" појединих земаља, или у најновије време кроз форму борбе противу тероризма. Иза свих тих оправдавајућих флоскула стоје голи пљачкаши интереси САД, односно прецизније речено одређене групе људи, испред којих је Председник САД само параван, кога су они и поставили да државне ресурсе силе стави у функцију њихових пљачкашких апетита. Светски ресурси сировина су се драстично смањили, нарочито у домену енергије. Остала је још Русија и Африка које тим природним богатствима располажу. Апетити америчке пљачкашке елите се нису смањили, и не треба бити посебно паметан па закључити да је на ред дошло отимање руских богатстава. Зато је било потребно разорити СССР, зато се НАТО шири и инсталира на руским границама. Зато је мала Грузија од 4,5 милиона тако значајна земља, да се САД и њени европски „савезници" жестоко боре за њену „демократизацију"…. А шта је суштина? Једино преко Грузије могу да иду нафтоводи и гасоводи из земаља Каспијског региона мимо руске територије, па се Грузији мора помоћи да се наводно демократизује – у преводу Грузија се мора ставити под контролу САД како би се нафтне и гасне резерве могле експлоатисале из новоформираних држава бившег СССР-а. Није ни Авганистан извозник тероризма како Американци тврде, већ једини пут за нафтоводе и гасоводе из земаља са источне стране Каспијског мора. То је цела суштина политике коју воде САД и водеће земље ЕУ – пљачка по сваку цену.

 

Све ово што сам написао свако је познато и Москви, али зашто на све то Русија не реагује адекватно већ се заноси поправљањем односа са САД. Шта то Русија нема а САД имају, па су јој добри однос са Америком неопходни да би до тога што нема, могла да дође или купи. Амерички пилећи батаци, храна, нафта, минерале сировине, одећа…или америчка савремена технологија коју јој ионако неће продати.

 

Ако се због грамзивости, пљачкашке филозофије живљења, изграђеног начина размишљања и деловања, САД не могу изменити, чак и да Обама хоће, шта то Руси „граде" и каве то добре односе очекују. Обама као и сви председници САД радиће оно што од њега захтева тај грамзиви, ратоборни део крупног капитала који и иницира ратове, пљачке и све остало што уз то иде - председник то само спроводи. Обама је и доведен на власт да одржи политички примат Вашингтона у Свету, али и остане неприкосновене војне силе да би се пљачкање могло наставити. Ако то не оствари биће смењен, а можда и убијен, супротставили ли се циљевима крупног капитала. Како са таквом државом и председником, и са тим задатим циљевима, направити добре односе. Чиста заблуда или обострано блефирање у форми куповања времена. Русији треба још времена да ојача, пресложи и утегне своје редове, али тог времена нема – а неће га ни бити. Овај предах свакако више одговара САД-у јер се економско-финансијска криза добрим делом прелива на Русију а ни руске базе се не примичу Америци док је НАТО већ на границама Русије.

Свако да важнији део политике није јаван већ тајновит, али се и у политици некад мора повисити тон, рећи доста, или претити ципелом у сред Уједињених нација. Руси мора да се тога сећају, а сећају се ваљда и „Господина Њет". И Господин и Њет (Андрій Андрійович Громико) су написани великим словом с разлогом - да се подсетимо да је и то била политика и то врло успешна и плодоносна. Једноставно не волим људе који муцају или се не чују док говоре, нарочито када представљају тако моћне земље као што је Русија. Нисам поборник рукавичара, и њих по некада морате скинути бар да је некоме „баците у лице". Превише је ароганције, бахатости па и правог силеџиства испливало у задњих двадесетак година на светској сцени, да би се ствари још увек могле решавати у рукавицама.

 

Без намере да било чим повредим братски, словенски, руски народ, све ме ово много подсећа на једну дечију песму „Вук и оца", нашег великог књижевника Љубивоја Ршумовића, и пошто је кратка навешћу је:

 

И стварно „не разумем те односе", али знам „зашто се не подносе". Животна филозофија развијених земаља запада већ неколико столећа заснива се на пљачки остатка Света. Њихова богатства и стандард је директан плод те пљачке. Било да она иде кроз финансијско-монетарне токове, кроз куповање или директно отимање јефтиних сировина и енергента, па све до саме експлоатације људи као радне снаге. Залихе сировина и енергената су се на планети драстично смањиле па би западни пљачкаши до руских богатстава. То је за њих императив, једино је дискутабилно како, којом отимачком техником….? Русија је можда једина земља на планети која има све и апсолутно све. Своју енергију, огромна рудна богатстава, велике обрадиве површине да може произвести хране за пола планете. Прва је по резервама пијаће воде на свету, непрегледно шумско богатство и да не набрајам - има све да се ни пред ким не мора сагињати. Има школован и храбар народ, војску и оружје, на које би се било ко тешко усудио да удари. Но и поред свега Русија је стално у позицији да се нешто, и од некога брани, правда. Да ли зато што је на овој планети исувише „вукова" и неко би из чопора увек да крене у свој (Drang nach Osten), или Руси никако да изиђу из свог дефанзивног начина размишљања. Сетиће се да могу и офанзивно да делују тек кад им неко дође до Москве, јер целу Русију је тешко прегазити са било које стране да се почне.

 

Али кад све ово знамо, а и нисам изнео неку капиталну новост, онда наиђе оно „не разумем те односе" и каве то „добре односе" мисле да изграде са пљачкашима. А шта у ствари не разумем?.

·   Прво не разумем како ће и када „вук" и „овца" да направе „добре односе" – никад осим ако вука добро не вежу или сместите у кавез.

·   Не разумем зашто Русија нафту и гас и даље продају за доларе и евре који су се свели на обичне папириће јер их западне штампарије бесомучно штампају и пеглају своје гигантске буџетске дефиците, санирају пропале банке и тим лажним новце купују реалне вредности у колонизираним земља бившег социјалистичког блока.

·   Зашто се ти енергенти и стратешке сировине не продају за Рубље ако Русија остварује завидан годишњи суфицит у трговини са Светом. Ако имају пристојне девизне резерве о којима САД и многе развијене земље запада могу само да сањају.

·   Зашто дозвољавају да им се трговањем у доларима и еврима урушава сопствена привреда и на њих преваљује део финансијске кризе коју су берзанским шпекулацијама изазвали управо они који штампају те фиктивне доларе и евре.

·   Знате ли Русија да господи у ЕУ, одговори: Да ми вас енергентима политички уцењујемо, исто онако како сте ви нас уцењивали кредитима кад је Русија била на коленима. Ако нећете овај „уцењивачки" руски гас купите га негде друго – ми само продајемо робу, а купац одлучује хоће ли је купити.

·   Не разумем зашто Русија купују државне обвезнице САД, земље са катастрофалним буџетским дефицитом и тако јој помажу да и даље терорише Свет, војно разара мале земље, и шири НАТО ка руским границама…

 

Има још пуно питања која бих јавно поставио, мада су ми одговори и на ова која сам већ поставио сасвим јасна. Разумем да Русима није до нових заоштравања, новог хладног рата, а по најмање до ратовања. Такав рат дивова, чак и ако почне конвенционалним средствима, завршиће се сигурно атомским – где ни остали неће остати поштеђени. Али са овим искуством могу да тврдим да су руске рачунице сталног попуштања и повлачења пред агресивним продорима САД апсолутно погрешне. Ми Срби смо ту „филозофију" избегавања одлучног супротстављања платили много скупо. И Милошевић је затварао очи када се Словенија одвајала. Жмурио је када је Хрватска уз помоћ запада ломила део по део Републике Српске Крајне, да би на крају је донео одлуку да све те српске територије препусти Хрватској, како би се САД, Немачка, и остали западни „вукови најели". Но „вукови" су убрзо поново огладнели па су на ред дошли нови уступци у БиХ. Мислио је Милошевић да је ту крај те халапљивости, али није – крај није дошао ни када су и њега самог „прождрали".

 

Чак и кад су западњаци инсталирали своје марионетско руководство у Србији ситуација се није променила – увек се тражило још. Инсталиране „демократе" им понизно иду низ длаку већ 10 година, сву привреду су им продале (поклониле) али нам они и поред свега оданог, понизног клечећег мољакања отеше Косово и Метохију. Сад би Војводину, а сутра…? То је била та дубоко погрешна рачуница „бежања од сукоба са сталним покушајима да односе поправимо". Немогућа мисија „добрих односа вука и овце" коју и Русија понавља – можда у некој блажој варијанти, али сумирани резултати су доста слични.

 

Ако Русија из нашег, а и сопственог искуства, није схватила да се „вук" једном за свагда не може најести - онда ће то закаснело освешћивање скупо платити. Бар предводник чопора западних вукова се мора што пре сместити у кавез, како би се остварила природна равнотежа планетарног опстанка. То ће Руси морати да учине ако желите да и сами опстану - а и осталом делу Света омогуће да живи онако како жели и може. Сходно својим културним традицијама, радим навикама, привредном и природном потенцијалу… Кога ће Русија у хајку на побеснелог вука позвати, није моје да коментаришем – или бар не у овом тексту.

 

Звонимир Трајковић

политички аналитичар

 

http://www.srpskapolitika.com/intervjui/2010/004.html