0 Можда многима није јасно којој сврси је подређена дипломатска активност актуелног председника Србије и министра спољних послова, а ствар је овај пут врло проста. Под наводно европски мотивисаним разлозима, тачније потенцијалном интеграцијом Србије у окриље Европске Уније, Борис Тадић се растрчао на разне стране пружајуци руку помирења и опроста дојучерашњим (на жалост и садашњим) непријатељима српског народа. Да будем потпуно јасан под непријатељима се подразумевају политички представници босанско-херцеговачких муслимана и Хрвата из Хрватске. Хришћански гледано то би било за сваку похвалу и по карактеру највиших врлина човекових, али (увек то "али" се нађе да квари), нису његове радње мотивисане добротом и хришћанском љубављу, већ само и једино диктатом наредбодаваца из глобалних центара моћи.
Немојте се дати заварати да се тим потезима утире пут Србије ка европским интеграцијама. Његова путешествија у Сребреницу у БиХ. Федерацију, Турску и Хрватску имају једино за циљ да аболирају (укидање; престанак важности;) муслиманске и хрватске злочине према српском народу за време и након последњег рата и прихвати искључиву српску одговорност за све лоше што се десило деведесетих. Први чин тог театра апсурда је Сребреница. Тим апсурдним признавањем кривице за злочин чији су број жртава вишеструко надували муслимански фундаменталисти уз политичку и медијску помоћ УСА, господин Тадић признаје и безрезервно прихвата све лажи и пропаганду наших непријатеља. Сам ставља тачку на оптужницу против српског народа као агресорског починиоца геноцида над својим суседима.
Колика штета је нанета српском угледу није тешко проценити. Да ли је неко у скоријој или даљој историји прихватио кривицу за злочине који нису доказани од релевантних судских институција националних и/или интернационалних? Осим ако се те институције не зову: ЦНН, Неw Yорк Тимес, ББЦ или неки други? Трибунал за ратне злочине почињене на територији бивше СФРЈ' чији је посао да истражи и докаже злочине на овим просторима, па потом да ухапси и примерно казни злочинце, није нашао за сходно да истражи и докаже ста се тачно догодило у Сребреници.
Постоји гомила документованог материјала у Републици Српској везано за Сребреницу и ширу околину, која стоји на располагању свима(!) и да се ти "монструми" који су поцинили "највеци и најстравичнији злочин после холокауста у Другом Светском рату"(то је терминологија која се и данас користи, а која је плод америчке пропагандне машинерије!?), коначно пронађу и казне по закону. Зар то није у интересу жртава и њихових породица? Не само да Трибунал у Хагу не тражи те документе и доказе, већ ни државне институције у Србији то нису учиниле. Напротив, власт у Србији у скупштини на силу изгласава "Резолуцију о злочинима у Сребреници" иако још увек (15 година после) није утврђен: 1. Број и идентитет жртава,
2. Број и идентитет убица,
3. Начин и редослед на који је злочин наређен и извршен.
У Србији нико у званичним институцијама иако за то примају државну плату нема времена и жеље да се бави злочинима из истог периода почињеним над српским народом, углавном цивилима, женама и децом. Не дај Боже да се тражи одговорност и кривично гоне људи који партиципирају у власти и политичком зивоту муслиманског и хрватског дела Босне и Херцеговине, а активно су учествовали у рату против нашег народа. Битно је да српски подрепаши признају и прихвате злочине у наше име због ког ћемо ми и наша деца испаштати.
Шта наш председник добија таквим наступима? Добија да Република Српска губи утицај и моћ одлучивања као конститутивна јединица, у Босни и Херцеговини, да се право српског народа у Б. и Х. о смосталном одлучивању о својој судбини, признато написмено у Дејтонском споразуму, што више поништи и деградира да би муслиманско-хрватски ентитет могао да доминира и овлада целокупном територијом Б. и Х. С тим у вези је била и Тадићева посета Турској где он без знања и сагласности легитимно изабраних органа Републике Српске, прихвата некакав туторски статус Турске у решавању проблема у Б. и Х. Прихвата диригентску палицу државе која није неутрална ни непристрасна, која је у прошлом рату безкомпромисно подржавала муслимане против православних Срба.
Најновија мисија нашег председника у суседну и "пријатељску" Хрватску, је потврда да сем што нема памети, он нема трунке образа и части. Онакву представу у Вуковару нису могли да гледају ни Срби ни Хрвати. Његова посета је опет имала за циљ да призна српску агресорско-терористичку улогу у "оправданом, обрамбеном, ослободилаћком, тисућљетном, демокрацијском, домовинском рату". Као да су припадници тада једине легитимне војне силе (ЈНА) на територији суверене државе (СФРЈ) у којој су сви народи имали удела, у моменту кад хрватске (усташке;) паравојне банде и оружане групе специјалне хрватске полиције већ извршавају злочине над цивилним српским становништвом, без везе и насумице одлучили да сравне миран чисто хрватски градић Вуковар.
Оно што би он требао да уради као председник државе је пружање помоћи српском народу у Хрватској над којим су хрватске власти извршиле небројене злочине и спровеле етничко чишћење. Исто тако морао би да у одлучујућем моменту изврши притисак на хрватску власт у циљу коначног прекида дискриминацијом Срба. Тај услов је Хрватима један од главних које им је поставила Европска Уније ако желе зелено светло за прикључење истој. Господин Тадић као фол исправља грешке и грехе српске спољне политике из претходног периода. Но, ако сада пређемо преко деценија кршења људских права Срба у Хрватској и не инсистирамо на променама у тренутку када баш ЕУ то поставља као услов Хрватским властима, тешко да ће нам се оваква шанса опет пружити.
Пошто (делатност председника и министра спољних послова ову констатацију чини очитом) ту јединствену прилику власт у Србији пропушта онда ће та иста ЕУ попустити пред реториком Хрватских власти и декларативним спровођењем обећаних промена у земљи и примити Хрватску. А онда, више је него сигурно, Србија као матица неће моци више ниста да учини. Зато што ће Хрватска бити пуноправна чланица Е. У., а Србија као и до сада без значајног утицаја на међународној сцени.
На послетку та иста Хрватска ће за неколико година сигурно променити плочу. Није тешко замислити је као најупорнијег кочничара у оквиту ЕУ при разматрању евентуалног пријема Србије у заједницу европских народа (наравно ако та тачка икада буде на дневном реду). Такав врло вероватан сценарио је свакако резултат дугогодишње срамне и рајинске политике српског сервилног и западом опчињеног руководства. Оваквом политиком, коју спроводи актуелни владајући политички естаблишмент, не може се напредовати на унутрашњем плану , а камоли ка Европи. Наша власт константно ради у корист штете сопственог народа. У последње време, уобичајеним лажима, власт више не може да оправда такво, национално штеточинско понашање. То је разлог што сви треба да радимо на уједињењу те да јој станемо на пут док не буде касно.
Симо Б. Дубајић |
Нема коментара:
Постави коментар