Претражи овај блог

понедељак, 29. септембар 2025.

Novi svetski poredak i balkanska perspektiva: Srbija između Moskve, Pekinga i Vašingtona

kosovo-online.com

Novi svetski poredak i balkanska perspektiva: Srbija između Moskve, Pekinga i Vašingtona

6–7 minutes


Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Razvoj međunarodnih odnosa nakon Hladnog rata i pada Berlinskog zida otvorio je novu perspektivu sveta. Iako su granice ponovo crtane ratnim vihorima, centri moći ostali su isti – Moskva, Peking i Vašington. Na toj geopolitičkoj mapi poslednjih godina sve vidljivije mesto zauzima i Beograd, dok Brisel, London, Pariz i Berlin sve češće ostaju na marginama velikih procesa, bez jasne vizije i političkog uticaja.

Uprkos nestabilnostima, perspektiva konačnih dogovora zasnovanih na uravnoteženim odnosima i diplomatskim kompromisima ostaje otvorena. Temelj za to pruža i Povelja Ujedinjenih nacija, dokument koji ove godine obeležava osam decenija postojanja. Upravo u takvom trenutku jasno se postavlja pitanje na kojim će principima počivati nova globalna arhitektura i kakvu će ulogu u njoj mogu imati male države, poput Srbije.

Odgovore na to pitanje, barem delimično, nude političke poruke vojnih parada. U Vašingtonu je obeleženo 250 godina američke armije; Moskva je naglasila kontinuitet tradicije Crvene armije i pobedu nad nacizmom; Peking je podsetio na savezničku borbu protiv japanskog militarizma; dok je Beograd poslao poruku da Balkan više ne sme biti detonator tuđih interesa.

Parade, međutim, nisu samo predstave vojne moći. One su sofisticiran oblik političkog jezika. Svaka uniforma i svaka jedinica na centralnom trgu postaje poruka – saveznicima, rivalima i sopstvenim građanima. Tako Sjedinjene Države slave kontinuitet i snagu, Rusija se oslanja na istorijsko pamćenje, Kina podseća na savezništvo iz prošlosti, a Srbija pokazuje spremnost da bude faktor stabilnosti.

Poznato je da Rusija, Kina i Sjedinjene Države danas raspolažu nuklearnim arsenalima čija je razorna moć tolika da bi njihova upotreba uzrokovala nestanak čovečanstva. Kvalitet savremenog naoružanja nadmašuje maštu, ali istinska vrednost leži u sposobnosti da se vojna sila prevede u diplomatski kapital. Zato se u savremenom trenutku potvrđuje da diplomatija nije znak slabosti, već jedini mehanizam za očuvanje stabilnosti.

Papa Franja je još pre izbijanja ukrajinskog sukoba upozorio da je svet ušao u „fragmentarni treći svetski rat". Državni sekretar Svete stolice, kardinal Pjetro Parolin, tu je misao ponovio i za „Politiku", naglašavajući da se niz lokalnih sukoba pretvara u globalni konflikt. U tom kontekstu, susret Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci bio je trenutak zaustavljanja totalne konfrontacije.

U ovim okolnostima, Srbija sve otvorenije gradi položaj aktera koji vojnu neutralnost i diplomatsku fleksibilnost pretvara u prednost. Upravo zato se iz Brisela sve češće upućuju kritike i pritisci na Beograd, koji, za razliku od pojedinih evropskih prestonica, ima manevarski prostor i na Istoku i na Zapadu. Moskva i Peking su povodom osamdesete godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu sa visokim poštovanjem primili predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čime je potvrđeno da Srbija baštini nasleđe zemlje koja je pružila snažan otpor silama Osovine i dala veliki doprinos rušenju nacizma i fašizma.

Ipak, današnji međunarodni odnosi pokazuju da se prema Beogradu češće primenjuju „argumenti snage" nego „snaga argumenata". U ovom kontekstu vredno je podsetiti se Ajnštajnove misli: „Snažnim državama nisu potrebni ambasadori – njihova snaga govori sama za sebe. Za male države pak od presudne je važnosti kako se izražavaju." Srbija je kroz svoju paradu i političke poruke naglasila da nikome ne upućuje pretnju, ali da je spremna na odbranu. Time je otvoren prostor za diplomatsku igru u kojoj kompromis postaje ključni instrument.

Upravo u ovom trenutku oblikuje se novi svetski poredak. Lideri poput Putina, Trampa i Sija svojim susretima i izjavama potvrđuju da kompromis nije znak slabosti, već jedini način da se obezbedi trajna stabilnost.

Kineski predsednik Si Đinping, na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju, podsetio je na pet principa kineske platforme mira: međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, međusobno nenapadanje, nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost i uzajamne koristi, mirna koegzistencija. Ovih pet tačaka, formulisanih pedesetih godina prošlog veka, danas dobijaju novi značaj. One nude globalni okvir za saradnju zasnovanu na ravnoteži i predstavljaju kontratežu hegemonističkim pristupima. Srbija u njima prepoznaje platformu koja joj omogućava da svoj položaj male države pretvori u aktivnu diplomatsku ulogu.

Balkan više nije pasivna periferija, već postaje deo procesa u kojem se kreira nova bezbednosna arhitektura. Srbija, sa osnaženom vojskom i aktivnom diplomatijom, potvrđuje da je nezaobilazan akter u regionu. Istovremeno, uloga SAD u evroazijskim procesima pokazuje da nijedna strana ne može biti potpuno isključena.

Nasuprot tome, Berlin, Pariz i London sve češće ostaju na marginama. Njihova politika, zasnovana na sankcijama i ratnoj retorici, pokazuje se nedovoljno delotvornom. Istovremeno, Beograd jača saradnju sa svim relevantnim akterima. Srbija, već prepoznata kao značajan akter u novom svetskom poretku, postaje interesantna i za SAD, što je pokazao i poziv američkog državnog sekretara da sa predsednikom Vučićem razgovara na marginama obeležavanja 80-godišnjice Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Jasno je da se novi svetski poredak ne oblikuje u Briselu. On nastaje na relaciji Moskva–Peking–Vašington. Srbija je, zahvaljujući istorijskom nasleđu i savremenim političkim odlukama, ušla u klub država koje imaju diplomatski značaj u njegovom kreiranju.

U narednim godinama odlučivaće se da li će svet izbeći totalni sukob i pronaći ravnotežu. Pet principa kineske platforme mira nude univerzalni okvir, dok Srbija pokazuje da Balkan može biti mesto stabilnosti, a ne detonator tuđih interesa. Beograd nije samo naslednik antifašističke tradicije, već i akter koji u novom multipolarnom poretku zna da spoji vojnu snagu i diplomatsku mudrost.

 

Srbi na KiM, prepušteni sami sebi

standard.rs

Srbi na KiM, prepušteni sami sebi

Слободан Иконић (Печат)

13–16 minutes


Svojevrsni paradoks nameće se ovih dana. Dok se Srbija svetu predstavlja uistinu veličanstvenom vojnom paradom, Srbi sa KiM proživljavaju aparthejd, očajni i razočarani u međunarodnu zajednicu, ali i u svoju državu

Dok Vojska Srbije paradira i pokazuje zavidnu snagu svojom opremljenošću, na koju nisu ostali imuni mnogi komentatori kojima Srbija baš i nije na srcu, na Kosovu i Metohiji, toj našoj rak-rani, Aljbin Kurti nesmetano napada i šikanira srpski živalj, očigledno bez imalo straha od prikazane sile u Beogradu. Ni ranije se nije trzao na nebrojena verbalna upozorenja, pretnje, pa čak i, reklo bi se, prazna zveckanja oružjem.

Ako krenemo unazad, što uoči parade i u danima njene pripreme i uvežbavanja, što i na njen sam dan, Albanci su nesmetano pokazivali animozitet prema Srbima, pretvarajući njihove enklave u aparthejd, a institucionalno im oduzimali jednu po jednu ustanovu preko kojih su bili vezani za Srbiju.

Već u nedelju, grupa vernika, koja se vraćala iz obilaska manastira na jugu Kosova, svratila je da obiđe i Crkvu Svetog Save u južnoj Kosovskoj Mitrovici, kada su doživeli kamenovanje autobusa. Nije to ništa novo, bilo je toga i pre, ali je sada učinjeno pred policijom koja obezbeđuje ovaj hram, da bi izgrednik ubrzo posle privođenja bio pušten. Hram Svetog Save zapaljen je i devastiran tokom martovskog pogroma 2004, a „Kosovska policija" ga čuva od njegovog obnavljanja, koje je završeno 2015. godine. U parohijskom domu crkve živi sveštenik Nenad Stojanović sa suprugom i četvoro dece i jedina su srpska porodica u tom delu grada.

Za razliku od ovog slučaja, ista policija je znala da uhapsi i zadrži Srbina koji je na sebi imao majicu s likom kneza Lazara. Treba li podsetiti da je i nova školska godina na KiM počela privođenjem dvoje maloletnika srpske nacionalnosti zbog navijačkih majica, i zbog čega su im napisane i kazne, čime se šalje jasna poruka da je Kosovo albansko i da nema prostora za izražavanje drugačijeg identiteta.

U severnoj Kosovskoj Mitrovici promenjeni su skoro svi nazivi ulica, a neke od njih će poneti imena Fana Nolija, Samija Frašerija, Zimera Džake, Fehmija Aganija, Elene Đike, Safeta Boljetinija, Avnije Košutove, Kadrija Kadrijua. Srpska lista saopštila je da je „nelegitimna skupština opštine Severna Mitrovica" na svom zasedanju donela odluku o preimenovanju čak 87 ulica u Severnoj Mitrovici. „Da se Vlasi ne sete" svoje ulice su severno od Ibra dobili Slavko Ćuruvija, Slaviša Lekić, Zoran Đinđić, Desanka Maksimović, Aleksa Šantić, Filip David…

Poslednji udari

Posebno je pogubna odluka Prištine, koja se već primenjuje, da će svi građani koji nemaju kosovska dokumenta biti dužni da se jave policijskim stanicama tri dana nakon ulaska na Kosovo, što znači da će značajan broj Srba iz centralne Srbije koji borave, školuju se i rade na KiM to moći da nastave samo ako budu registrovani i dobiju potvrdu „Kosovske policije". Svaki građanin koji bude zatečen bez boravišne dozvole ili potvrde iz policije, osim novčanih kazni, može se suočiti i sa deportacijom s „Kosova" i zabranom ulaska na određeni period.

Tek pet dana kasnije oglasila se Kancelarija za Kosovo i Metohiju sa ocenom da se radi o potezu čiji je cilj, kako je navedeno u saopštenju, „novi talas pritisaka i proterivanja Srba, po direktnom nalogu premijera Aljbina Kurtija". Direktor Kancelarije Petar Petković istakao je da će Beograd zahtevati od međunarodne zajednice da reaguje, upozoravajući da bi mere mogle imati „nesagledive posledice".

U severnoj Kosovskoj Mitrovici promenjeni su skoro svi nazivi ulica, a neke od njih će poneti imena Fana Nolija, Samija Frašerija…

Petković je dodao da, ukoliko EU i zemlje Kvinte ne zaustave sprovođenje ovih mera, Beograd će biti prinuđen da razmotri „adekvatan politički i pravni odgovor". Sve u stilu već pomenutih upozorenja, i pretnji. Na stranu što se u svim reagovanjima iz Beograda opisuju Kurtijev gest i njegove namere, što već i ptice na grani znaju, ali nema konkretnih protivmera, koje su morale odavno biti primenjene. A ima ih prilično, od poništavanja svih dosadašnjih ugovora iz nazovipregovora, do striktnih administrativnih i pravnih mera.

Inače, ne bi se Kurti tek tako usudio na suludi upad 150 albanskih policajaca s dugim cevima u KBC Kosovska Mitrovica, čime je nagovestio konačno poništenje poslednjih srpskih ustanova u Pokrajini – zdravstvenih i obrazovnih, samim tim i zaokruživanje kosmetskog aparthejda. Albanski premijer u ostavci pokušava da usred kampanje za lokalne izbore „igra" i na srpsku kartu, pa Srbima obećava da će ih braniti od države Srbije, Srba iz centralne Srbije kao i od, kako kaže, „ratnih huškača" iz Beograda.

Kliničko-bolnički centar u Severnoj Kosovskoj Mitrovici (Foto: kbckm.rs)

U najnovijoj poruci Srbima na srpskom jeziku Kurti je poručio da „dualizam" zdravstvenog i obrazovnog sistema „nije održiv", a da integraciju hoće da uradi sa samim Srbima. „Potrebni su inkorporacija i ujedinjenje. Ja to ne želim da uradim protiv vas ili bez vas. Tokom našeg sledećeg mandata, zajedno sa svima vama, uključujući i buduće gradonačelnike, radićemo na uklapanju zdravstva i obrazovanja u jedan i jedini sistem. Smatram da je moguće biti i legalan, punopravan, u sistem koji može funkcionisati mnogo bolje", doslovce je izjavio Kurti.

Dao je Kurti i neke naznake ko će biti Srbi s kojima i uz koje će „uklopiti" zdravstvo i školstvo na Kosmetu u njegov, albanski sistem. Posebno je spomenuo svog ministra Nenada Rašića, za sada nesuđenog potpredsednika skupštine tzv. Kosova, a kome je najveći kvalitet to što je u skupštini u Prištini poslednjih dana više puta ponovio da „priznaje nezavisno 'Kosovo'".

Ta borba oko potpredsedničkog mesta koje pripada Srpskoj listi još traje i u njoj se Kurti direktno suprotstavlja ustavnom sudu u Prištini, ali i manipuliše biračkim spiskovima u srpskim opštinama, kako bi dopisao albanske žitelje a smanjio broj Srba.
Iz Evrope su uglavnom zabrinuti, bez konkretnijeg delovanja, poput direktora za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Majkla Rajfenštula, koji je uputio poruku vlastima u Prištini da se uzdrže od „ciljanog delovanja prema zdravstvenim institucijama koje vodi Srbija".

Diplome

Kada je obrazovanje u pitanju, mnogo toga ostaje nejasno a Srbi sa zebnjom iščekuju. Pored školskih programa, koje bi kreirali u Prištini, tu je i pitanje diploma sa pečatom „države Kosova". Srbija je prihvatila da prizna albanske diplome, ali ne i one koje se nameću srpskim školama. To još nije zaživelo. Već se govori da su arhive ostale u školama koje su zauzeli Albanci. Kako kažu naši ljudi sa KiM, izađu oni u susret i nađu sve što ti je potrebno, ali na papir stave sporni pečat.

Da bi, valjda, podržali bezobraznu preporuku donedavnog izaslanika Nemačke za KiM Jensa Rodea, da obrazovni i zdravstveni sistem Srbije treba da se integrišu u institucije lažne države, pojavio se model za brisanje srpskog školstva u vidu „dobrih namera" baš nemačke organizacije – Evropskog centra za pitanja manjina (ECMI), koji je osnovala Vlada Nemačke, tako što bi se srpsko školstvo integrisalo u institucije lažne države po nemačko-danskom modelu koji je zapravo model saradnje između dveju država.

U očajanju, ostavljeni na milost i nemilost Kurtijevom režimu, Srbi molbe za pomoć upućuju Kvinti, misiji EU, Unmiku, Oebsu, Kforu, a Komitet za odbranu KiM, u svom saopštenju povodom upada Kurtijeve policije i pretnje da ukinu poslednje dve ustanove Srbije na KiM, primećuje da zdravstveni radnici sa skupa održanog nakon policijskog upada u KBC Kosovska Mitrovica pomoć traže od pomenutih međunarodnih institucija, samo ne i od majke Srbije.

Premijer tzv. Kosova obraća se na srpskom jeziku o integraciji obrazovanja i zdravstva u prištinski sistem, 18. septembar 2025. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/KoSSev – Kosovo Sever Portal)

Shvataju, kako navodi Komitet, da ih je ona definitivno odbacila, pripisujući tu nacionalnu sramotu pre svega režimu, koji je, prema njihovom viđenju, korak po korak, predavao Pokrajinu i svoj narod albanskim separatistima a zarad jemstva Kolektivnog zapada datog vođi zauzvrat. To jemstvo, zaključuje Komitet za odbranu KiM, ticalo se osnovne svrhe režima – njegove neometane vladavine. Kosovo i Metohija – identitetski stožer srpskog naroda sa nadistorijskim značenjem za Srbiju i Srbe kao narod – postalo je samo ulog u igri moćnih i režima lišenog minimuma ljudskosti i časti.

Ako se pak ponovo dotaknemo parade, nije zabeleženo da je, pored niza organizovanih dolazaka građana širom Srbije, organizovan i dolazak Srba sa KiM. Poslednji put kada je to učinjeno, povodom mitinga vladajuće stranke u Beogradu, pre dve i po godine, Albanci su upali i zauzeli srpske opštine na severu KiM.

Ni posle parade, sumirajući utiske veličanstvene smotre, Kosmet nije pomanjan već se predsednik Vučić na Instagramu oglasio video-porukom: „Ovo je ponos Srbije. Na ovome smo zajedno radili, vojnici i građani, država i narod. Ovo je i opstanak i pobeda Srbije, koja hoće mir i prosperitet i ume da sačuva svoje dostojanstvo, teritoriju i budućnost. Ovo je naša snaga. Snaga jedinstva! Živela Vojska Srbije! Živela Srbija", istakao je predsednik.

Kurtijeva obećanja

S druge strane, Kurtiju nije smetalo da i pored toga što je već pet meseci u ostavci, sipa obećanja, namenjuje milijarde evra za odbranu, gradi mostove po Mitrovici, najavljuje zajedničke oružane formacije sa Vojskom Albanije, paktira sa Hrvatskom i Slovenijom (možda i sa Bugarskom) i – hapsi Srbe.

Nije tajna da u Prištini nameravaju da Kosovske bezbednosne snage (KBS) preimenuju u vojsku „Kosova", iako je to protivno rezoluciji 1244, pa čak i da uvedu redovan vojni rok, što bi tek predstavljalo veliki problem za Srbe i najverovatnije bi bilo još jedan razlog za njihov odlazak sa KiM.

Uprkos nedavnoj izjavi SAD da na neodređeno vreme obustavljaju strateški dijalog, zabrinuti zbog postupaka „Vlade Kosova koji su povećali tenzije i nestabilnost", Amerikanci su upravo pre nekoliko dana KBS-u isporučili još 50 oklopnih borbenih vozila.

Borbena oklopna vozila koja su tzv. KBS nabavile iz Sjedinjenih Američkih Država, 16. avgust 2025. (Foto: X/
U.S. Embassy Pristina)

„Danas mi je bila čast što smo zajedno s ministrom odbrane Ejupom Maćedoncijem, komandantom KBS-a, Baškimom Jašarijem i vojnim atašeom u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država na 'Kosovu', potpukovnikom Džonatanom Šavom, prisustvovali isporuci oklopnih vozila nabavljenih u SAD za KBS", napisao je Kurti na Fejsbuku, dodajući da je „ova izvanredna isporuka još jedan dokaz čvrstog partnerstva sa SAD, a ujedno i važan korak u jačanju odbrambenih sposobnosti 'Kosova'".

Očekuje se i isporuka već najavljenih američkih „džavelina". SAD su ranije tzv. Kosovu donirale 150 lakih oklopnih vozila „hamvi", dok je Priština kupila još oko 50.

Ko naoružava Prištinu

Uz SAD, Nemačku, Britaniju, važan snabdevač tzv. Kosova borbenim sistema je i Turska, koja je lažnoj državi već isporučila nepoznat broj sopstvenih protivoklopnih raketnih sistema – OMTAS, a Priština je od Ankare nabavila i ručne raketne bacače HAR-66, tursku verziju poznatog američkog M72 LAV (Light Antitank Weapon, LAW), koji se već nalazi u operativnoj upotrebi tzv. KBS-a.

Vojne veze tri zemlje potpisnice pomenutog pakta već su veoma razgranate. Hrvatski kontingent u KFOR-u je brojan, a hrvatski ministar Anušić je već rekao da će oni po potrebi poslati vojsku na teritoriju KiM ako bude zatrebalo. Među najavljenim zajedničkim vežbama članica pakta su svakako i one u kojima će biti uvežbavane procedure, kao i načini brzog reagovanja za prebacivanje trupa iz Albanije, Hrvatske na prostor KiM „u slučaju potrebe".

Nije tajna da u Prištini nameravaju da Kosovske bezbednosne snage (KBS) preimenuju u vojsku „Kosova", iako je to protivno rezoluciji 1244

„Svedoci smo vremena zaoštravanja bezbednosnih prilika na Balkanu jer nikada ti vojni sporazumi nisu bili predvorje mira nego, naprotiv i nažalost, obično su bili predvorje ili sumrak odnosa među narodima i državama i priprema za oružane, vojne sukobe", svojevremeno je komentarisao za RT Balkan potpisani sporazum general u penziji profesor Mitar Kovač.

On podseća da su odnosi između Albanaca i Hrvata generalno, odnosno između njihovih država i NATO tvorevine zvane Kosovo, počivali i počivaju na mentorstvu pojedinih vodećih zapadnih zemalja, Britanije i Francuske posebno, i da je sasvim moguće da je i ovaj sporazum čedo tog mentorstva.

Ministri odbrane Hrvatske, Albanije i tzv. Kosoba na konferenciji za medije povodom potpisivanja Deklaracije o saradnji u Tirani, 18. mart 2025. (Foto: MORH/ F. Klen)

General ističe i činjenicu da je vojni savez protiv Srbije u Tirani potpisan i pored toga što su postojale neke forme saradnje kao što je, „nažalost 'Otvoreni Balkan'". „Sada vidimo da je taj sporazum o saradnji i razvoju izigran i da se Albanija verolomno ponaša prema svim sporazumima i svemu postignutom u odnosima sa Srbijom.

S druge strane, gledajući istorijski aspekt, valja podsetiti na dobre odnose tzv. Velike Albanije iz vremena Drugog svetskog rata sa NDH kao prethodnicom Hrvatske. Obe su bile tvorevine nacističkih, fašističkih falangi u Evropi. Sada kada su globalisti dominantni na političkoj sceni EU, a i Evrope u celini, ove dve države a i lažna država Kosovo smatraju da je vreme da iskoriste te okolnosti, a protiv koga nego protiv Srba i srpskog naroda", objasnio je Kovač.

Pokazna vojna parada u Beogradu je, naravno, i odgovor na takva pregrupisavanja na Balkanu. Problem je što se takav odgovor uglavnom odnosi na Srbiju, ali bez ikakve naznake i na njenu južnu pokrajinu. Možda će pokazana sila dejstvovati u nekoj budućnosti i dole, na Kosovu i Metohiji, ako tamo tada još bude Srba.

Naslov, lekutra i oprema teksta: Novi Standard

Izvor: Pečat

Naslovna fotografija: Tanjug/Ministarsto odbrane

BONUS VIDEO:

 

субота, 27. септембар 2025.

Кнежевић добио пуну подршку: ДНП одбија хрватске уцене

politika.rs

Кнежевић добио пуну подршку: ДНП одбија хрватске уцене

Политика онлајн

~3 minutes


На седници Председништва Демократске народне партије (ДНП) једногласно је исказана снажна подршка председнику Милану Кнежевићу и његовим досадашњим активностима, саопштено је из ове партије.

У саопштењу се истиче да све учесталији медијски напади на ДНП и њеног лидера само потврђују исправност политичке борбе, али и показују снагу партије која, према свим истраживањима јавног мњења, бележи значајан раст.

Председништво је посебно нагласило да Црна Гора на европском путу трпи, како је наведено, непримерене притиске, уцене и условљавања од стране Хрватске, што постаје регионални наратив усмерен против државних интереса.

„Свакодневна условљавања, ултиматуми, претње и територијалне претензије од стране државног руководства Хрватске, њених посланика, амбасадора, али и појединих црногорских политичара који су постали хрватска агентура у сопственој земљи, никако не доприносе побољшању добросуседских односа и европској будућности обе државе", наведено је у документу.

ДНП је заузела став да се Црна Гора мора снажно успротивити исплати било какве ратне одштете у случају логора Морин, све док Хрватска не исплати одштету породицама чланова никшићко-шавничке групе, који су, како се наглашава, зверски мучени и убијени у логору Лора.

Брод „Јадран" и Превлака

Посебно је усвојен закључак да школски брод „Јадран" ни под којим условима не сме бити предат Хрватској. „То би био незабележен чин националне капитулације", оцењује Председништво.

Истовремено, одбачена је и могућност уступања копненог и морског улаза на полуострву Превлака, на чему, како се наводи, агресивно инсистира званични Загреб.

У саопштењу се истиче очекивање да државни органи Црне Горе исказују пијетет и дубоко поштовање према војницима и резервистима Војске СФРЈ, који су се, на позив тадашњег државног руководства, одазвали да бране Устав и територијални интегритет заједничке државе.

„Ови људи нису били издајници нити ратни злочинци, већ патриоте које је позвала сопствена држава. Не можемо и нећемо прихватити њихову даљу стигматизацију, јер су својим патриотизмом и мученичким страдањем заслужили вечни спомен и бригу државе за њихове потомке", наглашено је у закључку.

ДНП је позвала представнике свих удружења учесника рата из 1991. године да заједничким закoнским иницијативама побољшају статус ветерана, како би добили место које им припада у друштву.

 

петак, 26. септембар 2025.

Pavlović: Ključna stvar koju Kurti u poruci Srbima nije pomenuo je sloboda od straha

kosovo-online.com

Pavlović: Ključna stvar koju Kurti u poruci Srbima nije pomenuo je sloboda od straha

4–5 minutes


Istoričar Momčilo Pavlović izjavio je za Kosovo onlajn da poruka koju je Aljbin Kurti na srpskom jeziku nedavno uputio Srbima na Kosovu nije umirujuća i da ona znači da oni više nisu ni manjina, već etnička zajednica i da moraju da se integrišu u zakone Kosova, da ne koriste podršku iz Srbije i da na izborima ne učestvuju Srbi koji zastupaju srpski interes. Ključna stvar koju Kurti nije rekao, prema Pavloviću, je „sloboda za Srbe - sloboda od straha".

On u tom smislu podseća na tajne spiskove, privođenja Srba zbog bedževa, natpisa na majicama na srpskom ili na engleskom, nezakonite pritvore od više meseci, presude koje su neutemeljene... 

Srbi, ističe, treba da očekuju nastavak te uporne izazivačke politike, a Kurti je poručio i da ima podršku međunarodne zajednice.

„Treba da očekuju i nastavak pokušaja na sve moguće načine, uz vidnu podršku zapadnih zemalja, posebno onih koji su stacionirani na Kosovu, da se potpuno zaokruži i cementira kosovska državnost, ali bez Srba, ili sa Srbima svedenim na neki beznačajni procenat i bez ikakve uloge", upozorava Pavlović. 

Povodom podataka koje je Kurti izneo o izgrađenih 138 i renoviranih 13 kuća, naš sagovornik kaže da je srpska imovina na Kosovu i Metohiji, upravo pod Kurtijem potpuno uzurpirana.

„Bilo bi idealno da je Kurti u tom obraćanju na srpskom uputio reči pomirenja i napravio plan o bezuslovnom masovnom povratku Srba na svoja ognjišta i da se onda ti Srbi, naravno, uz pretpostavku da se stvore ekonomski uslovi za život, vrate. Ljudi proterani 1999. godine i kasnije, sad su u već dobrim godinama. Druge generacije teško će se vratiti", konstatuje Pavlović. 

Uočava da je Kurti poručio da je Kosovo i Metohija po rastu bruto godišnjeg proizvoda među prvima u Evropi, čak šest odsto, ali da pritom nije rekao da je to entitet na američkoj i nemačkoj infuziji sa velikim donacijama. 

Kurti, kako kaže, govori o dualnim ili paralelnim institucijama, a pritom ne spominje „da je samo Kosovo paralelna državna struktura, parastruktura". 

Istorijski gledano, Pavlović, navodi da su Kosovu komunisti prvi put dali teritorijalnost, omeđili granice i dali prvo oblasnu, a kasnije i pokrajinsku samoupravu. 

„I Srbi i Albanci su, ne samo pod komunistima, nego i pre toga, naravno uz ekscese kao što su svuda, živeli jedni pored drugih. Bilo je problema, ali u suštini taj život je tekao. I sada dolazimo na to pitanje da dva od tri stuba srpskog bitisanja ili identitetskih tačaka na Kosovu, a to su crkva, obrazovanje, odnosno jezik, i zdravstvo, da se ti stubovi integrišu u nekakve kosovske institucije ili kosovske zakone", navodi ovaj istoričar. 

Kako ocenjuje, nije realno da se Srbi na Kosovu obrazuju na nekom drugom jeziku, posebno na nižim nivoima, i podseća da su Albanci pod Ibrahimom Rugovom napravili potpuno paralelni sistem obrazovanja od osnovnog do univerzitetskog.

„Oni su se školovali po raznim podrumima, garažama, medresama, džamijama... Tek je Milošević uz pomoć Rima uspeo da to pitanje nekako reguliše. Prema tome, bez saglasnosti Srba, to će biti još jedna nametnuta norma. Zapad koji permanentno žali, daće izjavu gde će žaliti, ali realnost je sasvim drugačija. To mora biti nekakav proces i voljna radnja srpskog naroda - da li želi da uči po nekakvim programima koji će biti napravljeni ne znam gde, pa će onda, na primer, iz istorije, srpska deca učiti da je Srbija izvršila agresiju na Kosovu, da su predstavnici OVK borci za slobodu, a da su njihovi predstavnici, heroji i junaci i moraće da obeležavaju određene datume ili da idu na spomen obeležja", ukazuje Pavlović. 

Školovanje na svom jeziku, napominje, tekovina je 19. veka i Srbi su to imali čak i u Osmanskom carstvu, uključujući Prizrensku bogosloviju, škole u Prištini, Skoplju i Tetovu što je nekada bilo Osmansko carstvo.

„Sve u svemu, ovo nije umirujuća poruka. Ovo je poruka za njegovo biračko telo i nekih Srba koji, razume se, kako vreme ide, iz životnih potreba nalaze za shodno da sarađuju sa režimom Aljbina Kurtija", zaključuje Pavlović.

Kurti se, podsetimo, 18. septembra obratio Srbima na Kosovu video porukom u kojoj je između ostalog rekao da želi što bolju saradnju sa srpskom zajednicom i da dualizam zdrastvenog i obrazovnog sistema nije održiv, već da je potrebna inkorporacija.

 

уторак, 23. септембар 2025.

Jeremić: Nemačka i EU koriste Briselski sporazum kako im odgovara

kosovo-online.com

Jeremić: Nemačka i EU koriste Briselski sporazum kako im odgovara

4–5 minutes


Bivši ambasador u Nemačkoj Zoran Jeremić ocenio je da Nemačka sledi politiku EU u kojoj se Briselski sporazum „koristi" samo u onim delovima u kojima im to odgovara. To je i razlog, ističe, različitih stavova unutar nemačke administracije po pitanju ingerencija ZSO i sudbine srpskog sistema zdravstva i prosvete na Kosovu.

Jeremić ističe da je do dolaska novog ministra spoljnih poslova Nemačke Johana Vadefula preovladavao jasan stav bivše ministarke Analene Berbok da Zajednica srpskih opštna ne sme biti „nova Republika Srpska na severu Kosova".

„Prećutno je i na sve načine ili tolerisano ili čak stimulisano izbegavanje i jasno definisanje oko ove teme. EU se isto nije posebno izjašnjavala, pa Nemačka nije nalazila za shodno potrebu da zagovara taj oblik koji je dogovoren u Briselskom sporazumu. Uglavnom to potvrđuje onu staru tezu da i EU i Nemačka Briselski sporazum koriste u onim delovima i onako kada im to odgovara", izjavio je Jeremić za Kosovo onlajn.

U samo pet dana iz Nemačke su mogli da se čuju različiti „tonovi" po pitanju srpskih institucija u zdravstvu i prosveti na Kosovu.

Najpre je 15. septembra direktor za Zapadni Balkan, Tursku, Savet Evrope i Oebs u MSP Nemačke Mihael Rajfenštul pozvao Kosovo da se hitno uzdrži od napada na zdravstvene ustanove kojima upravlja Srbija, ocenivši kao zabrinjavajuće akcije koje su kosovske vlasti preduzele upadom u RFZO i Pio fond u Severnoj Mitrovici.

Nakon upada Kosovske policije u KBC i Dom zdravlja u Severnoj Mitrovici odlazeći ambasador nemačke na Kosovu Jorn Rode je poručio da integracija obrazovnih i zdravstvenih ustanova nikada nisu bile deo pregovora niti sporazuma u Briselu o formiranju ZSO.  

Jeremić kaže da je jednostavno objašnjenje ovakvih disonantnih tonova i da ga treba posmatrati u kontekstu.

„Ovo prvo tumačenje koje je bilo zamerka kosovskim vlastima da se ne petljaju u srpske obrazovne i zdravstvene institucije koje su došle iz nemačkog MIP-a, stiglo je od činovnika koji 'drži svesku' u tom poslu. Ova druga ocena nemačkog ambasadora na Kosovu je od direktnog involviranog činovnika u taj posao koji je prilično odgovoran za situaciju", naglašava Jeremić za Kosovo onlajn.

Precizira da je nemački ambasador Jorn Rode takođe i „poprilično zaslužan za neusvajanje ZSO".

„Uprkos različitim nemačkim insistiranjima, uvek je neka njegova uloga u pozadini bila takva da je tu Zajednicu srpskih opština odlagala, usporavala ili minimalizovala", ističe Jeremić.

Smatra da to „logički" treba posmatrati kao pokušaj Nemačke da ZSO bude svedena na najmanji mogući minimum, što je bila teza nemačke administracije koja je Rodea postavila za ambasadora u Prištini.

„U to vreme je to bila teza - ne želimo ZSO koja bi bila Republika Srpska na Kosovu. Iz te teze je nastalo ovo minimiziranje ZSO i tumačenje nemačkog ambasadora da je uključivanje zdravstvenih i obrazovnih insitucija Srbije izbegavanje dualizma. To nije tačno zato što je bilo dogovarano da takva institucija postoji u okviru ZSO. Pošto ZSO nema, nema ni takvih institucija, pa ni pravog tumačenja", kaže Jeremić.

Izjavu odlazećeg nemačkog ambasadora vidi i kao „manevar čoveka koji je poprilično držao prste u medu".

„Sada, kada odlazi, pokušava da se izvuče znajući da ponešto od svojih nastupa treba i da opravda", naglašava Jeremić.

Podseća da je Jern Rode postavljen za ambasadora u vreme dok je na čelu Ministarstva spoljnih poslova bila Analena Berbok, ali i „sasvim drugačija politika nemačke vlade prema Kosovu".

„Sada, u vreme novog ministra (Johana) Vadefula, formulisana je koncepcija koja se vraća na 'osnovne postulate' i verovatno je tu razlog u ovako različitom tumačenju jedne iste stvari", uveren je bivši diplomata.

Tvrdi, u pitanju su dve različite koncepcije odnosa prema Kosovu i dijaloga Beograda i Prištine.

Objašnjava da je ambasador Jern Rode „izvorno sprovodio" politiku Analene Berbok, a novi ministar spoljnih poslova Nemačke „još nije formulisao bilo kakvu koncepciju prema Kosovu, naročito ne Nemačku".

„On sada 'pliva' u okviru neke evropske koncepcije o Kosovu, a videćemo da li će se to negde dovesti u posebnu nemačku poziciju kada za to dođe vreme", kaže Jeremić.

 

Да ли Трамп суспендује дијалог или Куртија

politika.rs

Да ли Трамп суспендује дијалог или Куртија

Дејан Спаловић

9–12 minutes


Упорна и стрпљива политика какву је последњих десетак година водила Србија на својој територији која је у надлежности Уједињених нација, Косову и Метохији, дала је конкретне резултате. Америчка администрација, која је више пута поздравила спремност Београда за наставак дијалога, суспендовала је сваки стратешки дијалог са тзв. Косовом до даљег. То је значајна одлука која има импликације и на политичку сцену у јужној српској покрајини, чиме је екстремистичка политика Албина Куртија ударила о зид.

Политика председника Србије Александра Вучића на Космету се показала као једина реална. Због те политике од тзв. патриота Вучић је био на тапету, а сада се види да је то била вероватно једино могућа миротворна политика која је вођена и чији је циљ био сачувати мир и опстанак нашег народа на Космету. У тој дипломатској и политичкој борби, председник Вучић је често водио тешке разговоре трпећи озбиљне притиске дипломата из више западних центара моћи, али је успео да не само да сачува народ већ и да Србија добије дипломатску битку која траје више година.

Одлука Трампове администрације је веома важна јер би за собом могла да повуче и друге државе које су, попут Немачке и Велике Британије, отворено подржавале готово све Куртијеве шовинистичке поступке. То се може наслутити не само по објавама преко друштвених мрежа већ и у појединим интервјуима западних дипломата. На терену Курти већ годинама истискује српске институције, али оне и поред тога суштински не престају да раде.

(Фото: ЦЗДС)

„То што су САД одлучиле да суспендују сваки стратешки дијалог са Косовом до даљег је значајна одлука која има импликације и на политичку сцену на Косову. То је порука свим људима на Косову и Метохији да политика затирања српског присуства на Косову, политика против нормализације, политика једностраних потеза и ескалације нема подршку међународне заједнице", каже за „Политику" шеф српске дипломатије Марко Ђурић. Додаје да је то звоно за узбуну Албанцима који ће ускратити подршку Куртијевом режиму.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша каже да је очекивана реакција која стиже из Америке и за наш лист наводи да је спољна политика коју Србија води последњих десетак година на челу са председником државе Александром Вучићем једино могућа и да даје резултате. „Тај мирни тон на коме инсистира Београд је дао такав резултат, што је и очекивано, јер Србија ни у ком тренутку не жели и не изазива и не узнемирава да жели ратно решење проблема. Искључиво се бави миром, и жели да сва питања реши дијалогом. Показало се још једном да политика председника Александра Вучића има резултате", каже Демо Бериша.

(Фото: ЦЗДС)

Додаје да ће ова одлука САД имати консеквенце пред локалне изборе на Косову и Метохији. Подсећа да је на косметским изборима који су одржани 9. фебруара Ричард Гренел упутио поруку коју Албин Курти и његови најближи политички сарадници нису разумели, а то је да морају да поштују сопствене законе и да не смеју да крше свој тзв. устав. „И у том случају ово је била нормална реакција Вашингтона. Курти упркос напорима не успева да оформи ни скупштину па ни саму владу. Уз то, он је кршио све законе тако што је, када је изабран за посланика, обављао функцију премијера иако по тзв. уставу Косова то није могуће. Дакле, мора да да оставку или на једну или на другу функцију, а то није урадио. Он покушава да премости хаос који је сам направио на тај начин што интензивира нападе на Србе који се малтретирају и хапсе по етничком принципу. То је погрешна политика коју води и која га је довела у садашњу позицију", каже Бериша.

А каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да овај гест Америке – прекид разговора о стратешком дијалогу са властима у Приштини – јасно показује да ова америчка администрација нема разумевања за ту политику и оно што је у претходној администрацији било видљиво. За наш лист каже да САД недвосмислено наводе да не подржавају политику иза које стоје „Самоопредељење" и Курти. „То им не одговара ни политички ни идеолошки и то је сада сасвим јасно. Одлука САД је јасан сигнал да Курти не може убудуће да очекује никакву подршку САД тој политици. Друга ствар потврђује да за разлику од Бајденове администрације, у овом тренутку САД имају више разумевања и више респекта и за српске ставове, али и за српски корпус у целини. Инвестиције које је српска страна учинила у предизборној кампањи и током самих председничких избора и комуникација која је почела са овом администрацијом о стратешком дијалогу јасно показује промену САД према Србији и вољу и интерес Америке да са Србијом јаче и тешње сарађује у будућности него што је то до сада био случај укључујући и питање КиМ", каже Миливојевић.

(Фото: ЦЗДС)

Додаје да се враћамо на методологију коју је исказала на крају првог Трамповог мандата, то је да ће у решавању косовског питања користити политичке, дипломатске, али и економске механизме и да имамо повратак на ту врсту приступа. „Конструктивност, прагматизам и реалполитика су три става која САД овим потезом исказује према Куртију. То је кључна ствар и порука и Куртију, албанском фактору на Косову и Метохији, али и нама, пред локалне изборе да је дошло до промена. То је порука и Европљанима да се не може очекивати континуитет политике која је три и по године давала ветар у леђа Куртијевој политици – репресије, истеривања Срба и обезвређивања, да је та политика функционисала уз прећутну сагласност претходне администрације у Вашингтону усаглашене са ЕУ", наводи Миливојевић.

Одлука САД је интересантна последица зато што политички, безбедносно и дипломатски Приштина зависи од САД. Суспендовање њиховог стратешког дијалога показује да САД могу да преусмере или да више не посвећују довољно пажње Косову. И то онда доводи егзистенцију приштинске администрације у питање. Тога је свесна и Приштина као и чињенице да не постоји безусловна подршка САД и да ће се суспензија стратешког дијалога пре свега огледати на војне и дипломатске односе САД и тзв. Косова. Овакав развој ситуације може да допринесе изолацији Куртијевог покрета „Самоопредељење" од стране албанских опозиционих странака. Пред локалне изборе они ће бити охрабривани од стране САД да направе неки коалициони споразум и очекиваће да Вјоса Османи, ако планира да има следећи мандат, буде далеко сарадљивија у односу на вашингтонску администрацију.

Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност каже да је одлука америчке администрације да прекине стратешки дијалог са Приштином узбуркала албанску јавност у јужној српској покрајини. За наш лист наводи да нема сумње да овим потезом званични Вашингтон шаље поруку Куртију да немају намеру да толеришу његове једностране одлуке које нису усаглашене са америчком страном.

„Курти је несумњиво био миљеник Бајденове администрације и уз то је имао снажну подршку на првом месту немачке, али и британске политике, тако да је те околности максимално користио како би спроводио своју репресивну политику на Космету са циљем да Србе протера или потчини својој власти. Нова, Трампова, администрација је овим потезом показала да неће бити настављач политике слепе толеранције, већ да ће инсистирати, као и у првом Трамповом мандату, на дијалогу између Београда и Приштине и Вашингтонском споразуму као досадашњем резултату у том дијалогу под Трамповим покровитељством. Узмемо ли у обзир тренутак у којем је та одлука Вашингтона донета, тек неколико недеља уочи локалних избора на Космету и у јеку политичке кризе изазване немогућношћу да се формира покрајинска влада након последњих избора на Косову и Метохији, ствари нам постају јасније. САД овим потезом дају ветар у леђа Куртијевим опонентима и слабе његову, како преговарачку позицију око формирања владе, тако и позицију његове странке уочи избора", каже Граовац.

(Фото: ЦЗДС)

Срђан Граовац: Европљани не могу да пруже заштиту од Вашингтона

Албанска јавност је несумњиво прозападно расположена, а посебно се негује култ савезништва са САД и добро разуме да све што су постигли дугују Америци и да би њихова позиција без те подршке била и економски, али и политички неодржива. Управо зато сваки сукоб са САД доживљавају као озбиљан промашај албанске власти, без обзира на то ко предводи администрацију у Вашингтону, што се свакако може одразити на Куртијев изборни резултат. Такође, овим се слаби његова преговарачка позиција у процесу формирања покрајинске владе, а јача улога опозиције. Међутим, Курти је свестан да је своју популарност међу сународницима градио на непопустљивости према Србима и одбацивању дијалога, а посебно обавезе да формира ЗСО. Свако попуштање у овом тренутку тумачило би се као слабост и лоше би утицало на рејтинг његове партије. Самим тим, Курти би могао пре да изабере стратегију минимализације штете коју му прекид стратешког дијалога са САД доноси, него што ће радикално мењати своју досадашњу политику.

„На крају можемо закључити да САД овим потезом нису дигле руке од Куртија, већ су му, пре свега, послале упозорење. Пред њим су сада два пута, усклађивање са плановима нове америчке администрације или оно што је већ једном прошао 2020. за време првог Трамповог мандата, а то је одлучан притисак и збацивање са власти. Као што га тада Европљани нису могли заштитити од Гренела, тешко да би то успели и у тренутним међународним околностима, у којима је очигледно да постоји висок степен неразумевања између званичног Вашингтона и његових европских савезника. Делује и да се у појединим утицајним европским престоницама, пре свих у Берлину и Паризу, показује све мање разумевања за Куртијеву агресивну политику", каже Граовац.

 

понедељак, 22. септембар 2025.

Мрачна тајна Запада: Како су нацисти завладали Канадом

iskra.co

Мрачна тајна Запада: Како су нацисти завладали Канадом

Дарко Митровић

9–11 minutes


Мрачна тајна Запада: Како су нацисти завладали Канадом

22.09.2025. - 7:51

 

Getty © Suzanne Plunkett – Pool

Бивша министарка спољних послова Канаде и заменица канадског премијера Кристија Фриланд именована је за специјалног представника ове земље за „обнову Украјине" (читај: за ново наоружавање Украјине). То је сумњив „повратак кући" за фанатично русофобичну Фриландову, констатује у уводнику на сајту „Фондација стратешке културе".

Иначе, њен деда, Украјинац Михаило Чомјак, служио је као најбољи нацистички пропагандиста током Другог светског рата у окупираној Пољској и заговарао „коначно решење" за Јевреје и словенске народе.

Чомјак је после рата побегао у Канаду, као и хиљаде других украјинских ратних злочинаца. Чомјак је у ову земљу доспео „пацовским каналима", које су успоставиле канадске власти.

Ко је, заправо, Фриландова? Фриландова се већ годинама истиче као један од најватренијих присталица хунте из Кијева. Њено инстинктивну, управо опсесивну русофобију могуће је објаснити њеним нацистичким породичним наслеђем.

Највећи скандал у канадском парламенту

У међународној јавности Фриландова је постала нарочито позната по случају Јарослава Хунке. Поменути Хунка је, у већ поодмаклој доби, свечано дочекан у канадском парламенту, а овај пријем је организован у част Владимира Зеленског.

Тада је бивши председник канадског парламента Ентони Рота изјавио дословце следеће, без иједног знака стида на лицу: „Хунка је Херој Украјине и херој Канаде, који се током Другог светског рата борио против Руса за независност Украјине„.

Овом пријему су присуствовали највиши канадски званичници, укључујући и бившег премијера Џастина Трудоа и његову заменицу Фриландову, начелника канадског генералштаба Вејна Ера и лидери готово свих канадских партија, који су аплаудирали бившем есесовцу.Бившем есесовцу су аплаудирали и чланови дипломатског хора, укључујући и немачког амбасадора.

Ова афера је, забележио је у мају 2025. бивши британски дипломата Ијан Прауд, била велики скандал и „једна од најсрамнијих епизода од почетка рата у Украјини".

Премијер Трудо је нешто касније изјавио је да је овај „дубоко срамотан" догађај у канадском парламенту последица „руске пропаганде". Фриландова је наложила депортацију руских дипломата, оптужујући их да користе свој дипломатски статус „како би се умешали у нашу демократију".

Да ли то значи, пита се сајт „Грејзоун", да су им Руси подметнули нацисту у парламент?

Мистични немачки витезови

Хунка је у младости поздравио немачку инвазију на Совјетски Савез, да би се ускоро прикључио нацистима, злогласној СС дивизији „Галиција". Он је, заправо, био типични колаборант, који је издао своју отаџбину. „С радошћу смо дочекали немачке војнике", присетио се Хунка у својим дневничким белешкама. Немци су, за њега, тада били „високоцивилизована нација".

Када су немачки окупатори ушли у Бережњни, град на западу Украјине, у коме је рођен и одрастао Хунка, то је за њега било мистично откровење; Хунка је у војницима Вермахта препознао „мистичне немачке витезове".

Виртуелна јеврејска библиотека ту цивилизованост Немаца потанко описује: „Године 1941, на крају совјетске окупације, 12.000 Јевреја живело је у граду Бережњи, а већина њих биле су избеглице које су бежале од ужаса нацизма у Европи." Од тих 12.000 Јевреја мање од сто их је преживело Други светски рат.

Касније је Хунка своју срамну улогу колаборанта у СС дивизији „Галиција" описао као „најсрећнији период у свом животу". Како је он служио нацистима? Углавном убијајући, без милости, локалне Русе, Пољаке и Јевреје.

СС дивизија „Галиција" није позната по неким војним успесима. Позната је, слично данашњем нацистичком батаљону „Азов", по масовним злочинима над цивилима и пуцању у леђа онима који су одлучили да се предају, или да побегну с фронта. Према таквима СС јуришници нису имали милости.

Какав деда, таква и унука

Вратимо се Кристији Фриланд. Она је своју каријеру почела као новинарка, још док је студирала руску књижевност на Харварду где је, уз помоћ „пријатеља" из Украјине, великим западним медијима достављала „тенденциозне вести о животу у Совјетском Савезу" и антисовјетски инспирисане наративе.

Како примећује сајт „Грејзоун", ово уопште није изолован случај. Пре прославе приређене у част Хунке у парламанту, канадска влада је подржала је фашистичке хулигане који су 2014. организовали „Евромајдан" у Кијеву, а затим су канадски војни званичници надгледали обуку украјинских војних формација, чија је једина идеологија нацизам, ако је нацизам уопште идеологија.

Прича је, међутим, много шира и задире у историју Канаде после Другог светског рата. Одакле толика русофобија у овој наизглед питомој, идиличној земљи?

Канада је после Другог светскога рата натурализовала на хиљаде „познатих украјинских нацистичких колаборациониста", додаје овај сајт, а потом их је претворила у оружје које је користила против Совјетског Савеза/Русије.

Послератни имиграциони талас укључио је и деду заменице премијера Канаде Кристије Фриланд, Мајкла Чомјака, који је био окорели нациста.

Током своје каријере „новинарке" и дипломате, Фриландова је наставила да чврсто корача дединим стопама, ширила је отровну антируску пропаганду и јавно величала нацистичке колаборанте у Украјини. Ивер не пада далеко од кладе.

Вртоглава новинарска и политичка каријера Фриландове

Након смрти свог деде 1984. године, Чомјакова унука писала је за разне украјинске националистичке публикације У Канади. Била је један од првих сарадника Кубијовичеве „Енциклопедије Украјине", где је објављивала прилоге у којима је славила нацисте попут Степана Бандере, називајући га „револуционаром".

Убрзо је уследила њена вртоглава новинарска, политичка и дипломатска каријера. Под условом да писац има довољно добар желудац, о томе би могао да се напише узбудљив шпијунски или, можда, криминални роман.

Цитирајући досије КГБ–а, Канадијан бродкастинг корпорејшн (ЦБЦ) је својевремено описао Фрилендову као „агента обавештајне службе". Добро је познавала законе СССР-а и покушавала да избегне контролу совјетских обавештајних служби, а то „знање" је делила са својим контактима у Украјини, и вешто „трговала дезинформацијама".

Почетком 90-их, затичемо је у Москви, одакле је извештавала за медије као што су „Фајненшел тајмс" и „Економист", да би потом постала главни уредник Ројтерса – медијског гиганта, са седиштем у Британији, који данас функционише као кључни део британских обавештајних операција против Русије.

Године 2013. освојила је место посланика Либералне странке у канадском парламенту. С ове функције наставила је да ради исто што и пре: позивала је на смену режима у Русији. То је радила на једнако прљав начин као и њен деда.

Најгори текст у историји новинарства

Канадски историчар Ирвинг Абела је забележио да је најлакши начин да уђете у Канаду био да покажете СС тетоважу: „То је доказивало да сте антикомуниста."

Канадска телевизија „60 минута" назвала је то „канадском мрачном тајном": дубоке, органске везе између нациста и владајућих либералних кругова на Западу.

Захваљујући деценијама званичних осуда Холокауста, од грађана се тражило да „никада не забораве" нацистичке злочине. То је постала права звезда водиља западне либералне демократије. У данашњој Канади, међутим, закључује „Грејзоун", ово се данас третира као нешто поткопава ратне напоре Запада у Украјини.

Али, то није само специфично канадска појава. То је нешто што је дуго тињало на Западу и, најзад, испливало на површину.

Недавно је „Политико" објавио оно што је неко већ назвао „најгорим текстом у историји новинарства": текст под насловом „Борба против СССР-а није вас нужно чинила нацистом".

Нацисти више нису нацисти, сада су „добри момци"

Како примећује америчка новинарка Кејтлин Џонстон, сада на Западу „нацисти више нису нацисти".

Прошле године, наставља Џонстонова, „либерали су своје политичке противнике називали нацистима и упоређивали Путина са Хитлером. Ове године бране нацисте и говоре да никог не треба да мрзите само зато што се заклео на верност Хитлеру".

Нацисти сада могу да буду и „добри момци", под условом да се боре против Руса. Зависи.

Одлуку о именовању Фриландове за специјалног изасланика за Украјину донео је  њен нови шеф, премијер Марк Карни. Узгред, Карни је кум детету Фриландове.

Канаде је после рата успоставила „пацовске линије", сличне Аргентини и другим латиноамеричким диктатурама, како би прихватила нацистичке бегунце, закључује „Фондација стратешке културе". САД  су учиниле исто са операцијом „Спајалица". То је, у ствари, део само стратегије америчких обавештајних служби.

Ко онда не жели крај рата у Украјини и ко га је испровоцирао? Русија у Украјини не ратује против Украјинаца. Русија ратује против праве западне нацистичке интернационале.

rt.rs / Борис Над

 

среда, 17. септембар 2025.

Budžovi: Više od 600 nerasvetljenih ubistava nakon dolaska Natoa na Kosovo

kosovo-online.com

Budžovi: Više od 600 nerasvetljenih ubistava nakon dolaska Natoa na Kosovo, sud u Hagu neophodan

~2 minutes


Istoričar Jusuf Budžovi izjavio je da su Specijalizovana veća za Kosovo pri Haškom sudu neophodna kako bi se rasvetlili zločini počinjeni tokom rata i podsetio da je nakon ulaska Natoa, za samo godinu dana, ubijeno više od 600 ljudi.

Gostujući u emisiji na televiziji A2 Si-En-En, Budžovi je istakao da su specijalni sudovi za ratne zločine formirani gotovo u svim državama bivše Jugoslavije, iako su, prema njegovim rečima, u pojedinim slučajevima suđenja bila i „farsa".

„Od ulaska Natoa na Kosovo, pa do godinu dana kasnije, počinjeno je više od 600 ubistava, za koja se još uvek ne zna zašto i kako su se dogodila. Ubijeno je 106 aktivista DSK, 116 članova OVK, uključujući i neke komandante, kao i 400 pripadnika različitih manjinskih zajednica. Za mnoge od njih ni danas nije poznato ko ih je ubio", rekao je Budžovi.

On je naglasio da su istrage ratnih zločina sprovele Srbija, Hrvatska i druge zemlje regiona, dok na Kosovu to nije učinjeno.

„Bez obzira na to šta su ti procesi predstavljali, prave sudove ili farse, oni su makar otvoreni. Na Kosovu to nije bio slučaj, pa je došlo do tačke kada je stvaranje Specijalizovanih veća postalo neophodno", poručio je istoričar.

Budžovi je dodao da se Specijalizovana veća u Hagu sve više doživljavaju i kao oblik političkog obračuna među kosovskim partijama.

 

уторак, 16. септембар 2025.

Енглески затвор гори од тамнице Римског царства: Радован Караџић трпи тортуру какве нема нигде

in4s.net

Енглески затвор гори од тамнице Римског царства: Радован Караџић трпи тортуру какве нема нигде

ИН4С

4–5 minutes


Чак су и у Римском царству постојали примери мученика, епископа или свештеника, којима је био дозвољен контакт са својим колегама, упркос томе што су били затворени. То само говори у прилог чињеници да је третман који Радован Караџић подноси у енглеском затвору гори од онога који је владао у римским тамницама, каже за Спутњик отац Дарко Р. Ђого. 

Званичном капелану Српске православне цркве Радмилу Стокићу није дозвољена посета првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу у британском затвору Албани на острву Вајт, иако је био пријављен на листи посетилаца.

Свештеник Стокић рекао је да је ово један у низу примера психичке тортуре која се спроводи над Караџићем. Он већ двадесет година служи као капелан СПЦ, посећивао је затворенике од Скандинавије, преко Естоније и других земља у чијим затворима се налазе српски заточеници и каже да нигде није доживео да му се забрани улазак у затворску капелу.

о. Дарко Р. Ђого

Протојереј СПЦ проф. др Дарко Ђого прича за Спутњик да је и он имао прилику да у два наврата буде затворски капелан, односно свештеник који посећује затворенике и наглашава да религијска служба међу заточеницима има изузетан значај. Сваком човеку се, каже он, мора омогућити задржавање достојанства људског бића и омогући практиковање вере – једног од најелементарнијих људских права. Из тог разлога, каже он, ниједној нормалној, иоле пристојној држави, не би на памет пало да ограничи приступ свештеника затвореницима.

Ем Србин, ем православац

По мишљењу оца Ђога, први и основни разлог због којег судски и затворски систем у Енглеској малтретира Радована Караџића је сама Караџићева личност. У питању је први председник Републике Српске, као и главнокомандујући њене војске.
Из перспективе колективног Запада, Срби су увек имали посебан третман, и то негативан. На њих се нису примењивале правне процедуре нити политички договори. Ово што гледамо је наставак покушаја да се они сломе, да им се и оно мало што је остало у животу загорча и да пролазе кроз што теже околности, рекао је Ђого за Спутњик.

Свештеник Стокић којем је ускраћен одлазак код Караџића претпоставља да су проблеми настали након његовог разговора са главним затворским капеланом, имамом Алијем. Разговор је, каже, протекао уз тензије и он верује да је забрана уз скидање са листе за посету дошла као последица тога. Стокић је након тога затражио разговор са гувернером затвора, али му ни то није било омогућено.
Тренутно је у повоју једна врста друштвеног превирања у Великој Британији. Ту се води културни рат између имигрантског ислама и постхришћанске Британије. Заиста је тачно, нажалост, да у земљи која се дичи хришћанским коренима и која је парламентарна монархија са хришћанском симболиком, хришћанско наслеђе и становништво све више падају у подређен положај. Зато не бих искључио ни фактор о којем је Стокић говорио, да је и улога затворског имама део овог случаја, рекао је Ђого.

Империја је пропала, али зло је опстало

Сви досадашњи покушаји, апели, молбе и захтеви да се услови Радована Караџића поправе бар толико да задовољавају основне људске потребе – одбијани су. У једном наврату Караџићу нису омогућили читавих 17 дана да прими потребну медицинску терапију, а 10 дана је провео у самици. То су само неки од примера безразложног и бруталног третмана којем га излажу у затвору на енглеском острву Вајт.
Углавном је немогуће натерати Британију на било шта. Ми увек имамо илузију да ће нека молба или притисак који произведемо нешто променити. Нисам баш оптимистичан, јер они то суштински раде намерно. Треба, наравно, покушати све што је правно могуће, али Британија, колико год се распадала изнутра, и даље баштини самодовољно наслеђе империје која никога ништа не пита и ни на шта се не обазире.

Отац Ђого наглашава да му нису познати примери оваквог злостављања, односно ускраћивања религијске службе људима. Он претпоставља да у Исламској држави или другим тоталитарним режимима долази до оваквих бруталности, али у земљи која наводно баштини наслеђе демократије и људских права, никако.

 

понедељак, 15. септембар 2025.

Da li će Srbija lustrirati Vučića i njegovu ekipu nakon što padnu sa vlasti?

danas.rs

Da li će Srbija lustrirati Vučića i njegovu ekipu nakon što padnu sa vlasti? - Politika - Dnevni list Danas

Snezana Congradin

8–11 minutes


Sprema se dokument o tome na koji način bi buduća vlast, moguće – predvođena studentima i akademskom zajednicom sprovela lustraciju.

Kako je Danas izvestio, postoji nekoliko dokumenata koji cirkulišu, koji bi trebalo da postanu usvojeni kao neka vrsta zvanične politike, bilo studentske liste, bilo studentskog pokreta, koji bi se primenjivali po eventualnom padu režima.

Lustracija, je najskuplja reč, unazad više od 25 godina u Srbiji, još o petooktobarske revolucije, kada su se političari i pripadnici režima devedesetih vratili na vlast i dan danas glavnu reč. Odgovorni za najtežu korupciju, ocenjeni kao autokrate i diktatori, koji hapse i prebijaju sopstveni narod.

Sagovornici Danasa, aktivni učesnici i svedoci onoga što se dešavalo sa pokušajima lustracije Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, političkih zločinačkih partija, kojima su tokom devedesetih pripadili Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, govore za Danas o tome šta je i zbog propušteno još pre 25 godina te je dočekalo društvo sa ovakvim posledicama i studentima da iznova pokreću pitanje o lustraciji.

Foto: Ivan Dinić/Nova

„Kumovsko-rodbinsko-burazerska sredina pojela je Zakon o lustraciji"

Prema rečima advokata Siniše Nikolića, šefa kabineta ubijenog premijera Zorana Đinđića, koji je bio ključan za izvođenje petooktobarske revolucije, kumovsko-rodbinsko-burazerska sredina u Srbiji je pojela za 13 godina Zakon o lustraciji.

– Od njega su ostali samo dugmići u vidu istorijskih zapisa da je ikada postojao. Jedno od glavnih predizbornih obećanja koalicije DOS i Ugovora sa narodom koji je ta koalicija obnarodovala pre tačno 25 godina, nikada nije sprovedeno. Okupljajući koaliciju programski i organizaciono najrazličitijih političkih stranka, koja će srušiti režim Miloševića, Zoran Đinđić je od budućih saveznika tražio bezrezervnu podrušku za lustraciju nakon osvajanja vlasti – kaže naš sagovornik.

Naravno, svi su bili deklarativno za to, dodaje.

– Nažalost, zaokupljeni raspodelom pozicija nakon pobede i trzavicama koje su to pratile, kao i rasčišćavanjem zatečenog mulja u svim segmentima društva, zakon o lustraciji je pao u drugi plan. Kao predsednik vlade, Đindjić je pokrenuo proceduru izrade paketa zakona o postrežimskom uređenja države, medju kojima su bili i Zakon o lustraciji, Zakon o ekstra profitu i Zakon o sukobu interesa. Zakon o ekstraprofitu, uz veliku uzdržanost dela vladajuće koalicje, dao je skromne rezultate, dok usvajanje Zakona o lustraciji premijer Zoran Đinđić nije doživeo – ukazuje Siniša Nikolić.

Nakon vanrednog stanja, juna 2003 godine, usvojen je Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, kolokvijalnog imena Zakon o lustraciji.

– Zakonom su obuhvaćeni svi nosioci javnih ovlašćenja u periodu od 23. marta 1976, kao dana supanja na snagu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, sa rokom važenja od 13 godina.Taj rok je istekao juna 2013. godine. Za to vreme važenja zakona, ni jedna osoba u Srbiji nije lustrirana. Zakon je predvideo da odluke o pojedincima koji su kršili ljudska prava, kao i kazne za te radnje, izriče specijalna komisija koja bi trebala imati potpunu samostalnost u radu i čiji izbor i sastav garantuje nepristrasnost, objektivnost i efikasnost – objašnjava sagovornik Danasa.

Komisija, međutim, nikada nije bila formirana u punom kapacitetu.

– Političari koji su upravljali državom nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, od juna 2003. do juna 2013. godine, nisu aktivirali alat koji im je bio na dohvat ruke, da pokušaju da Srbiju urede na demokratski i civilizovan način. Da li iz obzira prema svojim tadašnjim koalicionim partnerima, rodjacima, prijateljima, bogatim pojedincima, koji bi mogli doći pod udar Zakona, lustracija nije sprovedena – ističe Nikolić.

Njeno odsustvo, napominje, dovelo je do toga da se danas ponovo govori o diktaturi, urušavanju pravne države, gašenju medija i gaženju ljudskih prava.

– Za to vreme Češka je sprovela jedan od najdoslednijih i najbrže sprovedenih procesa lustracije u regionu. Na hiljade ljudi, nekadašnjih saradnika komunističke tajne policije i partiskih funkcionera, sprečeno je da ponovo zauzmu javne funkcije. U Poljskoj su sve sudije i tužiocu morali da potpišu izjavu da nisu saradjivali sa tajnim službama i komunističkim organima. Oni koji su slagali, automatski su gubili funkcije. U Rumuniji su otvoreni javno dosijei tajne, ozloglašene policije Securitate, što je dovelo do toga da hiljade ljudi bude označeno kao saradnci i učesnici u kršenju ljudskih prava svojih sugrađana – kaže Siniša Nikolić.

U Istočnoj Nemačkoj nakon ujedinjenja, dodaje, svaki građanin je mogao da zatraži i dobije na uvid svoj dosije Stasi policije. Desetine hiljada ljudi je provereno, mnogi su izgubili državne poslove, bez mogućnosti da ih povrate.

– A Srbija? Srbija čeka novu šansu, materijala i kandidata je sve više, ali osnovni preduslov za to je dolazak ljudi koji to žele da sprovedu. Ne obazireći se na rođake, kumove i biznismene. Zakon je tu, treba ga malo doterati i produžiti rok trajanja. Da li ćemo to ikad doživeti, teško je reći. Ali nas to ne sprečava da pokušamo – zaključuje Siniša Nikolić.

foto FoNet Milica Vučković

„Čak i kada postoji politička volja, lustracija se teško sprovodi u praksi"

Prema rečima istoričara Dragana Popovića, lustracija je popularna mera među protivnicima autokratskih režima.

– Ona se vidi kao efikasan način zaštite demokratije od onih koji dokazano zlouoptrebljavaju sistem da bi ga rušili iznutra. Iako nema sumnje da može da bude vrlo korisna, postoje praktični razlozi zašto nije široko zastupljena u postautoritarnim sistemima – kaže za Danas Popović.

Pre svega, napominje, lustraciju nije lako sprovesti.

– Čak i kada postoji politička volja, ona se teško sprovodi u praksi. Na primer, lustracija mora da zadovolji zahteve iz sfere zaštite ljudskih prava, uključujući i sudsku zaštitu za ljude koji su eventualno nepravedno lustrirani. To veoma opterećuje sistem i čini ga još tromijim i neefikasnijim, što paradoksalno doprinosi daljem urušavanju vladavine prava umesto njenom jačanju – objašnjava sagovornik Danasa.

Dakle, smatra, za lustraciju je potrebna efikasna struktura u javnim službama i u institucijama države.

– Takođe, treba dobro odmeriti gde je granica lustracionih mera. Na primer, da li lustracija sme da zadire u neka od osnovnih ljudskih prava, tipa prava da se bude biran? Sve su to ozbiljne dileme i zahtevaju široku javnu raspravu. To ne znači da treba odustati od bilo kakvih lustracionih ili „vetting" mera. Zabrana obavljanja javne funkcije mogla bi mnogo češće da prati sudske postupke, uz male zakonske izmene. Tako bi se dobila i sudska pravda i zaštita od rušenja sistema iznutra u budućnosti – kaže Popović.

Dakle, ističe dalje, treba razmišljati kako da se odstrane iz sistema ljudi koji su kršili ljudska prava, ali u isto vreme građani moraju da prilagode svoja očekivanja.

– Niko nema čarobni štapić i neće svi naprednjaci biti kažnjeni, jer je to fizički nemoguće, niti će nakon pada Vučićeve vlasti nastupiti apsolutna pravda. U pitanju je proces i moramo svi biti dovoljno strpljivi i realni u željama i očekivanjima, ako želimo da izgradimo ozbiljan sistem u kom neće biti moguć neki novi Vučić – mišljenja je Dragan Popović.

foto FoNet Milica Vučković

Bojan Pajtić: Treba se voditi kombinacijom poljskog i češkog modela

Ovih dana se postavlja pitanje može li biti lustracije, ako je nije bilo pre 25 godina. Odgovor je jednostavan – ako ne bude lustracije, Srbija nikada neće postati uređena, pravna, demokratska država – kaže za Danas Bojan Pajtić, bivši premijer Vojvodine.

Zoran Đinđić je želeo lustraciju, podseća, posle smene Miloševićevog režima, po uzoru na bivše države Varšavskog pakta.

– Nažalost, za tako nešto nije imao većinu u DOS-u. Da je bilo lustracije, odnosno zabrane bavljenja javnim poslom za one koji su učestvovali u vlasti koja je gušila ljudska prava i slobode bilo – danas ne bismo živeli u Srbiji u kojoj je apsolutnu moć za sebe prigrabio Miloševićev ministar informisanja. Verujem da svi oponenti režima danas ovo razumeju, što nije bio slučaj 2000. godine. Treba se voditi kombinacijom poljskog i češkog modela – lustracija mora obuhvatiti ne samo političke, nego i bezbednosne, medijske, prosvetne i druge strukture koje su u službi zla (kao što se dogodilo u Poljskoj) i mora biti brza, efikasna i sa automatskom primenom (kao u Češkoj) – zaključuje Bojan Pajtić.

Profesorka Stojković: Vučićevo vreme prošlo i osim represije nije mu ništa preostalo

 

петак, 12. септембар 2025.

Milivojević: Nema uslova za ozbiljan dijalog - Priština ne menja stavove, posebno oko ZSO

kosovo-online.com

Milivojević: Nema uslova za ozbiljan dijalog - Priština ne menja stavove, posebno oko ZSO

4–5 minutes


Bivši diplomata Zoran Milivojević izjavio je da je jučerašnji nastavak pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU pokazao da nema uslova za ozbiljan dijalog ne samo zato što vlasti na Kosovu ne žele da formiraju ZSO, već se i uloga evropskog posrednika svela na „knjiženje" političkih poena, ali bez strategije kako nastaviti proces.

„Nažalost imamo nastavak procesa koji smo imali i sa prethodnim visokim predstavnikom. Nema ničega novog", izjavio je Milivojević.

Iz jučerašnjeg neuspelog nastavka dijaloga izvlači dva zaključka.

„Prvi je da nema uslova za neki ozbiljan dijalog jer prištinska strana ne menja stav. Drugi zaključak je da ni posrednici nisu pripremljeni. I novi posrednik je nastupao sa istih pozicija: važno je da se napravi dvojni sastanak i da se time 'uknjiži' jedan politički poen, ali bez rezultata", ističe Milivojević.

Podseća da je reč o trećem sazivu EU koji „nastupa sa istih pozicija".

„Imali smo dva neuspešna i sa (Federikom) Mogerini i kasnije Boreljom, Lajčakom, a sada imamo i sa Sorensenom. Na istoj smo poziciji", objašnjava ovaj diplomata.

Naglašava da je ključni problem što tema formiranja Zajednice srpskih opština više nije na „agendi" dijaloga.

„Srbija je poslala jasne poruke posle ova dva neuspešna bloka pregovora da nema nameru više da čini bilo kakve ustupke i da insistira na poštovanju ranije preuzetih obaveza. U prvom planu je ZSO i Briselski sporazum zato što je to uslov opstanka srpskog naroda i mogućnosti da se uopšte razgovara o bilo kojoj vrsti normalizacije", smatra Milivojević.

Smatra da je pitanje nepoštovanja svega do sada dogovorenog „zaoštreno poslednje tri godine" politikom Pokreta Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija.

„Ona se nastavlja i praktično dovodi u pitanje opstanak srpskog naroda na tim prostorima i smisao pregovora na temu normalizacije i onoga što bi trebalo da bude osnov za neko političko rešenje", tvrdi Milivojević.

Kaže da potvrda toga dolazi i iz izjava Besnika Bisljimija nakon jučerašnje runde dijaloga.

„Bisljimi je bio vrlo jasan: ovo je poruka da imamo kontinuitet politike iako nemamo novu vladu, i da nema nikakvih uslova da se ta situacija poromeni, da ZSO uopšte ne figurira na bilo kojoj agendi koja podrazumeva nastavak pregovora o normalizaciji između Beograda i Prištine kada je reč o prištinskoj strani", navodi Milivojević.

Smatra da je problem šta o ovakvom pristupu misli evropski posrednik u dijalogu Peter Sorensen.

„Naprosto, bilo je jasno da juče neće biti rezultata. Bilo je jasno da Bisljimi neće o bilo čemu da razgovara. On hoće da razgovara samo o priznanju, barem mi se tako čini. Dakle, nije jasno šta posrednik o tome misli i kako misle u EU da se ovaj proces uopšte nastavi", kaže Milivojević.

Nekadašnji diplomata upozorava da ukoliko su dosadašnji sastanci bili „probni", tada je jasna i poruka.

„U tom slučaju nema smisla razgovarati o nastavku pregovora, o nekim novim sastancima ukolilko se ne promeni stav, prvo posrednika, a onda i prištinske strane vezano za ranije preuzete obaveze i za uslov bez koga, treba da budemo jasni, nema nastavka pregovora, a to je Zajednica sprskih opština", smatra Milivojević.

Precizira da je to „uslov svih uslova" koji dobija na težini aktuelnim događajima usmerenim prema srpskoj zajednici na Kosovu.

„On naročito dobija na težini kada imamo na dnevnoj bazi represivne mere prištinske administracije i kada imamo elemente nastavka svojevrsnog etničkog čišćenja srpskog naroda i onemogućava normalnog života", uveren je Milivojević.

Kao primer navodi jučerašnje zauzimanje objekata Pošta Srbije u Gračanici i drugim delovima Kosova.

„Ovo sa poštama je prosto znak da se od toga ne odustaje i u takvim uslovima je teško razgovarati bez garancija da Srbi uopšte mogu da računaju na normalan život. To je prva i osnovna garancija da možemo da razgovoramo o nekim drugim pitanjima koji se tiču normalizacije ili političkog rešenja", zaključuje Milivojević.

 

четвртак, 11. септембар 2025.

Даница Грујичић: Вучића је на власт довео Запад, они га подржавају

nspm.rs

: Даница Грујичић: Вучића је на власт довео Запад, они га подржавају. Мацут је поверовао Вучићу као и ја, али нема снаге да било шта промени. Подржавам студентску листу

:

2–3 minutes


четвртак, 11. септембар 2025.

Некадашња министарка здравља Даница Грујичић изјавила да у "овом тренутку подржава студентску листу" и да "нема ни снаге" да изађе на изборе са својом листом, како је навела, "осим ако се нешто не деси". Оценила је и да је премијер Ђуро Мацут поверовао Вучићу, као и она, али да нема снаге да било шта промени.

"Сви ми који смо заиста веровали и (Александру) Вучићу и Српској напредној страници имамо право да се осећамо преварено или да будемо љути. Добро, има право и опозиција, али опозиција му никад није веровала, она није пала на његове форе, ми јесмо. Ја сам била та која му верује", рекла је Грујичић, за недељник Недељик, о уласку у напредњачку владу пре неколико година.

На питање шта би рекла Вучићу да је позове, одговорила је би да му рекла да му сад "ништа не верује", као и да "заврши мандат" и да оде "у пензију".

Она је казала да не верује да Вучић стоји иза интервенција полиције.

"Заиста верујем да њему не иде у прилог да се туку константно", казала је Грујичић.

"Да је он џек рекао би - хајде да видимо ко је крив, са ким хоћете да разговарате. Ево, ја нисам надлежан, ајмо избори. Међутим, ако то не уради, онда је питање ко је њега уценио", навела је Грујичић.

Према њеним речима, "да је он човек који декларативно све ради за Србију, како каже, он би спустио тензије, не би правио Ћациленд".

"Какав Ћациленд? Оно је брука. Значи, не могу да верујем да некоме падне на памет да прави то, а да га неко није натерао да то уради. Сада можда ја грешим", навеле је Грујичић.

На питање ко би то могао да буде, Грујичић је рекла - "они који су га довели на власт", као и да га је на власт довео Запад.

"Па видите да га они подржавају", рекла је Грујичића.

За премијера Ђура Мацута је рекла да мисли да нема моћ да о нечем одлучује, већ да он "апсолутно ради оно му се каже", као и да је поверовао, као и она, да може нешто да промени на боље.

"Не верујем да он има било какву материјалну корист од тога. Знам да је неки дан био на клиници и да је радио. Они људи који заиста уђу са неком жељом да се нешто набоље промени, верујте ми да се њихови материјални приходи смањују", рекла је Грујичић.

(Н1)

 

среда, 10. септембар 2025.

(Video) Simonović Bratić: Srbe na Kosovu sve boli, to je život koji Evropa nije videla od Drugog svetskog rata

(Video) Simonović Bratić: Srbe na Kosovu sve boli, to je život koji Evropa nije videla od Drugog svetskog rata

 

https://youtu.be/yCJaUl5OyzQ

 

понедељак, 8. септембар 2025.

Орбан упозорава на потпуни колапс ЕУ након 2035. године: Да ли је Европа на почетку краја?

in4s.net

Орбан упозорава на потпуни колапс ЕУ након 2035. године: Да ли је Европа на почетку краја?

ИН4С

3–4 minutes


Да ли је Европска унија заиста на корак до краха? Куда уопште иде овај политички и економски пројекат? И да ли ћемо, управо у тренутку њене дубоке кризе, видјети све оне мане на које су евроскептици упозоравали годинама уназад? Ово питање више није пука спекулација већ озбиљна анализа стања, јер подаци о повјерењу грађана у европске институције и позицији ЕУ у глобалним односима говоре довољно. Европска омладина најбољи је показатељ раста неповјерења у ЕУ, чак 39% младих сматра да овај савез нема демократски карактер, а преко половине младих критикује ЕУ због „важних" тема и занемаривања битних проблема.

Иако анкете показују да око половине грађана и даље има одређени степен повјерења у Унију, у многим државама оно је значајно ослабљено. Анкета Allianz Pulse 2024 показала је да само 29 % Њемаца гледа на чланство у ЕУ  више као предности него недостатак.  Криза повјерења, која траје већ више од деценије, кулминирала је 2016. године излазаком Велике Британије из ЕУ. Брегзит је постао симбол евроскептицизма, али и подсјетник да је и једна од најмоћнијих држава Уније одлучила да свој суверенитет стави испред „заједничког европског сна".

Данас је јасно да ЕУ није центар глобалне политике, већ да је маргинализована у најважнијим преговорима. Америчко–руски дијалог око Украјине, као и друге безбједносне и економске теме, вођени су без значајнијег учешћа Европе. Док Вашингтон и Москва одређују будућност једног од највећих сукоба у савременој историји, Брисел остаје на маргини. Чак и нове иницијативе попут формата „Weimar+", којим Њемачка, Француска и Пољска настоје вратити глас Европи, више личе на покушаје спасавања утицаја него на праву стратегију.

У том контексту, ријечи мађарског премијера Виктора Орбана звуче као упозорење које се не може игнорисати:

  • „Сматрам да је Европска унија тренутно ушла у стање распада. И ако се овако настави, а вјероватноћа за то је прилично велика, ЕУ ће ући у историју као тужан исход једног племенитог експеримента."
  • „То ће бити посљедњи седмогодишњи буџет Европске уније."
  • „Потпуно немогуће усвајање заједничког буџета послије 2035. године. ЕУ мора бити реорганизована како би се избјегао њен колапс."
  • „Удио уједињене Европе у глобалној економији смањен је за 7 %, док су Сједињене Државе побољшале своје позиције за 4 %."

Орбан је отишао и корак даље, поручивши европским лидерима да морају ићи у Москву и преговарати о безбједносном споразуму с Русијом. Тај споразум, по његовом мишљењу, требао би да подразумијева да Украјина неће моћи постати чланица ни НАТО-а ни Европске уније. Резултат „мирног рјешења" био би, како он наглашава, подјела Украјине на руску, демилитаризовану и западну зону.

Упозорења из Будимпеште не морају нужно значити да ће ЕУ сЈутра нестати, али постављају озбиљно питање: ако Унија настави истим путем, без визије и снаге да изгради властити ауторитет у свијету, хоће ли уопште преживјети у облику у којем је данас познајемо?

Јасно је да ће наредних неколико година бити пресудне. Или ће Европа изнова дефинисати себе и своју улогу, или ће ући у историју као „тужан исход једног племенитог експеримента", како је то Орбан и назвао.

 

петак, 5. септембар 2025.

Европа на ивици понора: Пацови који следе чаробног фрулаша

iskra.co

Европа на ивици понора: Пацови који следе чаробног фрулаша

Дарко Митровић

7–9 minutes


Европа на ивици понора: Пацови који следе чаробног фрулаша

05.09.2025. - 7:46

Getty © altmodern

Европу је коначно испала из геополитичке игре. Претворила се, готово преко ноћи, у правог патуљка, кога нико не зове и којег нико не пита за мишљење. Патуљак се зато љути и покушава да се некако, било како, прогура у прве редове.

Међутим, овај патуљак није само гневан, већ и бескрајно арогантан. Али ароганција је начин на који прикривамо сопствене недостатке и страхове.

Сасвим скоро, један бивши европски комесар, који се одазива на име Жозеп Борељ, изјавио је да је Европа башта, прави рајски врт, окружен џунглом. Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок својевремено је отпутовала у Јужну Африку, да би тамо, са недостижне висине, делила лекције о томе како Јужноафриканци морају да се понашају и да не троше угаљ… И добила задовољавајући одговор од председника Јужне Африке.

А то, примећује италијански геополитичар Андреа Марћиљано на сајту „Електомагацине", означава тачку без повратка. Европљани, додаје Марћиљано, тек треба да науче да живе у сенци великих сила.

Европска унија никад није била самостална ни независна. Створили су је, за своје потребе, Американци и они, исто тако, могу да је у сваком тренутку униште.

Јадна Европа

Све то нам, додаје овај аутор, показује да је Европа на крају својих могућности. То означава праву прекретницу у глобалној равнотежи за Европу, тачку без повратка.

Пре више од стотину година, европске силе су биле колонијалне и владале су светом, али то време је заувек прошло. Навике господара су, међутим, остале, што представља научени рефлекс, устаљени образац понашања, којег се није лако ослободити.

Европљани морају да схвате да више нису центар света, каже Марћиљано, већ само његова забачена периферија, једно мало полуострво велике целине, континента који се зове Евроазија. Већ неко време, Европа се налази не само у економској и политичкој стагнацији, већ, пре свега, у стагнацији идеја.

Укратко, некад славна Европа се, како је пре више од три деценије писао српски мислилац Драгош Калајић, претворила у јадну „Европу без идеје", а то је од ње начинило пуки продужетак америчког тржишта, сада за амерички течни гас и за прескупо америчко наоружање.

Такозване европске владајуће класе, доказано неспособне, изгубиле су сваки контакт са стварношћу, додаје Марћиљано, али, упркос томе, или захваљујући управо томе, оне су остале невероватно арогантне.

Снажан контраст таквој Европи симболизује једна фотографија: она на којој су снимљени руски председник Путин, кинески Си и премијер Индије Моди, са недавног самита ШОС-а у кинеском Тјенцину, задовољни и осмехнути.

Данас ШОС представља 40 одсто светске популације и четвртину светске економије. Заправо, ШОС данас представља камен темељац новог светског поретка. А то је поредак о коме ће одлучивати Си Ђинпинг, Путин и Моди, а не јадна Европа, и  на који ће Вашингтон имати све мањи утицај.

Пацови трче ка понору и ка сопственој пропасти, закључује Марћиљано, као да случају чаробног фрулаша, али они верују да су и даље гиганти. Народна легенда о свирачу из Хамелна је прича о томе како се овај град ослободио од пацова. Фрулаш је пацове, заведене његовом умилном музиком, одвео до језера у коме су се подавили.

Тренутно се фрулаш зове Урсула фон дер Лајен. Европљани ту имају улогу наивне деце из Хамелна, која су потом нетрагом нестала, заједно за свирачем.

Предстојећи немири, револуције и ратови

Таквом, јадном и све јаднијом Европом, бави се и холандска новинарка Соња ван ден Енде на сајту „Фондација стратешке културе". Европи, према њеном мишљењу, предстоје веома турбулентна времена, са немирима, револуцијама и неизбежним ратовима.

Соња ван Енде почиње од примера Мађарске, чији премијерВиктор Орбан је већ дуго обележен као „лош момак из ЕУ". Мађарска није само „главни противник европског посредничког рата против Русије у Донбасу, већ и онај који се снажно противи ЛГБТ агенди и „добродошлици имигрантима".

Из тих разлога у Европи пуцају стари савези, попут оног Мађарске са Пољском, које су раније чиниле осовину Вишеградске групе.

Под вођством пољске конзервативне Партије права и правде (ПиС), упркос пољској русофобији, односи између Мађарске и Пољске су и даље били релативно добри. Али, све се променило 2023, када је Пољска изабрала новог премијера, еврофила Доналда Туска, који наставља да свим силама подржава Кијев у посредничком рату против Русије.

Недавно је дошло до сукоба мађарског министра спољних послова Петера Сијарта и његовог пољског колеге Радослава Сикорског. „Разлог за сукоб био је терористички напад на нафтовод „Дружба", којег је починила Украјина, због чега су прекинуте испоруке нафте Мађарској.

Сикорски, који по професији није само еврофил већ и радикални русофоб, за овај терористички напад није оклевао да оптужи, што спада у рубрику „веровали или не", Мађарску. Сикорски је на друштвеној платформи Икс написао дословце: „Напад на руску нафтну пумпну станицу је изгледа, извршила Мађарска". И иронично додао: „Браво! За нашу и вашу слободу!".

То што су Туск и Сикорски русофоби на значи да су и украјинофили. Односи Пољске са кијевском хунтом настављају да се компликују, што је, углавном, наслеђе из Другог светског рата, када су украјински нацисти у Волињи побили око сто хиљада Пољака.

Али, то само део сложене европске слагалице, у којој изнова оживљавају стара непријатељства.

Европа је већ у рату

У ствари, како закључујегеополитички аналитичар Жозе Гулао, у Европи се већ води за сада још прикривени рат: „Стотине хиљада хектара земље је изгорело, пожари бесне широм Европе. Људи и даље умиру; куће, сеоска и градска имања, усеви, стока, шуме, воћњаци управо нестају у неконтролисаним пожарима".

То је, тврди Гулао, дело „унајмљених пиромана, који нису ни лудаци ни усамљени вукови"; они су само „пиони терористичке стратегије", које имају за циљ даљу дестабилизацију Европе, све то самог, трагичног краја.

Нажалост, додаје он, ватрогасци су немоћни пред ватреном стихијом. Зашто? Они користе цистерне, ватрогасна црева и амбулантна возила, чија цена износи неколико стотина хиљада евра, а не тенкове, подморнице или борбене авионе, који коштају на милионе.

„Европска солидарност не познаје границе", похвалила се шефица Европске комисије Урсула вон дер Лајен док је Европа горела. Поменута немачка фрау је потом отпутовала у Вашингтон, руку под руку са својим„хомокулусом Зеленским, да пољуби ноге цару Трампу". И тамо је обећала да ће сакупити још стотине милијарди долара за помоћ кијевској хунти.

Реч је о новом култу у Европи, о правој институционализацији милитаризма и култа рата. За рат новац мора да се нађе, али за потребе „обичних" Европљана, укључујући елементарну заштиту од пожара, трошкове за здравство, образовање или социјална давања не мора. Неће их ни бити.

У систему такозване либералне демократије људи и народи Европе су постали пуке слуге новца и профита моћника. Њихова права и једина улога је улога топовског меса.

Само погледајте шта се дешава у Украјини и подршку коју ужива Зеленски, закључује Гулао, који бесмислено и свакодневно жртвује своје суграђане, и биће вам јасно каква будућности очекује читаву Европу.

rt.rs / Борис Над

 

четвртак, 4. септембар 2025.

Kapčan: Vašingtonski sporazum u velikoj meri odnosio se na trgovinske odnose, politika Kurtija bila pogrešna

kosovo-online.com

Kapčan: Vašingtonski sporazum u velikoj meri odnosio se na trgovinske odnose, politika Kurtija bila pogrešna

4–5 minutes


Viši saradnik Saveta za spoljne odnose i profesor međunarodnih poslova na Univerzitetu Džordžtaun Čarls Kapčan izjavio je za Kosovo onlajn da je najvažniji rezultat Vašingtonskog sporazuma bio njegova simoblika, više nego njegove stvarne praktične posledice.

Takođe navodi da se Vašingtonski sporazum u velikoj meri odnosio na trgovinske odnose, ali da ako se politika ne shvati  ispravno, trgovina i investicije ne pomažu. Kako konstatuje, problem je u tome što je politika pod vođstvom premijera Kosova Aljbina Kurtija bila pogrešna.

On ističe da je simbolika broj jedan Vašingtonskog sporazuma bila to što su SAD bile spremne da se uključe u rešavanje dugotrajnog sukoba između Kosova i Srbije.

„Broj dva je da se može postići napredak, da Priština i Beograd zapravo mogu postići dogovor o nečemu, čak i ako je to ekonomske prirode, a ne o širim političkim pitanjima. Ali problem je što se od tada ništa zapravo nije dogodilo. U stvari, rekao bih da je proces krenuo unazad, uprkos sporazumu koji je Evropska unija stavila na sto. Ni Beograd ni Priština nisu bili u poziciji da pokrenu loptu napred u procesu normalizacije", navodi Kapčan.

Napominje da se Vašingtonski sporazum u velikoj meri odnosio na trgovinske odnose, a da je on neko ko ne veruje da trgovina zaista može da napravi razliku.

„Morate pravilno shvatiti politiku, a onda ekonomska integracija može pomoći da se postigne sporazum. Ali ako ne shvatite politiku ispravno, trgovina i investicije neće pomoći. I problem je u tome što je politika bila pogrešna pod vođstvom premijera Kurtija. Kosovo je, na neki način, vodilo veoma nacionalističku politiku. Kurti je doneo neke odluke o registarskim tablicama, o gradonačelnicima na severu koji nisu napredovali prema Zajednici srpskih opština, što je u mnogim aspektima unazadilo slučaj Kosova pred Evropom i pred SAD. Ljudi su počeli da krive Prištinu za problem, dok je u mnogim aspektima Beograd taj koji je odugovlačio", ocenjuje ovaj profesor.

Sa političke perspektive, dodaje, ni Priština ni Beograd nisu bili u poziciji da napreduju sa sporazumom.

„I kao posledica toga, mislim da će biti potrebno obnovljeno angažovanje Trampove administracije da bi se proces pokrenuo", mišljenja je Kapčan.

Imajući u vidu da je Tramp, kako kaže, zainteresovan da bude mirotvorac i da postiže dogovore, on bi sada mogao ponovo da se angažuje.

„Tramp želi da bude mirotvorac. On želi da bude onaj koji postiže dogovore. Njegovi glavni prioriteti su Gaza i Bliski istok i Ukrajina. Ali on je takođe okupio strane iz Afrike, okupio Jermene i Azerbejdžan, tvrdeći da je pomogao u okončanju sukoba, kratkih sukoba između Indije i Pakistana, iako Indijci nisu baš srećni zbog te tvrdnje, a povremeno je pominjao Kosovo i Srbiju. Dakle, s obzirom na to da je Tramp zainteresovan da bude mirotvorac i postiže dogovore, on bi sada mogao ponovo da se angažuje, i mislim da će biti potreban zajednički pritisak SAD i Evropske unije da se strane u Beogradu i Prištini podstaknu da naprave teške kompromise i ustupke koji su neophodni da bi se dve zemlje počele gurati ne samo ka ekonomskoj normalizaciji, već i ka važnijoj nagradi, a to je politička normalizacija", kaže Kapčan. 

Mnogo toga, kako dodaje, zavisi od toga da li Tramp smatra da ima „prostora za disanje", jer ima ima puno posla sa Rusijom i Ukrajinom, sa Izraelom, Gazom, širim Bliskim istokom i Iranom koji pokušavaju da postignu novi nuklearni sporazum.

„On se bavi usponom Kine i, kao posledica toga, Kosovo i Srbija ne dospevaju odmah do nivoa predsedničke pažnje, ali su očigledno na Trampovom radaru. On možda vidi Kosovo i Srbiju kao 'nisko viseće voće', jedan nerešiv sukob u kome bi mogao značajno da napreduje. I zato će se možda vratiti Riku Grenelu, ili drugim članovima njegovog tima, poput Stivena Vitkofa, i videti da li može da postigne neki napredak na Balkanu", zaključuje naš sagovornik.