Србија у мрежи западних поверилаца

Дејан МИРОВИЋ (Србија)

 

Србија у мрежи западних поверилаца

Крајем априла 2009 године, након завршетка пролећног заседања Међународног монетарног фонда и Светске банке у Вашингтону, потпреседник српске владе Млађан Динкић је изјавио да ће се Србија задужити за додатних 900 милиона долара. Од ове суме, 450 милиона долара ће бити усмерено ка српском буџету, од тога 300 милиона у овој години, а 150 милиона у 2010. години. Према извештајима српских медија , делегација Србије у саставу потпреседник Динкић, гувернер Народне банке Радован Јелашић и потпреседник владе Божидар Ђелић је била «оптимистички расположена». У «оптимистичком» контексту, Динкић је нагласио да се поред додатног задуживања код ММФ (Србија се већ задужила 3 милијарди евра у априлу 2009 код ММФ) и Светске банке, паралелно «потписују договори о даљем задуживању са присутним у Вашингтону западним банкама».¹

Да би ситуација била још несхватљивија, истог дана у српским медијима је објављена процена да ће дуг српске државе бити удвостручен у 2009 години, са 8, 93 милијарди евра на преко 16 милијарди евра!²

Овоме треба додати да је дуг приватног секора у Србији већ већи од 14 милијарди евра! Дакле, према минималној процени, и под претпоставком да се приватни српски сектор неће додатно задуживати у 2009 години (што је нереално), српски дуг ће крајем 2009 године износити око 30,5 милијарди евра, или (према званичном курсу Народне банке Србије од 27. априла 2009. године, од 94,5 динара за једна евро и 71,7 динара за један долар) око 40 милијарди долара!

Дакле, крајем 2009 српски дуг ће бити упоредив са целокупним српским бруто домаћим производом из 2007. године!

Зашто српски спољни дуг расте таквом брзином?

Скоро невероватно српско повећање дуга у 2009 години, указује, пре свега, на усаглашено деловање западних финасијера. Они делују скоро као једна мрежа, која , постепено, али упорно, «дави» Србију и њене грађане.

У тој контексту, централну улогу има ММФ. Познато је да је Србија потписала трогодишњи аранжаман са ММФ-ом у априлу 2009. Тај аранжман ће због својих услова имати велике негативне ефекте за српско здравство, пољопривреду, социјална давања, образовање и државне институције у целини.

Али, да не би због таквих улова ММФ-а дошло до колапса српске економије, здравства, образовања и државе (и да власт не би морала као она у балтичким земљама да се суочава са великим социјалним протестима и сукобима), потребно је додатно задуживање код других западних поверилаца. А оно може бити остварено само уз «дозволу» ММФ-а.

Дакле, Србија се налази у кругу из кога нема излаза.

Следећи економски подаци показују ову усаглашено деловање западних финасијера.

На пример, чланство у Светској банци је условљено чланством у ММФ-у.³ САД у Светској банци имају, као и у ММФ, највећу квоту, око 16 %. У суштини,Светска банка својим кредитима финасира образовање, помаже здравство. Дакле, управо оне области које уништавају услови ММФ-а. Такође,Светска банка се задужују на међународном финасијском тржишту, а затим на тај износ додаје маржа од 0,75 и провизија од 1%. Тако Светска банка и, ММФ заједнички зарађују на дужницима као што је Србија. Тачније, ММФ направи проблем у економији, здравству и образовању а Светска банка га решава давањем кредита за те области.

Сличну сврху имају и организације које делују као саставни делови Светске банке.

На пример, Међународно удружење за развој даје кредите за образовање, здравство и државне институције. Поново из области које погађају услови ММФ-а.

Међународна финасијска корпорација одобрава кредите приватном сектору, купује предузећа у државама дужницима и бави се посредовањем при узимању кредита. Како се у Србији и коме се у пракси одобравају ти кредити, јасно је када се узме у обзир податак по којеме је до краја 2006 године у Србији МФК «инвестирала» , између осталог, и у стране банке и фирме као што су Рајфазен и ХВБ и Тигар Мишелин Холдинг.

Још једна организација повезана са Светском банком, Међународна агенција за гарантовање инвестиција се бави «обуком људи» у земљама дужницима у вези са страним инвестицијама, (или у пракси, продајом домаћих предузећа). Такође, МАГИ се бави и поправљањем «имиџа» земље дужника и «политичким ризицима».⁴

Осим Светске банке и пратећих организација , са ММФ-ом усаглашену политику имају и такозване европске банке.

На пример, Европска инвестициона банака, основана 1957 године са седиштем у Луксембургу, такође даје кредите који треба да «угасе пожар» који су створилили услови ММФ-а. Дакле, оне у области здраства и образовања. Наравно, ЕИБ као и већина претходно побројаних институције наплаћује камате које су углавном веће од тржишних. Такође, ЕИБ захтева и да се одобрени пројекти за које се дају кредити финасирају од стране дужника и то у вредности од 50%. Дакле, дужник , ако нема својих средстава, мора да се додатно задужи код других чланова «мреже» западних поверилаца.

Слично томе, и Европска банка за обнову и развој, основана 1990 године са седиштем у Лондону, (због наводне «помоћи»земљама Централне и Источне Европе), усаглашава своје деловање са већ претходно наведеним институцијма посебно са делом Светске банке, Међународном финасијском корпорацијом. Један од највећих удела у овој, наводно «европској' 'банци, поново имају САД које су присутне као доминатни акционар у скоро у свим претходно набројаним финасијским институцијама. У Србији је до краја 2006 године ова банка улагала новац, опет, у стране банке, као ХВБ, Сосијет жененрал, или је куповала уделе у малобројним преосталим српским банкама, као што је Комерцијална банка.

Такође, прихватање услова ММФ је и предуслов за такозвану сарадњу са Париским клубом који окупља групу држава поверилаца по економској науци: «Државе-чланице Париског клуба захтевају да земља дужник која преговара о отпису/репрограму дуга има активан програм сарадње са Међународним монетараним фондом»⁵. Иначе, Србија је средином 2007 дуговала Париском клубу око 2,4 милијарди долара.

Слична је ситуација и када се ради о Лондонском клубу који представља групу пословних банака, приватних кредитора: «Лондонски клуб најчешће своје активности корординира са Међународним монетарним фондом»⁶. Србија је средином 2007 године дуговала Лондонском клубу поверилаца око 1,2 милијарди долара.

Из претходно изнетог се може закључити да ММФ у овој мрежи западних поверилаца има улогу «лошег полицајаца». ММФ намеће услове који разарају привреду и друштво једне земље, нажалост у овом случају Србије. У том контексту треба анализирати и скоро невероватно искрене изјаве гувернера Народне банке Србије који је већ признао да ће, ако актуелне мере Владе Србије не буду успешне, доћи до додатног опорезивања свих плата изнад 40.000 динара и 100.000 динара (ово су суме које се у распону од просечене до највеће плате у јавном сектору) у јавном сектору са 10 и 15 %. Такође, гувернер је најавио, оно што је још погубније за привреду и државу, повећања пореза на додату вредност. Гувернер је чак признао у својој изјави да су ове мере већ договорене са ММФ(!?), али и да се могу очекивати још теже мере од ових приликом прве ревизије програма владе у августу!⁷

Дакле, српска привреда, друштво и држава иду ка потпуној пропасти због услова који намеће ММФ.То се чак и не крије од стране власти која очигледно не разликује реалност од идеолошк представе о ММФ-у.

Да би се избегао потпуни крах, «добри полицајци» као што су Светска банка, и такозване европске банке и остали западни повериоци даваће нове кредите за преживљавање Србије и њене привреде.

У суштини, тако ће се агонија српске привреде и државе само наставити.

Док ове чињенице, не схвате људи који данас воде српску државу и привреду, и док не одбаце догму о «добронамерним» повериоцима из ММФ и такозваних европских банака, за српску привреду и државу неће наступити боља времена.

__________________

¹ Павловић С.»Новости»28.4.2009

² Булатовић Г.»Новости»28.4.2009

³ Према уџбенику Пелевић Б.Вучковић В.»Међународна економија» ЦИД Економског факултета у Београду,2007.

⁴ исто

⁵ исто

⁶ исто

⁷ 'Глас јавности 25.4.2009

 

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2138