Prof.Dr.Rajko Doleček,DrSc. Ostrava, 31.05.11.
Evropska Unija, NATO, zločin izdaje generala Mladića - gledano iz Češke
San vlastodržaca u Beogradu se ispunio, general Mladić je uhvaćen, a njihova opsesija, put u Evropsku uniju (EU) i NATO, je prema njima Srbiji osiguran. Tako misle ti vlastodršci, koji su u medjuvremenu Srbiju jeftino rasprodali. Prema njima Med i mleko mogu sada da počnu da teku u Srbiju…A i njima će biti te kako dobro…
Pre dva dana sam sreo ovde u Ostravi jednog svog prijatelja, već u godinama, koji je doživeo kao i ja i Drugi svetski rat. Upitao me je:
-„Kako nije one iz Beograda sramota da bezdušno progone i onda polumrtvog uhapse srpsku legendu, generala Mladića, koji je spasao od novog pokolja Srbe iz Bosne i Hrvatske, koji su doživeli u Pavelićevoj Hrvatskoj?"
Seli smo u jedan kafić i počeli priču o našem, češkom ulasku u EU i NATO. Onda smo prešli na srpske probleme, i šta sve vláda u Beogradu čini, kako bi po svaku cenu, i po cenu po narod nečasnu, štetnu, čak i ponižavajuću, izišla na taj tobožnji put za raj (EU, NATO) i svoje lično blagostanje.
Cela Čechoslovačka je definitivno oslobodjena od Nemaca u maju 1945. godine. Kroz tri godine su ne baš demokratski preuzeli vlast komunisti (1948), „somotska revolucija" je u 1989. obnovila demokratiju u zemlji, koja se je kroz nekoliko godina prijateljskim putem razdelila na Češku i Slovačku. I došlo je vreme, da i tu poteče med i mleko u zemlju. Počela je privatizacija, koja se pretvorila u ogromnu pljačku narodne (državne) imovine. Tu je navodno opljačkano skoro hiljadu milijardi (bilion) čeških kruna, ili oko 40 milijardi današnjih eura. Odjednom su se pojavili multimilioneri, čak i milijarderi. Početkom 21.veka je Češka postala članica EU. Na početku je ovo odobravalo preko 60% Čeha, danas ispod 50%. Valjda srećom euro nije uvedeno. Češka, veliki izvoznik šećera, je morala da drastično smanji radi kvota njegovu proizvodnju, te danas šećer uvozi. Naše moderne šećerane su morale biti prodane. Neke, i vrlo moderne, su na primer kupili Francuzi i onda ih srušili (!). Da češke konkurencije. Ne digne glavu. Produkcija mleka i mlečnih proizvoda se drastično, radi kvota, smanjila. Češka je izvozila svinjetinu, danas je uvozi i iz Nemačke, čiji zemljoradnici imaju veće subvencije. Itd,itd. Standard donekle raste, ali broj onih sa malim ili čak nedovoljnim prihodina raste isto tako. Socijalne „makaze" se sve više otvaraju. Besplatnu zdravstevu službu sadašnja vláda sve više krnji. Bogati su sve bogatiji, siromašni sve siromašniji. To tek da se vidi ono med i mleko u EU. Istine radi, zemlja dobija podosta raznih finansijskih injekcija iz Brisela, za sve moguće, došlo je do mnogih investicija u našu poljoprivredu, ŠKODA automobili se vrlo uspešno izvoze u ceo svet – ali gazda ŠKODE je nemački Volkswagen. Češka oko 7 milijardi EURA šalje godišnje u inostranstvo tamošnjim investorima, kao njihovu zaradu. Malo preterano rečeno, nemá tako reći preduzeča, koje bi ostalo čisto češko.
Vojna obaveza je ukinuta, sada Češka ima profesionálnu vojsku, sa dosta generala, ali sa malo vojnika. Od predjašnjih oko nekih 150 000 vojnika, sada ima ukupno nešta preko JEDNE divizije, ispod 30 000. Češka je ušla u NATO 12.marta 1999, uz oficialno veliku buku, baš pre zločinačke agresije protiv Jugoslavije, Češki narod je bio velikom većinom protiv te agresije, jer je to bila izdaja bratskih veza sa Srbima. Predsednik Havel je bio medju krivcima za kidanje tih bratskih odnosa. Sada naši vojnici služe u Afganistanu, služili su u Iraku. To sve košta. Nekoliko vojnika je i poginulo, bilo je ranjenih. Naši vojnici su bili u UNPROFORu u Bosni i Hercegovini, do sada su sa KFORom na Kosovu i Metohiji. Mnogi od njih su postali prijatelji Srba, shvatili su sve njihove muke i nepravde prema njima, kao i prljavu ulogu Zapada.
Kada smo diskutovali o Srbiji, iznenadila nas je servilna uloga tamošnje vlade prema EU i NATO. Pa zar da moljakaju one, koji su ubijali i uništavali tokom 78 dana kriminalnog napada 24.marta 1999, koji je bio bez mandata Saveta bezbednosti OUN, na osnovu prljavih izmišljotina, neverovatnih laži o brojevima navodno ubijenih kosovskih Albanaca, o návodním „genocidu"Albanaca. Tu se u lažima „istakao" i Stejt Department SAD. Ali koliko su samo NATO avionske bombe ubile nevinih albanskih civila, na primer onih 75 ljudi izmedju Dečana i Djakovice 14.aprila 1999 ili 13,.maja iste godin, kada su NATO „humanitárne bombe" (tako ih je nazvao i naš bivši predsednik Havel) ubile izmedju Prizrena i Suve Reke 80 Albanaca, omaškom ! Koliko je samo bilo takvih „omaški" sada u Libiji, pre toga u Iraku, Afganistanu, Pákistánu od tih „záštitníka" civila. Zašto su NATO avioni upotrebljavali tokom svoje kriminálne aktivnosti osiromašeni uranijum, sa njegovim stravičnim posledicama, ne samo na Kosovu i Metohiji, u Srbiji, već i u Republici Srpskoj u BiH? Zašto su avioni Engleske, Francuske, Holandije, Italije, Nemačke, SAD, Španije, itd., prosto svi iz Evropske Unije i iz SAD, ubijali srpsku i albansku decu? Zar je to taj dobri, demokratski Zapad, ta „plemenita" Evropska unija, koja sada arogantno traži sve više od Srbije, koja želi da joj se přidruží. EU je uspešno naterala Srbiju da prljavo izda svoju legendu, junačkog generala Mladića. Evropska unija u ovome slučaju ima psihijatrijsku dijagnozu MORAL INSANITY, umobolan moral. Zar EU nije sramota da stalno nešta preti Srbiji, umesto da se izvinjava za zločine, koje je u Srbiji počinila tokom varvarskog bombardovanja u 1999.godini. Nekako ti „dobri" ljudi iz EU i NATO ne govore o otplaćivanju štete od 40-50 milijardi dolara za uništavanje i ubijanje po Srbiji.
Ovo razbojništvo EU i NATO je lepo opisao budući britanski Nobelovac za literaturu Harold Pinter u članku „Harold Pinter o banditima i ubicama" (Der Standard, 20.maja 1999). Ovde u Češkoj je nedavno izašla knjiga o SS jedinicama u Evropi. Najviše dobrovoljaca za krvave SS jedinice tokom rata se javilo iz okupirane Holandiji, oko 50 000 njih, a sada se ta Holandija pravi važna i ne zna, kako bi više uvredila Srbe i otežala im sve moguće. I ta tako zvano demokratska EU je velikom većinom prihvatila pljačku Kosova i Metohije od Srbije, samo su hrabri Grci, Kipar, Rumuni, Slovaci i Španci odbili da priznaju kao samostalnu zemlju Kosovo, vodjenu licima sa prebogatom kriminálnom prošlošću (na primer Hašem Thaci), opterećenima strašnim zločinima, kako je to potvrdio Švajcarac Dick Marty. Kao jeziva parodija je stvarnost, da je za pitanja u vezi sa Srbijom u EU odgovoran tamo neki Slovenac Jelko Kacin, poslanik Evropskog parlamenta, koji bi Srbe udavio u kašičici vode. Češku vladu je naterao prevarom na priznanje nezavisnosti Kosova, na to sramno izdajstvo češko-srpskog bratstva, ministar inostranih poslova Češke, čovek iz bogate aristokratske porodice, koji ne baš najbolje govori češki, Karlo Schwarzenberg, u stvari povampirena Austro-Ugarska.
Uništenju Jugoslavije, akcijama oko „kažnjavanja Srba", je rukovodila Kohlova Nemačka, uz saradnju sa Vatikanom. Pre Maastrichta 17.decembra 1991, kada je nemački ministar inostranih poslova Hans-Dietrich Genscher („zločinec protiv mira" broj jedan) naterao prodajnu Evropsku zajednicu (predhodnicu EU) da prizna Nemačku i Sloveniju kao nezavisne države, Genscher je 29.novembra posetio papu Jovana Pavla II. Papa je svojom karizmom u to vreme verovatno mogao da spreči strašno krvoproliće koje je još čekalo Jugoslaviju. A nije to učinio, njegovi „ljudi" su tome razbijanju Jugposlavije čak pomogli. Zato bi njegovo buduće proglašenje svecem bilo nepravičnim, kao što je neispravnom bila i beatifikacija kardinala Stepinca.
Kada su Zapad, EU i SAD, skroz izdale svoje dojučerašnje verne saveznike iz dva velika rata, Srbe, kada su EU i SAD pomogle, da bivši verni saveznici Hitlera rozbiju Jugoslaviju, da se bosansko-hercegovački Muslimani i Hrvati nasilno otcepe od ostatka Jugoslavije i kada su njihove paravojne jedinice a ponekad i razularena rulja, počele da uništavaju i pjačkaju srpska sela i ubijaju njihove srpske stanovnike u delovina BiH, u istočnoj Bosni, rodila se VRS, Vojska Republike Srpske, za čijeg komandanta je izabran Skupštinom u Banja Luci 12.maja 1992. GENERAL RATKO MLADIĆ, prema generalu R. Radinoviću „najtalentovaniji oficir, koga smo imali od 1918.godine do danas" Imao sam tu část, da Mladića lično upoznam, da sa njime zajedno sa svojom ženom Dobrom, provedem podosta nezaboravnih časova, da o tim razgovorima napišem knjigu „Razgovori sa generalom Mladićem" (2010), u kojoj sam zapisao mnogo njegovih reči, ideja, razočarenja, kao i njegovu nepokolebljivu ljubav i apsolutnu privrženost svome srpskome narodu. Mnoge njegove izjave o Hrvatina i Muslimanima su bile prijateljske, trebalo bi ih dobro upamtiti.
Kada smo se Dobra i ja upoznavali sa modrookim generálom, rekao je :
-„Ja sam već treća generacija Srba, koji nisu upoznali svoje oceve, pošto su ovi poginuli, kad su oni bili još mali". Ratko je rodjen u 1943., njegov otac Nedjo Mladić je poginuo u borbama sa ustašama l945.godine.
Mladić nam je pričao, kako se završila katastrofom jedna od Amerikanaca loše isplanira ofenziva na sever od Sarajeva, prema Kladnju i Olovu. VRS je razbila celu ofanzivu, tu je poginulo oko 1 000 bosansko-muslimanskih vojnika. Sa tugom u glasu je general rekao:-"Ti momci su još imali čitav život před sobom". U borbama je bio zarobljen i neki visoki egipatski oficir (general ?).
-„Bosansko-hercegovački Muslimani i Hrvati mora da me mrze, najviše njihove majke, kada iza moga imena vide toliko mrtvih svojih sinova, vojnika i nežalost i civila, porušene kuće, uništěnu imovinu. Ali, trebalo bi da shvate, da su ONI to cepanje zemlje suprotno ustavu BiH, to uništaqvanje i ubijanje, hteli i započeli. Šta sam ja mogao da radim? Da li sam mirno trebao da ostavim da ubijaju moj narod, kao što se to dešavalo u 1941.godini? Mi Srbi, i mnogi Muslimani i Hrvati, jugoslovenskog mišljenja, to uništavanje i ubijanje niti smo hteli, niti započeli. Mi nismo hteli rat. Mi nismo želeli da raskomadamo Jugosůlaviju. Bilo je strašno, da se mnogo naše braće, Muslimana i Hrvata, koji su imali prijateljsko jugoslovensko mišljenje, nehoteći našlo iza neprijateljske strane barikáde…Tamo su bili tako reći silom dogurani svojim liderima i fanatizovanim jednovercima…"
Kada smo govorili o „parodiji od suda", o Medjunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu, Mladić je rekao, ne sluteći današnje dogadjaje:-„Ja ću se sam prijaviti u Hag, čim tamo stignu američki generali iz Vijetnama.." Slatko se nasmejao, kad sam mu rekao, da je engleski novinar John Laughlan rekao za taj Tribunal:-„To je tribunal nitkova (djubradi), sa izmanipulisanim pravilima" The Times, 17.juna 1999).. (rogue = nitkov, djubre).
Jednom sam video generala, da se mnogo nervirao, raztužio:
-„U leto 1992 je bio zapadni deo Republike Srpske (RS) otsečen od svoga istočnog dela, od SRJ, od izvora hrane, lekova, sanitetskog materijala. U bolnici u Banja Luci je nestao kiseonik u bombama. Molba vlasti, da Zapad dozvoli uvoz bombi sa kiseonikom sa Zapada, iz Srbije, je bio odbačen. U Banja Luci je radi toga brzo umrlo 12 beba, u stvari ugušilo se...Kiseonik je došlo tek kroz nekoliko nedělja, kada su moji junaci iz Krajiškog i Drinskog korpusa, posle krvavih borbi, otvorili koridor kod Brčkog…"
Bilo je mnogo toga medju generalovim izjavama, koje bi bilo vredno sačuvati, publikovati.
-„Na Zapadu niko nije primetio (ili nije hteo da primeri), kako je naša srpska vojska, spasila desetine hiljada, možda čak 40-50 000 Hrvata. Bilo je to tokom krvavih borbi medju Muslimanima i Hrvatina u BiH (1993)…Hrvati su u tim krvavim borbama bežali před vojskom bosanskih Muslimana, u kojoj su „sveti ratnici" mudžahedini iz Saudijske Arabije, Čečenije, Alžíra, Sudana itd. učili naše Muslimane kako se svirepo ubija.Oni su svojim zarobljenicima čak i sekli glave. Tu smo spasli hiljade Hrvata, koji su bežali kod Travnika, Davidovića, Kupresa, Konjica. Primili smo ih kao braću, civile i vojnike, hranili smo ih i lečili…Hrvatski vojnici su se meni kleli, da više nikada neće protiv braće Srba podići oružje…Nežalost, obećanje nisu održali.."
Kad sam generalu pročitao vrlo objektivan izveštaj o Bosni potpukovnika obaveštajne službe SAD J.Sray-a „Prodaja bosanske bajke Americi. Kupče, pazi se" (Jesen 1995), Mladić je bio srećan: -„Pa to je ona Amerika, koju su Srbi voleli, koja ne laže kao onaj Clinton, koja je pravična, koja govori istinu…"
Bilo je lepo govoriti sa srpskom legendom, sa generalom Mladićem.
Нема коментара:
Постави коментар